Sto se mene tice, takvo stanje je sasvim ocekivano. Zemlje u tranziciji uglavnom imaju trgovinski deficit, sto znaci da uvoze dosta robe iz EU i Azije, a da same retko sta proizvode za izvoz. Sta je onda cudno sto zemlje koje prave i nesto za izvoz imaju veci procenat zaposlenosti od zemalja koje rade samo za svoje potrebe? Visoko razvijene zemlje shvataju zemlje u tranziciji kao trziste, na kao buduce konkurentno jake igrace u trzisnoj utakmici.

Da, ali se iz EU i Azije između ostalog uvoze i putnička i teretna vozila, proizvodne mašine, računarske komponente i gomila drugih proizvoda čijim se eksploatisanjem mogu stvoriti nova radna mesta i novi konkurentni proizvodi koje će prodavati neke nove trgovinske kuće u kojima će raditi neki novi radnici. Po meni problem nije do trgovinskog deficita, već do nas samih, odnosno "zatucanosti" prosečnog građanina koji novi auto, kamion, kompjuter, fotoaparat, fritezu ili šta već ne vidi kao investiciju, već kao čist trošak i zadovoljenje nekog svog hira. Nedavno sam čuo da se više od dve trećine kredita podiže radi servisiranja dugova ili zadovoljenja nekog potrošačkog hira, a izuzetno mali broj (ispod 10%!) se investira u neku privrednu aktivnost. A od čega da stvorimo nova radna mesta ako ne investiramo u privredu?!

Sa ovakvim karakteristikama, teško da možemo da ponesemo epitet budućeg konkurenta bilo kome, a pogotovo ne nekome ko već dugo igra tržišne utakmice.

Da, apsolutno, medjutim posmatrajmo pojednostavljen primer 2 drzave sa po 3 coveka. U prvoj drzavi jedan covek proizvodi automobile, drugi ucestvuje u poslovima trgovine, osiguranja, registracije i slicnim, treci se bavi servisiranjem automobila. U drugoj drzavi se automobili uvoze pa je sve isto, izuzev sto je onaj prvi nezaposlen, to sam hteo da kazem. Naravno, ima jos mali milion razloga koji uticu na (ne)zaposlenost, ali je trgovinski deficit jedan od problema koji su negde na granici resivih i neresivih. Problem nezaposlenosti bi automatski bio resen kad bismoo mi preplavili svetsko (i domace) trziste svim mogucim proizvodima domace privrede. Jasno je da iz raznoraznih razloga mi nismo u mogucnosti da to ucinimo, ali ako ne mozemo ne znaci da treba da pricamo kako nezaposlenost nema veze sa deficitom i da se jos tu nesto iscudjavamo zasto je tako visoka stopa nezaposlenosti.

Ja nisam rekao da nezaposlenost nema veze sa trgovinskim deficitom nego da naš osnovni problem nije trgovinski deficit već nerazvijenost privrede.

Pokretanje privrede za posledicu ima povećanje broja radnih mesta, a na duže staze direktno utiče na eliminisanje odnosno smanjenje trgovinskog deficita. Samim tim oba problema (i nezaposlenost i deficit) možemo rešiti samo pokretanjem privrede koja će obezbediti nova radna mesta, što će za posledicu imati i veći potencijal za izvoz.

To pije vodu samo ako zemlja koja se posmatra nema kapacitete kao sto ima Srbija.
Kod nas je problem ''prezaposlenost'' tj. veliki broj radnih mesta u preduzecima koja su pravljena za velika trzista kojih sad nema, najveci broj tih preduzeca je drzavno vlasnistvo pa samim tim nije poslovano trzisno, kapaciteti su bili iskorisceni 10-30% a angazovanost radne snage 100%, nije bilo otpustanja viska. Prilikom tranzicije drzavna preduzeca prelaze u privatno vlasnistvo gde novi vlasnici otpustaju visak radnika koji im nije potreban pri aktivnosti na tako malom trzistu. Zato dolazi do vece nezaposlenosti.

E, pa, bas hocu da kazem da se ne moze racunati na pokretanje privreede samo za domace trziste. Evo naprimer, otvorimo veliku pekaru, zaposlimo 20 radnika, prividno smo smanjili nezaposlenost. Medjutim, kako je potrosnja pekarskih proizvoda konstantna, znaci da ce druge pekare morati da smanje obim proizvodnje i otpuste suvisne radnike, tako da ce se broj nezaposlenih vratiti na onaj sa pocetka. Slicno je i u ostalim delatnostima, ako hocemo smanjenje nezaposlenosti moramo privredu pokretati u smeru ili zamene za uvoz ili izvoza.

Velika tržišta o kojima pričaš još uvek postoje, samo su se njihove potrebe i zahtevi izmenili za ovih 10/20/50 godina. Problem je što velika preduzeća baš zbog svoje veličine nisu mogla da se nose sa tim promenama. Dodatni problem je što su ta preduzeća u vlasništvu države (ili su to bila do nedavno) tako da je njihovo poslovanje čist paradoks po svim zakonima moderne tržišne ekonomije jer svi znamo šta je bio njihov cilj - stvaranje socijalnog mira, a ne stvaranje profita.

Poenta je da nema besplatnog ručka. Ako ga ne platite vi, platiće ga neko drugi. Nažalost, mi sada treba da platimo račune za porcije koje su pojedene u proteklih 10/20/50 godina. A u tome nećemo uspeti ako nastavimo da zevamo u plafon i čekamo da nešto lepo padne s neba, već ako počnemo da radimo.




Kao što rekoh...

Tacno tako, nisam se dobro izrazio prvi put. Mislio sam na to da su ta trzista izgubljena kao potencijalni prostor za plasman roba i usluga. To trziste su zauzeli neki drugi, koji su radili dok smo mi setali na protestnim mitinzima 90-tih. Bice dosta tesko povratiti makar deo izgubljenog.

Jos jedan problem , nismo mi samo izgubili ogromno trziste do 2000 godine nego i posle , nekontrolisanom liberalizacijom i privatizacijom ... sto principu nije lose ali smo privatizacjom i uvozom prodali i trziste Srbije , sto nijedna zemlja u EU svojevoljno nije dozvolila kao mi . Gubljenjem domaceg trzista smo izgubili i potecijal za plasman proizvoda i samim tim i mogucnost zaposljavnja (cak je ispalo i kontra)




Evo dokaza gore navedene teorije , da otvoris pekaru sa 200 ljudi i desi se navedeno ili mozda ne ... mozda dodje neka strana uhodana pekarska korporacija ,otkupi tvoju pekaru sa 200 ljudi , postavi moderne masine i otpusti 195 ljudi ..... privatizacijom ostaje 5 ljudi u poslu , konkurencija je otpustila visak zaposlenih a pare koje se zardjuju odlaze iz zemlje i ulazu se negde u npr. juznoj africi :)

i mali broj radnih mesta koji se otvara kod nas u zadnje vreme je motivisan nekim kreditima koji imaju za cilj samo otvoriti radno mesto , da li ce ono donositi profit ili ne , i i da li ce ta sosba ostati na tom mestu nije bitno ... bitno je da se na kraju godine kaze otvoreno je toliko i toliko novih radnih mesta . Davani su skoro krediti za uzgajanje puzeva i prepelica a ko zna koliko ima praznih neiskoriscenih hektara zemlje koja mogu da se iskoriste za oprobano uspesne proizvode .

I velika trzista postoje ali onaj ko nije sposoban da plasira proizvod na sopstvenom malom trzistu sigurno nije sposoban ni za to " veliko " trziste . A realno kod nas ima jako malo onih koji to mogu ...

poz

Pa nije bas sve tako crno za drzavu, postoji nesto sto se zove porez na dobit tako da ce se vecom efikasnoscu firme koja je otpustila toliko radnika zarad povecavanja profita povecati i primanja drzave od iste te firme. Takodje privatizacijom i drzava dobija odredjena sredstva koja treba usmeriti ka pokretanju proizvodnje.

Ni jedna zemlja u EU to nije dozvolila ali nisu ni bili u situaciji u kojoj se nasla Srbija da dozivi totalni kolaps ekonomije. U takvom slucaju nije ni postojalo drugo resenje - jer su drzavna preduzeca propala do te mere da nema bas puno sanse da im se pomogne.

U roku od 6 meseci je propala bukvalno svaka kompanija bivse DDR (istocna Nemacka) - jer jednostavno nisu bile u stanju da se nose sa novim vremenima - a oni nisu imali 15 godina ratova i katastrofe kao Srbija.

Sto se Srbije tice - nije ni bilo moguce zaustaviti stihijsku liberalizaciju jer bi zabranom samo doslo do povecanog sverca (koji je i ovako i onako bio glavni nacin snadbevanja proizvodima za vreme Slobe), ovako je bar dobijena neka para.



Za drzavu je bitan porez a pare uvek idu tamo gde se vise oplode - bilo da su strane, srpske ili bilo cije druge. Kapitalizam i "patriotizam" ne idu bas ruku pod ruku. Da Srbija ima odlicne poslovne mogucnosti - ne bi bilo bojazni da bi strani kapitalista izvozio pare drugde... zasto bi? :-)

Da preformulisem pitanje - zasto mislis da bi domaci kapitalista, vlasnik lanca pekara zazirao od investicija kako u Juznoj Africi tako i na nekoj od velikih berza ako mu se osplati? ;-)

E u tome je poenta ;-)


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 06.11.2005. u 19:39 GMT+1]}

Da se nadovežem na Stellinu priču oko poreza: stopa poreza na dobit od samo 10% (najniža u regionu) je jedan od naših najjačih aduta u uveravanju stranih investitora da svoj kapital treba da plasiraju baš ovde. A za investitore koji ulože preko 7,5 miliona evra ponuđen je i desetogodišnji "tax-holiday", odnosno oslobađanje od plaćanja poreza. Što znači da smo već postali interesantni za ulaganje, ali nesigurni. Efikasnost sudstva i tradicionalni balkanski mentalitet ne idu nam na ruku...

... sve dok ne funkcionise sudstvo i policija u sluzbi naroda nece biti ni novih zdravih - proizvodnih radnih mjesta . Koga briga od politicke mafije kolika je stopa nezaposlenosti kad politicari na vrhu rade ono sta njima odgovara odnosno uvoze sve i svasta posto u tom obliku tranzicije kapitala dolaze lako do velikih para a normalno gledaju samo svoj interes ( hleba bez motike , a prosipaju narodu suplju filozofiju ) pa makar sutra sve propalo .
Vremena su teska ...

Pozdrav

Za juznu afriku ne znam kakvo je stanje sa privredom ali bi srpski kapitalista ulozio pare recimo u sloveniji ali mu to nije dozvoljeno isto kao sto mu nije dozvoljeno ni da prodaje svoju robu , niti da otvori lanac pekara kako mu se cefne, kao ni da podmaze nekog ko bi mu dozvolio uvoz necega sto u mnogome steti privredi slovenije (znam coveka koji skoro pokusao nesto da odradi u sloveniji ).

denisvuckovis to sto si napisao su cinjenice koje su tacne i koje ocigledno neki ljudi ne shvataju i to su uglavnom ljudi koji rade za platu i nikada u zivotu se nisu bavili proizvodnjom i plasmanom bilo cega kod nas .

poz

A ko to ne dozvoljava?



A ko to dozvoljava? :)

Vidi ovako, Slovenija je od 1.5.2004 punopravna clanica EU i u njoj vaze zakoni EU sto se trgovine tice. To znaci da Srbin svakako moze prodavati svoju robu ako je ona u saglasnosti sa zakonima i specifikacijama EU i ako moze da se probije sa takvim uslovima (+neophodna carina jer nismo u EU free-trade zoni) na to trziste a da mu se to isplati (sto je vec malo teze, ali ne i nemoguce - ima nasih firmi koje sasvim lepo cateruju trzistu EU).

Kad Srbija bude usla u EU carinsku zonu, to ce biti jos lakse jer je interno EU trziste zakonski otvoreno (naravno, moras da se izboris za mesto trgovinom)



Vidi ja teoretski mogu da otvorim lanac pekara u Nemackoj ako hocu i ako imam neophodna sredstva - ne vidim sto bi bio problem u Sloveniji pod uslovom da mozes da zadovoljis kriterijume neophodne za tako nesto, a oni nisu niski. U Srbiji jesu - ali Srbiji to i treba jer je u poziciji da joj treba strani kapital.

Slovenija i nije ;-)



Kao sto rekoh - mozes da uvozis stosta u okvirima EU - naravno EU se pobrinula da carinama stiti neke svoje proizvode i industriju, tako da ces tesko moci da im konkurises ako im zadires u nesto sto im je "sveto" (hint: poljoprivreda/prehrambena industrija, automobili i sl...) - ali nije nemoguce... eto kinezima ipak uspeva ;-)



To je vec problem Srbije a ne Slovenije ;-) Slovenci su uspeli da se izbore sa korupcijom pa se tamo ne podmazuje... doduse, ne znam ni koga bi trebalo da maze posto ingerencije nad uvozom nema Ljubljana vec Brisel (koliko god da je to dobro ili lose ;-)


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 07.11.2005. u 08:50 GMT+1]}

Ekonomisti gledaju stvari dosta pojednostavljeno (otprilike kao u onom reklamnom sloganu "uzmes kredu i sve je u redu"). Uloziti novac nije dovoljan uslov za razvitak privrede. Reci tako nesto je kao tvrditi da samo treba raditi, pa ces biti bogat. U stvarnosti je to mnogo slozenije. Kapitalizam == eksponencijalni rast. Dok god ima prostora siris se. Neko propadne, super, prosiris se na "njegovo" trziste. U bilo kom datom trenutku osim u retkim kratkotrajnim prilikama koje stvore ratovi, krize ili prirodne katastrofe, ne postoje prilike za pocetak ili ukljucenje tog tipa kakav se prizeljkuje u zemljama o kojima govorimo, na veliko (tresni pare na ledinu, sagradi zgradu, kupi masine, unajmi radnike i svake godine zaradjuj n procenata vise nego prosle).

