Imas nekoliko stotina misljenja ovde

[mod: popravljen link]

Pozdrav,

neka Vam kao prva pomoc posluzi gore navedeni link do teme koja sadrzi dosta dobrih komentara. Moj cilj kao moderatora ovog foruma je upravo to, da pomognem ljudima da se (samo)zaposle jer smatram da ideje koje neki zagovaraju, tipa "ja sam se skolovao 20 godina a sada radim za 100 evra" nemaju opravdanja, dobar posao ne pada s neba...

Verovatno ce Vam koristiti informacija da je juce objavljen dugo najavljivan konkurs za mikrokredite Fonda za razvoj Republike Srbije. Tekst konkursa jos uvek nije dostupan na zvanicnom sajtu Fonda, ali mozete ga pronaci u danasnjim novinama.

Toliko za sada. Uskoro: FAQ tema o samozaposljavanju.

Danas sam sa sluzbenicama u filijali Nacionalne sluzbe za zaposljavanje komentarisao nedavno objavljen konkurs za mikro kredite Fonda za razvoj i slozili smo se da je u osnovi lepa ideja o samozaposljavanju velikog broja ljudi koji se nalaze na evidenciji NSZ pala u vodu iz dva razloga (u citiranom delu teksta konkursa oznacena crvenom bojom):


Izvor: http://www.fondzarazvoj.sr.gov.yu/jp_za_mikro_kredit.htm

Kako se prvi transferi dodeljenih sredstava ocekuju krajem juna ili pocetkom jula, dakle u najboljoj varijanti za dva i po meseca, neverovatno zvuci cinjenica da podnosioci zahteva vec sada treba da znaju koje ce radnike zaposliti ako im sredstva budu dodeljena! Ako kojim slucajem i znaju, ipak ostaje nedefinisano kako ce NSZ reagovati ako se "rezervisani radnik" u medjuvremenu zaposli u nekoj drugoj firmi, promeni mesto prebivalista, ode u vojsku, odbije ili ne-daj-boze ne bude u stanju da obavlja posao za koji je predodredjen...

Sto se obezbedjivanja garancija u vidu hipoteke, ziranata ili solidarnog jemca tice, moje licno misljenje je da je to logicno obezbediti kada se radi o imalo ozbiljnom poslu, ali ce dosta potencijalnih aplikanata odustati u startu i nece ni pokusati da razmislja na ovu temu upravo iz ovog razloga.

Misljenja sam da ce u praksi ovaj konkurs posluziti da se sa evidencije nezaposlenih lica oteraju fiktivno nezaposlena lica koja vec imaju koliko-toliko razvijen sopstveni biznis, jer jedino oni mogu da ispune uslove konkursa u potpunosti - znaju koje radnike da "rezervisu" prilikom podnosenja zahteva jer ti "nezaposleni" su itekako zaposleni :( Doduse i to ima svoju dobru stranu, podaci o nezaposlenosti u Srbiji ce biti tacniji nego sada, a i NSZ ce biti znacajno rasterecena i moci ce efikasnije da obavlja svoj posao, to jest da zaposljava lica kojima je to zaista neophodno.

Steta sto ovaj dugo najavljivani konkurs od koga se toliko toga ocekivalo nece ispuniti misiju koja je bila prvobitno planirana - promocija preduzetnistva. Iako je ovo znacajan korak napred po pitanju resavanja veoma vaznih socijalnih pitanja u zemlji, osnovni cilj je promasen. Doduse, iz Nacionalne sluzbe za zaposljavanje (nezvanicno) najavljuju konkurs za subvencije za samozaposljavanje krajem aprila. Uslovi su ostali maltene isti kao ranijih godina, a iznosi su znacajno povecani. Tako da bi moj savet ljudima koji planiraju zapocinjanje nekog biznisa u skorije vreme bio da sacekaju dve do tri nedelje, kada se i ocekuje raspisivanje ovog konkursa.

Vise puta sam ljudima koji imaju interesovanja za pokretanje sopstvenog biznisa da ne veruju mnogo u prazne price, ali nikada nisam naveo razlog zasto tako mislim, pa evo da to ucinim sada...

Radi se o tome da sam ja pre vise godina imao ista interesovanja, da sam otisao na razgovor i sve je teklo otprilike ovako:

[ja] - hteo bih da razgovaramo o kreditu za pocinje privatnog biznisa...
[oni] - nema problema, dajemo mi te kredite, evo vam spisak dokumentacije, dodjite kad sakupite.

Posle par nedelja, sakupio ja sve sto oni traze i ponovo dosao na razgovor:

[ja] - evo, sakupio sam dokumentaciju, hteo bih da razgovaramo o kreditu...
[oni] - sada je jako velika konkurencija za kredite, ako ste u mogucnosti pozajmite od nekog sredstva, pokrenite biznis, pa cemo vam onda odobriti kredit.

Pozajmim ja novac, pozavrsavam svu papirologiju, registrujem firmu, i odem ponovo:

[ja] - evo, osnovao sam firmu, sada bih da uzmem kredit...
[oni] - ali zaposlite barem 10 radnika pa dodjite onda da razmotrimo...

E, ovde sam vec prekinuo da slusam njihove savete, jer ocigledno je da oni samo "zavlace" i obmanjuju ljude kako bi ih skinuli sa evidencije. Bilo je to davno, danas su se stvari sigurno promenile, pitanje je samo da li su se malo ili mnogo promenile...

Mislis na onekoji imaju upotpunosti razvijen posao na crno i to jos i "zaposljavaju" vise ljudi? Meni nesto ne deluje da je takih mnogo. Obicno je firma registrovana a samo radnici rade na crno.

