[ anglomont @ 05.07.2005. 17:50 ] @
za par godina nadajmo se znatnije,
hoce li se autsorsirani poslovi programiranja, hardver dizajna, cad projektovanja, 3d modelovanja ,, iseliti drugde, da li cemo u medjuvremenu doci do nivoa da imamo sopstvene proizvode za izvoz kao sto pocinju indijci itd?
[ MC_ @ 31.07.2005. 13:40 ] @
necemo nikada doci nivo indije,
velike firme vole da uz IT imaju i proizvodnju, a to tamo imaju
[ milanche @ 31.07.2005. 14:40 ] @
Citat:
MC_: necemo nikada doci nivo indije


Ja se iskreno nadam da necemo, bar sto se nivoa tehnoloskog znanja i umeca tice.

(ne govorim o Indusima, jer njih ima i vrlo, vrlo solidnih na Zapadu, nego o Indiji i
o njihovoj radnoj snazi).

Evo par prica iz prve ruke o tome sta se tamo trenutno radi.

Prica 1:
Evo vam isecka koda pisanog u Indiji (vidjen na 15-ak mesta u fajlu, dakle nije
slucajno ili na brzaka pisano):
Code:
 char* pTemp = malloc(4); 


Prica 2:
Firma za koju sam radio, a sada cesto kontraktujem (u sklopu Harman-a), sastavljena
od Indusa na vodecim polozajima otvorila je svoje odelenje u domovini. Pokusavaju
vec godinu dana neuspesno da skupe tim, a evo sta pricaju ti isti Indusi sa povratka
odatle:

Prosecna duzina zaposlenja inzenjera u Indiji ovih dana je oko tri meseca. Svaka tri
meseca, inzenjer obnavlja rezime, i trazi novi posao. Zbog masovne potraznje, dobija
ponudu odmah i to vecu od one koju ima. Sa tom ponudom u ruci ide odmah kod druge
firme, koja daje bolju kontra ponudu. Sa ponudom i kontra ponudom, ide se kod trece
firme, da bi se algoritam zaustavio kod broja N, i firme koja je dala najbolju ponudu.

Naravno, posle tri meseca, sve Jovo nanovo.

Ko god radi u industriji verovatno zna da iskusan inzenjer ne moze gotovo nista da
doprinese (u nivou svog renomea) za prva tri meseca, a mlad inzenjer pogotovo ne
moze da nista nauci za to isto vreme. Sta ce od svega biti na duze staze, mozemo
samo da nagadjamo. Plate, pogadjate, sigurno da im rastu, a ucinak je jos uvek nigde.

Prica 3:
Kad sam dosao u tu istu firmu prvi put (da ne bude zabune: americko odelenje u
Silicijumskoj Dolini), paznju mi je privuklo to sto je na svacijem radnom stolu bila
izrazito neuredna gomila zica koja spaja development kit sa audio/video periferijama
(monitor, zvucnici), zakacena prirucno za konektore, sve labavo, pipavo, ne smes da
dises.

Prva stvar koju sam uradio (sto bi uradio svaki Bgd klinac koji se bavi tehnikom)
kad su meni dali takav isti sistem sa gomilom zicurina je da kupim kutijicu na koju sam
nakacio konektore, a gomilu zica uterao u kutiju i zalemio za konektore, tako da se
monitor i zvucnici mogu ljudski prikaciti. Ne treba da pricam da sam odmah dobio
milion zahteva da i drugima napravim to isto.

Kad sam ekipu upoznao, ispostavilo se da nisu sasvim bolidi - bilo je sasvim solidnih
tipova, sto je otvaralo novo pitanje - zasto su toliko vremena (par godina) tolerisali
krs, tj. cekali mene da im sredim kablove da mogu mirno da disu ili da dupetom
slobodno zakace radni sto a da pritom ne poremete setup.

Odgovor sam dobio slucajno, primetivsi da se jedna od tih osoba klanja po svom
ofisu kad nigde nikoga nema. Objasnila mi je da je slucajno zakacila nogom stolicu,
a posto oni (pokrajina Tamil Nadu) veruju da u predmetima zive bozanstva, boji se
da ih ne uvredi pa im se zato klanja.

(... sta mislite, sta li tek rade oni u Indiji, kad ovi u srcu tehnologije ne smeju da
preseku par zica i naprave stvari da rade kako treba ???...)

Prica 4:
Intel je zatvorio odelenje od 200 ljudi u Banghalore-u, nezadovoljan kvalitetom i
ucinkom, i prebacio operacije nazad u Santa Clara, CA.