Problem nije u nedostatku kapitala koji bi bio investiran, njega ima i previse (ali bolje ne investirati nego sigurno izgubiti), nego u nedostatku potrosnje, u zasicenosti trzista, ukratko nema kome da se uzmu pare da bi se stvorio profit. Drugi problem za makroekonomiju je u tome sto produktivnost neprekidno raste, pa je realno potrebno sve manje zaposlenih (na svetu), sto sa druge strane dovodi do manjka ukupne kupovne moci (na svetu), odnosno do daljeg suzenja trzista (svetskog). Znam da ce mi neko odmah reci kako Kinezima i Indijcima raste kupovna moc zbog poslova kojim su obasuti iz citavog sveta, ali oni su konkurentni upravo zato sto su jeftina radna snaga tako da ta ukupna masa novih plata jos uvek predstavlja manje novca (trzista) nego ukupna masa plata radnika na Zapadu koji su ostali bez posla tim povodom. Prema tome, sasvim je logicno da je nezaposlenost visoka, jer ako bi istocni Evropljani dobili poslove umesto Zapadnjaka, politicari na Zapadu bi bili najureni, a ionako ima pre svega jeftinijih, a i disciplinovanijih, vrednijih i trenutno iskusnijih radnika od njih (u Kini).

I da predupredim jos jedan uobicajen odgovor, sektor usluga (obicno) ne moze da uposli toliko ljudi u jednoj ekonomiji, pogotovo ako se usluge ne izvoze u zemlje odakle se uvozi roba. Usluga za (novac, a novac za) uslugu, medjutim uvozna roba za devize, a devize ... samo od izvoza. Drugim recima, moras da budes neka zemlja od svetske vaznosti i dugotrajnog tradicionalnog ugleda da bi imao kakve usluge da izvezes (na primer bankarstvo, brokerstvo, osiguranje, PR, marketing, lobying, svetska trgovina i plasman necije robe na treca trzista gde zbog ugleda tvoje zemlje imas bolju prodju...). Reci da je to put za bivse soc. zemlje je ... cinicno, ili u najboljem slucaju streberski (gledati samo brojcane pokazatelje bez razumevanja sta ih cini takvima kakvi jesu).

Jedina sansa za "zemlje u tranziciji" jeste poprecno povezivanje, jer na zapad ne mogu nikako da se probiju, ma koliko one to zelele i ma koliko im se zapad (a narocito zapadna roba) svidjao. Istocne zemlje, odnosno firme, odnosno proizvodi, moraju da se svim silama potrude da na trzistu istoka postanu konkurentni zapadnim pandanima, a prodavanje "strateskim partnerima" (eufemizam za "bogatog megakonkurenta-internacionalca sa zapada"), osim kada je apsolutno neizbezno (dugovi, besperspektivnost, neizbezan bankrot) je visestruko stetno, jer na duzi rok (kada je ugovorom regulisano da ne sme da otpusti nikoga u prvih n godina, a inace moguce je i na kraci rok) dovodi do smanjenja zaposlenosti (sto je opravdano sa stanovista vlasnika, jeftinije je povecati proizvodne kapacitete na jednom mestu, prosirenjem postojecih, bez zaposljavanja novih radnika nego odrzavati manje rentabilne fabricice rastrkane posvuda) i monopola koji ce se, kao snezna grudva koja se kotrlja i povecava, jos vecom silinom navaliti na sledeceg jadnika.

Znaci, istocnjaci bi morali da stvaraju >>stvarna<< paritetna strateska partnerstva izmedju firmi priblizne velicine i iste ili slicne delatnosti, kako bi se odrzali i povecali zaposlenost (na primer zajednickim finansiranjem istrazivanja i razvoja ili kupovine novih tehnologija). Kao i obicno, tradicionalno pametne (nesto zapadnije) i vece (po broju stanovnika <=> ukupnoj kupovnoj moci) zemlje regiona su prve krenule da se namecu kao alternativa "dalekom zapadu". Nije mi bas sasvim jasan taj kompleks Slovenije koji cak i uspesni srpski poslovni ljudi imaju. Slovenija je MALO trziste !!! Zasto ne razmisljaju o zemljama sa kojima nismo ratovali i gde nas ne mrze unapred iz principa, Poljskoj, Rumuniji, ili cak Ukrajini, ako zele da imaju milijardi koliko sad imaju miliona? Sa Rumunijom, koja je za nas sada ovolicne ogromna zemlja i trziste, imamo fenomenalno povoljan sporazum o slobodnoj trgovini ali da li je neko pokusao nesto da investira tamo? Ne, bitno je da kukamo sto nam (zli) Slovenci ne daju da napravimo Maxi u sred Ljubljane... Sta je sa Poljskom? Tamo su nagrnuli svi sa zapada, ali mislim da oni nemaju Slovenacki refleks nipodastavanja "juznjaka", a zemlja je velika i mnogoljudna, sigurno ima mesta za jos neki trzni centar.

tim tempom ekonomiju jacamo i stajemo na noge za otprilike 75 godina .
Rjesenje nije u globalizaciji nego u jacanju unutrasnje moci .
rekla , kazala , ... *ebes filozofiranje , trebalo bi ovako , trebalo bi onako , ulazi ovdje , ulazi onde . Ne postoji pravi posao koji donosi rjesenje za sve probleme niti skup poslova , postoji samo organizacija i umjece usmjeravanja ...

Pozdrav

Bas su mi zabavni neki komentari , ali ajde da se drzimo onoga sta se desava u praksi i kako to ima odraza na radna mesta u srbiji .

U sta je slovenija ulagala te silne pare u srbiji ? otvorili su par mega prodavnica i plasirali veliku kolicinu svoje robe na nase trziste . Da li su jos nesto uradili , ja nisam upoznat ako jesu molim vas navedite .

Isto to nisu dozvolili u sloveniji da se uradi od strane nasih privrednika , to je odgovor na Davorovo pitanje o ulaganju para i uglavno je kod njih faktor da SVE sto se proizvodi u zemlji se tretira kao nesto :sveto: :)

Posledica toga :
Uposlili su neki mizeran broj radnika uglavnom na distrubuciji , verovatno je isti broj ako ne i mnogo veci broj radnika izgubio posao , sto zbog dolaska nove konkurencije koju nisu mogli da savladaju sto zbog nemogucnosti saposlenja u proizvodnji slicnog proizvoda .

Ivane , zasto srbiji treba strani kapital , za koje projekte , uzgajanje puzeva , potrebe vojske, kupovinu gorenje zamrzivaca na kredu , poboljasanje kreditnih uslova za kreditiranje prva tri :) jel za to ?? stranci nisu ulagali pare u poboljsanje srpke privrede , nego uglavnom u kupovinu "firmi " koje vec donese profit i prodaju svoje robe na nasem trzistu . Ovo prvo jos nekako i jeste u nasem interesu jer je drugacije ispalo vrlo pogubno po nasu zemlju ali uvoz , neogranicen .. bez nekih akciza ili zabrana za prozivode koji se prozivode ovde ,koje svaka zamlje ima .. to nikako nije bilo u interesu naroda nego samo pojedinaca . Sve ovo i jeste problem Srbije , nikad nisam ni naveo drugacije .

Sledeci manji problem po meni su i suplje granice , svake godine dodje ko zna koliko ljudi iz rumunije,bugarske,kosova , bez ikakvih papira koji uglavnom rade sezonske poslove . ( jel neko pokusao da predje granicu sa rumunijom bez pasosa ?, nije bas neki problem :)

pozdrav



_{[Ovu poruku je menjao Milos niks dana 08.11.2005. u 00:56 GMT+1]}

vidim ja da ce sa ovolikom inteligencijom nasa drzava procvetati
samo da se ja sklonim na vreme pa vi radite!

Otišli ste mnogo offtopic, da se vratimo temi... Dakle, zbog čega je i dalje visoka nezaposlenost u zemljama u tranziciji?

Evo kratkog i jasnog odgovora:
Tranzicija ekonomskog sistema u tržišni način privređivanja, između ostalog, podrazumeva i restruktuiranje & privatizaciju firmi u državnom (ili još gore društvenom) vlasništvu.

Prilikom privatizacije i restruktuiranja dolazi do fluktuacije radne snage koja iz propalih firmi prelazi u zdrave privredne subjekte. Pošto privatne kompanije posluju po principima efikasnosti i ekonomičnosti, u njima nema mesta za SVE radnike iz propalih državnih preduzeća. To je, naprosto, neminovnost.


Šta je rešenje?

Green field investicije. Ko ne zna o čemu se radi, evo definicije.


Kako doći do novih – direktnih stranih ulaganja u našu zemlju?

Postoje brojne stimulativne mere, počev od poreskih olakšica, garancijskih fondova, sklapanja povoljnih spoljnotrgovinskih sporazuma sa trećim zemljama (pretežno onih sa ogromnim tržištima >>> Rusija, Kina) itd.


Jel to sve?

Naravno da nije. Podrazumeva se i postojanje:
1. stabilne i uređene države;
2. odgovarajuće zakonske regulative;
3. efikasnog pravosuđa;
4. niskog nivoa korupcije;
5. dobro profilisane radne snage.


Toliko za sada.

Pozdrav,
Buum

Cini mi se da si ti otisao u offtopic. Nezaposlenost nije isto sto i "mnogo radnika je otpusteno iz firmi u kojima su dugo radili". Kad se sve presabere i preformulise pitanje ono bi moglo da glasi: "Zasto nema toliko greenfield investicija u zemlje u traznziciji koje bi navodno trebale da budu dobra prilika, cak ni u onim zemljama koje tradicionalno i istorijski naginju Zapadu i u kojima nema toliko korupcije?"

Nemojte mi samo reci "radnici u tim zemljama su navikli da nista ne rade a mnogo traze", jer radi se o izgradnji potpuno NOVIH firmi, gde niko od novozaposlenih ne moze da se busa u grudi "mi smo ovo sami izgradili, mi smo zasluzni", tako da niko nema nikakvog, makar i simbolicnog ili psiholoskog osnova da se ponasa kao "socijalisticki radnik" (hocu da kazem i NECE se ponasati tako, osim ako mu je plata bas nepotrebna). Bojim se da je tuzna istina ta da, upravo zato sto nema opravdanja za investiranje u potpuno nove proizvodne celine, odnosno za rasparcavanje postojece optimizovane masovne proizvodnje. Jednostavno, svetu ne treba vise proizvoda, nego vise kupaca i ma sta i ma koliko jeftino i dobro radili, investicija bi ipak jos uvek bila gubitak. Znaci, kao sto sam rekao, najpogodniji za nas jesu investitori koji su jos u fazi borbe za opstanak, koji jos uvek rastu i koji su na nivou "regionalnih", odnosno iz okolnih zemalja koje su i same u tranziciji. Na zalost, slabo se poznajemo, pa vrlo cesto ljudi zamisljaju kako u drugim zemljama regiona "niceg nema" i kako ce uzeti trziste na prepad, pa se razocaraju (Zapadnjaci to rade pametnije: oni se dogovore sa vlastima da niceg zaista i ne bude, ako ne zaista, onda barem zvanicno). Potrebna je saradnja, dvosmerna, razmena komplementarnih iskustava, znanja i resenja a ona je moguca samo izmedju priblizno jednakih inace je to uvek "velika riba jede manju ribu".

Juce data izjava mr. Dinkica govori kako ce se povisti plate vojnih lica za 25% i vratiti dugovi penzionerima i ubuduce isplacivati redovne penzije ( Dnevnik 3 RTS )
Na pitanje novinara "odakle novac za to?" odgovor je bio od sredstva dobijenih -privatizacijom-

:))))))))))))))))))))))))))))))))))))

Dva dana ranije ste me ubedjivali kako su neophodna strana ulaganja i lepo sam vam objasnio gde ce zavrsit te pare i kako ce sada da procveta privreda .

herr. Dimkovic i Davore neki komentar molim vas ????

pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao Milos niks dana 10.11.2005. u 15:27 GMT+1]}

Trenutno sam u USA (u USA drzavi koja bi sama bila 7-ma ekonomija na svetu da se izdvoji ;-))) tako da ne mogu da dam opsiran odgovor (a i Srkiju sam duzan odgovor na temu divljanja u Francuskoj)

Elem.. nisam ni ekonomista niti politicar - ali moram da primetim da ekipa u Srbiji koja tu zemlju vodi ima velikih problema usled politicke nemogucnosti menjanja nekih stvari (recimo masovna otpustanja viska radne snage, sece u javnoj potrosnji) i zahteva kreditora kojima objektivno dugujemo veliki novac i koji ce na kraju prisiliti nas da ga vratimo pod mnogo gorim uslovima nego sto to moze da se uradi.

To sto Dinkic hoce da poveca platu vojnicima 25% je zaista elementarna potreba - jer tamo ljudi stvarno rade za pateticne pare, medjutim svima nama je poznato i da velika vecina tih ljudi tamo nisu ni potrebna (birokratatska/administrativna mesta) - ali to je vec gordijev cvor, tu se mesa politicka nemogucnost koju sam vec naveo gore.

E, sad - tvoje pitanje i odgovor... ta privreda ce procvetati zato sto ce firme postati privatne, odgovarati svojim investitorima i biti prisiljene da trzisno posluju. To sto ce drzava prokockati svoje pare (dobijene privatizacijom) u besmislenu javnu potrosnju ce biti jednostavno "nagradjeno" inflacijom i opasnoscu kako za vlast (koju moze da izgubi) - tako i za negativan stav MMF-a i prinudnu naplatu ogromnih kredita sto moze da znaci kolaps ekonomije.