Ne vidim ja mnogo logike u ovom konkursu.

Ti krediti su kao i uvek do sada mazanje ociju , prvo oni daju kredit ali uslovljavaju sta moze a sta ne da se radi , uglavnom kredit za zanimanja koja se ne isplate ili se isplate ali mnogo mrsavo .

Najnovija vest je da je tekst gore pomenutog konkursa izmenjen, to jest izbrisana je stavka br.4 (podnosenje garancija prilikom predaje zahteva za kredit). :thumbs up:

Izvor: http://www.rztr.co.yu/nsz/show...amp;from=list&filijalaId=0


Napretka ima, reorganizacijom nekadasnjeg Republickog zavoda za trzista rada u Sluzbu za zaposljavanje se krenulo u dobrom smeru, a to je aktivno nalazenje posla od strane sluzbe i animiranje nezaposlenih kroz organizovanje selfemployment edukacije, PC opismenjavanja i kurseva stranih jezika. E sad, diskutabilno je pitanje kojim tempom se ide napred.


Juce je potvrdjeno, za kredite su se najvise interesovali ljudi za koje se zna da se vec duze vreme bave nekim biznisom. Neki su otvoreno rekli da vec rade, dok je odredjen broj aplikanata to nesvesno otkrio kroz veoma precizne ali ipak nerealno optimisticne biznis planove koje su prilozili prilikom prijave ;)


Naprotiv, "njih" uopste ne interesuje cime ces da se bavis, uostalom i tekst konkursa jasno ukazuje da je jedini parametar koji donosi bodove na rang listi kandidata kojima su dodeljena sredstva - broj radnika koje planiraju da uposle.

Mislim da se coveku ne svidja sto ne moze trgovinska, vec samo proizvodna ili eventualno usluzna delatnost.

:) Ne nego mislim da je ovo licitacija . Naravno hocu da podignem 5.000 evra da napravim objekat na selu, zaposlim 30 radnika , da uzgajaju puzeve , iznajmim opremu za to ili kupim opremu , naravno radnike prijavim na minimalac od 80 evra ( 80*30 =2400 evra mesecno za drzavu ) Verovatno bih tada dobio j$%^ni kredit od 5000 evra sa kojim nebi mogao nista da uradim

Kao sto pctel rece , ipak uslovljavaju kako delatnostim tako i radnicima , i mislim da je ovo sve smesno privrede moze jedino da se meri sa privredom u okolnim zemljama ako se veca kolicina novca koju drzava investira iz buzdeta ulozi na jednom mestu u proverenu granu proizvodnje ( tehnoloski proces , zavrsna obrada , kadar itd . mora da bude maksimalno spreman i efikasan u onome sto se obavlja ) ali ne oni su izmislili toplu vodu i reslili da daju nerealno male kredite sa nerealno malim kamatnim stopama pojedincima koji ce se licitirati vecim brojem radnika da bi dobili kredit . Ako im je bitan faktor uspesnosti posla onda su se debelo zeznuli ali ako im je bitan faktor skidanja ljudi sa biroa, legalizacije radnih mesta i davanja lazne nade onda o.k sasvim .Eventualno ce neko dobiti kredit kome i tako i tako ide o.k pa je vec resio da zaposli 10-ak radnika vise pa sto da neuzme mini-kredit sa malim kamatnim stopama (mada i ovome ne vidim logike jer radnici koji su prijavljeni brzo naprave deficit od tih 20.ooo evra ) I da ,ne bavim se trgovinom nego proizvodnjom mlecnih proizvoda.

I naravno vrlo je bitno i korisno da se nekom liku koji je 30 godina zavrtao sraf u DESNO na mestu montazne trake u Zastavi omoguci da nauci da klikne ko papagaj u win Xp-u

Mislio sam da sam temeljno objasnio svrhu ovog konkursa. Cilj je da se ljudi koji se vec duze vreme bave nekom proizvodnjom i ujedno, zahvaljujuci neefikasnosti javnih sluzbi, koriste pogodnosti koje uzivaju nezaposlena lica, podstaknu na odlazak sa berze rada i razvijanje biznisa tako sto ce im se dodeliti povoljni krediti pod uslovom da za sobom povuku solidan broj radnika koje ce uposliti. Za one koji planiraju da krenu od nule kredit pod ovim uslovima je prevelik zalogaj. Za nekoliko dana se ocekuje konkurs za dodelu subvencija za samozaposljavanje, iznosi ce biti ujednaceni i povecani u odnosu na proslu godinu (pominje se cifra od 120.000 dinara po osobi), pa eto dobre prilike svima koji zele da postanu sam svoj gazda.

Inace, mogu da primetim da se vecina vas zali na uslovljavanje delatnosti koje se finansiraju od strane Fonda. Logicno je da se daje prioritet proizvodnim programima jer su sigurniji za investiranje i dugorocniji od trgovine ili pruzanja usluga. Statistika kaze da je ove godine najveci broj novoregistrovanih pravnih subjekata iz oblasti trgovine, marketinga i konsaltinga, a najmanji iz oblasti primarne proizvodnje. Iz ovoga se moze zakljuciti da se u narednom periodu izmedju ostalog ocekuje i osetan rast ponude tematskih sadrzaja na domacem netu. Sto se trgovine tice, trziste je manje-vise zasiceno, konkurencija ogromna, tako da tu ne ostaje puno prostora za (isplativ) rad. Kad-tad ce pasti i Telekomov monopol na fiksnu telefoniju, tj. zabrana VoIP-ovanja pa ce trgovina VoIP opremom postati interesantna i potencijalno veoma isplativa.

