Nisam sigurna koliko iznose plate u Volksabanci, ali mogu da ti dam neke primere.

Sve zavisi na kojoj se poziciji nalazis i sta konkretno radis u IT sektoru banke. Ukoliko nisi ranije radio u IT sektoru banke, i bavis se samo prostim odrzavanjem stanica, cak i sa visokom strucnom spremom plata je oko 400EUR. Ukoliko se bavis programiranjem aplikacija za potrebe banke, ili ako juris neku bolju rukovodecu poziciju, plate znatno skacu 800EUR, i vise.

Inace, trenutno mislim da Hypo nudi najbolje uslove. Imaju dobre plate i povoljne kredite za zaposlene. Mislim da programeri kod njih imaju oko 1000-1200EUR.

Znaš li možda koje se tehnologije koriste kod nas po bankama?

Znam da Raiffaisen koristi Oracle plaformu, a čini mi se da većina drugih koriste MS alate. Što mi je poprilično čudno s obzirom da po svetu banke mnogo više guraju ne-Microsoft tehnologije (Linux, Java i sl...).

Vecina banaka kod nas koristi peximova (koji je neki MS partnet ili sta vec) resenja pa to verovatno objasnjava dominaciju MS-a na trzistu bankarskog software-a kod nas.

A to sa druge strane znaci da se kod nas po bankama verovatno i ne razvija bas mnogo software-a jer gotovo sve banke kupuju gotova resenja (npr. pexim-ovo), ili mozda gresim ovde?

Da li neko zna kako se u tom smislu poredimo sa svetom, odnosno koliko se software-a kod nas razvija in-house i koliko ljudi broje IT timovi po bankama kod nas. Ovde pod "IT timovi" mislim samo na ljude koji ucestvuju u razvoju software-a.

Da Pexim je među glavnima za banke na našem tržištu mada i Antegra i Sito drže po deo kolača. Mislim da Antegra radi sa Oraclom a Sito sa MS tehnologijama.. Ne znam da li još neka firma kod nas radi bankarski softver.
Nisam siguran kakva je situacija sa stranim bankama na našem tržištu, da li oni imaju neki svoj softver ili takođe kupuju rešenja od neke od pomenutih firmi..
U svakom slučaju, u pravu si, za većinu stvari nema razvoja inhouse po bankama.

Dejan

Ne mogu da ti odgovorim direktno na pitanje, jer ne znam kolike su plate u Volksu, a i da znam, opet ti ne bih rekao :)

Ono što je bitno, je da plata može jako da varira u zavisnosti od stručnosti i posla koji obavljaš, ali stranci nisu toliko široke ruke koliko se misli. Ukoliko te zanima programerski posao vezan za bankarstvo (to važi i za ostale) u toku je konkurs u mojoj firmi (Antegra d.o.o.) koji je otvoren do kraja maja.

Ono što je najčešći motiv IT specijalista za posao u banci je, pre svega, mogućnost dobijanja povoljnih, najčešće stambenih, kredita. Pošto Antegra radi bankarski softver i ima dobre veze sa svojim klijentima, naši zaposleni imaju mogućnost (mogućnost, a ne pravo) da u bankama sa kojima radimo (na primer Raiffeisen i Volks su samo neke od njih) dobiju stambene kredite po preferencijalnim uslovima. To praktično znači da dobijaju iste uslove kao da su zaposleni u dotičnoj bazi. Naravno, postoji dosta ali. Obično se traži da je bar 6 meseci u firmi i da radi važan poso za konkretnu banku. Naše mišljenje se takođe uvažava, ali je konačna odluka na Banci.

Uzgred, Volks koristi naš sistem (Oracle, Linux) i strani sistem (MIDAS na AS400 iSeries mašini).

Pitanje za djoku_l:
A koje su plate kod Vas u firmi (u Antegri), konkretno za takve pocetnike koje trazite?
I jos vaznije, koji su uslovi rada... napredovanje, obuke, kursevi, radna atmosfera, ekipa i ostalo...
Hvala unapred!
Zvuci da je sasvim OK posao, al' ajd da cujem iz prve ruke kako je stvarno!