U principu, ja na drzavu gledam kao na firmu i porodicu... ako su toliko slepi da srljaju u ociglednu propast (u sta ne verujem, tj. ne zelim da verujem) - tesko da ce iko to moci da spreci, a ponajmanje biracko telo koje niti ima dovoljno obrazovanja/znanja, niti zelje da trpi radikalne sece, otpustanja i rast potrosackih kamata zbog smanjenja inflacije.

Uzas je sto ne postoji politicka volja svih da se neke stvari jednostavno - urade, oko svega se mora pregovarati, otezati - i uraditi kad dodje neko sa strane i zapreti motkom (MMF, EU, itd, ...) i svaka od gomile politickih partija svaku akciju posmatra ne kao mogucnost za progres, vec kao mogucnost za sopstveni marketing ili negativni marketing konkurencije - sto je u ovakvim momentima jako lose... no tu ulazimo u politiku, a to je no-no za ES ;-)

Kad se pogleda logika po kojoj su mnogi boljshevichki megakombinati gradjeni chitavih 50-tak godina, odlukom Ce-Ka, nije ni chudo shto su propali onako kako su propali (i odvukli hiljade ljudskih sudbina za sobom). Ti kombinati su odgovarali potrebama trzhishta drugachijeg od onog iza gvozdene zavese. Poneki od tih kombinata su i dalje u trzhishnoj igri kao jachi igrachi i pored jake strane konkurencije, upravo kao rezultat poznavanja sopstvenog trzhista koje su pokrivali decenijama.
Ne zaboravimo i sivu ekonomiju, onoliko otpushtenih radnika bez izgleda za ponovno zaposhljavanje neche ispariti kao magla na suncu, moraju od necheg da zhive. Svi nezaposleni na papiru nisu nezaposleni i stvarno...
Pokushavati odgovarati na "zashto" skoro uvek implicira i pokushati videti izlaz. Spomenu neko paralelnu ekonomiju, produzhiti raditi za istochnu Evropu: zadrzhati fokus na trzhishte chiji je gospodar bio decenijama ali se pripremati za trzhishnu borbu s inostranim konkurentima je mozhda izlaz za bivhseg Boljshevichkog Megakombinata. Normalno, za to treba prestruktuiranje, a za to kapital, Ce-Ka sponzorisanje ne postoji vishe pa se trazhe "direktne investicije", privatizacije i sl...
Amerika je primer kako nega domache vojne proizvodnje izuzetno povljno utiche na opshto stanje privrede. Mozhda bi i to bio neki putokaz za istochnoevropske bivshe gigante...

Strana ulaganja jesu neophodna za stvaranje velikog broja novih radnih mesta iz prostog razloga što sami to ne možemo da uradimo, ili ne možemo da uradimo dovoljno brzo. Takođe, strana ulaganja u privredu se u suštini mogu realizovati na dva načina: kupovinom postojećeg biznisa (bio on u državnim ili rukama pojedinaca) ili pokretanjem novog. Način na koji se troše pare dobijene od privatizacije (u ovom slučaju krpljenje rupa u socijalnom sistemu) nije dovoljan argument za odustajanje od pokušaja za povećanjem obima stranih ulaganja u zemlju. Suština je napraviti dobar poslovni ambijent koji će uticati na potencijalne investitore pri donošenju odluke gde plasirati svoja sredstva. A dobar poslovni ambijent ne čine samo povoljna zakonska regulativa, efikasno sudstvo, nizak stepen korupcije, već i slika društva u celini. Ako ljudi koji nas predstavljaju kao zemlju (ministri, ambasadori, ...) dolaze u fotelje i iz njih odlaze kao vozovi na železničkoj stanici, i svaki čas izbijaju štrajkovi, neće nam mnogo pomoći ni potpuno ukidanje poreza na dobit preduzeća. Neću da ulazim u to da li je Dinkić trebao tako da reaguje iz razloga što me politika apsolutno ne interesuje, a i nije u skladu sa pravilnikom ES-a. Ali želim da verujem da će nam posledice ovog poteza doneti više koristi nego štete.

_{[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 10.11.2005. u 22:28 GMT+1]}

Nope. Samo sam pomogao da se diskusija usmeri na ključna pitanja.


To je to! Nisam hteo da sâm izvlačim sve zaključke, da ne ispadne da vodim monolog. Logičnije mi je da se postovi nadovezuju u argumentovanoj diskusiji...

Dobro, sad kad smo to razjasnili, da se vratimo problemu nezaposlenosti u tranzicionim društvima.

Po mom mišljenju, ključni problem nedovoljnog obima green field investicija leži prvenstveno u lošoj ekonomskoj situaciji i recesiji iz 2000/2001. od koje se US ekonomija još uvek nije oporavila. Zapravo, postoje pokazatelji da su Ameri na ivici da skliznu u novu, još veću recesiju (keywords: dollar, mortgage rates, oil price, Katrina). Slično važi i za EU gde je najkritičnija bila 2002. godina. U takvim uslovima se steže kaiš i saniraju gubici, a investicije čekaju neka bolja vremena. Iz tog razloga je u mnogim tranzicionim zemljama sa povoljnom investicionom klimom ostao veliki procenat nezaposlenog stanovništva.

Interesantni članci na tu temu:
http://www.globalresearch.ca/articles/ENG407A.html
http://www.usatoday.com/money/...gon/2005-10-13-recession_x.htm
http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/2016421.stm



_{[Ovu poruku je menjao Buum dana 11.11.2005. u 02:43 GMT+1]}

@Ivan Dimkovic

U teoriji stvarno imas odlicno vidjenje stvari (nisam sarkastican ), da samo mozes da primenis sistem privatizacije na vojsci bilo bi genijalno . Da vojska funcinise kao firma sa maksimalnom efikasnoscu za zadatu oblast :))

Bolne promene u sistemu jednostavno ne mogu da se urade zato sto ima mnogo socijalnog stanovnistva vezanog za budzet ( oko 2.5mil ) i sada za svakog ko je na vlasti se postavlja pitanje Primeni sistem dobar za privredu i IZGUBI na sledecim izborima ili Primeni sistem dobar trenutno za vecinu glasackog tela , zakopaj ekonomiju i ostani na vlasti . Svi nazalost biraju drugu opciju .


Ispravna teorija , ali sa nasom relanoscu nema nikakve veze . I apsolutno smatram da je takav stav generalno ispravan.

Do sada su uglavnom dolazila sredstva kupovinom postojeceg biznisa , za ulaganje u novi nije bilo jos mogucnosti a to su uglavnom nova radna mesta . U praksi kupovinom postojeceg biznisa otvaraju se vrlo malo radnih mesta , ako ima potrebe za time uglavnom se vezuju za povecan otkup repro materijala i prosirenje proizvodnje ....

Da li mozes , ako imas informacija, da mi navedes ko/gde/koliko je novih radnih mesta otvorio od privatizovanih firmi ili uopste stranih kompanija ?

O kupovini na namestenim tenderima necemo sada :) ali krajnji rezulata: nece ni biti "drzavnih " preduzeca nece ni biti para od privatizacije a ni novih pozitivnih ulaganja u privredu i radnih mesta . Ni ja ne zelim to ali ide u tom pravcu ... I onda ce pretpostavljam to sve to na silu da se promeni tako sto ce EU ili ko zna vec da primeni pritisak (MOTKU) kao i uvek do sada .

I stvarno se nadam da ste obojica u pravu i da sve ovo ide u pozitvnom smeru ali..:(

pozdrav

Naprotiv, stranih ulaganja u pokretanje novog biznisa u Srbiji je itekako bilo u proteklih nekoliko godina, najviše u bankarskom sektoru (MFB/ProCredit, Raiffeisen, Hypo, NBG, Societe Generale...) jer smo za njih ekstremno interesantni zbog visokih kamata i velike gladi za kreditima. Tačne podatke o broju novootvorenih radnih mesta koja su direktna posledica stranih investicija nemam pri ruci ali potrudiću se da ih pronađem i objavim naknadno. Do tada posmatrajmo situaciju ovako: ako u svakoj filijali radi između deset i dvadeset radnika, plus 50/100/200 u sedištu banke, na nivou Srbije dolazimo do cifre od hiljadu do hiljadu i po radnih mesta koliko je otvoreno u svakoj novoj banci.

Znači nekih 10.000 novih radnih mesta samo u bankarskom sektoru. Respektabilna cifra, ali ako je uporedimo sa brojem radnika koji su ostali bez posla usled privatizacije može se reći da tapkamo u mestu ili čak idemo unazad :(

Izvan bankarskog sektora, ali još uvek u domenu usluga, imaš primer jednog SBB-a u koji je 2002. uloženo 10 miliona dolara (najveća greenfield investicija te godine), a to je takođe stvorilo veći broj radnih mesta, prvenstveno u sektoru prodaje, razvoja i tehničke podrške.


Na trenutak bih se vratio na tvoju priču o nemogućnosti ulaganja naših ljudi u privredne aktivnosti na teritoriji Slovenije - najnoviji buzz je da će Delta holding postati jedan od akcionara Merkatora. Koliko je to tačno saznačemo uskoro.


Btw, Motka^tm je proradila :)

Danas sam u vestima čuo da su najvažniji zahtevi EU:

1. Revizija Ustava i njegovo prilagođavanje evropskim standardima i
2. Poboljšanje rada administracije i pravosudnog sistema

pa stvarno mi nije jasno jel se vi to zezate il' ozbiljno ?
Raiffeisen , Hypo .... i slicni stranci koji su pokupovali nasa prirodna bogatstva neto zaradu trose u svojim zemljama a ne na balkanu . To malo plata koje su zaradili radnici u " filijalama " je ionako od prometa nasih sredstava , a bogami drugi dio je otisao vani . Jednom se zaduzimo kad uvezemo pare od svjetske banke , pa onda kad placamo kamatu a normalno nista ne proizvedemo osim u tim sektorima fiktivnog produkta i onda sve to posaljemo u susjedne nam zemlje nasim dragim stranim ulagacima .
Tip koji je kupio Rudnik zeljezne rude Ljubija u Omarskoj pored Prjedora je normalno Indijski truli bogatas koji je takodje kupio kucu u Londonu vrjednu kao nasa dva rudnika ( novcano ) i sad se sprda sa onim sto nam je dao bog da zivimo , a nasa cjenjena gospoda iz vlade i upravnog odbora rudnika su normalno uz odredjenu pikslu doprinjeli da to tako bude . Ono malo ljudi koji su ostali na poslu u rudniku su sretni sto redovno dobijaju bjednih 150 eura , a kompozicije vozova sa iskopanom djedovinom polako putuju na sigurno ....
Je*iga momci ja jesam za raspravu jer jedan od puteva ( tezih ) je diplomatija al' budimo realni ....

Pozdrav

Vidi, jako tesko je komunicirati sa osobom sa ovakvim stepenom, da se najblaze izrazim neobavestenosti - ali vrlo prost savet za tebe: kapital se trosi tamo gde se najvise isplati da se trosi, bilo da je tvoj, nekog iz tvog grada - ili nekog stranca.

Za tebe licno nema apsolutno nikakve veze da li je vlasnik rudnika Pera Peric, ili Peter Smith - ni jedan ni drugi nisu ti - i svoje pare od profita rudnika ce trositi na ono sto im se prohte (tj. vise isplati ako su normalni) - kapiras? Nisi ti vlasnik rudnika, pa i ako ga nazivas "dedovina" sto je besimsleno ime... rudnik je vlasnistvo onog ko ga je kupio.



Nego od cega drugog treba da bude? Od socijalne pomoci? Poklona? :)

Osim toga, drzava zaradjuje na porezu koji je obavezan za obrt kapitala kod banaka - bilo da su one strane ili domace, a ako je neko od firmi oslobodjen on je oslobodjen upravo zato sto nam strana ulaganja u vidu poslova trebaju i zelimo da stvorimo povoljnu klimu.

Bilo bi pametnije da se prestane deliti kapital po tome da li je strani ili domaci - to vise ne postoji, globalizacija je odavno postala sasvim normalna stvar - i sto pre se Balkan ukljuci, bolje po tu regiju.



Ja predlazem ekonomiju 101... za tebe ;)

Sorry.

.. prvo diskutujes o osobi a ne o temi ????
ja ovde nisam nikoga imenovao , nije vazno jeli to tvoj post ili nekog drugog , ja bez licnih emocija nastojim da raspravljam , drugo nisi me shvatio , htjeo sam samo reci da se nista znacajno nije postiglo niti ce se na taj nacin postici u smislu stvaranja novih radnih mjesta i napredovanja u stvaranju istih .
Moj strucnjak nije tu rjesenje problema o kojem se raspravlja .
Sta si mislio da sam toliko patriotski raspolozen da fiktivno prisvajam nesto za sta me u stvari briga u cijem je posjedu ( sto ste toliko osjetljivi brate ) . Bilo Markovo ili Jankovo svejedno , samo je brate otislo dzabe ( u nepovrat ) , u tome lezi propast , ekonomski posmatrano istu bi stvar napravili i vec postojeci vlasnik ( normalno da je bilo u interesu ) a profit se mogao usmjeravati upravo na otvaranje novih radnih mjesta .........

Pozdrav

<sub>[Ovu poruku je menjao denisvuckovic dana 11.11.2005. u 22:34 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao denisvuckovic dana 11.11.2005. u 22:53 GMT+1]</sub>

@Denis,

A sta mislis zasto je otislo dzabe, kao i vecina drzavnih preduzeca?

Odgovor je vrlo prost, zove se mismanagement - dakle, upravo zato sto su ta preduzeca i vodjena facama koje se bas eto kunu u "dedovine" zato su i dosla do prosjackog stapa i do situacije da ih kupi bilo ko. Drzava u bankrotu i nema puno opcija osim na kraju da to proda - onom ko da najvise para, jer nema puno drugih opcija.



