Pucas sebi u nogu, i izdrzavas se od invalidskog.

Sa glavom ne bih pokusavao, moze da se umre :)

prevaris lekarsku komisiju, primas penziju, valjas neku robu, ne placas porez... vec ce to neka budala koja radi 80h nedeljno pokriti.

Odeš u manastir, ne treba ni kinta, legalno je, možeš da stopiraš do tamo.
& live happily ever after.

Odeš tamo gde se možeš odreći svake odgovornosti (kao odojče).
Znači nigde.

Ja koristim nekoliko "tehnika" :) za samodisciplinovanje, što mi na kraju donosi uštedu od gotovo 100 EUR mesečno (u Srbiji). To je sasvim dovoljno za jedan lep godišnji odmor ispod palme. Vodim evidenciju već godinama, pa znam koliko trošim. Pritom, ne odričem se ničega što sam i ranije koristio ili konzumirao.

Dodatna korist je što znaš koliko tačno pojedeš, popušiš, benzina, struje, mobilnog, interneta i ostalog potrošiš u toku godine (ja imam neki uravnotežen tromesečni prosek) i samim tim možeš da planiraš unapred koliko ti je potrebno za život i koliko ćeš moći da uštediš u narednih X meseci.

1. Ne smeš imati cash u novčaniku

Vrlo lako potrošiš novac na ovo ili ono, svrbi te novčanik. Gledaj da kupuješ za cash samo sitnice tipa doručak u pekari, ili uveče u kafiću pivo i slično. Za sve ostalo koristi karticu.

Benzin sipaš uvek pun rezervoar. Bolje je za kola i manje vremena trošiš na pumpi.

2. Imaš 30-dnevni waiting list za kupovinu većih stvari

Ovo sam pročitao negde i počeo da primenjujem kada razmišljam o upgradeu tehnike. Stvar koja ti je recimo potrebna, tipa, novi veći hard disk... staviš na spisak. Ako ti bude potrebna i posle 30 dana onda je kupiš. U medjuvremenu ćeš, sasvim moguće (ja jesam) , isprazniti računar od programa, filmova i muzike koje ti nisu potrebne.

Ako se razmišljaš da li ti nešto treba ili ne treba - onda ti ne treba :) Stvari koje kupiš a možda će ti zatrebati, obično završe u fioci skupljajući prašinu ili u nekom folderu koji nisi nikada otvorio.

3. Vodiš evidenciju

Uzmeš tabelu i praviš evidenciju koliko si potrošio. Nije komplikovano, subotom ujutru uz kafu uzmeš kovertu sa računima i uneseš tih 10-15 računa i sabereš se (oduzmeš se) i središ stanje iz novčanika koliko ti nedostaje novaca.

Naravno, ne ideš u detalje da čuvaš račun od svakog bureka koji si pojeo, ali svakako unosiš veće račune. Ono pod 1) pomaže jer bi trebao da čuvaš račune od kartica, barem dok ne dobiješ izvod iz banke.

4. Kupovina "na veliko".

Vremenom, vodeći evidenciju, skontaš koliko ti i čega treba. Jedna ili dve nedelje su za mene idealni periodi. To kupiš u velikim marketima, gde je cena 20-30% niža. Preračunato u novac, ono što košta 3000 dinara u Rodiću, košta 4000 (ako uopšte ima da se kupi) u radnji ispred kuće. To ti je 50 EUR uštede mesečno ako ideš jednom nedeljno. Cigarete kupuješ isto tamo, da se ne bi cimao po trafikama.

5. Na padaš na reklamu i markiranu robu

Svakako, Coca-Cola ne može da se poredi od Bip-Cole, ali recimo ja nisam pio skuplji a ružniji sok od Next-malina. Isto važi i za, recimo, Budweiser, koga veselo ljudi kupuju po diskontima. Nije mi jasno kako neko to s***** može da pije pored Lava, na primer. Ako si već baja pa uzimaš strano, onda uzmeš Heineken ili neko drugo normalno pivo

Što se tiče odeće i obuće, računaj da su stvari u butiku manje više iste one i na pijaci, samo X puta skuplje (ne računam kineski krš). Šoping po buticima u Novom Sadu, svakako se isplati ako živiš u Beogradu i odlučiš se za vikend šoping-izlet do NS (nije daleko)

Postoje i drugi načini uštede, koji su izvodivi, ali su više smaranje nego koristi, a neki su bolesne krajnosti.

- pušiš lošije cigarete
- na autoputu voziš u petoj iza kamiona
- pališ bojler prema potrebi, a veš mašinu noću
- gasiš svetlo po kući

itd... ;)


_{[Ovu poruku je menjao srdjandakic dana 29.07.2005. u 19:16 GMT+1]}

Jel koristiš nekakav gotov program ili tabelu koju si sam napravio, pitam ozbiljno, da ne bude zabune.

