dobija se da ce gume biti lakse...

Azot teze istice, duze traje isti pritisak u pneumatiku pa je potrosnja goriva bliza konstanti tj. ne raste u delu gde zavisi od pritiska u gumama.


edit1: konkretno 3 do 4 puta sporije istice, manje utice na oksidaciju unutrasnjeg dela gume, manje prenosi toplotu, pa je manja verovatnoca da guma eksplodira itd...

_{[Ovu poruku je menjao zokish dana 27.11.2005. u 19:16 GMT+1]}

Korisno a nije skupo. Mislim da je 50 din po tocku.

Najvaznija osobina je da se pritisak ne povecava pri promeni temperature gume, tako da kada se jednom namesti pririsak u toku voznje pri zagrevanju se ne menja, vrlo znacajno kod trkackih guma, nezgodno je da dopunjavanje morate vrsiti samo kod vulkanizera koji ima azot!!

a sto se tice jedinstvenog u Srbiji, u Novom Sadu ima par vulkanizera jos od prosle godine!!

Nisam znao, a ovi se tako reklamiraju.

POZDRAV

A zašto? Zar ne može da se malo "razblaži" vazduhom, ako je baš neophodno?

70% vazduha je azot. ticma je izneo najbolju osobinu, vezanu za promenu pritiska u zavisnosti od temp. zbog toga se azot koristi za avionske gume, jer je spustanje poprilicno zestoko za gume.

Kod beogume i svakog "veceg" vulkanizera moze da se ubaci azot. I to zadnjih 4-5 godina..

Poz.

Ok. Hajde da razmrdamo ovu temu.

Čemu pumpanje guma azotom? Načitao sam se svačega na Internetu, i sve se svodi na sledeće:

1) Guma se sporije ispumpava
2) Felna manje oksidira
3) Pritisak je stabilniji

Ok. Lepo. Medjutim, vazduh već sadrži 78% azota. Pumpanje "čistim" azotom (bez vakumiranja) može da napumpa najviše oko 90% azota u gumu. A i sa vakumiranjem ne verujem da može da bude više od 95% azota.

Šta kobajagi dobijamo sa to malo azota više?

Guma se sporije ispumpava?

Po meni potpuno nepotrebna prednost. Moje gume (sa 78% azota) se ispumpavaju toliko sporo (ako se uopšte i ispumpavaju) da ja to i ne mogu da primetim. Jednom u par meseci ih stavim (uvek ujutro, na oko 20 stepeni) na onaj digitalni automatski punjač na benzinskoj pumpi, i desi se često da je pritisak upravo onakav kakav i treba da bude (pa nema ni dopunjavanja).

Felna manje oksidira?

Ja nisam primetio da išta oksidira ni sa običnim vazduhom sa 78% azota. Možda je tajna u tome u kakvim vremenskim uslovima pumpate gumu, pa samim time koliko vodene pare udje unutra. Meni su felne na jednom starom Renou 4 od pre 30 godina i dalje sasvim ok (iznutra), bez rdje ili ko zna čega. Ako je 30 godina vožnje sa običnim vazduhom malo, koliko treba da bi se pokazala prednost azota?

Pritisak je stabilniji?

A čemu stabilniji pritisak? Evo sada jedne analize:

U gumi koja je napumpana na propisan pritisak pri temperaturi od 20 stepeni, pritisak raste pri većim spoljnim temperaturama ali i naročito pri brzoj vožnji na auto-putu. Razlog zagrevanja gume u vožnji su stalne deformacije bočne strane. Medjutim, guma koja ima veći pritisak se manje zagreva jer su deformacije manje, tako da je porast pritiska u gumama upravo faktor koji sprečava dalji porast temperature.

Razlog pucanja guma pri brzoj vožnji nije preveliki pritisak, već preveliki porast temperature, a temperatura raste kao što smo utvrdili zbog nedovoljne napumpanosti guma! Dakle, upravo je porast pritiska u gumi faktor koji u stvari sprečava pucanje gume. Tako da recimo čak i u uputstvu za moj auto piše da se gume pumpaju na veći pritisak ako planiram da vozim brže od 160 km/h.

Šta zaključujemo iz toga? Pa zaključujemo da je porast pritiska u gumama u toku brze vožnje upravo i poželjan.

Naravno, ovde sam razmatrao normalne gume koje se voze na normalnim automobilima, a ne gume na avionima i formulama koje se troše u ekstremnim uslovima, i za koje verovatno i ima potrebe da se ti ekstremi malo obuzdaju azotom.

Ako bi i kada bi, onda mozemo da zakljucimo, i navedemo poneki sporadican primer koji ce eto ekvivalentno da nesto...

To nije razmrdavanje teme, niti je R4 auto za poredjenje, koliko je puta presao 120 na sat, toliko sadasnji prelaze 200.
Dalje, odakle ti procenat azota u vazduhu koji se pumpa u gume, mislis, onako prosto se preslikava, nekakav okvirni procenat necega. Nema veze vodena para, za 78% posto postoje neki "evidentni" dokazi.
Zanemaricemo ponasanje gasa na 10 bara, posto je u gimama valjda 1,5??
I da li je sve jedno da li eko pumpa gume u Boru ili na zlatiboru, Indiji ili Norveskoj?

Jedina je cinjenica, da za obicnu upotrebu vozila, i obicno opterecenje guma, nema veze sta je...ali u tom slucaju nema veze ni sta je u rezervoaru, ni sta je u karteru...i da li su filteri menjani na vreme, ili su produvani auspuhom...

Ali, svako ima prava na isterivanje sitnica i bubica

Pa i audiofili isteruju kiseonik iz zica , a muzika moze da se slusa sa bilo cega...

Zasto bi smo naglabali da li je bolje i koliko...
Pa mislis da je 4x100W muzike u 2 kubna metra smislena akcija, a mnogo je cesca od znacajno jeftinijeg azota

Poz.

To da li je Reno4 išao preko 120 km/h nema veze sa oksidacijom zbog nečistog azota, valjda?

Svejedno. Ja na osnovu gore navedene analize, mogu da zaključim da je azot nema baš nikakve koristi za normalne automobile koji se voze normalnim brzinama do 200km/h (kao moj recimo) i koji ne menjaju gume svakih nedelju dana zbog istrošenosti. Zašto da imam stabilan pritisak u gumama kada mi baš treba suprotno: kada vozim brzo, pritisak i treba da bude veći!

-----

Inače, nešto mi pade napamet: kažu "stručnjaci" sa Interneta da su molekuli azota veći od molekula kiseonika, pa zbog toga azot 4x sporije izlazi iz gume. Neki recimo kažu čak i ovo: "Gume napumpane komprimovanim vazduhom izgube 0.1 bar ili više za manje od mesec dana. Azot, zahvaljujući molekulima koji su veći od molekula kiseonika, sporije ističe iz gume nego vazduh. Zato gume napumpane azotom izgube 0.1 bar za skoro pola godine.", što u prevodu znači da čak 6x više ističe običan vazduh nego čist azot? Odlično! To znači sledeće: Kada gumu napumpate vazduhom, vi u njoj već imate 78% azota. Ukoliko gumu godinu dana ne menjate i ne ispumpavate, već samo dopumpavate, procenat azota će skočiti na preko 96%!