Pozdrav,

Da li bi neko od vas bio voljan, ako je upznat sa razlozima, zbog cega je rok za pomenuti konkurs za dodelu kredita u cilju samozaposljavanja, najavljen za 25.april, 2005. odlozen, kako mi je obrazlozeno za kraj meseca maja ili pocetak juna?

Jos nesto bih upitala, da li bih ovde mogla da "postavim" konkretan problem, sve ono sto bi me zanimalo oko realizacije, te pravljenja biznih plana.

Po recima referenta zaduzenog za obrazlaganje uslova koji se moraju ispuniti, cini mi se da je doslo do nekih izmena. Posto vidim da ovde ima strucnih ljudi, spremnih da pomognu, bilo bi mi zaista mnogo olaksano i pojednostavljeno, ako bi se problem konkretizovao, i ako bih dobila direktne smernice: kako ga najbolje resiti.
Ujedno bih sva uputstva mogla preneti nekolicini kandidata za samozaposljavanje koje muce slicni ili isti problemi.
S postovanjem,
Aurora

Dobrodosli.

Da razjasnimo jednu stvar - da li pricate o:

1) kreditima Fonda za razvoj (od 5 do 20 hiljada eur sa rokom vracanja do 5 godina) ili
2) subvencijama Nacionalne sluzbe za zaposljavanje (~120 hiljada din bespovratno)?

Pretpostavljam da je ovde rec o subvencijama (2). Konkurs je odlozen iz vise razloga, izmedju ostalog i zato sto je trenutno aktivan konkurs za mikro kredite Fonda (1), pa ce se po njegovom zatvaranju (krajem maja) proucavati postignuti efekti pre objavljivanja poziva za subvencionisanje samozaposljavanja.

Najavljuje se strozija kontrola realizacije biznis plana. Osim toga, nije mi poznato da se nesto drasticno izmenilo u odnosu na prethodne konkurse. Ako imate svezije informacije molim Vas da me obavestite o cemu se radi.

Sto se prezentovanja problema oko sastavljanja biznis plana tice, samo izvolite. Ovaj forum i sluzi za to, verujem da ce Vasi komentari pomoci potencijalnim aplikantima.

Pozdravljam Vas, i zahvaljujem za dobrodoslicu
U pravu ste, rec je o kreditu od 120.00 hiljada din.

Evo, sta se po mojim saznanjima promenilo. Pre se dobijeni novac mogao investirati samo u adaptaciju objekta, kupovinu opreme, dok je npr. Bilo nemoguce dobiti novcana sredstva namenjena za robu predvidjenu za dalju prodaju.
Konkretno, u kuci imamo opremljen lokal, sa svom pratecom opremom, i bila su mi potrebna novcana sredstva ne bih nabavila robu za dalju prodaju. (Rec je o lokalu adaptiranom za prodaju stocne hrane)
Receno mi je da se za tako sta ne moze dobiti kredit.
Na moje pitanje da li je ostvarivo dobiti kredit, za kupovinu tovnih pilica, brojlera, i hrane za njih, dobila sam slican odgovor: da mogu dobiti novcana sredstva za gradnju ili doradu objekta, te kupovinu pratece opreme, a da to ne mogu dobiti za nabavku pilica i hrane za njih. (Objekat i opremu imamo).
Sredstva koja bih dobila, uslovljena da ih utrosim tako, ne bi resili tesku materijalnu sitaciju.
Sada sam obavestena da se od dobijenih sredstava mogu kupiti kako tovni pilici, tako i hrana za njih.
Mislim da su to pozitivne izmene.
Da li ste Vi upoznati sa tim? Mnogo je ljudi odustalo od tog programa, jer mnogi imaju objekte, te opremu koja i nije tako skupa, ali nemaju sredstva za kupovinu npr. koka nosilja.
Govorim vam o ova dva vida proizvodnje zivinskog mesa i jaja, jer je to moguce ostvariti u uslovima onih koji zive na selu.
Nakon sto mi budete odgovorili na ovo pitanje i dali svoj komentar na moj, obraticu vam se za pomoc oko pitanja vezanih za izradu biznis plana, posto bih volela saslusati pitanja i ostalih kandidata, konkretno onih koji bi se spremali za uzgoj koka nosilja.
Odusevljena sam postojanjem ovog foruma. Kad pomislim da sam sasvim slucajno otkrila ovo mesto. Moje cestitke za zamisao i pomoc koju nesebicno pruzate.
Srdacni pozdrav,
Aurora

Nisam znao za to. Izgleda da ipak ima reakcija na primedbe ucesnika prethodnih konkursa, najvise kritika je bilo upravo zbog uslovljavanja da se novac moze koristiti samo za direktna ulaganja u osnovna sredstva i/ili adaptaciju objekata.

@AuroraM
Sto se tice tvog posta, mislim da pomoc za zapocinjanje privatnog biznisa izuzima tvoj problem, kako kazu, zato sto se taj deo kreditira iz Ministarstva poljoprivrede.
Znaci, za kupovinu tovnih pilica, brojlera, i hrane za njih, kredit pokusaj da dobijes u Ministarstvu poljoprivrede.
koristan link
www.minpolj.sr.gov.yu/article.php?sid=24

Tesko da sa 120.000 din ( sto je nekih 1.500 evra ) moze da profitabilno investira u zivinarstvo ... Jako malo para :( Da je u evrima jos nekako i jos nekako da dodaju jednu nulu nazad na te evre pa da povecamo konkurenciju na trzistu ....Ali ako je bespovratni kredit , onda lepo moze da se obrne :))