Pa ne znam, ako imas premisu da drzava nema para, zaista ne znam na koji drugi nacin mozes stvarati radna mesta osim injekcijom stranog kapitala.

Da li ti znas za neki bolji nacin?

Evo odgovaras sam sebi :) tacno , setimo se da su sve drzavne banke ukinute . Opet smo na nuli ili minusu . Dalje pominjes SBB , kablovski operater ako se ne varam ? Koliko zaposlenih 2000 ili manje :) smesno . Pa 2000 godine je samo sa Kosova ispraznjeno 200.000 radnih mesta .



Zanimljivo , i dakle kako ce to imati uticaj na otvaranje radnih mesta u srbiji ? Da li cemo moci otvoriti neki prodajni objekat u ljubljani gde ce se prodavati uglavnom roba proizvedena u srbiji ? Da li ce Delta poceti da na bilo koji nacin da plasira Srpsku robu kroz merkator u sloveniji? NE ! Dok je pametne slovenske vlade . Ovo je isto kao i da je akcionar postao Bill gates , dodje mu isto, kapital u rukama pojedinaca/kompanija u danasnje vreme nema veze da li je vecinski vlasnik srbin,turcin ili afrikanac , mada se ja nisam bas dobro izrazio u prethodnoj poruci pa je ispalo da nijedan biznismen srpskog porekla ne moze da ulozi u Slovenski biznis sto je ocigledno ali da preforumulisem , nemogucnost plasiranja Srpske proizvodnje i interesa na slovenskom trzistu .

Lepe vesti za Motka^tm ako su tacne :) Kada bude dosla vojska na red tu ce biti frke.. jos kada se doda na biro neki 100.000 vojnih obveznika , ne znam samo
kojim ce se stranim ulaganjem to potkrpiti .To i onih 1.400.000 penzionera bi trebalo dati kao problem Dimkovicu , posto on gleda na sve kao na hard / cold biznis verovatno bi ih sve u gulag :))) malo se salim pa nemoj ovo da shvatis kao uvredu :) ali kako bi stvarno resio taj problem ????

@denisvuckovi :
Malo poznavajuci prilike kod kupovine tog rudnika , bila je neka mutna kombinacija, drugim recima u privatizaciji nisu napravili odgovarajuci dogovor oko eksplatacije privrednih bogatstava zemlje (podmazivanje :). Razumem ja tebe sta zelis da kazes ali samo u drzavnom interesu moze da bude otvaranje novih radnih mesta ( sta peru ili hansa boli da li ce biti 3 ili 5 radnika ) dok drzava/vlast "mora " da brine o interesu stanovnika i mora na svaki nacin da uslovljava i pravi propise da bi stanovnicima te zemlje bilo bolje .

E sada to je teorija a ovo je praksa :

Pregovarac firme gorenje/candy/neo dodje i kaze mi hocemo da prodajemo i uvezemo sporete na teritoriji srbije , vi imate samo one shit proizvodjace Slobodu pa biste trebali da omogucite stanovnicima da uzmu bolje uredjaje ?
Srpski politicar/ministar : Cuj , sve je to o.k Sloboda jeste crap ali.... za nase trziste bi bilo bolje da uvoz carinimo sa 200 % i da omogucimo jednoj od te vase tri firme da napravi fabriku koja ce monopolisticki prodavati uredjaje narednih 5 godina na nasem trzistu . Distribucija,prodaja,transport sa radnicima ostaje isti kao i pri uvozu jedino sama fabrika sa radnicima stoji na plusu + proizvodnja repro materijala . Dakle vama se isplati a i drzavi + nova radna mesta .
Pregovarac : E , bate , lepo to zvuci ali ... nemam ja vremena za zezanje .. evo tebi i tvojim ortacima 150.000USD , pa da ja krenem sa prodajom po carini od 22 posto i neogranicenim uvozom .
Politicar/ministar : Its dill , dogovoreno . Ionako trebam jos par dana da budem na vlasti a ko je$e gradjane i propalu drzavu.

Naravno, ovo je fiktivan scenario ali u zadnjih 5 godina je uvezena ogromna kolicina bele tehnike i mogla je tu lepa parica da kapne i da se otvore prilicna radna mesta .


pozdrav

Netacno - uvoznu politiku Slovenije ne diktira Slovenija (ne direktno) vec Brisel - dakle, to ce i te kako imati uticaj jer priblizavanje EU znaci i priblizavanju slobodnoj trgovini unutar granica EU.

Onog momenta kad Srbija postane deo EU free-trade zone, moci ce pod jednakim uslovima da plasira svoju robu unutar EU kao i svaka druga drzava, ne samo u Sloveniji - nego i bilo gde drugde.



To je politicki problem za koji se moraju prihvatiti odredjena pravila igre. Razlice pozicije, razlicita pravila igre.

... mislim da mozemo porediti vecinu stvari iz zivota , pa tako meni da bi zaposlio ( vremenom ) devet ljudi , nisu bile potrebne neke velike pare ( malo prirucnog alata , od kojeg je kasnije stvoreno puno osnovnih sredstava za rad ) , bila je potrebna samo cvrsta vollja i jak stav prema poslu , organizovanost i postovanje principa ....

Pozdrav

To sto si ti uradio je za svaku pohvalu, ali na zalost na nivou drzave ta inicijativa jednostavno ne bi bila dovoljna :(

Za pokretanje proizvodnje i povecanje GDP-a, na zalost, jesu potrebne pare - naravno, potrebno je i to sto si ti uradio - da se svako potrudi i promeni, i bude produktivniji... ali, takodje, za mnoge poslove ce biti potreban i veliki kapital da se pokrenu.

Srbija (kao ni vecina balkanskih zemalja) to ne moze da uradi bez stranih banaka i firmi jer je u velikom minusu i sa ogromnim rashodima u budzetu.

E, sad - to sto postoje malverzacije kao sto si i ti naveo - to jeste veliki problem i celu stvar ce samo usporiti.

Da malo aktiviramo ovu temu: obećao sam da ću uskoro izneti preciznije podatke oko broja novih radnih mesta i obima investicija poslednjih godina. Dok sam jutros razmišljao na ovu temu video sam lep članak u Politikinom dodatku Posao, čiji mi je autor, svesno ili nesvesno, uradio domaći zadatak :)

Evo prenosim ceo članak:


Investicioni bum na Novom Beogradu

Opština Novi Beograd je najbolji dokaz tvrdnje da su strane investicije glavna poluga za povećanje broja radnih mesta. Navala stranaca na peščani plato između Save i Dunava obiluje optimističnim podacima, kako onim o investicijama tako i, za građane konkretnijim, o novootvorenim radnim mestima.

U septembru 2004. na Novom Beogradu je, prema podacima Zavoda za statistiku, bio 77.291 zaposleni. Šest meseci kasnije, u martu 2005., beleži se povećanje za oko 2.000, tačnije zaposlenih je 79.152. Možda je najjasniji podatak koji iznosi predsednik opštine Željko Ožegović: u poslednjih pet godina u Novom Beogradu otvoreno je 8.000 novih radnih mesta.

Prosečna bruto zarada u septembru ove godine iznosila je 39.244 dinara. Na teritoriji ove opštine otvoreno je 7.539 samostalnih trgovinskih radnji, a od 3.500 registrovanih preduzeća 99 odsto je u privatnom ili mešovitom vlasništvu.

Investicije nisu pale s neba. Privučene su ulaganjem u infrastrukturu. Počelo je od Merkatorove kupovine jednog hektara za izgradnju megamarketa. Slovenački trgovci su platili tada fantastičnih 16 miliona maraka za plac. To je ujedno bila prva strana investicija (tog obima) u Beogradu posle drugog svetskog rata, a novac od nje je pametno utrošen. Umesto u plate, kao što je do tada bio običaj, slovenačka investicija je uložena u infrastrukturu. Siniša Nikolić, tada direktor gradske direkcije za zemljište, navodi da je od novca koji je Merkator uplatio gradu izgrađeno četiri kilometra bulevara u okolini megamarketa, kanalizacioni kolektor koji je rešio problem podzemnih voda u tom delu Novog Beograda, a povučena je i trasa vodovoda od Bežanijske kose do opštinske zgrade. Sva ova infrastrukturna gradnja doprinela je da se u neposrednoj okolini Merkatora podigne Lukoilova poslovna palata za balkanski region, zgrada Durst Austrija i treća investitora Mešulam Livingštajn Izrael.

Da bi se shvatio obim stranih ulaganja na Novom Beogradu, pomenimo još i da je rekonstruisana palata Ušće (60.000 kvadratnih metara), na starom aerodromu izgrađen je Erport siti (150.000 kvm), u Bulevaru AVNOJ-a Kardan i Dojče banka (15.500 kvm), grčki Nort gejt gradi preko puta hale Arena "In hotel" (10.000 kvm), a Delta kod tramvajskog depoa tržni centar (90.000 kvm). Nema prostora da sve pobrojimo, ali recimo još da je u izgradnji i veliki Akva park pored Save (investitori Genel i košarkaš Željko Paspalj), na površini od pet hektara.

Stanogradnja, takođe, beleži vidan rast. U 2003. izgrađeno je 359 stanova (26.998 kvadrata), u 2004. godini 1.943 stambene jedinice (130.486 kvm), a ove godine gradi se 3.000.

Od brojeva da se zavrti u glavi. Ali, samo na krilima ovakvih podataka stižu dobre vesti za milion nezaposlenih u Srbiji.

Poboljšanje poslovnih uvjeta u zemljama srednje i istočne Europe


Smanjenje poreznih stopa i pojačana borba protiv kriminala i korupcije poboljšali su poslovne uvjete u srednjoj i istočnoj Europi, pokazala je anketa objavljena u četvrtak.

Međutim, anketa koju je provela Europska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokazala je da su nepouzdane institucije, birokracija i otežan pristup kapitalu ostali u velikoj mjeri problematični za kompanije koje nastoje proširiti svoje operacije u toj regiji.

EBRD je anketu, temeljenu na odgovorima 9500 kompanija u 18 zemalja na potezu od Uzbekistana do Poljske, objavio u Frankfurtu. Anketa je obuhvatila i osam zemalja srednje i istočne Europe koje su pristupile Europskoj uniji u svibnju prošle godine.

Odgovarajući na pitanja, kompanije u srednjoj i istočnoj Europi kazale su da nemaju problema pri potrazi za kvalificiranim radnicima, odražavajući time visoku razinu obrazovanja radne snage u toj regiji.

Poput mnogih ekonomista, i ERBD očekuje da će brzi rast u regiji lagano usporiti ove godine, ali će i dalje ostati na prosječno snažnih 5,3 posto, nakon rekordnih 6,6 posto u 2004.

EBRD je naročito optimističan kada su u pitanju izgledi mnogih zemalja članica Zajednice nezavisnih država u kojim su kompanije profitirale od rasta posebice cijena nafte.


Izvor: Hina, prenosi Business.hr

---

Investicije i sektor usluga - komparativna prednost


Potencijal za strane direktne investicije i povećanje izvoza usluga su oblasti u kojima Srbija i Crna Gora ima komparativnu prednost u odnosu na ostale kandidate za ulazak u Evropsku uniju, istakao je danas prof. dr Andrej Kumar iz Ljubljane na seminaru "Predstavljanje najboljih praksi sistema komora u regionu" u Privrednoj komori Srbije.

SCG ima više stranih direktnih investicija po glavi stanovnika od Rumunije, a izvoz usluga veći je za 1 odsto u odnosu na Rumuniju, koja je na samom pragu Evropske unije. Na osnovu Izjave Informativnog centra Sjedinjenih Američkih Država, u SCG ima prostora za strane investicije ukoliko se postigne politička stabilnost, a sektori u kojima američki partneri mogu biti dobavljači ili investitori jesu sektor tehnologije proizvodnje, opreme za građevinarstvo, preradu hrane, opreme za grejanje i hlađenje i opreme za energetiku. Posebnu šansu američki partner vidi u finansijskom konsaltingu, osiguranju, uslugama kreditnih kartica i na polju kapitalnih transakcija. Investitorima su posebno interesantne i oblast zagađenja vazduha, upravljanja otpadom, zagađenja voda, industrijska zagađenja i zaštita od zračenja. U ovim oblastima treba tražiti šanse za razvoj novih tehnologija i to u segmentima velike proizvodnje, jer je to put do tržišta, smatra prof. Kumar.

U pogledu sposobnosti povećanja konkurentnosti, SCG je u Globalnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti 2004-2005 rangirana veoma nisko, posle Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, dok po kriterijumu konkurentnosti poslovanja, SCG zauzima nešto bolju poziciju.

Razmatrajući ulogu privrednih komora u pripremama za pristupanje EU, profesor Kumar istakao je značaj promene poslovne politike u preduzećima, informisanje i promociju uvođenja međunarodnih standarda u preduzećima, koje je mnogo skuplje nakon ulaska u EU, organizaciju seminara, savetovanja, stimulisanje otvaranja sertifikacionih institucija. Posebno je važno aktiviranje evropskih dokumentacionih centara pri univerzitetima, koji privrednicima nude pripremljeni paket informacija o EU. Važna je uloga komora i u stimulisanju edukacije i organizovanju razmene studenata i profesora u preduzećima, odnosno, u stvaranju mreže komora-privreda-školski sistem.


Izvor: Privredna komora Srbije

Poslodavci više otpuštaju nego što zapošljavaju

Naša preduzeća, nažalost, još nisu ušla u fazu kada im trebaju novi radnici pa poslodavci više razmišljaju o otpuštanju postojećeg kadra nego o primanju novog. Zato se i Nacionalna služba za zapošljavanje više bavi viškovima radnika i time kako pomoći u njihovom zbrinjavanju nego zapošljavanjem novih ljudi, što nije dobro, kaže u razgovoru za „Blic“ Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, uz opasku da je zbog ovakve situacije i saradnja NSZ sa poslodavcima i njihovim udruženjima nezadovoljavajuća.