Kako? Pa lepo: guma, po tvrdnjama onih koji uvaljuju azot, u mnogo većoj meri ispušta kiseonik od azota, tako da guma sa 100% azota ispusti 0.1 bar za 6 meseci. a guma sa 78% azota (običan vazduh) ispusti 0.1 bar za samo 1 mesec? To logičnim razmišljanjem dovodi do zaključka da u stvari iz gume za taj jedan mesec curi najviše taj famozni zli kiseonik (22%) koji se nalazi u njoj. Ako uzmemo da je normalan pristisak u gumi 2.2 bara, to znači da čist 100% azot curi za 6 meseci 0.1 bar / 2.2 bara = 4.55%, odnosno 0.76% na mesec dana (0.0167 bara). Znači, koeficijent curenja azota je 0.76% na mesec dana. Vazduh (sa 78% azota i 22% kiseonika) iscuri za mesec dana 0.1 bar, ali tu je iscurelo 0.76% * 78% = 0.593% (0.013 bara) azota a ostatak (0.087 bara) je kiseonik. Znači da smo dobili koeficijent curenja kiseonika 17.975% za mesec dana, jer 0.087 bara / (22% * 2.2 bara) = 0.087 bara / (0.22 * 2.2) = 0.17975.

To opet znači da se procentualna količina kiseonika u gumi sama od sebe smanjuje prostim dopunjavanjem gume običnim vazduhom, jer guma ispušta uglavnom kiseonik, a dopunjava se sa vazduhom u kome je uglavnom azot. Logično, zar ne?

-----

Evo sada i računice sa procentom azota u gumi, kako meseci prolaze:

Nakon prvog meseca, guma je od punog pritiska ispustila 78% * 0.76% = 0.5928% azota i 22% * 17.975% = 3.9545% kiseonika. Gumu dopunjavamo za tih 0.5928% + 3.9545% = 4.5473%, ali u toj dopuni je 78% azota tako da smo u stvari dodali 78% * 4.5473% = 3.5469% azota a ostatak 4.5473% - 3.5469% = 1% je kiseonik. Tako da sada guma (posle dopune na prvom mesecu) ima 78% - 0.5928% + 3.5469% = 80.9541% azota, i 22% - 3.9545% + 1% = 19.045% kiseonika.

Nakon drugog meseca, guma je od punog pritiska ispustila 80.9541% * 0.76% = 0.6153% azota i 19.045% * 17.975% = 3.4233% kisenonika. Gumu dopunjavamo za tih 0.6153% + 3.4233% = 4.0386%, ali je u toj dopuni 78% azota tako da smo u stvari dodali 78% * 4.0386% = 3.1501% azota a ostatak 4.0386 - 3.1501 = 0.8884% je kiseonik. Tako da sada guma (posle dopune u drugom mesecu) ima 80.9541% - 0.6153% + 3.1501 % = 83.4889% azota, i 19.045% - 3.4233% + 0.8884% = 16.5101% kiseonika.

A evo i cele tablice koju je ispisao kompjuterski program koji sam specijalno za ovu priliku i za vas napravio .



Iz toga može da se jasno zaključi sledeće:


1) Kada stavite novu gumu, i napumpate je običnim vazduhom, najveće ispuštanje gume ćete imati samo u prvim mesecima, a onda će polako da se smiri i stabilizuje na minimalnu vrednost.

2) Ukoliko preko 7-8 meseci samo dopunjavate gumu (niste krpili/menjali/ispumpavali), u njoj već imate istu količinu azota koju ćete dobiti i ako odete na pumpanje čistim azotom (koji nikada nije 100% čist), i pri tome bez potrebe date vulkanizeru 50-100 dinara po točku.

3) Ukoliko već imate azot u gumama, nije nikakav problem da gumu dopunjavate sasvim običnim vazduhom, jer kao što sam dokazao kiseonik ionako sam izlazi iz gume i ostaje vam opet vaš dragi azot.









_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 30.08.2008. u 15:18 GMT+1]}

@pisac

Jel ti to tvrdis da dolazi do hemijske reakcije izdvajanja atoma azota iz kiseonika kada curi vazduh iz gume?

Daj razmisli malo...

?????????? Hajde molim te razmisli malo ti, i to dobro!

Azot nema nikakve hemijske veze veze sa kiseonikom! Azot ima svoje atome i molekule, a Kiseonik svoje. Zajedno čine mešavinu koja se zove vazduh! A mogu potpuno nezavisno da "cure" iz gume.

....za Pisca:mislim da ti nick dovoljno govori sam za sebe.........ako smem da te zapitam čemu ovo tvoje silno pisanije da ne kažem smaranje?......mora da ti je zavukao neki vulkanizer pa si kivan........a i moderatore ne kapiram čemu se upuštaju u raspravu sa dokonim,nek čovek pumpa gume sa čime hoće....pozdrav!

Čemu? Pa plemenit sam i želim da manje ljudi naseda na kojekakve mitove i legende i praznoverice koje im serviraju serviseri i vulkanizeri koji i sami nemaju pojma o tome o čemu pričaju.

Inače, nije mi niko zavukao jer sam previše pametan da bih nasedao na takve prazne priče.

A pošto imam senzore pritiska u gumama pa u vožnji lepo vidim i pritisak i temperaturu, vrlo skoro ću napuniti 2 gume (na različitim osovinama) sa azotom, a u 2 ću (ispustiti i) staviti čist vazduh, i pratiti šta se dešava u sledećih pola godine na raznim brzinama i raznim spoljnim temperaturama. Eto, preneću vam rezultate ovde, da se uvere i oni tvrdoglavi (serviseri i vulkanizeri i ostali).

Pitanje realne potrebe je jedno, a da li je to mit, legenda ili praznoverje je sasvim drugo.

To pre svega nije nikakav mit, samo se postavlja pitanje da li je prosečnom vozaču potrebno. Ako postavljaš dilemu oko toga da li je pumpanje azotom uopšte delotvorno, biće da imaš poprilično velik problem sa samim sobom. Ako izuzmemo svakodnevna prevozna sredstva, azot je u pneumatici i više nego obavezan u mnogim slučajevima, što (pretpostavljam) znači da su svi oni koji ga koriste ("heavy machinery" i tako to) papani & dangube, te da ih je navukao zlokobni vulkanizer, iz ulice dvesta' met'ra niže?

Mogao si svu tu energiju protraćenu par postova više da uložiš u nešto smislenije.

Ako ništa drugo, uskoro će sajam knjiga, pa pošto si pisac, napiši jednu naslova: "Progres naučne analize pneumatskog naprezanja nitrogenijumom". Verujem da bi se baš dobro prodavala, uz uslov da kao prilog ubaciš onaj post odozgo.

Džizzz...

Pozdrav

Pisac ne valja ta analiza! Kako si smeo da pretpostavis da ce brzina curenja kiseonika i azota da bude linearna? Kako pritisak opada, opada i brzina curenja. cccccccccccccccccccccccccccccccccccc
Inace ti je extra post....

Azot u pneumaticima je inkompatibilan sa Renoom 4.

Za R4 je predvidjen helium pa duvanje azotom predstavlja pravu degradaciju.

Pa zar nisam napomenuo (možda i više puta) da upravo govorim o običnim vozilima a ne formulama, teškim mašinerijama, i slično? Obični korisnici su svi koji ne idu na trke sa friziranim i olakšanim trkačkim automobilima u kojima nema ničega zapaljivog da bi imali više šanse da prežive u slučaju nesreće u trci. Dakle, ako niste u toj grupi takvih vozača, vama azot ne treba, a pri tome ga verovatno već i imate u gumi u istom procentu (95%) koji bi ste dobili i odlaskom na punjenje azotom!



Hehe, znam, pretpostavio sam to, ali sam to radi jednostavnosti računice zanemario, isto kao što sam zanemario da kiseonika nema 22% već 21% a da su 1% ostali gasovi. Greška je zanemarljiva. Veća greška je u tome što ja čak i ne verujem da azot 6x sporije ističe nego vazduh. Mislim da je to preterano.