Htela bih da krenem u posao sa cvecem tj.da otvorim cvecaru a mozda i paralelno i gajenje ponekog cveca(sezonskog)koje bih mogla da prodajem u radnji a mozda i nekoj drugoj cvecari.Pitanje bi bilo dali neko zna nesto o tom poslu,jer bi mi bilo koji savet dobrodoso?Unapred hvala

Pa sa 120.000 hiljada dinara se ne moze uciniti neki znacajniji pomak, ali se moze otpoceti posao, i ostvariti dobit od koje bi cetvoroclana porodica mogla pristojnije egzistirati.
Tesko je ostati bez posla, i biti onemogucen da ponovo startujes od nule, jer svi davanje bilo kakvih kredita uslovljavaju zaposljenjem.
Znaci onima koji vec rade bice omoguceno prosirenje delatnosti, dok ce oni kojima nedostaje pocetnicki ulog biti potisnuti jos vise na dno.
Pokusali smo npr. i sa trazenjem hipotekarnog kredita, da za najminimalniji kredit zalozimo deset puta vecu vrednost (stara kuca), opet se bez obzira i na ponudu takve garancije, trazi garancija u vidu stalnih mesecnih primanja.
S druge strane, bilo kakva pomoc, pa cak i najosnovnija, privremena, nam je uskracena, upravo zato sto zivimo u svojoj kuci.
Zaista, verujte, da ne postoje vrata na koja nismo pokucali.
Sada me zanima da li je dodela tog kredita krajem maja ili pocetkom juna zaista sigurna. Brine me da ne dodje do nekog ponovnog odlaganja roka?
Da li neko mozda zna nesto o tome?

O poslovanju cvecare ne znam bas mnogo, ali vidim da kod nas u gradu, paraleno opstaje nekoliko cvecara, i da pored njih vec godinama rade i prodavaci cveca na "crno", onako, poredjaju se pre lanca cvecara.
Mislim da je to velika nepravda, koja se nanosi ljudima koji su uredno otvorili svoje radnje i koji na ime toga placaju poreze i doprinose.

Poznajem zenu koja se time bavi godinama, ima "tezgu" na pijaci. Dosta cveca sama proizvede, npr ima u kuci zasadjene liscare koji se koriste prilikom aranziranja buketa, zatim zasad "slajera" (sitno, belicasto cvece, koje se cesto koristi kao dopuna dekoraciji)
Takodje se bavi gajenjem lukovicastog cveca, gde u prolece ostvaruje neku dobit i od prodaje samih lukovica (lalae, gladiole, dalije).
Isto tako u malom, improvizovanom plasteniku proizvodi rasad:carevog oka, dugmica, hibridnig petonija.

Eto, to je ono sto ja znam o cvecarstvu.
E, jos znam da ima legla kaliformijskih glista, ciji joj humus koristi za djubrenje cveca, jer ne moze doci do pregorevanja zasada, a da uz to ima i mali zapat zeceva, jer je njihovo djubrivo idealno za prehranu samog legla, jer se moze koristiti direktno, bez da odstoji. Znaci, to je jedan mali zatvoren krug. Gliste se mogu koristiti za prodaju pecarosima ili za ishranu zivine, a visak humusa prodati.

Pozdravljam sve ucesnike i zahvaljujem se svima koji se trude da svojim savetima pomognu da se dodje do prihvatljivih resenja.

vvvr@ mozda bi mogla da pogledas temu [url]http://www.elitesecurity.org/tema/113717/1[/url] znam jedino oko toga da neku plementiju vrstu cvece u kucnoj radinosti je jako tesko proizvesti ..

auroram@ nemoj me pogresno shvatiti , znam kako je tesko pokusavati opstati sa nekom proizvodnjom , jos pogotovo ako ti nedostaju osnovne finasije za ulaganje . Na tvom mestu ne bih preterano racunao na kredit :( ovo ti govorim iz iskustva . Da ti neobjasnjavm zasto . Ako vec planiras da radis neku proizvodnju razmisli o nekoj grani koja nije mass production ( nesto sto bi lako mogla da prodas u svojoj okolini ) a da ne forsiras kvantiet nego kvalitet i svezinu proizvoda , zivinarstvo je grana gde su potrebna velika ulaganja da bi imala konkurentnu cenu Ako ti konkurentna cena nije bitna mozes i dilerski da kupujes od veleprodaje i da se necimas sa gajenjem nego samo sa maloprodajom .Razmisli logicno koliku zaradu mislis mesecno da ostvarujes sa ulaganjem od 120.000 dinara ???
pozdrav i sve najbolje

Hmm.. 120.000 dinara je apsolutno nedovoljno zapocinjanje bilo kakve proizvodnje.




Proizvodnja nije najbolja stvar (uglavnom)

Jednostavno, proizvodnjom mogu da se bave samo oni koji ili imaju jako puno para i kvalitetnu tehnologiju ili (ovo je jako znacajno) oni koji imaju vrlo, vrlo specifican proizvod koji sam malom akumulacijom ima veliku profitnu marginu. I u jednom i u drugom slucaju bez mnogo vise para nije moguce uci u prilicno zatvoren krug proizvodnja-trgovina.

Narocito se drzite daleko od proizvodnje robe sklone kalu, sezonske ili proizvodnje sa jako malom akumulacijom (gde moras prodati ogromnu kolicinu robe da ti profit u apsolutnim vrednostima bude prihvatljiv)

@auroram: ono sto tebi treba je takozvana nisa, parce trzista koje mozes da pronadjes/stvoris koje nije dovoljno pokriveno, ali koje barata sa prilicno specificnom robom.

