[ Davor Vlajkovic @ 27.06.2005. 23:46 ] @
26. jun 2005.

Srbija u Evropi, Srbija u svetu, bio je moto drugog dana Vidovdanskog sabora dijaspore koji organizuju Ministarstvo za dijasporu i PKS. Zato su osnovne teme bile ono što interesuje i Srbiju i Evropu i svet: ekonomska saradnja, investicije, zakonska regulativa, mediji, lobiranje, brendovi Srbije.

Potpredsednik PKS Čedomir Vukić informisao je naše uspešne ljude iz rasejanja o pogodnostima privrednog ambijenta Srbije, kao što su pozitivno ocenjena Studija o izvodljivosti, sporazum o slobodnoj trgovini sa JE i sa Ruskom Federacijom, kao i ocenu OECD da je Srbija u prethodnom periodu napravila najveći progres u regionu. Nabrojao je i probleme kao što je spoljnotrgovinski deficit i velika nezaposlenost, a izložio je i mogućnosti Privredne komore Srbije, koja aktivno učestvuje u definisanju programa strateškog ekonomskog razvoja Srbije zajedno sa Vladom. Potpredsednik Vukić obavestio je poslovne ljude iz dijaspore da mogu da računaju na pomoć PKS i celog komorskog sistema, pre svega u dobijanju kvalitetnih privrednih informacija iz matice.

Sa velikom pažnjom saslušan je Srba Ilić, biznismen iz Amerike, koji je izneo svoje probleme nakon što je u zemlji kupio turističku kompaniju "Putnik". On je upozorio da njegovo negativno iskustvo zastrašuje druge poslovne ljude našeg porekla iz Amerike da investiraju u Srbiji, a oni bi, po njegovoj proceni, za kratko vreme mogli da unesu 100 miliona dolara investicija. On je takođe rekao da dijaspora ne učestvuje mnogo u investicijama, ali da se to može popraviti davanjem koncesija. Porez na dodatu vrednost od 10 odsto nije dovoljno stimulativan jer u uslovima privređivanja u Srbiji nije lako ostvariti dodatu vrednost. Uprkos brojnim teškoćama koje je imao nakon što je, kako kaže, uložio 19 miliona dolara u Srbiju, Srba Ilić je drugim biznismenima iz srpske dijaspore poručpio:
-Nemojte da dignete ruke od ove zemlje, ali nemojte ništa da radite preko Agencije za privatizaciju. Kupite zemlju i počnite na čisto i od počpetka.

Posebnu pažnju je privukla manekenka Katarina Rebrača, koja je rođena i odrasla u Americi, a sada zastupa dijasporu SAD i Italije. Ona je govorila o tome da je novac koji je zaradila u svetu uložila u modnu agenciju u Beogradu i istkla da ulogu dijaspore vidi u spajanju drugih naroda sa svojim, koji živi u "najlepšoj zemlji na svetu".

-Neka period pred nama bude period mira i bogatstva, rekao je predsednik Privredne komore Beograda Milan Jankovic, nakon što je istakao važnost naših biznismena iz dijaspore, ne samo zbog kapitala koji mogu da unesu u zemlju već pre svegta zbog znanja koje su stekli u svetskom biznisu.
Predsednik fondacije "Mladen Selak" govorio je o nagradi koja je ove godine dodeljena mladim inženjerima - konstruktorima mašine za proizvode od voća, a dodeljeno je i poklon priznanje "Upakovana nostalgija".

Izvor: http://www.pks.co.yu/pks/servl...&i_xsl=s101&i_param=ID|1388
[ salec @ 29.06.2005. 12:39 ] @
Rekao sam ranije, a i ponovicu: dijaspora najpra mora da se konstituise i formira kao organizovana snaga, da oceni svoju ukupnu snagu i da shodno njoj PRITISKA maticu da joj omoguci bolje uslove i da se malo dovede u red, jer kvari dijaspori reputaciju u njenim zemljama boravka.

Srba Ilic je potpuno u pravu. U ovoj zemlji se svao poziva na neka svoja nasledjena radnicka prava, sve firme imaju manje ili vise pravnih sporova izmedju menadzmenta i radnika (sada: "akcionara") koji se vuku jos iz doba drustvene svojine ili perioda privatizacije i svi bi hteli i jare i pare. Najbolje je ne uvlaciti se u taj pakao, nego bolje je pustiti ih da im cinjenice zivota polako dodju do svesti, formirati efikasnu konkurenciju tamo gde dominiraju "dzinovi na staklenim nogama" i "reciklirati" resurse koji jos valjaju: deo radne snage koja valja a koja ce biti privucena odmah i imovinu koja ce otici na dobos kad lose firme budu propale usled novonastale konkurencije.

"Ali, ni to nije sve" - svedoci smo da je drzavna uprava cesto neuka ili mozda zlonamerna (iz ubedjenja ili necijeg mita ili odsustva istog) i da nenamerno ili namerno gusi privatnu inicijativu. Tu nema pomoci bez vece reforme i modernizacije, odnosno, da se vratimo na pocetak, PRITISKA na vlast ili mozda jos bolje, kombinacije pritiska i savetodavnog pa i konkretnog delovanja. Mozda bi se dijaspori isplatilo da pre bilo kakvog ulaganja zajednickim snagama finansira i direktno sprovede neophodne modernizacione izmene u organizaciji posla drzavne uprave:

- selekcija i obuka kadrova, otpustanje i onemogucavanje "izmisljanja posla" za visak zaposlenih u upravi cepanjem i usitnjavanjem njihovih nadleznosti (sto ima za efekt "setanje" klijenata od saltera do saltera),

- optimizacija i grupisanje procedura prema uobicajenim profilima klijenata i njihovim potrebama, a ne prema resorima uprave (opsta kancelarija za potrebe gradjana, opsta kancelarija za firme i preduzetnike, opsta kancelarija za poslove prometa nekretnina, a ne: poreska uprava, sekretarijat unutrasnjih poslova, sud koji se bavi pravnim poslovima vezanim za prenos vlasnistva, ... sve na razlicitim mestima, sve zahteva fizicko prisustvo klijenta ili njegovog predstavnika),

- uvodjenje automatizacije i elektronskih arhiva (zasto bi vise od jednom popunjavati razlicite formulare podacima koji su vec jednom negde pohranjeni?) u sve upravne poslove,

- uvodjenje mehanizama unutrasnje kontrole rada organa uprave (kako uloviti korumpirane ili eliminisati sa posla suvise glupe),

- organizacija efikasnog obavestavanja zainteresovanih strana o njihovim obavezama i procedurama (odnosno, nedostajucim podacima i taksama) za regulisanje odredjenih prava i obaveza.

... po ugledu na dobre primere iz njihovih rezidentnih zemalja.

Mislim da nasi zakonodavci i vlada nisu u stanju da osmisle i sprovedu te reforme kad nikad nisu videli kako to funkcionise u praksi. Pomoc u tome od strane iskusnih ljudi iz dijaspore ne moze se preceniti.