Moze da se pravi logika i sa pogresnim postulatima, sa zanemarivanjem procesa, i sa pridavanjem vaznosti potpuno beznacajnim stvarima.
To se inace zove POLITIKA.

Ovde je u pitanju tehnika, i malo toga moze da se napravi preglasavanjem ili ispricavanjem prica.

Predpostavka da Azot iz boce nije cist je netacna, odnosno da cepidlacimo, prljav je na trecoj decimali , 99,99% cistoce, industrijski je mnogo strokaviji, oko 98-99%, tako da mozemao da smatramo da je za nase potrebe apsolutno cist.

Takodje procenat azota u vazduhu, procenat kiseonika i ostale racunske premise nije tacan, posto ne kontrolisemo sastav vazduha iz bureta kompresora, u kome moze da postoji i 20% vodene pare, 5% uljnih para..sto umanjuje ostale procente, i kvari racun, a pogorsava efekte.
A besmisleno je da mu pripisujemo procentne odnose, prosecne, nekog "skolskog" vazduha u atmosferi, koji ionako sluzi za obrazovanje osnovaca, i slabo ima veze sa realnoscu i nasim okolnim vazduhom ili vazduhom u blizoj okolini kompresora, o kojem je zaceta diskusija

Retki(beskonacno zanemarljiv broj, doskoro nepostojeci) su bezuljni kompresori za napumpavanje guma. Njih mozemo da oceujemo samo u modernim fabrikama, i ponekim servisima, gde je ekologija na... nivou ustava. Kod nas je nepostojeca prica.

Takodje, tocak se ponasa, bar sto se gasne ispune ili okolnog blata tice, kao centrifuga, koja ipak pravi odredjeno raslojavanje gasova, i uvecava stetne uticaje i dilatacije pritiska. Znaci, sigurno nije homogena smesa u napumpanoj gumi. Takodje, razlicita su ponasanja gasova, na povecanom pritisku i povecanoj temperaturi, pa imamo jos nehomogeniju i agresivniju smesu..

Tako da je osvezena prica previse povrsna, isprazna, a stetnost vazduha nije znacajna za koriscenje savremih, laganoopterecenih vozila.

Slicna diskusija se moze razvrljati i na kolicini "stetnih" materija u pijacoj vodi, koja bi mogla da se koristi za rashladne sisteme u kolima, kolicina nepogodnih materija je takodje procentualno beznacajna, ali, u tom slucaju, pretnja skupim kvarom, ostecenjem ozbiljnih sklopova, je napravila mentalnu barijeru i potrebu za koriscenjem destilovane vode. I to dozvoljena je i hladna, iako takva, do 36 stepeni, poseduje kiseonik u sebi, koji se zagrevanjem oslobadja u kolu hladjenja.

Zakacili smo se kao cepidlake, da proizvedemo problem ili stav o problemu, koji je slabo vredan diskusije, a posebno povrsne diskusije, sa zaokruzenom logikom, ali pogresnim postulatima.

Jedino sto mogu da cenim, to je pokusaj razmisljenja, i neka varijanta ataka na predrasude. To je uglavnom i razlog opstanka pisanja tredova u ovoj temi..

Poz.

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 31.08.2008. u 15:24 GMT+1]}

Znaš šta vladd, ja tebe slabo razumem kada pišeš postove. Pričaš nekim meni nerazumljivim jezikom punim nedokučive simbolike.

Aj' da ja to uprostim:

Vazduh je vazduh. Ima 78% azota, 21% kiseonika, 1% ostalih gasova, a vodena para koja udje u gumu je srazmerna trenutnoj vlažnosti spoljnog vazduha dok pumpaš gumu. To je to. To je školski vazduh, i u mojim gumama (a i gumama većine vozača) se nalazi upravo taj školski vazduh. A ti ne znaš da li ja pumpam gumu sa uljnim kompresorom koji ima 20% vodene pare u rezervoaru, ili u rezervoaru ima bazen u kome plivaju ribice i ulje i rastu alge, ili mi direktno ulazi ulje u gumu umesto vazduha, ili pumpam sa ručnom pumpom! Isto tako ne znaš da li je aparat iz koga se toči azot takodje ispravan, ili i u njemu plivaju ribice i ulje, da li toči industrijski ili čist 99.99% azot iz boce ili ga direktno generiše iz vazduha dok ga sipa. To ovde uopšte nije ni bitno, i smešno je skretati temu na tavke stvari.

Ja pričam o čistoj logici:

Kiseonik brže izlazi iz gume a azot ostaje. Kada se guma dopunjava više se ubacuje azota nego kiseonika. Na kraju imamo rezultat da svi voze gume napumpane azotom.

Ja se samo vezujem na tvrdnju onih koji preporučuju azot kao bogom-dan gas za pumpanje guma. Oni, izmedju ostalog, kažu: Azot sporije curi iz gume. Odlično momci, ako je tako, onda svi već vozimo gume napumpane azotom, jer on sporije curi pa se njegov procenat od 78% vremenom povećava do maksimuma 99%.

I nema nikakve potrebe da se bacaju pare nabedjenim stručnjacima da bi bez vakumiranja ubacili 95% azota u gumu.




_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 31.08.2008. u 21:34 GMT+1]}

a sta cemo sa ugljovodonicnim jedinjenjima koji ne "isparavaju" sa kiseonikom i koji, prilikom svakog doduvavanja postaju sve "veci" i koji u principu, mnogo vise "smetaju", i to u sasvim malom promilu, od elementarnog kiseonika?

Pa ne znam šta ćemo sa ugljovodonicima. Nemoj da pumpaš gumu u zagadjenom vazduhu (recimo pored rafinerije u Pančevu ili pored sopstvenog auspuha dok auto radi) pa ih neće ni biti u gumi. Dok ti dopumpavanjem napumpaš dovoljnu količinu ugljovodonika u gumu, guma će već biti izlizana ili će joj isteći rok upotrebe od famoznih 6 godina.

Reci nam inače šta oni izazivaju u gumi, i koji je promil (ili količina u mg) potreban za to što mogu da izazovu? Lako ćemo onda iz količine ugljovodonika u vazduhu izračunati kroz koliko godina će biti dostignuta kritična vrednost.

Sem toga, ugljovodonici se nalaze i sa spoljne strane autogume (zagadjen vazduh), bez obzira da li je u gumi 100% azot (ili 95% azot sa 4% kiseonika i 0.X% ugljovodonika)

Meni se čini da ti ugljovodonici mnogo više štete plućima vozača nego gumi , jer ih tamo verovatno ima više

Novi Nisssan GT-R ima fabricki gume sa azotom ;)

Pisac navodi R4 GTL , a ne GTR



Pa ne moze se ulaziti u raspravu sa osnovackim premisama. Nema mistike, samo ne znamo sastav vazduha u kompresoru, da bi tacno mogli da napravimo razlike, za neku kvaziakademsku raspravu.



Ovo nece moci, posto si uprostio pogresnu stvar, koja ne sme da se uprosti, ako se zeli neka prica

Sve ostalo si zakomplikovao.

Vazduh NIJE "vazduh", sto ce reci da ima nekih razlika , recimo, more, planina, Pancevo..., 1 bar, 10 bara, 0,7 bara..30 stepeni, 60 stepeni celzijusa...uljni ili bezuljni kompresor...

Malo je kompleksno uprostiti toliko parametara.