Prica 5:
Par managera iz Borlanda je podnelo ostavku zbog nemogucnosti rada sa timom u
Indiji.

Summary:
O Indiji i njihovoj high-tech industriji nemojte da sirite fame, jer je to teska magla.
Za razliku od Kine, ciji high tech ce da bude vrlo znacajan vrlo uskoro.

Imamo daleko strucnije ljude i daleko bolju industrijsku tradiciju, ali nazalost nista
drugo od potrebnih stavki da bi smo Zapad zainteresovali da nam izveze poslove -
slabo vladanje engleskim (u proseku), kilave zakone, srpski lobi bez ikakvog realnog
kredibiliteta i stvarne zelje da fundamentalno pomogne domovini, itd.



[Ovu poruku je menjao milanche dana 31.07.2005. u 18:46 GMT+1]
[ MC_ @ 01.08.2005. 08:01 ] @
Pa znas i sam da je danasnjim neoliberalnim
menadzerima kratkorocniprofit na prvommestu.
Kvalitet softvera, vezano za kasnije odrzavanje je irelevantan,
dovoljno je da radi. POgotovo ako se radi o embedded uredjaju
koji za godinu dana ionako biva zastareo.

Tako da nije cudno sto vodece firme masovno investiraju u Indiju.
Buducnost je u niskim cenama i losemkvalitetu roba i usluga.
CEO-vi ionako nisu vezani za svoje firme, kratkorocni
profit je sustina novog kapitalizma.
[ Ivan Dimkovic @ 01.08.2005. 08:30 ] @
Wtf je "neoliberalni menadzer" ... ako postoji takav, znaci da postoji "konzervativni menadzer" i "menadzer Torijevac" :-) Sta sve covek nece cuti na ovom forumu.

Najbolja klasa je mendazer filozof, upravo onakav kakav bi izasao iz srpske skole menadzmenta koja na svu srecu ne postoji posto se od filozofije ipak ne zivi ;-)

Citat:

Imamo daleko strucnije ljude i daleko bolju industrijsku tradiciju, ali nazalost nista
drugo od potrebnih stavki da bi smo Zapad zainteresovali da nam izveze poslove -
slabo vladanje engleskim (u proseku), kilave zakone, srpski lobi bez ikakvog realnog
kredibiliteta i stvarne zelje da fundamentalno pomogne domovini, itd.


Trenutno imamo 50% ljudi bez zavrsene osnovne skole po podacima iz ministarstva prosvete. O industrijskoj tradiciji u zemlji koja je 50 godina zivela u samoupravnom socijalizmu ipak ne bih - verujem i da sam dobro znas Milance da je u Srbiji do pre samo 15 godina trebala specijalna uvozna dozvola za kompjuter. Mada dobro, ni Singapur i Kina nisu imali bog zna kakvu industrijsku tradiciju, pa im danas sasvim lepo ide ;-)

Da se razumemo, imamo mi odlicne i izuzetno talentovane pojedince, u koje spadas i ti - ali to ipak, na zalost, nije dovoljno da bi se zemlja nazvala zemljom sa "industrijskom tradicijom" bar ne u poredjenju sa EU a i nekim nasim ex susedima koji su bili Austrougarska ;-)

Takodje jako dobro znas da se vecina tih izuzetno nadarenih pojedinaca ipak najvise ostvari, na veliku zalost, kada iz te zemlje ode :( Toliko o industrijskoj tradiciji. (hint - industrija koja industrija?)

Bolje uraditi jedan reality check. Oko Indije se potpuno slazem sa Milancetom - mada, ne zaboravi, Indija povrh svega toga ipak ima jedan Wipro ili Sasken - koji su verovatno pokupili sve sto valja tamo., pa vlada akutni nedostatak kadrova, kvalitet skolstva im je pod velikim znakom pitanja (valjda su i oni poceli sa masovnim instant C++ skolama i sl zbog masovne potraznje) - i sam sam isto video identicne primere kao i Milance, za glavu sam se hvatao kako neko ko nema blage veze o necemu radi outsourcing za jednu veliku korporaciju... mnogi tamo stvarno pojma sa zivotom nemaju. Mada, to ce kostati te korporacije :-)

Srbija, pak - nema bas nesto sto moze da se poredi sa Wipro-om, bar ne da ja znam.

Sve to, ipak, opet ne umanjuje cinjenicu da Indija na svom znanju, kakvom takvom - ipak zaradjuje dosta, i to bas dosta - a Srbija sa svojim znanjem za sad radi mnogo manje toga... mnogo mnogo manje.