Već duže vreme najavljuje se reformisanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Šta je do sada urađeno na tom planu i koji su dalji koraci?

- Mi smo u našem radu pre svega okrenuti nezaposlenima u smislu kvalitetnijeg rada sa njima. Radimo na tome da se ne bavimo samo administriranjem, kao što je ranije bilo, već da nezaposlenima budemo od veće stručne i praktične pomoći. Tako je unazad šest meseci počelo potpisivanje individualnih sporazuma sa nezaposlenima kojima se precizno utvrđuju naše i njihove obaveze a sve u cilju bržeg dolaženja do radnog mesta. Ova novina za sada funkcioniše u nekoliko filijala a proširićemo je i na ostale, jer je takav pristup u svetu dao dobre rezultate pa se nadamo da će tako biti i kod nas. Druga novina jesu korisnički centri, koje sada imamo u Beogradu i Novom Sadu. U njima nezaposleni korišćenjem kompjutera mogu dobiti informacije o slobodnim radnim mestima i javiti se na oglase za posao. Organizovali smo i veliki broj sajmova za zapošljavanje. To je dalo dobre rezultate jer se od 10 do 40 odsto onih koji su na sajmovima predali biografije zaposlilo.

Koliko je novaca predviđeno za sledeću godinu za aktivne mere zapošljavanja i da li se može očekivati smanjenje u kašnjenju isplata za korisnike novčane naknade?

- Od 2000. pa do 2005. novac za aktivne mere zapošljavanja stalno je smanjivan. Ovoga puta napravljen je pozitivan pomak pa je budžetom za sledeću godinu predviđeno dva puta više para nego u ovoj godini. Suma za ovu godinu bila je 750 miliona a za 2006. predviđeno je oko 1,3 milijarde dinara. Kada je reč o ovim parama, ubuduće ćemo više novaca usmeravati u one regione gde je stopa nezaposlenosti veća, a ne svima podjednako kao što je do sada bio slučaj.

Koje su promene po nezaposlene predviđene Predlogom zakona o zdravstvenoj zaštiti?

- Suština je u tome da nezaposleni koji su kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeni samo radi ostvarivanja zdravstvenog osiguranja ubuduće neće morati da se evidentiraju kod nas da bi bili zdravstveno osigurani, već će se direktno obraćati ustanovama zdravstvene zaštite. Na ovaj način lista evidentiranih nezaposlenih u Srbiji u prvih šest meseci sledeće godine biće skraćena za oko stotinak hiljada imena.

Kako komentarišete otvaranje privatnih agencija za posredovanje u zapošljavanju? U Srbiji ih je već otvoreno dvadesetak.

- Podržavam otvaranje takvih agencija. Nacionalna služba za zapošljavanje sarađivaće sa njima i pomagati im koliko može a najviše u smislu davanja podataka. Otvaranje agencija može samo ubrzati zapošljavanje u Srbiji i doprineti smanjenju broja nezaposlenih. Oni će uglavnom zapošljavati lakše zaposlive, a nama ostaju teže zaposlivi, oni koji duže čekaju na posao kao i osetljive kategorije nezaposlenih.


Izvor: Blic

Najveci izvoznik u Srbiji je vlasnistvo slovenaca i ulozeno je jako puno + sto ove godine jeta firma postigla najvecu proizvodnju ikada.

Hint: IMPOL

Pa nije , USsteel je i najveci izvoznik i najvise je ulozeno i najvise proizvedeno . Dakle dezinformacia (ili namerna ili slucajna ) :).

poz

I stand corrected.

"Jedan od deset najvecih izvoznika" je prava konstrukcija recenice :)

Saopštenje za medije
Beograd, 7. 12. 2005.


DODELA NACIONALNE NAGRADE NAJBOLJIM IZVOZNICIMA
IZVOZNIK GODINE


Najbolji izvoznik je U. S. Steel Serbia. Preduzeće MicronasNIT iz Novog Sada dobilo nagradu u kategoriji malih i srednjih preduzeća, Fabrika akumulatora Sombor ima najbolji novi izvozni proizvod, a kompanija Nectar je bila najbolja u osvajanju novih tržišta-

U sredu 7. decembra 2005. godine Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA dodelila je nagrade najboljim izvoznicima u 2005. godini. Svečano proglašenje pobednika je održano u svečanoj sali Skupštine grada Beograda pred preko 200 visokih predstavnika diplomatskog kora, međunarodnih finansijskih institucija, Vlade Republike Srbije, kao i domaćih i stranih kompanija. Nagrada je dodeljena u četiri kategorije – Najbolji izvoznik, Najbolji novi izvozni proizvod, Osvajanje novog tržišta i Najbolji izvoznik u kategoriji malih i srednjih preduzeća.

Nagradu Najbolji izvoznik u kategoriji malih i srednjih preduzeća dobilo je preduzeće MicronasNIT iz Novog Sada, a nagradu je uručio g-din Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Republike Srbije. Ovo preduzeće se bavi istraživanjem i razvojem i izvozom usluga u oblasti informacionih tehnologija. Jedan od glavnih poslovnih pravaca u okviru preduzeća je, pored istraživanja i razvoja i prodaje referentnih rešenja za masovnu industrijsku proizvodnju, podrška u stvaranju odgovarajućih inženjerskih profila na Katedri za računarsku tehniku i računarske komunikacije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. MicronasNIT izvozi celokupnu proizvodnju, uz kontinuirano povećanje izvoza u prethodne tri godine. Od svih prijavljenih firmi koje su konkurisale za nagradu Izvoznik godine u kategoriji malih i srednjih preduzeća MicronasNIT je zaposlio najviše novih ljudi – trideset, a od toga čak 29 sa fakultetskim obrazovanjem i diplomom inženjera elektrotehnike. Pored toga, MicronasNIT je stipendirao oko 30 postdiplomaca i oko 20 redovnih studenata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Uspešna saradnja sa kompanijama Philips, Sharp, Microsoft i Openwave i drugim organizacijama predstavlja dokaz da je MicronasNIT odličan partner i najvećim svetskim hi-tech kompanijama.

Nagradu za Najbolji novi izvozni proizvod dobilo je preduzeće Fabrika akumulatora Sombor - FAS, a nagradu je uručio g-din Stefanos Vafidis, direktor kompanije Coca Cola HBC. Fabrika akumulatora Sombor je nastala od male radionice za servisiranje akumulatora vojnih vozila i tri zanatske radionice. Nakon dve rekonstrukcije i modernizacije fabrike, proizvodni program je proširen, tako da on danas obuhvata akumulatore različitih dimenzija, napona i kapaciteta od 12V 36 Ah do 12V 190 Ah u oba polariteta. FAS je godinama bio snabdevač prve ugradnje “Ford“ fabrike automobila u Nemačkoj, kao i prve ugradnje “VAZ“ fabrike automobila u Rusiji. Danas je fabrika najpoznatija po svom brendu “Black Horse“ serije Silver Power koji je konkurentan u odnosu na akumulatore svetskih proizvođača i trostruki je uzastopni dobitnik titule Autobaterija godine u Srbiji. Godišnja proizvodnja akumulatorskih baterija iznosi preko 40 miliona amper sati, a glavna izvozna tržišta su Rusija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kuvajt i Švedska. Fabrika akumulatora poseduje sertifikat ISO 9001:2000. U januaru 2005. godine pokrenuta je proizvodnja na novoj opremi koja omogućava izradu kalcijum-hibridnih akumulatora izuzetno visokog kvaliteta. Jedna od njegovih osnovnih karakteristika jeste takozvano „mačije oko“ koje omogućava proveru nivoa napunjenosti akumulatora preko elektrolita. Novi proizvod omogućava skladištenje u dužem periodu, nakon čega se može bez dopunjavanja ponovo koristiti, a odlikuje ga i 30% veća startna snaga.

Nagradu za osvajanje novog tržišta dobilo je preduzeće Nectar za svoj izvoz na tržište Hong Konga, a nagradu je uručila g-đa Ivana Dulić Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije. Kompanija Nectar osnovana je 1998. godine kao porodično preduzeće, sa idejom da, putem zaokruženog ciklusa proizvodnje, ostvari apsolutnu kontrolu kvaliteta i troškova. Danas Nectar u svom proizvodnom asortimanu ima nekoliko potpuno različitih programa: voćni sokovi, voćni nektari, zatim voćne marmelade, sirupi, voćne rakije, jabukovo sirće, proizvodi od povrća i proizvodi od paradajza. Zahvaljujući dobro osmišljenoj i mudro vođenoj poslovnoj politici, visokom kvalitetu proizvoda, kao i snažnoj marketinškoj kampanji, Nectar je u 2005. godini, sa 50% ukupnog udela, postao lider na domaćem tržištu voćnih sokova, nektara i marmelada. U 2005. godini kompanija je ostvarila kapacitet proizvodnje sokova i nektara od 130 miliona litara, uz očekivano povećanje na 200 miliona litara. Nectar je najveći prerađivač voća u čitavoj jugoistočnoj Evropi, a kapaciteti prerade ukupno iznose preko 120.000 tona u sezoni. Glavna izvozna tržišta su bivše jugoslovenske republike, gde se Nectar nalazi među vodećima na tržištu, ali i niz drugih zemalja, kao što su Kanada, Australija, Francuska, Nemačka, Kina, Slovačka, Švajcarska, Češka, Poljska, Holandija i Rusija. U saradnji sa “The Natural Tea Company”, svojim zastupnikom za tržište Dalekog istoka, kompanija Nectar proširila je svoj izvoz na tržište Hong Konga. Samo u polsednja tri meseca Nectar je izvezao preko 100 tona proizvoda u Hong Kong.

Glavnu nagradu za Najboljeg izvoznika u 2005. godini dobilo je preduzeće U. S. Steel Serbia, a priznanje je uručila g-đa Jasna Matić, director SIEPA-e. United States Steel Corporation, osnovan 1901. godine, predstavlja lidera u proizvodnji čelika u Severnoj Americi i jednog od glavnih proizvođača ravno valjanih limova i belog lima u Centralnoj i Istočnoj Evropi. U. S. Steel je kupio fabriku Sartid a.d. u septembru 2003. godine. Kupovina je uključila železaru u Smederevu, sektor Luka na Dunavu u Smederevu i Fabriku belih limova u Šapcu, kao i četiri zavisna preduzeća: Industrijsku poslovnu zonu, Staru Železaru i SPIN u Smederevu, kao i Rudnik i krečanu u Kučevu. Od tada do danas, u pogone u Smederevu, Šapcu i Kučevu uloženo je ukupno 130 miliona dolara u razne projekte. Jedan od njih je bio i puštanje u rad visoke peći br. 1, koja je bila neaktivna punih 18 godina, a predstavlja najvažniji projekat, jer će zahvaljujući ovoj investiciji biti dostignut pun proizvodni kapacitet od 2,2 miliona tona.

Pored toga, kompanija je ostvarila značajan napredak u svim oblastima poslovanja, od poboljšanja bezbednosti radnika, brige o životnoj sredini, preko treninga i programa učešća u profitu za zaposlene, do finansijske i tehničke podrške lokalnoj samoupravi.

U sklopu ugovornih obaveza, U. S. Steel Serbia je 2004. godine osnovao Centar za ekonomski razvoj, sa zadatkom da promoviše mogućnosti dolaska stranih investicija u Srbiju. Predstavnici Centra do sada su održali takozvane “road show” prezentacije o prednostima i mogućnostima ulaganja u Srbiju širom SAD i Evrope (Njujork, Klivlend, Čikago, Detroit, Milano, London, Toronto, Vašington) pred preko 150 inostranih kompanija.

U proizvodni program kompanije U. S. Steel Serbia koji je namenjen izvozu spadaju toplo i hladno valjani proizvodi i beli lim u formi koturova i tabli. Kompanija izvozi svoje proizvode na globalno tržište, a posebno u Zapadnu, Centralnu i Istočnu Evropu. U 2005. godini ukupan izvoz u odnosu na prethodnu godinu povećan je sa 323 na 394 miliona EUR, uz istovremeni porast učešća izvoza u ukupnoj prodaji sa 79% na 83%.

Nagrade najboljim izvoznicima su standardna praksa u svim ekonomski razvijenim zemljama, a kod nas je ustanovljena prošle godine i SIEPA želi da ova nagrada postane tradicionalno priznanje koje će se svake godine dodeljivati najboljim izvoznim preduzećima kao podsticaj za nove izvozne poduhvate. Dobitnici nagrada, pored samog priznanja, dobijaju ekskluzivno pravo da koriste logo Izvoznika godine na svim svojim promotivnim materijalima.

Konkurs za nagrade najboljim izvoznicima je trajao od 15.10 do 21.11. i konkurencija u svim kategorijama je bila oštra. O dobitnicima Nagrade odlučivala je stručna komisija u sastavu: Jasna Matić – direktor SIEPA, Vlatko Sekulović – zamenik ministra u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, Mirjana Jovanović – direktor Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Slobodan Milosavljević – predsednik Privredne Komore Srbije i Stefanos Vafidis – direktor kompanije Coca Cola HBC koja je izabrana za Investitora Godine 2005 u Srbiji od strane OECD-a. Praksa da investitor godine bude u žiriju za Izvoznika godine je uspostavljena prilikom dodele prošlogodišnjih nagrada.