I postoji jedna neverovatno vazna stvar koja se uglavnom zanemaruje: Biznis plan se pise za sebe, a ne za banku. To znaci da moras iskreno prema sebi ( a to je najteze) da izracunas da li to zaista mozes da izvedes sa pretpostavljenih 120 kilo dinara. Taj biznis plan moras da napises pre nego sto i pomislis da pocnes da radis, jer ti je on najbolji pokazatelj da li cela ideja ima smisla. Takodje, nikada, ali nikada nemoj da zaboravis sledece: Cilj nije da radis, vec da napravis profit.


Pakodje, jedna SWOT analiza nikada nije na odmet.. Za one koji ne znaju: SWOT znaci Strengt/opportunity/weakness/threat .. Jednostavno (ali iskreno) ispises sve jake strane, sanse, slabosti i opasnosti u tabelu i zatim ih izvazes. Biznis plan ti sluzi da te spreci da uletis u neki posao koji nije na zdravim nogama.

U svakom slucaju, obavezno procitati tekstove na www.startups.co.uk i www.ideacafe.com

(disclaimer: ovi sajtovi su namenjeni drugim zemljama, ALI ono je osnova vodjenje bilo kog uspesnog biznisa UVEk ista i mnogi saveti koji se tamo mogu naci su vrlo, vrlo korisni)

@ McKracken : odlicno si to napisao .Slazem se sa tobom u potpunosti .

Sve koje su se ukljucili u diskusiju srdacno pozdravljam.

Da u najkracim crtama sto vise pojednostavim svoj problem.
Trenutno mi je jedino potreban pocetnicki ulog, posto smo oboje ostali bez posla, bez ikakve sanse da se bilo ko zaposli, muz bolestan, ja ocevom bolescu vezana za kucu, s dvoje dece u skoli.
Ne ocekujem veci prihod od jedne najminimalnije plate, recimo neka to bude izmedju 12.000-15.000 hiljada dinara.
Sto se tice samog plasmana za tu kolicinu uz pomoc koje bi ostvarila najminimalniju dobit potrebnu za trenutno osiguravanje najosnovnijioh potreba, to ne bi bio problem, posto se ta kolicina uvek moze prodati u samom okruzenju gde zivimo i gde bi i vrsili tu proizvodnju u tim malim razmerama, po sistemu iz jedne "ture" u drugu.
To nam je vec dvanaest godina bila dopunska delatnost, pored lokala. Medjutim prosle godine smo izgubili korak, upravo zbog moje greske, kako neko ovde lepo rece: Ne treba nam biti cilj da radimo vec da ostvarimo profit, nadala sam se boljim vremenima kako za poljoprivredu, tako i za stocarstvo.
Radeci tako, ocekujuci da ce za prodaju stocne hrane doci bolja vremena, istrosili smo sve rezerve, dosla je jedna operacija pa druga, i prekid sa tovom pilica, tako da smo se zaista izgubili, kao u magli.
Znaci jedini problem je kako doci do najminimalnijeg pocetnickog uloga, vec sam vam pominjala da nikakav kredit ne mozemo dobiti, jer nijedno od nas nije u radnom odnosu.
Vise ni sama ne znam gde da potrazim pomoc, posto sam sigurna da bi sa tim mogli egzistirati, pa cak i sa manjim ulogom. To je sad goruci problem, poceti ponovo.
Sto se tice posla sa cvecem, ispricala sam ono sto sam videla i cula, tu zaista nemam nikakvog iskustva.

Za samu izradu biznis plana, sto se tice mene same, to mi ne bi bilo potrebno, jer sam vam vec ispricala da znam otprilike koliko je to isplativo, ali me zanima kako bi ga trebala napraviti da bi mi se kredit odobrio?
Mogu samo da vam kazem da sam se na mnogo mesta obracala, i da je sve to bilo samo upucivanje od "vrata do vrata", i zaista sam vam zahvalna sto svojim sugestijama, i svim onim sto mislite da je vazno pokusavate da resite probleme koje verujem muce mnoge u sadasnjem trenutku.
Jos jednom, iskreni pozdravi

@AuroraM
Pazljivo sam procitao Vase razmisljajuci kako da Vam pomognem nekom idejom koje se mozda niste setili i sa svojim skromnim znanjem dosao sam do nekih koliko-toliko ostvarivih ideja. Sto se tice robe za prodavnicu stocne hrane, ako je ne mozete nabaviti onda nabavite neku mini mesaonu stocne hrane (valjda se uklapa u cenu), a sa proizvodjacima sirovina (poljoprivrednicima) uvek mozete ugovoriti kompenzaciju repromaterijala za gotov proizvod, ostace vam neki visak proizvoda, polovinu probajte da zamenite za druge gotove proizvode sa drugim preduzecima pa ono sto dobijete i drugu polovinu prodajite krajnjim kupcima. Verovatno cete morati da kupite neke vitamine i hemikalije koje se tu dodaju, probajte da to uzmete na odlozeno placanje uz menicu, a i mozete prvi put nabaviti za nekoliko dzakova ako nemate za vise, a kada njih prodate vec ce vam biti lakse da proizvedete sledecu malo vecu turu i ubrzo ce proizvodnja dostici neki normalan nivo. Dok se to ne desi, sigurno cete morati da okrenete po nekoliko desetina telefona da biste ostvarili bilo kakvu poslovnu saradnju, tako da ocekujte kao nesto najnormalnije da vas prvih 10 odbije a tek 11. prihvati saradnju.
Sto se tova pilica tice, investirajte u neki inkubator i vestacke kvocke, nabavite onoliko koliko mozete jaja, za 3 nedelje ako mozete prodajte sve jednodnevne pilice, to bi trebalo da vam bude dovoljno da popunite inkubator na pun kapacitet, onda opet ako mozete prodajte sve, a tov neka vam bude sigurnosna varijanta kada ne uspete da prodate jednodnevne. Objedinjavanjem ove dve delatnosti imali biste biznis koji donosi nekakvu zaradu, ima male troskove i velike sanse da se uvecava a prakticno nikakve da propadne.