Uzgred, i Indija ima probleme sa korupcijom - kao i Srbija, ali zapadne investicije cine da i oni kapiraju da im to ne treba ako zele uspeh. Zivim za dan kad ce se to desiti u Srbiji

[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 01.08.2005. u 09:45 GMT+1]
[ dejankr @ 01.08.2005. 09:09 ] @
Srbija ne može biti nova Indija zbog jednog prostog razloga - nas ima jedva 10 miliona a Inidijaca preko milijardu. Na tu milijardu neka je i delić promila visoko obrazovanih IT stručnjaka, pa je to ogromna brojka s kojim zapadne kompanije mogu ozbiljno računati. A u Srbiji i postojećim outsourcing firmama je veliki problem da nađu dovoljno kvalitetne ljude.
Svi ostali razlozi poput obrazovanja, korupcije i sl. nisu uopšte ključni. Po obrazovanju, mislim da smo mi mnogo ispred njih. Takođe, mnogim zapadnoevropskim zemljama bi mnogo više odgovaralo da koriste ljudske resurse zemlje koja im je mnogo bliža i geografski i kulturološki, pa bi to bila velika prednost Srbije u odnosu na dalekoistočne zemlje. Cena rada u Srbiji jeste veća nego na dalekom istoku, ali mislim da to takođe nije ključno.
Mi sa Kinom ili Indijom ne možemo da se takmičimo ali mislim da sa istočnoevropskim zemljama možemo. Čak smatram da će u narednom periodu naša prednost biti to što nismo članica EU - ma koliko to smešno zvučalo!

Pozdrav,
Dejan

[ MC_ @ 01.08.2005. 09:18 ] @
neolib. menadzeri su novi menadzeri nikli na talasu hype-a iz 90', ideoloski potkovani u tzv biznis skolama

Pitanje je da li je za IT zaista potrebno visoko obrazovanje.

Vecinu stvari (narocito vezanih za baze podataka, web...) mogu da obave srednjoskolci ili motivisani amateri koji imaju praksu. Pogledjte realno...
Nove radne metodologije koje je koristila moja kompanija (Capability Maturity Model for Software (CMM)) upravo polaze od ideje da je programer glup....
To je i bio jedan od razloga da dam otkaz jer se nisam slagao sa ovim neoliberalnim menadzmentom.

Visoko obrazovanje postaje relevantno tek ako se radi o spoju sa elektornikom, nekim embedded sistemima itd.

[ Ivan Dimkovic @ 01.08.2005. 09:29 ] @
Odvojenost menadzmenta od inzenjerskog kadra se praktikuje iskljucivo u USA i teritorijama koje su pokupile "znanje" od njih - i nije nista novo, to je deo radne filozofije tog sistema.... recimo, u EU je sistem prilicno "konzervativan" (los izraz - jednostavno su drugaciji) od USA - recimo u Nemackoj to uopste nije popularno, i menadzerski kadar obicno dolazi iz dobrog inzenjerskog kadra i iz dobrih sales struktura (kobinacija), pa uvek imas 2 sveta kojima hoces da se priklonis ;-)

Nije tu nista "neo" - matoro je to ko Biblija, ali cinjenica stoji da je i jedno i drugo prilicno uspesno ;-)

[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 01.08.2005. u 10:30 GMT+1]
[ milanche @ 01.08.2005. 16:31 ] @
Citat:
Trenutno imamo 50% ljudi bez zavrsene osnovne skole po podacima iz ministarstva prosvete. O industrijskoj tradiciji u zemlji koja je 50 godina zivela u samoupravnom socijalizmu ipak ne bih - verujem i da sam dobro znas Milance da je u Srbiji do pre samo 15 godina trebala specijalna uvozna dozvola za kompjuter. Mada dobro, ni Singapur i Kina nisu imali bog zna kakvu industrijsku tradiciju, pa im danas sasvim lepo ide ;-)

Da se razumemo, imamo mi odlicne i izuzetno talentovane pojedince, u koje spadas i ti - ali to ipak, na zalost, nije dovoljno da bi se zemlja nazvala zemljom sa "industrijskom tradicijom" bar ne u poredjenju sa EU a i nekim nasim ex susedima koji su bili Austrougarska ;-)

Takodje jako dobro znas da se vecina tih izuzetno nadarenih pojedinaca ipak najvise ostvari, na veliku zalost, kada iz te zemlje ode :( Toliko o industrijskoj tradiciji. (hint - industrija koja industrija?)