SIEPA

Zašto strani investitori obilaze Srbiju

Birokratija guši strani kapital

Iako su strane investicije provereni doping za pokretanje ruinirane privrede i otvaranje novih radnih mesta, ove godine je iz inostranstva pristiglo tek nešto više od milijardu evra, iako je planirano dvostruko više. Prema podacima Narodne banke Srbije, najveći priliv stranih investicija ostvaren je 2003. godine kada je zahvaljujući najviše procesu privatizacije, pristiglo više od 1,3 milijarde evra ali su grinfild ulaganja te godine bila simbolična, a samo neznatno su uvećana prošle i tokom ove godine, mada još uvek daleko ispod nivoa koji ostvaruju naši susedi.

Problematični objekti u vlasništvu Državne zajednice

- Poseban problem su objekti i lokacije koji su bili u vlasništvu federacije, odnosno sada Državne zajednice, poput zgrade Saveznog MUP, u centru Beograda koja je oštećena u NATO bombardovanju. Za tu lokaciju zainteresovano je desetak veoma ozbiljnih stranih investitora, među njima i lanac švajcarskih hotela Kempinski, koji je spreman da investira više od sto miliona evra, ali ništa ne možemo da realizujemo bez saglasnosti vlada Srbije i Crne Gore ili konačnog razrešenja statusa Državne zajednice - kaže Milan Tomić, direktor Republičke direkcije za imovinu.

Tek odnedavno, zahvaljujući veb stranicama SIEPE, stranim investitorima dostupni su podaci o potencijalnim investicionim lokacijama na području Srbije kao i listing slobodnih objekata, odnosno poslovnog prostora i građevinskog zemljišta. Tu su i informacije o sirovinama, repro-materijalu, uslugama i proizvodnim imputima na koje stranci mogu računati ako se opredele za ulaganje u određenoj sredini. Ipak, sve je to još daleko od promišljene politike privlačenja stranog kapitala.

- Uz već poznate prepreke, kao što su politički rizik, sporo sudstvo koje ne garantuje pravnu sigurnost, predugo trajanje izvršnih postupaka, stečaja, likvidacija, nejasna procedura u imovinsko-pravnim odnosima, mislim da je kod nas najveća prepreka to što čak i za lokacije koje bi mogle da budu atraktivne za strani kapital, ne postoje regulacioni planovi. Ne postoji ni dobra saradnja između različitih nivoa vlasti, kao ni strateški planovi koji bi na osnovu procene demografskog rasta, projektovali privredne, kulturne, sportske i obrazovne potrebe jedne sredine. Zato se mi, od lokalnog do republičkog nivoa, ponašamo pasivno prema stranim investitorima, čekamo da dođu i nešto ponude, umesto da im idemo u susret sa gotovim projektima - kaže Željko Ožegović, predsednik SO Novi Beograd.

Direktor Republičke direkcije za imovinu Milan Tomić potvrđuje za Danas da komplikovana procedura koja prati dobijanje saglasnosti i dozvola nije stimulativna za strane investitore.

- To se naročito odnosi na zemljište na kome se nalazi neki državni objekat. Tada je osim saglasnosti Direkcije, potrebno da Ministarstvo finansija odredi cenu zakupa, da bi na kraju formirani predlog završio na nekoj od sednica Vlade, koja daje zeleno svetlo. Ali, uz složenu proceduru, često se suočavamo i sa nestručnim kadrom u opštinama, koje nam prosleđuju oskudno obrađene imovinsko pravne predmete. Imali smo problema i kada su vojni objekti u pitanju, jer su nam iz njihovih službi stizali tako neobrađeni zahtevi, da smo bili ubeđeni da se to radi namerno, kako bi sami organizovali prodaju ili zakup nekog svog objekta. Kada se kao investitori javljaju strane firme, onda je postupak još komplikovaniji, jer se meša više zakona i nadležnosti, pa mislim da bi Zakon o planiranju morao u tom delu da pretrpi izmene - kaže Tomić i kao primer navodi da je i Direkcija, zbog nerazrađene zakonske regulative, bila prinuđena da savladava mnoštvo birokratskih prepreka kada je prodavala parcelu od deset hektara, vlasništvo Instituta za kukuruz, ali su ipak uspeli da dovedu stranu firmu koja je uložila 50 miliona evra i izgradila fabriku koja sada radi za izvoz.

Jedan od stranih investitora, Robert Snou, direktor GTC International, sa sedištem u Varšavi, čiji je većinski vlasnik izraelska firma Kardian Group, specijalizovana za izgradnju stambenih, poslovnih i tržnih centara visoke kategorije, već neko vreme radi u Srbiji.

- Politika naše firme je da prvo proučimo kompletnu zakonsku regulativu jedne zemlje, pa da onda krenemo sa konkretnim ulaganjima. Ali, u Srbiji, gde se zakoni brzo menjaju, ništa nije izvesno. Najveći problem je srednji nivo administracije, koji bi po pravilu trebalo da implementira i tumači donete zakone. Ako u jednoj ustanovi dobijete zvaničnu informaciju kako da završite neki posao, nema garancija da će to uvažiti u drugoj instituciji. Zato strani investitori obazrivo unose svoj kapital u vašu zemlju. GTC je upravo okončao izgradnju poslovnog objekta od 15.000 kvadrata u Bloku 30, na Novom Beogradu, koji je vredan oko 20 miliona evra i koji je u potpunosti ostvario komercijalni efekat, jer je sav prostor izdat prestižnim firmama. Za projekat u Bloku 19a pribavljene su potrebne dozvole i uskoro će početi izgradnja 1000 kvadrata poslovnog i 20.000 kvadrata stambenog prostora i dva nivoa podzemnih garaža - ističe Snou a kao primer jednostavne procedure, navodi Mađarsku, Poljsku, Rumuniju i Bugarsku, gde se daleko brže i lakše ulaže novac.

Iako mnogi očekuju da će najavljene izmene Zakona o planiranju i izgradnji ubrzati priliv stranih investicija, Ljubiša Živadinović, beogradski advokat, čija se kancelarija između ostalog, bavi i primenom prava u građevinarstvu, tvrdi da su predložene izmene uglavnom kozmetičke prirode.

- Problem definisanja vlasništva i uspostavljanja imovinsko pravnih odnosa u Srbiji i dalje je za mnoge stane klijente neshvatljiv i komplikovan, vreme potrebno za dobijanje raznih dozvola nije skraćeno a zakon uopšte ne definiše odgovornost izvođača i investitora prema krajnjem kupcu- kaže Živadinović.


Izvor: Danas

Inđija postala opština u kojoj se gradi najviše privrednih objekata

Kompjuter kao najbolji saveznik

Najveći obim grin fild investicija po glavi stanovnika u Srbiji ostvaruje se trenutno u opštini Inđija. To što investitori sva neophodna dokumenta i dozvole za početak biznisa u ovom gradu mogu dobiti u najkraćem mogućem vremenu, samo je jedan od činilaca koji su opredelili takav razvoj.

- Inđija poseduje dva industrijska parka u potpunosti operativna i opremljena najvažnijom neophodnom infrastrukturom i raspolaže pristupom ključnim saobraćajnim pravcima, što je čini prvorazrednom investicionom destinacijom u Srbiji - kaže Goran Ješić, gradonačelnik Inđije.

Najveći investitori

U severoistočnom industrijskom parku otvorena je nova fabrika duvana Monus, tehnološki najnaprednija na Balkanu. Firma Esca Food Solutions poslovne aktivnosti u jugoistočnoj zoni započela je početkom ove godine i njen proizvodni pogon trenutno dnevno proizvodi deset tona smrznutih hamburgera snabdevajući sve MCDONALDS restorane u regionu koji obuhvata Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Rumuniju i Bugarsku. I dve slovenačke firme, Merkator i Terme Čatež, odlučile su da iskoriste velike mogućnosti za razvoj biznisa koje pruža opština Inđija. Terme Čatež će u naredne tri godine investirati u termalni kompleks i u prvoj fazi izgraditi više otvorenih i zatvorenih bazena, a kasnije i hotel sa četiri zvezdice sa kongresnim centrom i terenima za golf. Posle Beograda i Novog Sada Merkator otvara trgovinski centar i u Inđiji, površine 6.000 kvadratnih metara. Prema rečima Vladimira Kravčuka, generalnog direktora firme Merkator za SCG, strateška lokacija mesta i dobijanje građevinske dozvole u roku koji se meri nedeljama, odlučujuće su uticali na donošenje takve odluke.

Veliki posao na preobražaju ovog grada, prema njegovim rečima, gradske vlasti započele su još 2000. godine. Polaznu osnovu predstavljala je ideja da je za sveobuhvatne reforme i radikalno ubrzanje privrednog razvoja Inđije, što je bio cilj, neophodno i stvaranje odgovarajućih uslova.

Osnovu privrednog razvoja Inđije uz poljoprivredu čine industrija i brojna mala i srednja preduzeća. Da bi se stvorila još bolja osnova za privredni rast doneta je odluka da se obrazuju dva industrijska parka, jedan u jugoistočnom, a drugi u severoistočnom delu ovog grada. Tako su u odvojenim zonama nastali novi industrijski i poslovni kapaciteti i stvoreni uslovi da se proizvodni pogoni izmeštaju iz centralnih delova grada namenjenih pre svega stanovanju. Istovremeno, zahvaljujući upravo ovim industrijskim parkovima, generalno su značajno obogaćene mogućnosti za procvat biznisa u opštini Inđija.

Najstariji industrijski park nalazi se kilometar i po jugoistočno od centra grada i prostire se na površini od 100 hektara. Namenjen je u prvom redu razvoju industrijskih objekata koji koriste tzv. "čistu" tehnologiju, kao i za izgradnju objekata za skladištenje. Novija, severoistočna industrijska zona, dva kilometra udaljena od urbanog jezgra Inđije, napominje Ješić, trebalo bi da u godinama koje slede postane centar razvoja inđijske opštine. Njenih 281, 42 hektara, a predviđeno je da se proširi za još oko 400 hektara, otvoreno je za mala i srednja preduzeća, proizvodne objekte, srednje i velike industrijske komplekse, skladišta i komercijalne ustanove. Unutar severoistočnog parka smeštena je i slobodna carinska zona, namenjena izvozu i uvozu sirovina i gotovih proizvoda. Na značaj Italijanske industrijske zone najbolje ukazuje činjenica da investicioni projekat predviđa ulaganja u iznosu od 500 miliona evra do 2014. godine. Njena je površina 98 hektara i kao i druga dva industrijska parka kompletno je komunalno opremljena.

Veliku prednost Inđije kao investicione destinacije predstavlja njen veoma povoljan geografski položaj. Inđija je smeštena na raskrsnici strateških drumskih, železničkih i vodenih saobraćajnica. Reč je o panevropskim koridorima 10 (međunarodni autoputevi E - 75 i E - 70) i 7 (Dunav). Kroz nju prolazi magistralni put Beograd - Novi Sad, ali i internacionalne železničke trase Beograd - Budimpešta - Beč i Beograd - Zagreb - Ljubljana. Međunarodni aerodrom Beograd udaljen je svega 35 kilometara, a Inđija je locirana na pola puta između Beograda i Novog Sada.

Potencijalnim investitorima Srbija, između ostalog, Inđija nudi najnižu stopu poreza na profit preduzeća u Evropi u iznosu od 10 odsto, a za ulaganja koja premašuju osam miliona evra i znače otvaranje 100 novih radnih mesta desetogodišnje odlaganje plaćanja poreza. Uz to sporazumi o slobodnoj trgovini sa zemljama regiona omogućavaju pristup tržištu od barem 65 miliona potrošača. Sliku velikih mogućnosti za širenje poslovnih veza iz Srbije i Crne Gore na evropsko i svetsko tržište upotpunjavaju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom i preferencijali u trgovini sa EU i SAD.

- Cilj reforme opštinske uprave koju smo započeli pre nekoliko godina bio je stvaranje efikasne i biznisu prijateljski orijentisane administracije. U najvažnija dostignuća na tom putu mogu se ubrojiti obrazovanje tzv. Građanskog uslužnog centra, prve ustanove te vrste u Srbiji. U njoj su sve usluge objedinjene na jednom mestu po principu One Stop Shop. Ovaj model su kasnije sledile i druge opštine u Srbiji. Sistem 48 je, može se slobodno reći, jedinstven u Evropi. On omogućava odgovor na svaku molbu u roku od 48 sati, bilo da je reč o građanima ili poslovnim ljudima. U odgovoru se precizno navodi status zahteva i rok izvršenja. Sistem 48 otvoren je za probleme građana i poslovnih ljudi 24 časa dnevno, svih sedam dana u nedelji. Novinu predstavlja i e-uprava (e - government) i zahvaljujući njoj Inđija je opština u kojoj se dokumenti mogu dobiti posredstvom Interneta. Reputacija tehnološki najnaprednije opštine u Srbiji potvrđena je i zaključivanjem sporazuma o strateškom partnerstvu sa Majkrosoftom u decembru 2004. godine - navodi Ješić.

Predviđeni nivo investicija do 2006. godine je 300 miliona evra, a planirano je i da se do 2008. godine otvori 2.500 novih radnih mesta.


Izvor: Danas

_{[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 19.12.2005. u 01:12 GMT+1]}

Ali ovde se zaboravlja da sada zbog povecane konkurencije u industriji pekarskih proizvoda cena tih proizvoda opada......i prosjecan covek moze ostaviti po strani jedan dio para koje je ranije trosio na hleb...moze ga stediti ili uloziti u neki biznis, svoje obrazovanje itd. produktivno ga uposliti....recimo u stvaranje uslova za ulaganje para koje bi inace otisle u juznu afriku.. ili ih moze trositi na neke druge proizvode dajuci stimulans toj industriji...

sa druge strane, otpustanje radnika znaci da su ti radnici bili relativno neprofitabilni i da se trebaju prebaciti u industriju u kojoj od njih ima vise fajde.. a to sto je profitabilnije uloziti pare u juznu afriku nego ovde predstavlja signal da ovde treba stvoriti bolje poslovne uslove...uglavnom, problem je u birokratiji i socijalistickom sistemu koji je de fakto na snazi... previse ljudi ima garantovane plate, a da nista ne rade ili rade ono sto je neproduktivno ili cak stetno ili nemoralno.... rjesenje je u laissez -faire

takodjer dobro je poznato u ekonomskoj znanosti da (garantovane tj.zakonom propisane))minimalne plate tj. nadnice uzrokuju nezaposlenost...


takodjer porezi....obavezno socijalno zdravstveno penziono.... sve bi to trebalo ukinuti i zaposlenost i produktivnost bi se drastično uvećala.....