Biznis plan nije samo provera isplativosti vec i definisanje procedura poslovanja. Ovo sto si napisala je jedna od najcescih gresaka koju prave preduzetnici. Kada napises plan za sebe, pisanje verzije za banku ce ti biti trivijalno. Ulozi nekoliko sati da ga napises za sebe.. Ne mogu dovoljno da naglasim koilko je to bitno!

Jos jedan savet iz iskustva sa bankama, ono sto pise u njihovim brosurama je obicno su po korisnika kredita najgori uslovi. Da bi dobila bolje uslove, moras da ih trazis, svaki loan-officer ima mnogo vise ovlastenja nego sto izgleda na prvi pogled a na tebi je da im stavis do znanja da to znas

Sama prezentacija BP je posebna prica i o tome mozemo u nekoj drugoj temi, ali jedno je bitno, BP mora izgledati uredno, jasno i citko.

Evo kratke liste stvari na koje obrati paznju prilikom pisanja:

- Treba biti realan, ne kriti slabosti vec ih konstatovati i pokazati kako ces ih prevazici
- Biti citak i jasan
- Obavezno naglasiti stare kontakte i veze koje imas u poslu (nije bitno sta znas, vec koga znas)
- Napisi za sta zelis da potrosis novac od kredita (ovo je izuzetno znacajna stavka jer mozes doci do nekih brojki koje se ne poklapaju sa inicijalnom procenom.. )
- SWOT

I jedna kljucna stvar, nikako ne dozvoli sebi gresku da platis nekome da ti napise biznis plan. Niko ne moze da ti napise biznis plan bolje od tebe, a samo ces baciti pare i vreme.

Eh da .. Ako te u banci pitaju ko je pisao BP, obavezno im naglasi da niko drugi ne moze da napise biznis plan za posao koji ces ti voditi.

PS. Kredit se moze dobiti i ako niste u radnom odnosu. Bitno je traziti na pravi nacin. A sa BP-om koji pises za sebe, zacudices se kakvi se sve izvori finansiranja mogu pronaci. I ne treba bezati od partnera u poslu, pod uslovom da se sve unapred lepo definise (ope se sve vraca na biznis plan)

Budite proaktivni!

Cini mi se da su saveti koje dajete dobri i nerealni u isto vreme.
Dobri su zato sto uvode u igru formu poslovnog ponasanje koje je racionalno.
Nerealni su zato sto se primenjuju u okruzenju cija se sustina drasticno razlikuje od sustine ekonomija u kojima se razvio savremeni sistem poslovanja.

Ukratko, ovo si drasticne razlike:

1.Naplata
2.Osiguranje
3.Kamate
4.Nelojalna konkurencija
5.Sporovi (sud)


Ima i drugih problema ali recimo da ih mozemo zanemariti jer i druge zemlje imaju problema pa se snalaze.
Medjutim ovo sto sam nabrojao je kod nas od presudnog znacaja.
Zanemaruje se ono sto u nasoj zemlji u bitnoj meri odredjuje uspesnost u poslu.

Mogucnost da se:

1. Odlozi placanje na neodredjeno vreme
2. Naplati osiguranje odmah
3. UVEK dobiju najpovoljniji uslovi za kreditiranje.
4. Preuzme ideja za biznis od konkurencije bez ikakve nadoknade.
5. Odlozi izvrsenje po sebe stetnih presuda do zastarevanja ili propasti tuzioca

Za one koji ne zele da zapocnu biznis vec samo da rade za platu dodao bih i mogucnost da se radnicima ne isplati plata IKAD.

Ne tvrdim da svako moze tako da se ponasa, ali tvrdim da veliki broj uspesnih firmi bas tako posluje. I obesmisljava svako zapocinjane biznisa za sve ostale.
Na isti nacin na koji su D&D poslovno uspesnije od Zdravka Colica.

Poznato mi je da i na zapadu postoji milion nelegalnih(nefer) nacina da se konkurentima zagorca zivot. Ono sto je bitno je da tamo imate kontrolne mehanizme koji izuzetno efikasno sprecavaju da se necijom bahatoscu zaustavi privredna delatnost.

Zna li neko kako da se u analizu uvedu ovi faktori ? I u kojoj meri?
Budimo realni...

Voleo bih da vidim ovde temu na kojoj bi ljudi opisivali nacine ne koje su pukli u poslu. Nesto kao "Disaster stories". Da se ne desi i drugima.

U 99% slucajeva propadaju oni koji nisu ispostovali osnovno pravilo da imaju BP i SWOT analizu. Takodje, 99% onih koji su propali nemaju "exit strategy".. Elem.. Njihove price i nisu zanimljive.

Ostalih 1% su uglavnom forzza major, tako da to moze biti zanimljivo sam o sa anegdotskog aspekta.

Sa druge strane, ne postoji potpuna popast u poslu ..

Ako bi mogao ovo malo da pojasnis...

Sve dok si ziv, mozes da pocnes drugi posao. :)

Nkaradna je ideja da je propast ako ti jedan biznis ode pod led.

Pa dobro, sve je u tumacenju, ja bih rekao da ako covek ulozi neku sumu novca u neki posao i to mu sve propadne, onda je totalna propast za to ulaganje i taj posao...