E, vidis, Srbija koju ja znam i pamtim nije ista kao i ta sto je tvoja generacija zatekla.
Iako je 95% ljudi zbrisalo u odredjenom trenutku, u Srbiji jos uvek postoji (tj. zivi, radi,
zaradjuje) jedan broj izuzetno sposobnih ljudi kojima ni sve sto se Srbiji desavalo nije
uspelo da naudi.

Sto se industrijske tradicije tice, opet ista prica - bilo je mnogo cega sto nisi zatekao.
Vojna industrija je bila cetvrta u svetu, a to znaci ipak dosta toga u pogledu zanatske
kulture i radne discipline. Takodje verovatno znas da je recimo "Ratko Mitrovic" ili
"Energoprojekt" bio preferred choice za gradjenje brana po celom svetu (istina,
uglavnom po nesvrstanom + komunistickom, ali iskustvo se tako stice, i kvalitetna
brana je kvalitetna brana, gde god je zidali).

Ivo Lola Ribar je imao odelenje kompjutera koje je jos 81-ve izbacila svoj
"PRviDOmaciMIniRacunar" (skraceno PRDOMIR), kao i odelenje profesionalne audio
opreme koje je pravilo 24 i 16-kanalne miksere, pojacavace snage, aktivne monitore,
ekvilajzere, i kolektivno imalo znanje audio elektronike na svetskom nivou. Na
sajmovima se desavalo da odmah dobiju narudzbine od Holandske (home country
of Philips) radio difuzije za 17 komada miksera.
Grupa entuzijasta, studenata ETF-a (tehnicka fizika) kasnije zaposlenih u Vinci je
imala svoju kompaniju (DigitalAudio) koja je 83-ce imala svoje uredjaje za digitalne
sound effect-e, koji su se setali po koncertima (mozes misliti - digital reverb, echo,
delay, sve to 83-ce u domacoj proizvodnji).
Malih privatnika, koji su uglavnom po principu 'preko preporuka prijatelja' pravili
vrhunska Hi-Fi pojacala (za lovu) bilo je bar jedno desetak u Bgd-u. Gde su sada,
pojma nemam.

Bilo je pet instituta (Lola, Ei IRI, Pupin, Vinca, Vojno Tehnicki + Institut za
Bezbednost) koji su radili stvari na svetskom nivou. Mnogo ljudi koji su izasli odatle
nisu imali nikakve probleme da zauzmu dobre pozicije u svetu, veliki broj njih drzi
profesure po Americi, mnogi su staff engineers (Sun, Oracle, ATI ....).

Odredjen broj ljudi je jos uvek u zemlji, vrlo su sposobni, oni koji su bili samo inzenjeri
su se silom prilika obucili i u ostalim skill-ovima (marketing, ekonomija). Iz kontakata
koje odrzavam, da se zakljuciti da uopste ne zaostaju za svetom, rade sve sto se
radi bilo gde drugo, tako da je sve to tu negde sto se inzenjeringa tice.

Dakle, tradicija postoji, daleeeeeeeeeeee....eeko bolja od Indijske.

Kako je sa mladjim narastajem, to uopste ne znam. Ovi ljudi koje znam su u najboljim
godinama da vode i poslove i da usput obucavaju mladje.





[Ovu poruku je menjao milanche dana 01.08.2005. u 17:40 GMT+1]
[ Beltrammi @ 04.12.2007. 12:15 ] @
mislim da nije sve stvar u jeftinoci. Konkretno hocu da kazem da ovaj Zapadni svet koji ima veliku plateznu moc ne jurca bas previse za jeftinim proizvodima. Oni pre svega traze kvalitet koji je opet vezan za tradiciju i tehnologiju. A to mora da kosta.

Npr sta zanci jednom Pirelliju da plati pravljenje sajta 300,000 evra. To je njima nista, 2-3 reklame, mnogo im je vaznije da ga imaju uradjenog, stabilnog i da im se ne moze svako ismejavati za kod jer su ga radili vrhunski profesionalci sa vrhunskom opremom i zato su naravno i placeni. U Italiji se npr takve pare vrte medju esnafima da je to za neverovati. Ima tu dosta i lokal patriotizma ali sa razlogom. Italijanima je puno bitnije da imaju npr par jakih i skupih firmi nego da ih nemaju, a da za dz dobijaju makar i kvalitetnije !

Finska npr. od 5 mil stanovnika moze da proizvede Nokiu i jedna Kina ne moze da joj parira. Finci su se fokusirali, obezbedili dobre ugovore za radnu snagu, zastitili se od spoljnih uticaja i uspeli. Znam da smo mi danas svi subjekt globalizacije, ali ima tu isto i prosipanja magle, a zapravo su svi cvrsto ukopani u svojim rovovima.