Ma ne jednostavnije je : Crvena revolucija ala drug Staljin , pobiju se svi koji imaju vise od 150.000 eura imovine a onima koji imaju ispod toga imovina im se oduzme . znas kako bi se produktivnost i zaposlenost povecala :)))

Pozdrav Milose, ne znam jesam li dobro razumio tvoj prijedlog(pa se
izvinjavam ako te eventualno pogresno interpretiram), no cini mi se da se on
i bukvalno i u prenesenom znacenju razlikuje od mog po smjeru
djelovanja...ono sto ti predlazes ili sto mislis da sam ja predlagao potpuno
se razlikuje od onoga sto sam u biti ja predlagao....tvoj predlog, ili tvoje
razumevanje mog prijedloga, nije nista novo i drugacije od onoga stanja sto je i sada na snazi...

on znaci samo jos vise i jos drasticnije i otvorenije od onoga sto je bilo i
do sada...veci porez , drzavno vlasnistvo i kontrola te uplitanje u
ekonomski zivot, vjestacko formiranje cijena dobara i usluga... prisilno
tjeranje ljudi u dp zajednice, manje slobode, ugrozena privatna
imovina...nedostatak ili narusavanje slobodnog formiranja cijena sto vodi ka
konfuziji i neproduktivnom usmjeravanju novcanih tokova odnosno dobara...

Ja nisam bio protiv bogatih nego protiv mocnih, odnosno onih koji
zloupotrebljavaju svoju moc ometajuci drugima zivot koristeci fizicku
prisilu i prijetnju...

Ja sam predlagao ekonomsku slobodu...slobodno trziste, slobodno
udruzivanje i slobodno formiranje cijena kupovanja i prodaja usluga(sve
cega sad u velikoj mjeri nema ili ima samo fiktivno tj.formalno) gdje ce
svako prirodno biti stimulisan da radi i zaradi onoliko koliko i zbilja moze
ponuditi drugima, a ako njegove usluge slobodno trziste procjeni slabima ili
nepozeljnim, da bude na gubitku on i samo on...a ne da se ljudi slepaju i
tavore zbog sistema koji omogucava da covjeku, radio ne radio, svira radio...
Dakle cist racun duga ljubav i tudje necemo svoje nedamo...


Ako cemo pravo, porez se u biti u velikoj mjeri i ne placa, koliko mi je
poznato SVI zaposleni u drzavnoj sluzbi ne placaju porez stvarno nego
fiktivno...njima se samo fiktivno odbija, ne znam koliko posto, od para koje
oni u stvarnosti nisu ni zaradili nego poticu od poreznih para koje su uzete
od produktivnih gradjana....

oni nisu, kao ostali, izasli na slobodno trziste
sa svojim uslugama trazeci kupca i nudeci sto bolji kvalitet i sto nizu
cijenu, nego je njihov proizvod prisilno prodat, bukvalno uvaljen kupcu(pod
prijetnjom puscanim cijevima), i to po cijeni koja je formirana politickim
dekretom, a ne licitiranjem i slobodnom razmjenom sa korisnikom usluga...i
zato oni nisu stimulisani da poboljsavaju svoju uslugu niti da joj smanjuju
cjenu a pogotovo ne da je ucine kvalitetnom odnosno onakvom kakva bi trebala
biti...

Sa druge strane neke od usluga drzavnih sluzbi ne da su precijenjene nego su cak i stetne i proizvode minus, dakle one uopste nisu usluge nego su nezeljene i stetne- napast za 'korisnike'...

Nedavno sam citao jednu knjigu od Franka Chodorova pod nazivom 'Porez na
dohodak korijen svakog zla'-sjajna knjiga i izuzetno pronicljivo zapazanje.

Svako dobro!



_{[Ovu poruku je menjao Frederic Bastiat dana 21.12.2005. u 09:58 GMT+1]}

Pozdrav meksiku i Ivanu, a i ostalima.hvala na stimulativnim komentarima..ja
cu svoj odgovor da saljem u nekoliko dijelova i uzet cu si slobodu da ga
razgodim na sedmicu dana pa i vise nigdje nam se ne zuri. volim da puno i
kvalitetno razmisljam o temama o kojima diskutujem i argumentima koji se
predstavljaju. tu je i problem sa moderacijom foruma..poruka mi je obrisana
a ne znam zasto morat cu malo detaljnije da proucim pravila foruma.


Za pocetak bi rekao da je vas komentar najbolji dokaz moje teze da je tzv.
Sekularna odnosno gradjanska drzava jedna veoma religiozna institucija, cak
sta vise jedna represivna religija koja ne zeli pojedinca ostaviti ne miru
nego ga filuje dogmama i zeli da ih on postuje i apriori prihvata pa makar
to bio na njegovu stetu i i makar to on ne zelio..u suprotnom bit ce uhapsen
njegova imovina konfiskovana, a ako se pritom brani cak i njegov zivot
oduzet.


ovo nije karikiranje jer policija i fizicka sila stoji iza Drzavnih zakona i
onaj ko ih ne prihvata predvidjeno je da ga se silom primora na ta pravila,
sta bi inace bila svrha donosenja zakona ako je gradjaninu prepusteno na
volju da li da ih postuje ili ne.

na primjer, gradjanin mora vjerovati da je placanje dijela svoje zarade
drzavi(porez na dohoda, naslijedje itd), koje ce drzava onda trositi kako
joj se prohtije i u svrhe koje vlast smatra prikladnim, korisno za njega i
drustvo u cjelini, ako ne prihvata tu dogmu njegovo poslovanje ce biti
obustavljeno fizickom silom, imovina konfiskovana radi naplate 'duga', a ako
pritom brani svoju imovinu i stil zivota bit ce fizicki maltretiran, uhapsen
i cak mozda ubijen.

Posebna kontradikcija je nasilnom finansiranju humanitarne institucije tj.
Drzavnog obrazovanja ...u ime humanosti tj. da bi svi bili pismeni potrebno
je nasilno bezbjediti pare za te projekte....jako humano....

Samo vjerovanje da je potrebno drzavno obrazovanje i opsta pismenost je jako
religiozno, subjektivno i licno vjerovanje...o cijoj ispravnosti nema
nikakva dokaza.

Da se kroz drzavno obrazovanje daje jednaka sansa svakome, da je gradjanska
drzava objektivna i da je ona neophodna kako bi se razdvajilo subjektivno od
objektivnog(dakle ona je bozanstvo, bozija knjiga ili uputa za svakoga) itd
sve je to jako licno obojeno , subjektivno vjerovanje koje nema veze sa
realnoscu i istinom.

Da je potrebna drzava radi postivanje osnovnih ljudskim prava(a koje opet
definise drzava)itd i to je jako religiozno i bazirano na jako subjektivnom
vjerovanju obojenom licnim predrasudama sto ne bi trebalo da obavezuje
nikoga, a sto se u stvari namece svakome...

Vi jednostavno tvrdo vjerujete usvoju vjeru toliko tvrdo da smatrate da nema
nista lose u tome sto namecete drugome, iako se mozda ni sami ne biste mogli
dodgovoriti o svom njezinim detaljima.


PRIVATNO NASPRAM DRZAVNO OBRAZOVANJE NASPRAM SLOBODNOG TRZISTA


Jedna stvar u Ivanovom komentaru je posebno vrijedna komentara. a ta je da
VEC postoji trziste i industrija obrazovanja odnosno privatno obrazovanje
koje eto ja zahtijevam i nalazim mocnim i prosperitetnim.

Ne smatram da taj sektor ima neki narociti prosperitet dok god pored njega
postoji drzavno obrazovanje sa garantovnim beneficijama i radnim mjestima
koja se otvraju pllitickim dekretima i finansiraju iz poreznih novaca koji
se od gradjana uzimaju htjeli oni to ili ne...takodjer privatno obrazovanje
takodjer ce biti neefikasno i relativno slabo profitabilan sektor kao i
drzavno dok god se sa i drzavnom diplomom mogne upecati radno mjesto i
pare...tek kada ne bude garantovane zarade na koju se pravo s tice sticanjem
odredjenih papira a ne pruzanjem kvalitetene i ZELJENE usluge stanje ce biti
gotovo isto. i svejedno je da li je obrazovanje drzavno ili je ono formalno
privatno, a fakticki takodjer drzavno, jer je uvjetovano drzavnom
regulativom i nacinom nagradjivanja odnosno raspodjele dobara

Kako neko iznad rece u scg se ne cijeni znanje...

Velika je razlika izmedju

1 DODATNOG ILI ALTERNATIVNOG PRIVATNOG OBRAZOVNOG SEKTORA, u drzavno
regulisanoj ekonomiji, gdje se drzava uplice u sve i svasta i gdje je
potrebno traziti i platiti licencu za otvaranje obrazovne firme ili koje ce
usluge obavljati po drzavnim obrascima, i gdje bi se raspolozivi kapital
ogranicio na ono sto preostane nakon sto DRZAVNO OBRAZOVANJE kao monopolista
i nefer konkurent uzme svoj ogromni dio kolaca nasilnom intervencijom na
trzistu i gdje postoje radna mjesta formirana politickim dekretom koja se
mogu dobiti na osnovu drzavnog obrazovanja. Ovdje je privatno obarzovanje
mozda cak i losioje od drzavnog jer je potrebno uloziti vise para da bi se
dobilo isto ili mozda manje..i

2 PRIVATNOG OBRAZOVANJE NA SLOBODNOG TRZISTU gdje se drzava ne bi preko
poreza obaveznih doprinosa itd. uplitala u kretanje kapitala na trzistu i
gdje bi velika kolicina kapitala bila dostupna za ulaganje u obrazovanje jer
bi se jedino kroz pravo znanje mogao steci kapital i zadovoljenje
zelja..dakle ne bi bilo nefer konkurencije koja silom oruzja otima trzste i
kapital koji bi mogao biti ulozen u priv. obrazovanje. i ne bi bilo drzavnih
radnih mjesta koje bi mogla kupiti i drzavna diploma i tako obezvrijediti
pravo znanje

Jednotavno receno privatno obrazovanje ce biti mocna industrija tek kada u
njega mogne doci novac koji se oduzima od ljudi da bi se financiralo
drzavno obrazovanje.. i tek tad ce ono biti stvarno kvalitetno i efikasno,
tek tada ce ono biti mocna industrija ..
Kad se pocne cijeniti znanje kako neko iznad rece ..kad se diplomom ne bude
moglo kupiti ono sto se moze znanjem.. jer privatno obrazovanje, buduci na
dobrovoljnoj bazi, po prirodi stvari tezi zadovoljavanju musterije odnosno
stvaraju profita i za davatelja i za korisnika usluga, a drzavno
zadovoljavanju politicara tj. politickog dekreta koji je njegov stvarni
finansijer(parama nasilno uzetim), a ne vodi racuna o korisniku -ljudima
kojima je silom otet novac i uvaljen nezeljeni proizvod.


Toliko za ovaj put

Najljepsi pozdrav zlatan

Znam da sam pisao u ovoj temi, cak i covek odgovara...

Ali mog texta nema, a cak ni na mail-u nema objasnjenja o brisnju poruke.

Zna li neko sta se desava????

_{[Ovu poruku je menjao mexico dana 26.12.2005. u 16:38 GMT+1]}

Jasno je kao dan da volis filozofski nacin razmisljanja, koji nije pas najpozeljniji na temi koja se bavi ekonomskim pitanjima. Tema je stvaranje radnih mesta, tj. zasto je stvoreno manje radnih mesta nego sto je ocekivano ili zasto je ocekivano vise nego sto je ostvareno. Tu je dobrodosao svaki pametan predlog sta bi trebalo da se poboljsa u sledecih par godina, ali stvarno nije mesto za rasprave o gradjanskoj drzavi, porezu i slicno. Sve to sto si rekao je jako zanimljivo, ali za forum filozofija, tj. nauka (http://www.elitesecurity.org/forum/56),ne za ovde. Zato, predlazem da tamo otvoris drugu temu koja ce se baviti dugim i kvalitetnim razmisljanjima na temu savremenog drustva, verovatno cu se i prikljuciti diskusiji tamo, ali ovde ne bih. Ekonomski principi su uglavnom jasni, poznati i predvidivi, odredjeni koraci daju odredjene rezultate. Zato, manimo pricu kako ceo svet treba okrenuti naopacke i recimo ako imamo svoj predlog za neki korak prema svetlijoj buducnosti.

Da se drzimo ipak teme ..:) mene nesto kopka sta ce biti sa novim radnim mestima kada drzavi prestane honeymoon sa sredstvima od privatizacije i gradjanima od mini kredita , toga trenutka ce morati da se skresu nepotrebna radna mesta u drzavnim " firmama " ... primer 100.000 vojnih lica ili lica vezanih za vojsku, 10.000 zdravstvo , 5000 zeleznica ( vec problem sa otpremninama , prosveta , eps , komunalci , zastava , dakle "socijalna" kategorija koja ce morati da trazi posao itd. , i jos pritom finansiska politika drzave ide u smeru vecih poreza .. tako da se moze i ocekivati i zatvaranje privatnih manjih porodicnih firmi ...

Ukupno vise od 200.000 potrebnih radnih mesta , dakle sta ce biti s' time ?