Pa valjda stekneš nekakvo poznanstvo, danas ti nekome pomogneš, sutra će već neko pomoći tebi. Šanse se povećavaju, ukoliko je broj takvih ljidi veći, ali nije pravilo, često ti pomogne neko od koga ne očekuješ ništa. Izgubio si nešto para, ali si živ, ideš dalje, valjda si nešto naučio.
Meni se oduvek dopadala ideja da promenim delatnost posle 10-ak godina u jednoj branši, (nezavisno od bankrota), istina ovde je to malo teže nego u USA npr. ali zvuči skroz dobro.

Drbogi, upravo si pogodio u jedan strasno vazan princip svakog posla

It si not what you know, it is who you know.


(ne, ovo nema veze sa "vezama" i ostalim dobrim izgovorima koje defetisti koriste)



"Risk management" zvuci komplikovano, nepotrebo i skupo ali je u realnosti jako efikasan i moze puno da pomogne u svakom poslu (makar to bilo preprodavanje trulih krastavaca) Najlepse je sto zaista nije komplikovana stvar ako se malo progugla i ne izmislja topla voda.

Posto u ovoj temi pricamo sa ciljem da pomognemo jedni drugima (bar se nadam da je tako) .. evo jedan nice freebie

http://www.method123.com/free-download.php



PS. (osecam da ce na ovo stici komentari tipa "ma to je samo gubljenje vremena, nemam ja kad da se zamajavam sa tim glupostima".. Zamolio bih one koji ce to napisati, da se sete ovog posta "when shit hits the fan".)

Pa to se zove POMOC mada se u sustini ne razlikuje od klasicnog kredita. Oni traze da vi gradite objekat koji bi verovatno oni mogli da plene jednog dana ako zapnete sa placanjem. Pa to je gore nego banka, jos stvara utisak psiholoskog duga da su oni vama nesto pomogli. Ne krivim banke, stvarno vi kad dajete novac pa morate se osigurati, a usput treba nesto i zaraditi.

Otpocinjanje privatnog biznisa je slozen poduhvat. Ljudi se ljute kad vide koje uslove treba ispuniti, a da ih neko pita pitanje je da li bi i sami sebi pozajmili novac ! Npr. 120000 nije neka lova koja se ne moze naci. Svi mi imamo neki auto, parcence zemlje, prijatelje, rodjake... Pogotovo ako je ta ideja vec tako tako dobro da ce se brzo isplatiti.

Treba u biznisu imati dosta i srece. Ponekad vam je delatnost u grani koja stagnira, a poboljsanje nije na vidiku. I sta onda ? Da menjate strulu to je glupo. Svastari nikad nista ne postignu jer nikad nisu 100% predani i uvek ih neko nadmasi.

Video sam sta znace uspesni ljudi. Ne spadam u njih, ali znam da su to ljudi posebnog kova. Kod njih sve funkcionise i iznenadjenja tu ne postoje. Njima se ne moze desiti da ostanu bez posla e i sad bi oni da pokrecu nesto privatno. Znaci ni za drugog nisu mogli raditi, ali sada ce oni sami sve da vode. Pa to je suludo !

evo vam jedan primer.

Jedan moj rodjak, 25 godina, mlad majstor automehanicar. Predan je i ozbiljan, voli svoj posao. Radi i kuci prekovremeno. Pred njim je svetla buducnost. Medjutim on vidi radeci za gazdu kako gazda zivi zivotom kakav je i marks opisao: zahvaljujuci vlasnistvu nad sredstvima za rad prisvaja visak vrednosti. I njemu pada na pamet da radi sam za sebe.

Sad, radionica vi znate kosta dosta i on se raspituje kod mene i mojih prijatelja o kreditu i tu dolazi i njegov otac. Otac bi hteo da pomogne sinu i spreman je da da hipoteku na kucu. Na zalost ta kuca ne vredi bog zna sta. I sad oni su ljuti, prvo na mene jer misle da ih sputavam. Medjutim kad sam im ja doneo formular za kredit oni su bili jos ljuci na sistem, nepravdu itd...

Na kraju ja sam im preldozio da oni krenu polako i da se ne sire vise nego sto treba. Oni su bili strasno uvredjeni, medjtim sada evo 2 godine kasnije idu bas tako, jer nemaju druge. I dobro im ide fala Bogu.

Sve u svemu ovo je kapitalizam i eco taj sistem i jeste osmisljen tako. Da brani postojeci poredak i interese stvarno valdajuce klase. Mi soderi i sitna boza mozemo samo da mislimo kako i mi da udjemo u to drustvanjce.

Svi vi, sto mastate o sreci...

Donji delovi obuće

Organizacija proizvodnje donjeg dela obuće postupkom lepljenja, i to za 500 pari na dan, ima opravdanje u profitabilnosti ovog programa. Potrebna osnovna sredstva dostupna su za proizvodnju donjeg dela za 500 pari obuće u danu. Predviđen je rad u jednoj smeni. Program ne predviđa prodaju donjih delova obuće već proizvodnju gotove obuće u istom pogonu. Uvođenjem druge smene menjaju se faktori profitabilnosti. Kritični elementi programa su: tržišni odnos ponude i tražnje, dakle cena proizvoda, dizajn i funkcionalnost, kao i kanali nabavke. Ciklus proizvodnje je relativno kratak, pa se može postići zadivljujuće obrtanje kapitala.

