[ Aleksandar Marković @ 04.09.2005. 14:33 ] @
Za početak rada u sopstvenom domu naivni građani naručuju "katalog rada" po ceni od oko 1.000 dinara, koji je, u stvari, adresar stranih firmi.U Inspekcijskoj službi Ministarstva za rad kažu da se kontrolišu samo firme i preduzeća koja su zvanično registrovana

Armija od skoro milion građana koji traže posao u Srbiji dovija se na različite načine. Krene li običan "besposličar" tragom oglasa, kojih ima na sve strane - po novinama, Internetu, ali i po uličnim banderama, najpre ga privuku pozivi za poslove koji donose odličnu zaradu. I pored toga što se smatra da je radno sposobno stanovništvo zrelo za logično rasuđivanje, veliki broj građana nasedne na primamljive ponude, iza kojih se kriju sumnjivi poslovi ili prevare koje autorima oglasa donose veliku zaradu na štetu lakovernih. Kada naivni shvate da nema hleba bez motike, obično bude kasno, a njihov novac završi u tuđim džepovima.

Jedan od "hitova" u oglasima koji se mogu pronaći u štampi su poslovi putem kataloške ponude za "ambiciozne koji bi da rade u sopstvenom domu" i pritom, naravno,"odlično zarade". To su uglavnom poslovi sklapanja igračaka i nakita, kao i šivenja. Princip je jednostavan, ali iz ugla ponuđača. Za početak je potrebno oko 1.000 dinara, koliko košta katalog rada. Kako nam je rekao jedan od onih na čiji smo se oglas javili, u tu cenu ulazi i godišnja članarina. Za ovaj novac na kućnu adresu dobijete štampani materijal u kojem su adrese stranih firmi, s kojim u budućnosti možete raditi.

Ponuda skromn

Iako često deluje kao da su oglasi puni ponuda za posao, u slučaju stvarne potrage, dolazi se do zaključka da je to samo privid. Razlog za to leži u činjenici da mnogi internet sajtovi samo prepisuju i često se isti oglasi vrte u krug. Ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da su mnogi oglasi samo fiktivno postavljeni da bi se formalno ispoštovala zakonska obaveza, a ta radna mesta već su unapred rezervisana za one koji već neko vreme "nezvanično" rade kod istog poslodavca.

Kako čitati

Na nekim ozbiljnijim sajtovima građani mogu dobiti savete kako da uoče sumnjive oglase za posao. Po njihovoj preporuci, treba izbegavati kontakt sa neregistrovanim firmama, intervjue u kasnim večernjim satima i po privatnim stanovima, posrednike i davanje novca unapred, biti obazriv kada je reč o zapošljavanju u inostranstvu i kada se nudi brza i laka zarada.


Ako nazovete firmu i odlučite se na ovaj "korak do posla", moraćete opet uložiti novac kako biste naručili materijal od kojeg ćete nizati džidža-bidže, šiti zeke, dinosauruse i medvediće i vesti portikle. Prve primerke, prema rečima vlasnika oglasa, šaljete stranoj firmi kako bi utvrdili kvalitet izrade. Ako ste dobri, sledi vam nedeljna zarada od 350 do 550 dolara. Navodno, od strane firme dobijate ček na donosioca i koji se realizuje u bankama. Pa koga u Srbiji ne bi privukla mesečna zarada od skoro 2.000 dolara mesečno?

Ipak, dosta je građana koji su katalog platili, zaista ga dobili, ali samo sa adresama stranih firmi. U prevodu, dalje se snalazite sami, a autor oglasa, po jednostavnoj računici, ima odličnu mesečnu zaradu. Kako nam je rekao Čačanin koji ima redovan oglas u nekim dnevnim novinama, mesečno se u posao uključi oko 200 ljudi. Jednostavnim množenjem dolazi se do 2.000 evra njegove skoro čiste mesečne zarade, na koju ne plaća nikakve doprinose i poreze, odnosno, sve strpa u svoj džep. Oglašivač kaže da je samo posrednik koji nema nikakve obaveze prema ljudima koji traže posao, da nema potrebe da se sreće sa njima, da se sve obavlja putem poštanske prepiske, pa i ugovor "koji se nigde ne overava", ali, zaboga, do sada su svi bili zadovoljni. Na pitanje ko je nadležan u slučaju spora, gospodin posrednik kaže da naše građane štiti međunarodno pravo, a da je strana firma, u stvari, odgovorna.

Autori ovih oglasa listom tvrde da su poslovi koji donose američke zarade u Srbiji hit kod nas, a da se na ovaj način uhlebilo deset odsto Amerikanaca. Nekome se može učiniti sitnom suma od 1.000 dinara za katalog, ali građani na ovaj način ulaze u vrlo sumnjive varijante neregistrovanih navodnih poslodavaca i direktno im pune džepove, a na kraju ostanu bez ikakvog zaposlenja. Internet je pun sličnih oglasa koji nude rad iz kućne stolice i veliku zaradu za kratko vreme. I tu je dovoljno "samo da imate malo vremena, volju i priključen Internet" pa da začas zaradite ono o čemu maštate dugo. Kada vas namame na oglas i krenete u realizaciju, shvatite da morate slati naizgled sitne novčane sume na razne adrese. Na taj način autori internet oglasa brzo zarađuju novac, a građani, posle saznanja da su prevareni, ništa ne preduzimaju jer, kada se slučajevi prevara posmatraju pojedinačno, novčane sume nisu velike.

U Inspekcijskoj službi Ministarstva za rad kažu da se kontrolišu samo firme i preduzeća koja su zvanično registrovana. Kako za Glas potvrđuje advokat Nemanja Vasiljević, ove vrste prevara spadaju u domen kontrole policije i finansijske policije. Ako je u pitanju krivično delo sitne prevare, koja se smatra prevarom do 8.000 dinara, onda sve ide po privatnoj tužbi. Za veće sume sve je na javnom tužiocu, a zaprećene kazne su čak i preko deset godina zatvora - kazao je Vasiljević. On zaključuje da je društveno gledano ovakav vid "poslovanja" neprihvatljiva delatnost, jer je pod znakom pitanja plaćanje poreza državi, a kada se radi o krivičnom delu nedozvoljene trgovine, onda to spada pod privredni kriminal.

Srpski marketing

Najbrojniji oglasi za posao, pored onih na Internetu, jesu u sektoru marketinga i trgovine. Kod poslova vezanih za kompjutere i tehniku potpuno je jasno šta se od kandidata traži. Međutim, oblast marketinga podrazumeva široku lepezu raznoraznih zahteva. I ponuđene plate su od 100 evra, pa do fantastičnih suma, za koje prosto ne verujete da neko može da ih isplati. Važno je privući što više kandidata, a sami poslodavci su, izgleda, odavno savladali varijantu "srpskog marketinga". Jedini savet je tražiti posao preko zvaničnih institucija i javljati se na zvanične oglase firmi.

Gordana Tadić

[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 04.09.2005. u 15:52 GMT+1]