Davor je naveo da ce u Indjiji biti otvoreno 2500 novih radnih mesta , koliko ce starih radnih mesta biti ukinuto do 2008 , koliko ce novih radnih mesta biti potrebno generacijama 18+ u Indjiji ?

poz

Nažalost trenutno nisam u stanju da se uključim iz više razloga (nedostatak vremena, problemi sa Telekomom, frka oko predstojećih praznika) ali ću vas svakako pratiti putem maila


@mexico

Ja ti nisam obrisao poruku, evo mi je u inboxu i ne vidim razlog za njeno brisanje. Molim te da proveriš mail još jednom i ako si u međuvremenu dobio obaveštenje prosledi ga meni na [email protected].

_{[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 27.12.2005. u 02:40 GMT+1]}

Japanski investitori dobro došli u Srbiju


Beograd - Iako u Srbiji još uvek nije realizovana nijedna direktna japanska investicija, rezultati istraživanja agencije Media galup pokazuju da se čak 84 odsto ispitanika (slučajni uzorak od 1.200 građana) izjasnilo za jačanje političke i ekonomske saradnje Srbije sa Japanom. Prema rečima Gorana Pekeza, izvršnog direktora Japanskog privrednog foruma, japanski investitori raspoloženi su da ulažu u Srbiju a japanske firme srpsko tržište doživljavaju kao centralno tržište zapadnog Balkana, čija se prednost ogleda i u ugovorima o slobodnoj trgovini sa zemljama u regionu. "Japanci su spremni da ulažu u proizvodnju potrošne robe, elektroniku, proizvodnju duvanskih proizvoda i autodelova", naglasio je Pekez. Na pitanje da pojasni to interesovanje, imajući u vidu izuzetno visoku tehnologiju japanskih proizvoda i njihovu visoku cenu, s jedne strane, i nizak standard stanovništva u Srbiji, s druge, Pekez je rekao da je upravo to razlog zbog koga će se japanski investitori koncentrisati na proizvodnju potrošne robe koja je relativno jeftinija. On je dodao da većina japanskih firmi u Srbiji posluje preko zastupnika, kao i da samo četiri firme imaju sedište u Srbiji.

- Kod nas se izuzetno ceni japanska efikasnost, preciznost, pronalazačka dovitljivost i tehnološka superiornost. Rezultati istraživanja pokazali su da je Japan poželjniji čak i od Nemačke kojoj se pripisuju slični atributi, a i u kojoj postoji i brojna srpska dijaspora - objašnjava rezultate istaživanja Slobodan Branković, direktor Media galupa.

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih razloga za iskazanu poželjnost japanskih kompanija na srpskom tržištu je i politička neutralnost te zemlje, i u tom konktekstu je podsetio na rezultate sličnog istraživanja iz 1994. kada je "nakon što su nas svi izdali" izrečena tendencija da bi se trebalo okrenuti japanskoj ekonomiji". Interesantan je podatak da je čak 71 odsto ispitanika odgovorilo da bi rado radilo za neku japansku kompaniju. Reč je, pre svega, o mladim i obrazovanijim građanima Srbije, koji već sada imaju plate više od prosečnih.


(Danas)

Esmeralda Hernandes Aragones, predsednik Evropske komisije u SCG

Državna preduzeća prepreka na putu ka tržišnoj ekonomiji

Beograd - Oslanjajući se na dokument koji je Savet Evrope usvojio pre dva dana i koji stupa na snagu 10. februara Evropska komisija će dati uputstva na kojim reformama svaka zemlja treba da radi. U ekonomskom delu Srbija i Crna Gora treba da ispune tri ključna zahteva - održivu makroekonomsku stabilnost, uklanjanje sive ekonomije i restrukturiranje i privatizaciju velikih državnih kompanija - izjavila je na jučerašnjem brifingu za novinare predstavnik Evropske komisije u SCG Esmeralda Hernandes Aragones.

Prema njenim rečima, održiva makroekonomska stabilnost potrebna je da bi bilo nastavljeno fiskalno prilagođavanje radi smanjivanja spoljnih debalansa i inflatornih pritisaka, održavanja čvrste monetarne politike i odgovarajuće devizne politike, reforme penzionog sistema i sistema osiguranja. Eliminisanje sive ekonomije obezbediće jačanje upravljanja javnom potrošnjom i reformu poreskog sistema.
- Državna preduzeća su velika prepreka na putu ka tržišnoj ekonomiji. Svesni smo veličine socijalnog troška koji bi donelo njihovo restrukturiranje, ali to mora biti urađeno pre ili kasnije - ocenila je Aragones.

Kao glavne ciljeve ovog dokumenta ona je navela i dalji rad na primeni evropskih standarda u oblasti standardizacije, akreditacije i sertifikacije radi promovisanja trgovine, unapređenju zaštite potrošača, konkurencije, intelektualne svojine, unapređenju carinske službe, sistema javnih nabavki...

- Glavni cilj Komisije jeste da se uklone sve prepreke trgovini i investicijama, kao i da se promoviše ekonomski i socijalni razvoj. Jedna od ideja je da se unapredi proces zaključivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i produže autonomne trgovinske mere koje omogućavaju zemljama Zapadnog Balkana da slobodno izvoze u EU - rekla je Aragones i dodala da su autonomne trgovinske mere produžene do 2010. godine.

Ona je ukazala i na značaj ispunjavanja evropskih pravila o poreklu robe jer je zbog njih nastao i problem sa izvozom šećera iz Srbije. Pravilima o poreklu robe predviđeno je da najmanje 51 odsto proizvoda mora biti proizvedeno u zemlji iz koje dolazi. Aragones je napomenula da će dijagonalna kumulacija otvoriti prostor za kombinovanje pravila o poreklu robe među zemljama. Punu korist od dijagonalne kumulacija zasad će imati samo zemlje koje imaju zaključen SSP.

- Regionalna trgovinska integracija je veoma važna za politiku EU i na istoj smo liniji sa inicijativom Pakta za stabilnost da se svi sporazumi o slobodnoj trgovini u regionu pretvore u jedan sporazum. Očekujemo da bude zaključen sredinom ili u drugoj polovini ove godine i da stupi na snagu 2007 - istakla je Aragones i dodala da će Komisija nastaviti da pruža pomoć SCG i BIH na putu ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Novi instrument pomoći biće program IPA koji će zameniti CARDS. Reč je o predpristupnim sredstvima za zemlje kandidate i predkandidate za članstvo u EU. IPA program imaće pet komponenti. Prva će se odnositi na izgradnju institucija i stabilnost, a druga na regionalnu saradnju. Ostale tri namenjene su zemljama kandidatima kao što su Hrvatska i Makedonija. Na raspolaganju će im biti poljoprivredni, regionalni i socijalni fondovi.


(Danas)

Hmm, kako bi bilo kada bi mi primenili taj propis o poreklu robe? Posto je maltene sva zapadna roba "visokog stepena obrade" 100% proizvedena u Kini, bilo bi dozvoljeno uvoziti ih iskljucivo direktno iz Kine, po tamosnjim cenama :D ... Mislim, ta pravila su ocigledno antitrzisna, neokolonijalna i predvidjena da:

1) sprece zaobilazenje protekcionistickih mera i politickih pritisaka (ovo je osnovna namera... to im je i smetalo kod secera, sto je iz komunjarske Kube, koja je pod americkim sankcijama pa ga prodaje budzasto).

2) sprece "horizontalnu" saradnju zemalja izvan jurisdikcije koja ih je donela, tj. sluzi izolaciji privreda izvoznika. Sta npr. ako se komponente nekog proizvoda prave po 33% (ili ajde, 48%, 30%, 22% ) u kooperaciji firmi iz tri razlicite zemlje? Ovo je poseban problem kod malih privreda koje ne mogu da same pariraju velikima ali mozda mogu da se medjusobno komplementiraju... kao na primer kada bi Ex-Yu drzave ozivele neke projekte (a da nije oruzje u pitanju...OK, ovo je bio VRLO hipoteticki primer) iz perioda SFRJ.

@Salec,

U pravu si - ne treba da cudi sto su pojedine mere EU suprotne samim postulatima EU (slobodna trgovina) - te mere su gotovo uvek skoncentriasne na deo poljoprivredne, prehrambene (i delom farmaceutske) politike - sa velikim akcentom na poljoprivredu (CAP)

Kad covek pogleda CAP mere, i nivo protekcionizma, pomislio bi da se zatekao u nekoj komunistickoj zemlji 60-tih godina - ali to je EU u 2006.. i postoje mnoge zemlje u EU koje se i te kako zalazu da se doticni frankestajn izbaci iz upotrebe, ali... duga prica ;)

Sto bi se reklo - proizvesti jeftin secer u Kubi, i upakovati ga u lepe kutije i prodati skupo nije OK ;) Ali zato proizvesti jeftin TV, upakovati ga u lepu kutiju i prodati skupo je sasvim OK... zato sto se TV-ovi ne proizvode u Fransuskoj ;-) Hehe.

Vrlo interesantno razmisljanje Salec!

Citiram

"Kad covek pogleda CAP mere, i nivo protekcionizma, pomislio bi da se
zatekao u nekoj komunistickoj zemlji 60-tih godina - ali to je EU u 2006"

Lepo receno!

Takve protekcionisticke mere ne da su iz 60ih godina proslog veka nego su
mnogo starije, barem nekoliko vekova, koliko se ja razumijem postoji i naziv
za njih dat od strane nekih modernih ekonomista, a to je neomerkantilizam,
po merkantilistima iz 17 veka ako se ne varam... u stvari gotovo sve svetske
drzave sprovode tu merkantilisticku politiku iz 16/17 veka...
Mislim da se moze slobodno reci da je ortodoksna ekonomija 21. veka
nadriekonomija.

Bez namere da vredjam gospodju Esmeraldu smatram da bi se jako okoristila
kad bi procitala knjigu 'Ekonomija u jednoj lekciji' sjajnog novinara
ekonomiste Henry-ja Hazlitt-a... to vredi i za sve prisutne
elitase....neverovatno je kako jedan tako zamsrsen subjekt o kome se cesto
govori u dosadnom i zamornom maniru moze biti ucinjen tako jasnim
jednostavnim i pristupacnim obicnom coveku

http://www.fee.org/pdf/books/Economics_in_one_lesson.pdf

http://jim.com/econ/contents.html

Srdacno!

Zlatan

<sub>Davor Vlajkovic: popravljen link

[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 02.02.2006. u 03:53 GMT+1]</sub>

Nove investicije u kolubarskom regionu

„Gorenje“ gradi fabriku u Valjevu

VALJEVO - Fabrika kućnih aparata „Gorenje“ iz Velenja ovog proleća konačno bi mogla da počne sa izgradnjom proizvodne hale od 40.000 kvadratnih metara u Valjevu.

Time bi konačno počela da se realizuje investicija koju su godinama najavljivali i prethodna i sadašnja opštinska garnitura kao značajan podsticaj za zamrlu privredu ovog kraja.

- Slovenci su izuzetno zadovoljni onim što je učinila lokalna vlast, jer smo prema ugovoru obezbedili put, infrastrukturu i priključke. Direkcija za imovinu saglasila se da se lokacija čiji je vlasnik bio ŽTP „Beograd“ sada prebaci u vlasništvo opštine Valjevo, predstavnici JKP Vodovod su u Sloveniji potpisali ugovor, vredan pet hiljada evra, za priključak fabrike na mrežu, „Elektrodistribucija“ će uraditi projekat i radovi bi mogli početi već krajem marta - kaže Zoran Ilić, zamenik predsednika opštine Valjevo, i navodi da će do 15. marta Slovenci dobiti sve potrebne opštinske dozvole.

Kao rezultat dobre saradnje sa budućim investitorima, Ilić navodi da je dogovoreno da u u radovima oko izgradnje fabrike učestvuju i valjevske građevinske firme.

- Naša privreda ima potencijala da učestvuje u realizaciji tog projekta, a firmama je da ujedinjene u konzorcijum i do 15. marta kada se očekuje potpisivanje ugovora konkurišu za izvođače ovih radova - kaže Ilić.

Predstavnicima valjevske opštine je pokazana linija „Gorenje“ za proizvodnju frižidera, koja proizvodi četiri hiljade komada dnevno, jer je planirano da takva linija bude postavljena u prvoj fazi i u Valjevu. Fabrika u Valjevu zaposlila bi oko 250 radnika.


(Blic)

Serbia: Belgrade Voted the Best Investment Location


11:40 - 22 February 2006 - Serbia's capital received an award of the "City of the Future of South-East Central Europe," in the competition of the world's most famous economic magazine, London's Financial Times, as the best investment location in the region, and is a serious candidate for obtaining the same award in the category of southern Europe.

The Serbian Investment and Export Promotion Agency (SIEPA) says that in the Financial Time's competition for European Cities and Regions of the Future 2006/07, Belgrade is one of the winners after the first round of the competition, which consists of three rounds.

Belgrade won the award of the "City of the Future of South-East Central Europe," as this famous economic magazine named the region in which Serbia is located.

All winners from the region compete for the award "City of the Future" in one of the five larger regions - central, western, eastern and southern Europe.

Among the winners of these five regions, the "European City of the Future" will be selected.

According to unofficial data, Belgrade has a big chance of winning the "City of the Future of Southern Europe" award.

SIEPA representatives are in permanent contact with Financial Times representatives, from whom they have obtained information that Belgrade is a serious candidate for the new award.

In cooperation with SEDP, the USAID's project for Serbian enterprise development, SIEPA prepared Belgrade's application and is following the course of the competition.

The "Cities and Regions of the Future" competition is organised by the Financial Times' specialised edition for foreign direct investment, FDI Magazine, and this annual award is granted to all continents.

It is a recommendation and recognition of locations suitable for future investments, given by the most renowned economic magazine in the world.


(Reporter.gr)