A šta bi sa SCO Unix-om ?

Plate u Antegri su poslovna tajna, kao i u drugim firmama, i stvar su dogovora. Kako su nam direktna konkurencija (kod zapošljavanja) IT sektori banaka, možete da pretpostavite da i po pitanju plata moramo da budemo konkurentni. U svakom slučaju, bolje su nego prosek.

Što se tiče uslova rada, standardi u Antegri su viši nego u firmama po Srbiji, sve prostorije su klimatizovane, obezbeđen je topli obrok u jednom restoranu u blizini. Svi zaposleni koriste vrhunski hardver (u zavisnosti od radnog mesta) i licenciran softver. Naravno tu je i brzi internet (512 Kb flat). Nema "rada na crno", svi porezi i doprinosi se redovno uplaćuju, radno vreme je 8 i po sati dnevno (pola sata je pauza za ručak, a radno vreme je fleksibilno i stvar dogovora. Prekovremeno, ako je potrebno, se plaća. Službeni putevi i dnevnice takođe.

U okviru firme organizujemo kurseve Oracle baze i alata, koji su interni. Trenutno su u planu i neki zvanični kursevi Oracle (koji firma plaća popriličnu količinu para). Primera radi, kurs od 5 dana košta 600 USD po čoveku, a najčešće je potrebno proći bar dva ili tri takva kursa. Interni kursevi su istog kvaliteta kao i zvanični, samo što se ne dobija sertifikat.

Takođe, kao Certified partner imamo prava da godišnje pošaljemo jednog čoveka besplatno (hm, to besplatno smo prošle godine platili upola cene - 1200 USD) da polaže ispit za sticanje OCP zvanja (Oracle Certified Professional).

U planu nam je da uskoro primimo na period od 2-3 meseca dupli broj pripravnika u odnosu na naše potrebe, u tom periodu ih obučimo kako najbolje znamo, a onda da napravimo završni ispit koji će odlučiti ko ostaje u firmi.

Naravno, voleli bismo više da nam dođu profesionalci koji odmah mogu da rade posao za koji su primljeni, ali je realnost takva da ono što mi tražimo ne može lako da se nađe. Osim toga, uvek dobro dođe sveža krv koja unese malo živosti.

Napredovanje u maloj firmi (70 zaposlenih) za programera bi bilo u sledećoj liniji: programer, samostalni programer, projektant, samostalni projektant, rukovodilac tima.

Uzgred, za pitanje o SCO Unixu: to je operativni sistem za koji više ne postoji podrška. Počeli smo na SCO 1992. godine, ali ta linija je gotova. Poslednja verzija Oracle baze je bila 7.3.4 (Enterprise) tj. 7.3.3 (hm, mislim da se tada zvala Workstation). UnixWare je poživeo malo duže, poslednja verzija baze je bila 8i. I UnixWare je napušten kao proizvod i od strane SCO (ili Caldere) u korist Open Unixa (dvoglavi OS: UnixWare 8 i OpenLinux), ali se pokazalo da nije dobar ni kao Linux ni kao UnixWare.

Razvoj u Antegri se radi na tri platforme Linux (SuSE, ali banke koriste i Red Hat), Solaris 8 i Windows (2000, XP, imamo port i na serveru 2003, ali to ne koristimo u firmi) na Oracle verzijama 8i i 9i (Enterprise ili Standard), sa Internet Application serverom R1 - Forms i Reports 6i. Čekamo da se banke reše stare opreme pa da pređemo na Forms i Reports 9i i na bazu 10g (6i se koristi jer Oracle obećava podršku do kraja 2006. godine, a to je poslednja verzija koja podržava terminalski pristup)

HVALA djoki na iscrpnom odgovoru!
Vredi cuti ovako nesto.
Da li ova varijanta sa kursom i nekom vrstom probnog rada pa polaganje ispita vazi i za ljude za koje je sad raspisan konkurs?
Hvala jos jednom.
Pozdrav!