Eto, Pisac je Pisac, ja pricam sa 87% vode, 2% piva, nesto malo gvozdja, bakra, kalcijuma...izgleda da je bolje da pricamo sa nekom drugom vodom, koja zeli da razume

Ako se nesto uproscava, onda je sve uprosceno, pa se i diskusija ne razvija, nego se uprosceno kaze, ko hoce azot neka se igra, kome treba uzece sam.... ko vozi gtl-a ne mora ni ulje da menja...

Poz

Izgleda da i ti mene ne razumeš baš najbolje, iako se ja trudim da pričam što jednostavnije i razumljivije.

Prvo: Ja ne vozim Reno 4, već sam ga samo naveo kao primer vozila koje se 30 godina vozi bez ikakvog azota, i ima potpuno ispravne felne (iznutra). Kako je to moguće? A inače, pre 30 godina se nije proizvodio GTL već TL.

Drugo: Kada pumpaš gumu sa vazduhom, u nju pumpaš 78% azota, 21% kiseonika, i 1% ostalih gasova. Nemoj da pominješ neispravne kompresore i vlažne rezervoare, more i planine, jer onda i ja mogu da kažem da su svi oni kompresori koji izdvajaju azot iz običnog vazduha (a tako pumpa gume većina vulkanizera u Beogradu, retki su oni koji koriste boce) isto tako neispravni i imaju isto tako vlažne rezervoare kao što ti tvrdiš za kompresore vazduha, i ne uspevaju da prečiste morsku so iz vazduha ili miris cvetnih livada sa neke planine.

Prema tome, ti imaš 3 varijante:

1) pumpaš gume sa 99% azota koji se toči iz (ispravne) boce.
2) pumpaš gume sa 95% azota koji ubacuješ (ispravnom) mašinom za izdvajanje azota iz vazduha.
3) pumpaš gume sa 78% azota, 21% kiseonika, 1% ostalih gasova, koji ubacuješ bilo (ispravnim) kompresorom bilo ručnom pumpom (koja ne mora ni da bude ispravna).

Uzgred, poznato je da se gume pumpaju kada su hladne, i kada je temperatura i vlažnost vazduha normalna. Gume se ne pumpaju kada su vruće i kada je napolju vruće i vlažno.

Evo napredujemo. Znaci pumpamo gume kada su hladne. To je neki napredak. Istina, vulkanizeri ponajvise rade ili kada su ekstremno visoke ili ekstremno niske temperature, ili kada pospu ulicu ekserima.

Ajde da usvojimo 20 posto kiseonika, koji ce na visim temperatuurama, sto zbog voznje sto zbog kocenja, poceti da izaziva oksidacije po unutrasnjosti. Ne toliko na metalu koliko na gumi. Prakticno, brze ostarevanje gume, takodje srazmerno opterecenju, u odnosu na gume punjene azotom, kao neutralnim gasom.

Pa kada se uzmu u obzir, npr cena Michelin 225/17/40, koja je 22000 dinara po komadu, i recimo Tigrice, 165/70/14, i to najpopupalrnija wintera, po ceni 3302 dinara, komad, pocne se razmisljati o azotu...

I sta je tu nejasno, da neko ko vozi Winteru MORA da puni azotom, pa ne mora..moze i vazduhom, trajace bar dve godine..
Da ne bude nejasno, podrazumevam srazmernu, uslovno normalnu voznju, niti ce 225 guma da se vuce stalno 40 na sat, niti ce wintera da se drzi na 150..

Poz

P.s.
Da ne bi pocela, pogresna prica, a ima sklonosti, koliko je puno ili malo kiseonika, treba uzeti u obzir i pad pritiska, i redovno dopumpavanje sa bar 1/3 svezeg vazduha, tako da se inicijalna kolicina kiseonika povecava, i dodatno osvezava oksidaciju

http://www.vrelegume.rs/forum/...288&st=0&sk=t&sd=a

"Kod azotiranih guma bas zbog tog fenomena inertnosti automobil ima smanjeno trenje sa podlogom te guma daje uz to i komforniju voznju ."


Dovoljno!

Joj pisac, vidim Ti onaj svoj post odozgo' prosipaš širom interneta?!

Post bestseller!

Nego, čini mi se da je ovaj put zaista teško demantovati post niže, u linkovanoj temi. Našao se neki još jači teoretičar, a?

Pozdrav

Da li si ti pogledao uopšte onaj moj proračun? Pa upravo je ta dopuna faktor koji smanjuje količinu kiseonika u gumi! Kada god dopuniš gumu, ti ubacuješ 78% azota i 21% kiseonika, a kada guma ispušta vazduh, ona ispušta 20x više kiseonika nego azota (kiseonika, a ne mešavine koju nazivamo vazduh).

Dakle, razmisli još jednom: Kada guma ispušta, ispušta više kiseonika. Kada gumu pumpaš, pumpaš više azota. Količina azota se znači stalno povećava kako vreme prolazi, a količina kiseonika se smanjuje.

Ako to neko ne može da shvati, nemam šta dalje da tupim ovde.



Ona post sa milion tačaka? Demantovaću nakon testiranja, za 6-7 meseci (pošto sam upravo danas sipao u 2 gume azot 95%, i sada testiram ponašanje). Ali glavni nedostatak tog posta je u stvari što potpuno ignoriše činjenicu koju ja ovde stalno ponavljam: Gume koje se samo dopumpavaju, već imaju 95% azota u sebi.


Tako da:



Jeste. Svi mi koji nismo bušili gume u zadnjih godinu-dve, već vozimo gume punjene azotom (jer je kiseonik iscureo), i osećamo blagodeti koje si naveo.

To je činjenica koju si sam smislio i očekivao sam da ćeš se jednog trenutka zaustaviti i prestati da ponavljaš toliko očigledno pogrešnu teoriju.

Gde si Ti čuo da se azot može izdvajati na taj način, 'leba Ti?
U školi nisi sigurno, jer se na Hemiji to ne uči. Od svega što si naškrabao u vezi Azota, stoji samo onaj deo koji kaže da se on u prirodi nalazi u slobodnom stanju, a ne u vidu jedinjenja.

MEĐUTIM, nisi primetio da si tanak u pogledu poznavanja jedne tako proste činjenice (koja je za razliku od one Tvoje i zaista ČINJENICA) koja kaže da element ne mora biti deo jedinjenja, kako bi bio komplikovan za izdvajanje. Ista priča važi i za Azot, pa se isti izdvaja procesom poznatim kao "rektifikacija tečnog vazduha" na temperaturi -180°C (čak i niže). Zbog toga i postoje firme poput Tehnogasa, koji se bave ovim procesom, kao i daljom prodajom, da ne bi svaki papan mogao da šeta unaokolo sa materijom, koja uopšte nije naivna. To je ona crta koja razlikuje laboratoriju i industrijsko postrojenje od traktorske gume.

I kad već ne znaš, pokušaj sada da uvidiš koliko je Tvoja teorija šuplja k'o balon i samim tim totalno neprimenjiva u bilo kakvoj diskusiji, osim kada diskutanti ne znaju o čemu pišeš ili ih mrzi da se u to udubljuju previše.

Otherwise, Tehnogas bi mogao da uštedi masne pare pumpajući vozačima gume i potom vaditi čist Azot napolje... još malo pa perpetuum mobile iz njihovog ugla - uložiš ništa, a prodaješ gotov proizvod. Jes', al' njeknja!

Pozdrav

Ej, al pazi sad ovo.

Naslov za roman: "Fotosinteza automobilskih pneumatika"

Pa kroz njih izlazi cist O2.

@storm48, Evo da nacrtam:

Oni koji preferiraju azot, kažu da Azot sporije ističe iz gume jer ima veće molekule od molekula koje ima kiseonik.. Ti kažeš da Azot u gumi ne može da se izdvoji iz vazduha.

