[ Aleksandar Marković @ 24.08.2005. 21:18 ] @
Nacionalna služba za zapošljavanje godinama ukazuje da je i Srbiji potreban sistem sertifikovanja znanja i veština, stečenih mimo redovnog školskog sistema

Sertifikatni sistem u Evropi i svetu poslednjih deset godina se intenzivno razvija, dok je u Srbiji sticanje diploma mimo formalnog obrazovanja i dalje na nivou ideje. Korak ka izjednačavanju formalnog i neformalnog obrazovanja nedavno je napravilo i Ministarstvo rada i socijalnog staranja Crne Gore koje je pripremilo Predlog zakona o sertifikatnom sistemu.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije Radovan Ristanović objašnjava za Danas da ova ustanova već godinama ukazuje na to da je sistem sertifikovanja znanja i veština, stečenih mimo redovnog školskog sistema, preko potreban. Prema rečima profesora Filozofskog fakulteta i direktora Društva za obrazovanje odraslih Miomira Despotovića, to bi omogućilo pojedincu da za znanja i kompetencije koje stiče van redovnog obrazovnog sistema, odnosno na poslu ili samostalno, dobije odgovarajuću diplomu u ovlašćenoj instituciji i da se lakše kreće na tržištu rada.

Ranija sertifikacija samo interna
Radmila Katić-Bukumirić objašnjava da je ranije u Srbiji sticanje određenih sertifikata mimo formalnog obrazovanja postojalo samo na internom nivou, odnosno u okviru preduzeća. Znanja sticana na takozvanim radničkim univerzitetima bila su nezvanično priznavana i to je zavisilo od preduzeća do preduzeća.
- Između ostalih pogodnosti, time bi se poboljšala protočnost i brzina u zapošljavanju. Kada ljudi završe određenu srednju školu, ali se nakon toga osposobe za neka druga zanimanja, nema načina da se to valorizuje, prizna i uđe u sistem - kaže Ristanović, napominjući da Nacionalna služba taj nedostatak primećuje kao problem i inicira njegovo rešenje, ali da nije nadležna za realizaciju te ideje.
Despotović ocenjuje da bi se uspostavljanjem ovakvog sistema premostila jedna od ključnih slabosti našeg stručnog obrazovanja, koje školuje kadrove po zastarelim nastavnim planovima i programima, a oni po sticanju diplome nisu osposobljeni za uključivanje u svet rada. Iako poslodavci poslednjih godina sve više traže radnike koji znaju da rade određeni posao, posebno kada je reč o poslovima nižeg i srednjeg ranga, on ukazuje na problem da je diploma srednje škole mnogima jedini garant kvalifikacije.

Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije organizuje uglavnom kompjuterske obuke i kurseve za učenje stranih jezika i to su znanja koja mogu biti lako prepoznatljiva prilikom konkurisanja za određeni posao. Međutim, sa drugim vrstama obuka, prema rečima Ristanovića, postoje teškoće kada kandidati bivaju odbijani, na primer, za posao kuvara, jer ne poseduju diplomu te stručne spreme, iako ih je Nacionalna služba osposobila za to zanimanje.

- Ova oblast je bila uređena zakonom koji je usvojila prethodna Vlada. Postojala je posebna agencija čiji je zadatak bio da se bavi i sertifikatima i akreditacijom ustanova koje bi to sprovodile. Prošle godine, nakon usvajanja novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, sertifikacija je ostala samo delimično pokrivena i to formiranjem Nacionalnog prosvetnog saveta, inače veoma glomaznog tela koje do danas nije zaživelo - kaže za Danas pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Radmila Katić-Bukumirić.

Da bi sistem sertifikata bio uveden u Srbiji, u obrazovanje bi, osim Ministarstva prosvete, trebalo da se uključe i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i poslodavci. Centar za stručno obrazovanje treba da izradi metodologiju sertifikacije, a neophodno je da se konstituišu tela u različitim područjima rada koja će proveravati znanja i kompetencije pojedinaca. Kako najavljuje Bukumirić, postoje nagoveštaji da će u septembru ministarstva prosvete i rada početi razgovore o realizaciji pomenute ideje. Program reforme srednjeg stručnog obrazovanja insistiraće na uspostavljanju sistema sertifikacije.

Saglasno tendencijama u obrazovanju u zemljama Evropske unije, interes Srbije, naglašava Bukumirić, treba da bude izjednačavanje neformalnog sa formalnim obrazovanjem. Međutim, i u Evropi je to tek krajnji cilj.
- Mora se priznati da se ni u državama EU nije mnogo odmaklo kada je reč o izjednačavanju ove dve vrste obrazovanja. Postojali su razni pokušaji, ali se taj sistem nije najbolje pokazao, tako da Evropa i dalje luta na ovom terenu - zaključuje Bukumirić.

V. Andrić - I. Kljajić