Veličina prostora: 200 m2
Broj radnika: 14
Ulaganje kapitala: 195.000 evra
Period izvršenja: 4 do 6 meseci
Rok povratka kapitala: 1 godina i 2 meseca
Godišnja bruto dobit: 413.500 evra
Bruto dobit po 1 € investicija: 2,07 evra

Izolacioni malter

Mešanjem ekspandiranog vermikulita, cementa, kaolina i posebnih dodataka dobija se malter pogodan za sve vrste termoizolacije, posebno u područjima vrlo visokih temperatura. Na veliko se koristi u metaloprerađivačkoj industriji, u industriji građevinskog materijala i industriji metala. Program se zasniva na pretpostavci da će se godišnje proizvoditi 1.000 t maltera. Lokacija zavisi od blizine kapaciteta za ekspandiranje vermikulita i/ili industrijskih zona s većom koncentracijom mogućih potrošača. Pravilan izbor makrolokacije i mikrolokacije, stalni plasman proizvoda velikim kupcima na domaćem, a posebno inostranom tržištu, uveliko povećavaju profitabilnost programa.

Veličina zemljišta i prostora: koncesija na 700 m2 zemljišta i izgradnja 500 m2 zatvo-renog prostora
Broj radnika: 6 (preduzetnik, adminis-trator, predradnik, 3 priučena radnika)
Ulaganje kapitala: 157.500 evra
Period izvršenja: od 8 do 10 meseci
Rok povratka kapitala: 1 godina i 4 meseca
Godišnja bruto dobit: 325.500 evra

Moram priznati da ti malo zvidim...
Ja jedino sto imam je lokal koji se nalazi u samom centru grada...Naravno nije opremljen a usput konkurisao sam za kredit za koji mislim da je mrka kapa...

Kratak opis problema:
Majka na birou, tata bolestan a ja posle vojske bez posla...

Novac naravno ne mogu da dobijem ni iz koje banke zato sto trenutno ne radim nigde, a tamo gde sam radio nisam bio prijavljen (sto je sasvim normalna stvar u ovoj drzavi)...
Medjutim trebala bi da postoji sema preko Delta-banke da se dobije kredit na sledeci nacin:
-da otvoris firmu
-nakon toga da mesec dana bukvalno vegetiras
-i na osnovu uplate svih poreza i doprinosa sta vec ide uz to dobijes kredit do valjda 3000 evra sa godisnjom kamatom od 12% i uz depozit od 20%.

Pozdrav svima...

u vezi poljoprivrede:

ako ne mozete da vise gajite pilice, aimate prazn objekat, mozete da probate u njemu da gajite pecurke. video sam takav slucaj ovde u NL. Vecina manjih proizvodjaca je u stvari propala zbog globalizacije su manja i srednja preduzeca uglavnom unistena, osim u sektoru usluga. mnogi poljoprivrednici pokusavaju da gaje pecurke ili cak da osnivaju mini hotele ili eko farme, neki su se iselili u kanadu, ali najveci broj je zavrsio kao roblje na pokretnim trakama (to se desilo jos pre 20 god).

Za neupucene, preporucujem knjigu
"kako je bog otisao iz Jorverda", oknjiga je o unistenju holandskog sela posle II s rata. i o tome kako su manji i srednji poljoprivrednici eliminisani od strane korporacija


>Biznis plan nije samo provera isplativosti vec i definisanje procedura poslovanja.
biznis plan potice iza anglosaksonskog poslovanja. neophodan je d abis ste dobili kredit. banke veruju biznis planovima, ipak iza svega krije se cista ideologija zasnovana na iskustvima onih koji su brzo stical za verem buma 90'i poslednje ekspanzije kapitala. sada, u Holandiji, kada se proizvodni sektor seli u Kinu i Indiju naikakav biznis plan vam ne moze pomoci.


takodje, mislim da ne treba verovati teoreticarima trzista kao ni japijevskim ideolozima


svrha rada je da se prezivi onakako kako svako za sebe definise prezivljavanje.

kod onihkoji mastaju d abudu glavni, radi se najcesce o nekoj kompenzaciji.

>Mi soderi i sitna boza mozemo samo da mislimo kako i mi da udjemo u to drustvanjce.

upravo tako,

kapitalizam je represivno drustvu ukome je represija zakonita, tj vladajuca kasa donosi zakone koji brene njihove interese. te zakone su duzni svi da sprovode.

MC_, uz duzno postovanje - mislim da nije preterano korisno u "vodicu za posao" naglabati o sociolosko-filozofskim aspektima danasnjeg de-facto drustvenog uredjenja. Postoje drugi sajtovi sa forumima koji se bave ovom tematikom.

Ni jedan dosadasnji drustveni sistem, pa ni kapitalizam, nije savrsen, medjutim cisto sumnjam da je bilo koji drugi sistem obicnom coveku davao veca prava i slobode - od robovlasnistva, preko grcke demokratije sa premisama robovlasnistva, preko feudalizma do civilizacijskih propalih eksperimenata sa totalitarnim fasizmom i totalitarnim komunizmom... osim eventualno prvobitnih ljudskih naseobina - koje nisu ni imale sistem vec su bile bazirane na prostom pravu jaceg.

Kapitalizam koga znas je ipak tokom svoje evolucije i "braka" sa demokratijom iznedrio prava radnika, zastitu svacijeg kapitala - ne moras imati armiju da stitis svoju slamaricu, prava zena da glasaju, zdravstvenu i socijalnu zastitu, zastitu svoje imovine, zastitu prava na veroispovest i sl... ni jedan sistem pre njega to nije imao.

Yeah, ima mana... i to dosta, ali ima bar i perspektivu da se usavrsi, za razliku od drugih dead-end filozofija i drustvenih uredjenja koja su uvek bila osudjena na propast sa svojim inherentnim nedostacima.

Nije mesto za ovo, ali kad si to pomenuo, sve smo ovo imali i u komunizmu.