Onda imamo dve činjenice:

1) Azot curi sporije iz gume jer ima veće molekule koji teže izlaze iz gume
2) Azot u gumi ne može da se izdvoji iz vazduha.

Iz toga zaključujemo sledeće:

3) Običan vazduh ne curi brže iz gume nego što curi Azot, jer azot ima veće molekule pa sporo izlazi iz gume, ali ne može da se izdvoji iz vazduha pa zbog toga ceo vazduh ostaje u gumi.

Ili možda hoćeš da kažeš da molekuli azota u običnom vazduhu nisu iste veličine kao molekuli azota u čistom azotu?


---


Ajde, objasni kako to guma pumpana sa 99% azota sporije curi od gume pumpane sa 78% azota, ali istovremeno nije tačno da kiseonik curi brže od azota? Pa šta onda tako brzo curi u toj gumi sa 78% azota, Azot i Kiseonik zajedno u istoj srazmeri? Pa kako to odjednom veličina molekula Azota nije prepreka da curi?

Hajde, da čujem tvoju teoriju? Da vidim kako ćete objasniti taj paradoks, ako vam se ne svidja moje objašnjenje i računica!


---

P.S. Nemoj da mešaš babe i žabe. Proces koji se ovde odvija je spor, i kao takav je potpuno nerentabilan za komercijalnu primenu.

Ne znam za prethodne teorije i teoreme, ali Ti je za razumevanje mog prethodnog posta potrebno samo malo manje arogancije. Tako ćeš prestati da toneš u sopstvenim zabludama, koje tako uporno braniš.

Jedno je priča oko toga što su neki ljudi pogrešno interpretirali "advantage" pumpanja Azotom i samim tim pogrešno interpretiraju pozadinu koja stoji iza svega, a sasvim je druga priča to što Ti pokušavaš da manipulišeš potpuno marginalnim stvarima u celoj priči i time ispadneš "myth buster".

Jedina činjenica u prepisci između Tebe i mene je ono što sam gore napisao. Veći molekuli... manji molekuli... to nikakve veze nema sa ovim. Gas ističe zbog svojih termodinamičkih osobina, koje u ovom konkretnom slučaju znače manje devijacije u pritisku usled promena temperature i u tome je ceo vic. Prisustvo koncentrovanog azota ima za efekat manju stišljivost/termostabilnost i samim tim - manje oscilacije u termičkim i mehaničkim naprezanjima koje guma "preživljava" tokom vožnje. Kada je u pneumaticima prisutan vazduh koji uključuje, osim azota i kiseonika i još brdo drugih primesa, stižljivost je veća, a time i amplitude povećanja pritiska usled naglih mehaničkih uticaja, što za efekat ima bitno snažnije udarne oscilacije, sposobne da kroz ventil (pa i porozne delove pneumatika) istisnu mešavinu gasova u celini, a ne njegove pojedinačne komponente.

Zaista me ne zanima ko šta i gde piše. Ako želiš da razumeš šta je istina, pokušaj da ponovo pročitaš moj prethodni post. U suprotnom, biće bolje da sebi nabaviš neku knjigu i podrobnije se o tome raspitaš, pošto ovako očigledno ne ide. Pokušavaš da ispadneš super-pametan, a sve ostale okvalifikuješ kao dileje, što će za rezultat imati sve manje logike u Tvojim teoremama. Pokušaj da upotrebiš zdravorazumsku logiku, a ne sposobnost prepucavanja.

Pozdrav

_{P.S. Nema tu nikakve "MOJE" teorije. Teorije su naučne, a pošto su dokazane, postale su i Zakoni. Drugo, molio bih Te da malo manje crveniš postove, pošto imam utisak da vičeš, a to mi se ne dopada.}

Ja to rece na prethodnoj strani, ali ko da nisam

@pisac

Kad si vec stvari toliko banalizovao i otkrio veliu "prevaru" sa azotom, zasto se bar nisi potrudio da napises koliko to kosta pumpanje guma azotom, kad vec zanemarujes detalj da ce mnoge radnje da ti napumpaju (novu) gumu azotom za dzaba?

Cisto da vidimo razmeru te velike prevare...

@storm48
Ne tonem ja u nikakvim zabludama. Mene iskreno boli uvce da li vozim na 95% azota ili na 78% azota, zato što nemam nikakve rdje i nikakvih problema sa gumama, niti sam ih ikada imao.

Ja sa punim pravom tvrdim ono što tvrdim, jer je to što tvrdim direktno izvedeno iz onoga što samozvani stručnjaci prosipaju svuda po Internetu. Mislim da sam na samom početku upravo to i rekao: "Ako je to tačno, onda...".

Dakle, Internet je pun kojekavih stručnjaka koji prosipaju svoje "znanje" svima ostalima, pa sam ja uskočio da "prospem" svoje znanje koje direktno obesmišljava to o čemu oni pričaju, a potpuno je logično i ispravno izvedeno iz onoga što oni prosipaju. Ako oni nisu u pravu, nisam ni ja, ali me iskreno to i ne pogadja previše jer mi je i cilj da ukažem na besmislenost njihovih lupetanja.

Uzgred, mislim da sam naveo i negde da ja uopšte nemam problema sa ispuštanjem guma, u kojima je (bio ili još uvek) običan vazduh. Znači, zaista, toliko malo ispuštaju (ako uopšte ispuštaju), da ja to ne mogu da primetim. To može biti posledica samo jednog od sledeća 2 razloga:

1) Moja teorija (koja se vezuje na tvrdjenje "stručnjaka" o veličini molekula azota) je tačna.
2) Uopšte nije tačno da vazduh izlazi iz gume, a kobajagi prednost azota ostaje nepotvrdjena (a time i ovo tvoje drugačije tumačenje zašto azot sporije izlazi iz gume).

---

Uostalom, sipao sam azot u dve gume, imam merač pritiska i temperature u gumama, vozim brzo, pa ću se vrlo skoro uveriti da li Azot ima nekih prednosti, ili možda ima mana! Onda ću vam ovde preneti sve detalje a vi i dalje možete da verujete ili ne verujete, i da nastavite da sipate prečišćen vazduh kod vulkanizera, a nazivate ga azot.

_{P.S. ne vičem}

Motive sam napisao u prethodnom postu.

Znam da ima za džaba, ja sam danas napumpao za džaba.

A sad jedan detalj: to što je za džaba, to je iz mašine koja izdvaja azot iz vazduha, ako ga uopšte izdvaja. Možda je u stvari samo prečišćen vazduh. Nema veze, ja sam sipao ono što vi nazivate "azot", i videću kakve će biti promene. Uzgred, u centru Boban sipaju azot iz boce, za pare naravno, ali trenutno im je boca prazna pa nisam mogao kod njih da sipam. Mislim da ću jednu od ove dve "azotne" gume da napunim kod njih čim dobiju azot, i tako da budem siguran da u jednoj gumi stvarno imam 99% azot. Onda ću definitivno da vidim te famozne prednosti o kojima kojekakvi stručnjaci pričaju (pominjući pri tome i veličinu molekula azota kao bitan faktor).

Sure....
A ja nikad nisam pumpao gume, pa ću da Ti verujem. Na svim automobilima koje sam vozio/vozim imam nove, kvalitetne gume. Ne sećam se da je ijedna od njih toliko dobra, da se baš retko pumpa. Pritom, tu postoji još jedna sitnica. To što neko ne pumpa gume, ne znači da one nisu izgubile pritisak. Kad god sam pogledao gume, izgledale su OK. Međutim, često na proveri ispadne da barem jedna (a često i samo jedna, retko više) nije u propisanom opsegu (tipa, trebalo bi da je 2.4, a ona bude 1.7).