Inače moj predlog za jeftin život je da odeš u Eko koloniju kod Boška(Bože) Mandića u Porodicu bistrih potoka pa da se sa njim iskonsultuješ oko toga. Čovek je do savršenstva doveo tehniku preživljavanja sa 10 E mesečno. Usput možda mu pomogneš pošto upravo sada pokušavaju da ga oteraju sa kućnog praga izgradnjom puta za neki kamenolom. To ti se nalazi neposredno ispred uspona na Rudnik sa leve strane 2-3 Km od magistrale, pitaj ne možeš promašiti. U njegovom metodu postoje sličnosti sa Srđanovim tehnikama, a i puno je liberalniji od ovih Zilota po manastirima.
Čak i ukoliko ne usvojiš neke od tehnika, kada porazgovaraš sa njim videćeš koliko zapravo snage treba za taj način života- približno kao i kada sebi postaviš cilj da budeš milioner, pa biraj!!!!

Srdjanov predlog o vodjenju evidencije je zlata vredan. Ja sam jedno vreme to radio i nisam znao sta cu sa parama. Kad se zna gde su pare potrosene, odjednom se manje trosi.

Potpisujem.Ja sam recimo, u zadnjih par meseci počeo da kupujem striktno po spisku, znači ono, sednem kući, izanaliziram šta mi tačno treba, napravim spisak i onda sa njim u supermarket.I naravno, ništa što nema na spisku i ne gledam.U "prodavnici pored kuće" kupujem samo hleb ujutru, i eventualno neki DVD koji izlazi uz novine, mada to jako retko, jer su izuzetno lošeg kvaliteta i jedino ako je u ponudi neki film koji mi se baš dopada (a to se desi jednom ili dva puta mesečno).Telefon recimo izuzetno retko koristim, jer šta znam, nekako ne volim da čavrljam preko telefona, obično mi služi da nazovem nekog i pitam da li je slobodan/na da se nađemo negde na kafi i popričamo (što znači da razgovor traje od 20 sekundi do minut u vr' glave), radije nego da sat vremena pričamo preko žice.Ne zato što sam neki preterani štediša, već ne vidim svrhu o tome da se razgovara satima telefonom, jer za to vreme možeš otići kod tog nekog (ili taj neko do tebe), pa gde god da je.Za benzin isto tako ne trošim mnogo, jer mi je posao blizu, pa mi je lakše da odem pešaka (mada i kada je bio dalje išao sam pešaka, osim kada baš žurim, jer ionako na poslu samo sedim, tako da mi je bolje da malo prošetam :D).Tako da, ono, u principu ako se napravi dobar plan, i nepotrebni troškovi smanje (recimo pomenuti višesatni razgovori preko telefona, zatim kupovina nečega što ti ne treba ili "što može da ti zatreba nekad", kupovina u lokalnim prodavnicama koje su kao što Srđan reče 20-30% skuplje nego supermarketi...), može i sasvim dobro da se živi.Normalno, ni ovakav plan neće pomoći da se živi dobro sa platom manjom od 200-250 evra, ali sa recimo platom od 250-300+ može...

_{[Ovu poruku je menjao Marko_L dana 30.07.2005. u 02:48 GMT+1]}

Kakva slucajnost, bas malocas komentarisem sa kolegom kako je bez veze ovakav zivot - ubijes se od posla od jutra do mraka zaradi 2-3-4-5 stotina EUR-a, sve to potrosis i stalno si u nekoj frci, guzvi, jurnjavi kako bi radio sto vise i trosio sto vise. Kad smo bolje razmislili dosli smo do zakljucka da su dva najveca problema savremenog coveka kako da nabolje i najefikasnije zaradi novac i kako da najbolje i najefikasnije potrosi novac.
I, dosli smo do sledeceg recepta:
Lepa kuca na Dunavu, negde daleko od grada moze da se kupi za 5.000 EUR-a, sa sve placem sa malom bastom i nekoliko vocaka. I, odes tu, ustanes ujutro kad svane (u 5 sati valjda, nisam skoro proveravao), zabacis udicu, pecas, kad ugreje premestis se u hladovinu, uvece cim se smraci ti u krevet kako bi ujutro opet uhvatio onaj svezi jutarnji vazduh. Za hranu, znaci, reka ti nista ne naplacuje pa malo rostilj malo riblja corba, tvoje voce sa placa besplatno, tvoje povrce iz baste besplatno, pritom i jedno i drugo naravno prirodno i neprskano. Totalno zdrav zivot, nema nerviranja, nema pusenja, nema alkohola. Suma treba da je u blizini kao besplatan izvor energije za grejanje, pripremu hrane a treba smisliti i neki sistem za grejanje vode za kupanje koji radi na drva. Struja besplatna, napravi se neki mali generator na solarnu energiju, vetar ili vodu, telefon nepotreban - pocnes da se druzis sa ljudima koji zive blizu pa ako ti nesto treba ili si samo zeljan razgovora onda odes kod njih, u slicnoj situaciji oni dodju kod tebe. Znaci, troskove svedes na nulu i vise te nije briga koliki je kurs evra i dolara, kakva je ekonomska situacija u zemlji, ko je trenutno na vlasti i da li je tvoje zemlja u Evropskoj uniji - tebi je uvek svejedno lepo. E, sad razmislis sta bi mogao da radis po malo cisto onako ako ti je nekad dosadno, ako nije ne moras, i da od takvog rada iz dosade zaradis ... pa dosta je i 10-20 EUR-a mesecno, gde da potrosis vise? Idealno je biti umetnik - slikar, vajar, ko to ne moze onda neka radi bilo sta sto ne mora da se radi u gradskoj guzvi i vrevi. Ako je u blizini neko selo, lepo je napraviti vodenicu, uvek nekom treba da se samelje zito, samo sipas, voda sama melje, ti samo uzimas 10%. Sa vodenicom je dobra kombinacija drzati nekoliko svinja, one se prirodno i brzo razmnozavaju, od jednog para za godinu imas i po 10-20 komada, znas li koliko bi te kostalo toliko sunke u C-marketu... Ako vise volis piletinu nego svinjetinu, nema problema, moze i to, potpuno je svejedno.

