Svaki građanin koji želi da podigne kredit, da otvori tekući račun ili da uzme kartice mora da prođe kroz detaljnu proveru u Kreditnom birou Srbije! Od februara ove godine sve banke u Srbiji imaju obavezu da od Kreditnog biroa traže izveštaj o finansijskim obavezama klijenta, a cilj svega toga jeste provera platežne moći klijenta i sprečavanje prezaduženosti građana. Prema rečima rukovodioca biroa Radeta Bačkovića, Srbi bez ikakvih problema podižu kredite, jer podaci Kreditnog biroa govore da su čak 98 odsto njih redovne platiše.

- Kada građanin želi da otvori tekući račun ili da podigne kredit, banka uz saglasnost klijenta povlači izveštaj iz Kreditnog biroa. U roku od sedam sekundi dobiju se svi podaci o finansijskim obavezama koje klijent ima. Tu je navedeno da li građanin već ima kredit kod neke banke, da li ima obaveze po osnovu lizinga, da li je nekome žirant, da li je ulazio u nedozvoljeni minus, da li je puštao čekove bez pokrića i koliko je redovno izmirivao svoje obaveze - objašnjava Bačković.
Prema njegovim rečima, provera finansijskog stanja građana prvenstveno ima za cilj da spreči građane da uzimaju kredite koje ne mogu da isplate, a, s druge strane, da zaštiti banku od rizičnih ulaganja.

- Odlukom Narodne banke Srbije, od kraja 2004. zaduženost građana po osnovu kredita ne sme da pređe 30 odsto primanja. Pošto su u našem sistemu umrežene sve banke na teritoriji Srbije, sve lizing kompanije i sve državne agencije i fondovi, prilikom izrade izveštaja jasno se vidi presek svih obaveza koje građanin ima. Dakle, u Srbiji ne može da se desi ono što se desilo u Hrvatskoj, da građanin uzme kredite čije su rate veće od plate koju prima - kaže Rade Bačković. S druge strane, zahvaljujući podacima iz Kreditnog biroa, banke se štite od rizičnih ulaganja. Ukoliko se pokaže da je neko neredovan platiša, banka može da ga odbije za kredit, objašnjava Bačković.

- Svi podaci o finansijskim obavezama građana čuvaju se tri godine. To znači da čak i kada neko otplati kredit, podaci ostaju kao deo izveštaja u naredne tri godine. Oni su takozvana "istorija" građana i ukoliko je neko redovan platiša, ti podaci ga preporučuju za novi kredit ili za novi račun. Ukoliko je, međutim, kasnio sa ratama više od 60 dana ili je bio tužen zbog nevraćanja kredita, u naredne tri godine svaka banka kod koje želi da podigne novi kredit videće u izveštaju da je taj kredit neredovno isplaćivao - objašnjava Bačković.

Banka mora da objasni zašto je odbila klijenta

Izveštaj Kreditnog biroa samo je preporuka za banku, a banka sama donosi konačnu odluku da li će klijentu odobriti kredit. Ukoliko banka odluči da odbije klijenta, prema rečima Radeta Bačkovića, dužna je i da mu objasni zašto ga je odbila. - Kada je odbijen, klijent ima pravo da zna zašto mu banka ili lizing kompanija nisu izašle u susret. Banke se, međutim, često kriju iza Kreditnog biroa i tvrde da smo mi ti koji zabranjujemo odobravanje kredita. Ukoliko smatra da banka nije u pravu, svaki klijent ima mogućnost da na lični zahtev zatraži izveštaj iz Kreditnog biroa - napominje Bačković.

Izveštaj od 120 do 200 dinara

Od novembra 2004. godine, kada je Kreditni biro počeo sa radom, izdato je 2,5 miliona izveštaja. Od toga, 95 odsto izveštaja tražile su banke, a pet odsto izveštaja izdato je na zahtev građana. Prilikom povlačenja izveštaja iz Kreditnog biroa banke su dužne da imaju pismenu saglasnost klijenta. Građani koji žele da dobiju izveštaj finansijskog stanja treba da popune zahtev i u zavisnosti od tipa izveštaja plaćaju od 120 do 200 dinara. Izveštaj se može dobiti lično, i to u roku od sedam sekundi, a ukoliko građanin želi izveštaj, može ga dobiti na adresu na kojoj živi ili putem elektronske pošte. Prema planu Kreditnog biroa, do kraja godine u izveštaj će ući i podaci o izvršenim poreskim obavezama, ali i podaci o finansijskim obavezama prema velikim trgovačkim kućama.

I. Pešić