Ja ne pumpam azot, jer me smara ideja da jurim za tim unaokolo. ALI, činjenice su činjenice, i termodinamika (veruj mi) ne zna šta je to mala guma, a šta velika. S toga, ako azot ima efekta i aktivno se već 40 godina koristi u avijaciji, ne vidim kako isto to ne bi važilo za komšiju Žiku iz ulaza tri broja niže?

Sasvim je druga priča koliko se isplati ganjati se sa tim. Isplativost pak, nikako ne poništava efekat koji ovakav zahvat donosi.



Podseti me, zbog čega je ^OVO^ tačno bitno? Da pokažeš kako si myth buster?

Tja... nađi bolju temu jer, u krajnjoj liniji, nisi u pravu u vezi dobitka koji azot donosi, a pogotovo kada je tehnički deo toga u pitanju.


<<QUEUED FOR LOCK>>

Pozdrav

ko spominje molekule

Na odgovarajućem su pritisku, ne ispuštaju ni 0.1 u više meseci. Ne znam šta da ti kažem, kod mene je tako. Držim kapice na ventilima čvrsto zategnute, možda je to tajna? Skoro sam stavljao senzore pritiska u gume, i na jednom mi je vazduh curio iz ventila. Kada sam čvrsto zategao kapicu (dok ne rešim problem sa ventilom) vazduh nije curio. Znači i kapice imaju svoju svrhu.

Svejedno, rezultate testa azota u mojoj režiji ćete čuti u ovoj temi (koja će ostati otključana dobrom voljom moderatora) . Dakle, podesiću sve gume na 2.3 bara pri 20 stepeni (trenutno su prepumpane, čekam jutro da podesim tačan pritisak), a onda ću da vozim kako vozim, i da beležim pritisak i temperaturu. Odmah ćemo videti da li je tačno da gume pumpane azotom imaju manju temperaturu pri brzoj vožnji, i da li pritisak manje raste. Ostalo ćemo videti za nekoliko meseci.

Prvo testiraj da li je voda mokra.

Naravno da nece biti razlike u temperaturi, posto azot nije rashladno sredstvo pa da se kao bolje hladi. I neku teoretski razliku temperature, od 0,0.. ne bi bilo moguce izmeriti dovoljno tacno u pribiznim uslovima.

Jedini test bi bio nalik na nesto upotrebljivo, je da se prednji levi tocak puno vazduhom, a recimo prednji desni azotom. Uz naravno ispravan trap, i da se prati ciklus odrzavanja, dopunjavanja, i stanje guma, nakon godinu dana.

Da li to raditi, i da li se upustati, sa vec unapred programiranim stavom, skoro pa neobjektivno testiranje, i to solidno dugorocno, ozbiljno je pitanje.

Tema je otvorena, i nadam se da ce biti, da se nece zastraniti.

Azot, ostaje kao jos jedna od "sitnica", uz destilovanu vodu, rasne posebne i namenske tecnosti, sinteticka ulja i nanostrukturne premaze za sjaj...

Poz.

Ljudi, o čemu vi govorite, kad je opšte poznato koliko je Azot teži gas od Helijuma, on je daleko bolji izbor u pumpanju guma od bilo kog gasa, jer je daleko lakši i nema primesa u sebi, ako se kvalitetno izvuče.

da, a sa dovoljno velikim gumama se dobije dirižabl efekat... ostaje samo problem upravljanja

Lakši, naravno. Kad uporediš ukupnu masu azota i helijuma u gumama, dobićeš frapantan podataka da si sa heliumom uštedeo čak celih 100 grama !
A što se tiče primesa - otkud ti to da "Helijum nema primesa" a azot ima ?

Prica o helijumu je ordinarna glupost, tako da mi ovo lici na flejm...

Plus sto bi helijum izasao i kroz spoj gume i felne, a bar do polovine preseka gume difundovao u materijal...

Poz

Biće da sam lupio žešće. Ipak se radi o razlici u masi koja se meri gramima, a ne stotinama grama.

Helijum je dvoatomi gas, koji je veeooma tesko zadrzati u zeljenom prostoru..

Ne bi ta guma drzala pritisak ni do izlaska iz radionice, do coska bi vozili na felnama..

Jedini parnjak po tome mu je vodonik, ali on ima ruznu praskavu osobinu, tako da je, u startu, pec..

Poz

i azot u elementarnom stanju je dvoatoman...

Lapsus, jes, dva protona i dva neutrona kod helijuma kod vodonika je samo proton (i neutron), jako su sitni molekuli, naravno da "dvoatomnost" nije osobina koja ih izdvaja, nego sicusan molekul...

Hvala na upozorenju

Poz.

Pazi, to je osobina svih gasova. Jako ih je teško držati na primer kao složene knjige na polici. Zato se gasovi čuvaju u posebnim bocama, balonima i slično. A da bi se mogli kontrolisati, onda se stavi ventil pa onda gas može kontrolisano da uniđe i izniđe iz predviđene posude.



Ma kakvi do ćoška ! Bez ventila ne bi prešli ni 5 metara, a već bi bili na felnama.

Usli smo u off, gasovi su gasovi, ali ova dva navedena, su posebno nezgodna zbog minijaturnih molekula, tako da su zaptivaci problem. Azot, kiseonik imaju mnogo vece atomske mase, pa je curenje visestruko manje.

Masan off, ali da ne bude da nije receno...

Poz.

P.S. da se vratimo azotu, kao nekom resenju, realnom i dobrom, ako vec koristimo destilovanu vodu, zasto ne i azot.

Jeste offtopic, ali.... destilovanu vodu koristimo jer nema kamenac, za razliku od obične vode koja je uglavnom puna kamenca. A kamenac može da bude jako nezgodan za sitne cevčice u rashladnom sistemu.

Zar postoji neki drugi razlog za korišćenje destilovane vode?

---

Uzgred, vozio sam danas malo po gradu, po suncu, sa mojim "azotnim 95%" gumama, i pritisak se u principu kretao za neku nijansu niže nego pritisak u običnim gumama. Ali vrlo bednu nijansu. Uglavnom je bio u sve 4 gume 2.5 bara, povremeno bi u nekoj od azotnih guma pao na 2.4 bara, a povremeno bi i u nekoj od običnih guma pao na 2.4 bara. U svakom slučaju, nešto češće je padao na 2.4 bara u azotnim gumama. Temperatura je bila ista, ali to i ne očekujem da se razlikuje kada ne vozim brzo.

@pisac

Kako si uradio vakuumisanje pneumatika u koje je ubacen azot?




_{[Ovu poruku je menjao zarsilic dana 03.09.2008. u 10:21 GMT+1]}

Poalko, cek, koje su gume, i koja dimenzija. Da li je za te gume predvidjeno 2,5 bara za upotrebu ili ima je to blizu granicne vrednosti.
kako god, marka, ti i dimenzije, cisto da postoje detalji, ipak, guma nije guma...

Poz

Vakumiranje? Pa ja ovde testiram ono što se masovno radi. A radi se sipanje "azota" iz generatora (kompresora koji izdvaja azot iz vazduha), i to bez vakumiranja: guma se ispusti, i onda se naduva sa "azotom". To je to.

To sam našao besplatno, a mogao sam isto to da platim i 100din po točku (isto bez vakumiranja). Sve vulkanizere koje sam pitao, ne rade vakumiranje, uključujući i one koji ne sipaju azot iz kompresora već iz prave pravcate boce (pa verujem da je taj azot u stvari jedini pravi azot).