Znam nekoliko ljudi koja zivi tako. Jednom prilikom sam naisao i video da jedna takva osoba nesto nije tako vesela kao obicno i to me bas zainteresovalo, pa sam je upitao da li ima neki problem i dobio odgovor: "Imam veliki problem, ne moze veci biti, evo upravo pobegla koza iz susednog sela, dosla kod mene i pojela mi cvece". I, sta reci na sve to, rekao sam da mi je mnogo zao zbog toga ali da ne brine jer ce cvece opet procvetati a ono sto nisam rekao ali sam pomislio je bilo "kako bih se rado ja sada menjao sa tobom i prepustio ti sve svoje probleme a meni neka najveci problem bude sto mi je koza pojela cvece".

Ništa specijalno, punim svoju tabelu u OpenOffice Calcu (njihova varijanta Excela)

Da ne bude zabune, nije moj post bio "kako se odreći svega i živeti sa 10 EUR mesečno" :)

Više kako smanjiti rasipanje novca, koje je neminovno sa ovim tempom života, gde stalno zujiš tamo vamo i na sve strane imaš prilike da potrošiš pare. A za te pare trošiš svoj život (ideš na posao) što je prilično ograničen resurs, pa bi trebao i da ih ceniš. Ako živiš na Pešteru ili pored Dunava van civilizacije, normalno da se manje troši.

Još jedna stvar koju sam čuo od drugara, a to je da ne ideš gladan u supermarket. S obzirom da su tada i oči gladne, završiš na kasi sa gomilom hrane koja ti na kraju oživi u frižideru ili van njega. :)

Takodje pomaže i ako si u drugim aspektima života zadovoljan, jer tada ne lečiš svoje probleme tako što kreneš u šoping.

Ljudi, evidencija je zakon. Radim to vec godinama, i vise ne osecam inicajlnu korist od ustede, posto sam navikao na evidenciju, ali bitno je sto uvek unapred znas da isplaniras svoje troskove na osnovu prethodnih. Jos ako evidenciju podelite na vise kategorija (komunalije, hrana, kola...) onda vidite kolko ode para za pojedinu bitnu zivotnu stavku. Kada mi stavka "ostalo" postane veca od svih drugih znam da sam se previse opustio. :)
Primer lose organizacije je jedan moj drugar koji je po svaku cenu hteo da se vozi svojom matorom Skodom, a koja je usput trosila i benzin i ulje, i zahtevala vise poseta majstoru mesecno, i kada je na kraju odlucio da preskoci sledece registrovanje kola (jer nije imao para za registraciju) odjednom "ne zna sta ce s parama" i srecan je u GSP-u!

>Imaš 30-dnevni waiting list za kupovinu vecih stvari

ovo je najbolja tehnika koju i ja primenjujem,

zatim dobro je nemati kola,
kupovati retko, i kad treba nda polovne stvari
i cekati da ti ih poklone

zatim ne kupovati najnovije proizvode,
popravljati, pozajmljivati

istrazivati u vezi alternativnih izbvora hrane,
recimo postje pecurke 9bukovaca) koja
moze da se gaji na drvenim trupcima
bez hemikalijia 9kao za sampinjone).


>Inace moj predlog za jeftin život je da odeš u Eko koloniju
>kod Boška(Bože) Mandica u Porodicu bistrih potoka pa da se sa njim iskonsultuješ oko toga
mislimd a su oni vec eliminisani zbog izgradnje
nekog rudnika

Sto se programa tice, preporucujem Microsoft Money, vrlo je koristan za ovakve evidencije.

Ovo je potpuno tacno. Jednom smo ja i jedan drugar otisli u veliki supermarket i dogovorili se da svako kupuje ono sto ga interesuje pa da se nadjemo kod kase za pola sata. Prethodno ja ceo dan nista nisam jeo, a on se upravo najeo nekog slanog rostilja. Posle pola sata po dogovoru sretnemo se mi ispred kase i imas sta da vidis - ja teram puna kolica razne hrane, cokolada, keksa i slicno, dok je u njegovim kolicima zavrsilo preko 30 litara raznih sokova, piva i drugih pica :-)