Da ne bi bilo nesporazuma dajem nekoliko informacija za mlade ljude u vezi sa Bankama u Srbiji i informatičkom podrškom i sa platama:

1. Postoji nekoliko Informatičkih kuća koje daju IT podršku bankama ali ima i banaka koje same razvijaju svoja rešenja. Ta varijanta je meni lično, nezavisno od kvaliteta, simpatična jer ljudi koji to rade (informatičari) spadaju u vredne, sposobne i ne mnogo popularne ljude, koji su, po pravilu, odgovorni za sve greške koje se dešavaju u bankama ( za koje, po pravilu, nisu jedino odgovorni).

2. Među IT kućama koje rade za banke (za koje ja znam) su: PEXIM, ANTEGRA, ZIS, SITO. Govorim o core bankingu (dakle, ono sto je srce IT i bankarskog sistema). Ima i firmi koje rade pojedine segmente kao što su: elektronsko poslovanje (HALCOM, HERMES, ZIS, PEXIM, ANTEGRA,...), kartično poslovanje (ARIUS,...) document management, .... Izvinjavam se ako neku dobru firmu nisam pomenuo.

3. Što se plata tiče u domaćim banka (kao i u stranim) ima velikih razlika. Ima razlika i među domaćim bankama u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu,... Govorim samo o IT sektoru. Sa visokom spremom plate su od 300EUR pa na više. U nekim domaćim bankama ima stručnih ljudi koji imaju i po 1000 EURA.
U stranim bankama je donja granica možda nešto viša, kao i gornja, ali ima i tamo određenih problema koji se ne vide na bilboardima i reklamama. Mozda u nekom drugom nastavku ovog pisanija.
U IT kućama koje rade za banke su razlike u uslovima mnogo veće a najveće su u onome što ne piše nigde i što se može osetiti tek posle "skoka u vodu" ili posle višegodišnjeg iskustva.
Preporuka za mlade ljude: da prvo žrtvuju neki mesec ili godinu i za manju platu i da što više rade!! Time će naučiti mnogo, dobiće (kako god okreneš) ugled kod svog mngmnt-a, ...Znam da je ovo teži put ali mislim da je bolji. I neka prvo upoznaju to na čemu rade(platformu, ljude, rešenja,...) pa tek onda nek počnu kritiku

4. ANTEGRA jeste dobra IT kuća. I nije mi nesimpatična, za razliku od jedne gore pomenute koja nikome pa ni meni nije simpatična. I koja je dobar deo svojih pozicja izgradila na nekim drugim NE-IT kvalitetima (pogodi na sta mislim).

5. Za mlade ljude važi pravilo da su brzi, traže odmah i daju ocene odmah bez dovoljno informacija. Ako se odluče za rad u IT sektoru u bankarstvu, bilo u Banci ili nekoj IT kući treba dobro da razmisle i da se dobro raspitaju.
nastavice se...

Ima firmi koje koriste IBM HOST sistem, veliki centralni računar. ZIS je takva firma.
Ima zaista različitih sistema.
Neke strane banke donose svoje siteme i tehnologije, istina, teško se uklapaju naše okruženje.

Evo danasnjeg primera u kakvom okruzenju mora da radi bankarski informatičar u Srbiji. Danas 16.09.2005. je stiglo pismo sledeće sadržine:

NARODNA BANKA SRBIJE
Sektor za kontrolu i nadzor
poslovanja banaka i DFO


Svim bankama i DFO



U skladu sa Uputstvom za primenu odluke o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite i depozite, „Službeni glasnik RS“ br. 11/2005 i 28/2005 (Prilog 2) dostavljamo vam dopunu kodeksa šifara.

Dopuna Kodeksa šifara se odnosi na poruku PS (Pregled ponderisanih efektivnih kamatnih stopa na ukupnu ponudu kredita i depozita). Dopuna Kodeksa važi od 30.06.2005. godine.

Molimo da nam pošaljete nove podatke za 30.06.2005. u skladu sa dopunom Kodeksa.


I to odmah, a sa 30.06.2005.!!!!