Gume su 205/55/16, propisan pritisak na hladno je 2.3 kada auto nije opterećen i kada ne planiram da vozim preko 160km/h. Kada planiram da vozim preko 160 onda treba da bude 2.4. A inače kada je auto opterećen gume treba da budu na 2.6-3.0 (tako piše). Gume su podešene pri 20 stepeni tačno na gornju ivicu 2.3 bara (znači, ispuštao sam ih polako mic po mic sa 2.4, sve dok nije svaka pokazala 2.3 bara).

Znači, na vrućuni i u vožnji po gradu sve gume pokazuju 2.4-2.5 bara, i to je inače sasvim i normalno i tu me ništa ne čudi.

Kojim "instrumentima" i na koji nacin kontrolises pritisak i temperaturu u pneumaticima?

veoma vazno pitanje

JA inace koristim manometar BB(Borac Beograd) sa skalom do 2,5 bara, i Dameco sa skalom do 10 bara. Naravno, najcesce koristim opseg 2,5 bara, posto je precizniji za kontrolu, razlikuje 0,05 bara, dok je ovaj drugi sa "greskom" oko 0,2 bara, zbog skale.

Poz.

kad bi merio 20 puta uzastopno
koliko izgubis vazduha, odnosno, koliko padne pritisak nakon 20-og pregleda

Pa rekao sam: imam senzore u gumama. Senzore sam testirao na digitalnim punjačima na pumpi, i pokazuju istu vrednost. Znači, ispravni su.

Inače, danas je bilo vrlo vruće. Obe prednje gume (od kojih jedna sa azotom) su otišle na 2.7 bara (48 stepeni) a zadnje (od kojih jedna sa azotom) su bile na 2.6 bara (40 stepeni).

Zavisi od potrebe da se meri 20 puta i trapavosti, adaptera meraca..
nakon 20-g puta ne bi trebalo da padne 0,1 bar, ali moze da ode i pola bara

Poz

@pisac

Ako su ti meraci ispravni i relevantni po pitanju deltaT i deltaP, N2 koji si duvao u pneumatike nije N2 vec nesto "drugo".

Slican experiment sam sprovodio jos pre par decenija i razlika je postojala. Ne vidim razlog da se i danas ne ispolji.

Pretpostavljam da je greska u nedoslednosti merenja. Na primer: Azot nije u zadovoljavajucem procentu ili instrumenti ne reaguju dovoljno brzo, ili nesto trece.

Odgovor koji ti je dao Hrvat na drugom foruimu je potpuno ispravan i tacan i nisam pronasao nista sporno. Slicne konstatacije se mogu pronaci i na ADACovim testovima (mislim da se i on koristio njima), a i sami proizvodjaci preporucuju za pojedine tipove pneumatika, upotrebu kvazi inertnog azota.

Prekjuče sam u jednoj gumi promenio "azot" pumpan iz generatora za azot iz boce (i platio). Znači, prava pravcata boca. Procedura je ista kao i pri pumpanju onog prvog "azota": guma se ispusti, nema vakumiranja, a onda se napuni sa azotom.

Onda sačekam jutro, oko 05:30 je najhladnije (oko 20 stepeni), i podesim pritisak na 2.3 bara.

Rezultat: Nema promena!

Ili razlika izmedju azota i vazduha ne postoji, ili ovo što su meni sipali u gume (na različitim mestima različitim metodama) nije azot već običan vazduh.

Na svakoj osovini jedna guma (bi trebalo da) ima azot, a senzori pokazuju identične vrednosti na istoj osovini (napred se temperatura kreće do 48 stepeni a prlitisak do 2.7 bara, a nazad do 40 stepeni a pritisak do 2.6 bara). Na hladno je u svim gumama isti pritisak i temperatura. Pošto senzori ne znaju na kojoj su osovini, nema nikakvih razloga da sumnjam da oni baš namerno u toku vožnje pokazuju identične vrednosti na istoj osovini a različite izmedju osovina. Na samom početku testiranja (pre nekoliko dana) sam pomislio da ipak ima minimalne razlike, ali izgleda da je to bilo samo sasvim slučajno jer već danima tu razliku više ne mogu da uočim.

Što se mene tiče, rezultati su i bolji nego što sam očekivao. Očekivao sam da razlika (u pritisku) bude minimalna, ali sam utvrdio da razlika u stvari uopšte i ne postoji! Čak iako su meni u gume sipali običan vazduh, rezultat opet pokazuje suštinu (a suština je da ćete platiti sipanje azota koji neće biti azot i kao takav nema nikakve prednosti u odnosu na vazduh)

Ko ne veruje u ovo što pričam, može slobodno da uradi test na svojim kolima, i prenese rezultate ovde. Ako nema senzore, dovoljno je da ima ručni merač pritiska, i da pravilno odradi podešavanje pritiska ujutro, i merenje pritiska posle vožnje po vrućini.

@Pisac, pazljivo, i ako treba dva puta procitaj, ovo sto pisem...

Opet si se zabalabuckao u pricu. To sto meris nije od presudne vaznosti. Dapace, nema vaznosti.
Beznacajna i nepotrebna prica

Razlika curenja ili temperaturna dilatacije ne moze da se detektuje(nepoznat primer postojanja gasnog hromatografa u gumi), izmedju vazduha (78%azot + 21%kiseonika) sto je u skladu sa zakonima fizike, azot je na sedmom mestu a kiseonik na osmom mestu tabele Mendeljejevog sistema, znaci, kiseonik ima veci molekul i TEZE curi po spojevima. Ima osobinu da reaguje sa drugim materijama, ali na tim, smesno niskim temperaturama, i relativno smesnim pritiscima, nema kratkotrajne intenzivne reakcije.

Nista nisi dokazao, sto ne bi moglo da se zakljuci i bez merenja, malo vecim poznavanjem molekulskih masa. Mislim malo vecim od nule, dovoljno je osnovnoskolska informacija i malo mozganja.

Drugi su razlozi za koriscenje azota, da si hteo da citas-slusas i obracas paznju na ono sta ti drugi pricaju, mozda bi bila neka diskusija...

Ovako si se uhvatio za prazninu i objasnio njenu nebitnost..

Ocigledno je, sada, u ovom trenutku, jedna stvar, da ne pravis DISKUSIJU, vec da pricas neku svoju pricu na bazi NEPOSTOJECE tvrdnje, mozda nastale u nekom tvom okruzenju, ali svakako NE na forumu, "da je BOLJE koristiti azot posto MANJE curi"..

To je NETACNA premisa, i sticu se uslovi, pogresnim stremljenjima, da se ode, ne u off-topic, nego u naglabanje, gde ti suprodstavljas, kao, neke testove, nekom nepostojecem misljenju ili tvrdnji..

Tema je pred zakljucavanjem, ili bar pred velikim makazama, ako ne dodje do promene smera...

Poz.

Kad je shvatio da ne zna o čemu priča, rešio je da sa suvog teoretisanja krene u dokazivanje teorije, a mi ćemo slepo da verujemo da to čini nepristrasno.

To se, pišče, zove "sukob interesa".

Kad bi se tako kompleksna stvar mogla testirati neukim drndanjem nekakvih senzora "Made In China" kvalitativne klase, koji se prodaju za gajbu ribe (ako i toliko), a kamoli još i sa tako bednom vremenskom distancom i u uslovima svakako dalekim od prosečnih, svako bi bio nuklearni fizičar ili astronaut hobista. Biće da Ti sasvim tendenciozno izvrćeš ono što se ovde piše i pokušavaš da načiniš neku novu hemiju/fiziku. Već sam Ti, koliko mi se čini, predložio da kreneš sa pisanjem knjige... sajam će vrlo brzo. Vremena za gubljenje se nema, a štivo sam sebi sastavljaš evo već drugu stranu. Pritom nemaš nikakvih skrupula da ljude, koji su izučili neke škole i čija se struka sasvim slučajno ukršta sa gore-pomenutim predmetima, praviš blesavima i to još sa neke kvazi-naučne strane.

Uzmi PONOVO i čitaj postove koje sam Ti napisao. Čovek Ti jedno objasni, Ti pričaš nešto sasvim deseto, iako očigledno pojma nemaš o čemu pišeš. Vidim da će tema na kraju da završi upravo tamo gde je trebala još pre tri strane - pod ključem. Rezultate testa ćeš s toga, verovatno morati da objaviš u onoj knjizi odozgo.

Pozdrav

Dobro, onda je zaključajte.

Uopšte nije bitno da li neko od vas moderatora na ES tvrdi ili ne tvrdi nešto o azotu. Niste vi bitni na forumu. Bitno je da 90% svih onih koji preporučuju azot tvrde nešto, bitno je da sam se ja vezao za te tvrdnje (većine, a ne vas moderatora), i bitno je da sam prvo teoretski obesmislio jednu tvrdnju a zatim empirijski ustanovio da druga tvrdnja nije tačna! Ja stavku po stavku razmatram ono tvrde pristalice azota, a vi ćete da zakopavate glavu u pesak i da terate svoju termodinamičku priču, pri tome mene optužujući da u stvari ja vas ne slušam? Šta ne slušam? Pa lepo slušam: kažu pristalice da azot drži stabilniji pritisak, i nižu temperaturu gume. Pa zašto baš na mojim gumama nije tako? Zbog kineskih senzora? Nije nego! Treba da kupim instrumente od NASA-e, pa da utvrdim da prednost 0.02%?

To što vi mašete sa termodinamičkim prednostima azota, pri tome ne dokazujući ništa, ima istu vrednost kao i moje razglabanje. Platite 1000 dinara više za udobnije gume pa ćete imati 10x bolju udobnost i trajnost i manju buku, nego što će vam dati bilo kakav termodinamički azot na prosečnim gumama.

Ja sam vam predočio ono što moji kineski senzori pokazuju, a pri tome su ti senzori dovoljno pametni da prave razliku izmedu prednjih i zadnjih guma i između vožnje po vrućini i po normalnom vremenu. A to je da niti je pritisak stabilniji niti je temperatura gume manja. Kakav imate problem sa tim rezultatima? Što ne proverite sami ako meni ne verujete? Ili se plašite da ćete možda zaista videti da razlike nema, pa ćete juriti instrumente NASE da ipak nadjete na kojoj decimali će da se pojavi ta famozna prednost?

Azot možda ima prednosti za neke posebne namene (avioni, itd...), ali u to uopšte neću da zalazim. Ono što sam utvrdio jeste da za obične automobile nema prednosti u nekoliko tačaka koje su izuzetno forsirane od strane pristalica istog.

Zaključajte temu slobodno, jer ste do krajnjih granica subjektivni pa diskusija nema smisla. Ja za razliku od vas nisam subjektivan (verovali vi ili ne), da sam utvrdio da azot drži stabilniji pritisak to bih ovde lepo i rekao. A ako u budućnosti budem utvrdio da čak ni pri oštroj vožnji ne pokazuje prednosti (što za sada nisam testirao), otvoriću novu temu, a vi je brišite ili zaključavajte slobodno.

ima samo jedna malecna razlika

jedno je dokazano u nekim prostorijama koje nazivaju laboratorijama

a drugo je, kao sto si rekao, razglabanje uz pomoc tastature

Kao što sam rekao, ne negiram da prednost postoji, ali na nekoj decimali koju ja nisam primetio na mom automobilu.

Da 90% pristalica azota ne bi pričalo napamet (tračeve) o drastično boljim osobinama kao što su sporije isticanje azota iz gume, i stabilniji pritisak i manja temperatura, zbog toga:

Molim ozbiljan link do naučne studije koja je u laboratorijama utvrdila termodinamičke prednosti azota u automobilskim gumama, kako bi svi videli koje su to tačno prednosti utvrdjene, i kolike su te prednosti (50%, 5%, 0.5%, 0.05%, 0.005%...)?

ccc, dosad smo videli da Google dobro umeš da koristiš, pa nastavi i dalje...

Ne postoji nikakva "naučna studija" o tome i znajući to, postavljaš ovakav zahtev. Kreni od hemije i fizike za 7. razred osnovnog obrazovanja, a možeš da završiš negde na termodinamici za srednje stručne škole. Dalje nije potrebno ići, jer će Ti se sve razbistriti u tih par stotina stranica. Nisu osobine azota let u kosmos, pa da NASA mora da zaseda letnji dan do podne, da bi pohvatala sve zakonitosti vezane za isti. Zato se niko ne zamlaćuje i ne gubi dragoceno vreme pišući (HEJ!) NAUČNE studije o automobilskim gumama... Da pukneš od smeha...

Azot ima uticaj u dužem vremenskom periodu (u kraćem samo u izuzetno teškim uslovima) i kao što se u par dana ne može utvrditi koliko će neki televizor da traje, tako se ne može utvrditi ni istinitost onoga što Ti i mi ovde pišemo.

Koga, na kraju krajeva, zabole levi papak što si Ti nekoga rešio da raskrinkaš? Ti svoje pogrešne stavove sučeljavaš našima i uporno troluješ nekim pričama o tome kako eto - "oni su rekli...."... Koji "oni"? Nema "njih". Samo smo mi tu i iznosimo svoje stavove, suprotne Tvojim. Čitaš li Ti poslednje tri strane ili samo škrabaš okolo? Ponovo Te pozivam, pročitaj sve moje postove u ovoj temi PONOVO i onda mi ukaži šta u tim istim MOJIM postovima nije tačno? Ako može naučno, pošto vidim da si pogrešio nick. Potpuno bezveze si stavio "pisac", a trebao si "myth buster" ili barem "naučnik".

I dalje ne mogu da verujem koliko neko može biti tvrdoglav u uporno ignorisati ono o čemu pišemo, braneći se nekim izgovorom o razotkrivanju zabluda...

E svašta... stvarno.

Pozdrav

Ne mogu da vadim citate, posto svaka recenica zasluzuje repliku.

Naravno da nisu bitni moderatori i njihovo misljenje, ali tvoj stav je netacan. VECINA na ovom forumu ti tvrdi suprotno od onoga za sta ih "optuzujes" a ti to ne cujes-vidis..
"...Bitno je da 90% svih onih koji preporučuju azot tvrde nešto, bitno je da sam se ja vezao za te tvrdnje"...

Koje vecine, na forumu?? Navedi poimence one koji tako tvrde, za ovde primecujem, cak i u nekoliko poslednjih postova, da ti svi pridikuju da nesto radis sto nema veze sa pricom, topla voda, nista se ne desava sa gumom za nekoliko dana(da spomenem na doticnim temperaturama, posto bi se na F1 dogodilo za nekoliko minuta....)

I kakve TERMODINAMICKE DOKAZE zelis, pa to je vec dokazivano, po knjigama, sta mi tu da vise DOKAZUJEMO.

I tako dalje..gomila vatrenih tvrdnji o "toploj vodi"..

I merenja su neka, pausalna. Senzori su takvi kakvi su, da si bar uporedio merenja senzora sa nekim "ozbiljnijim" instrumentom, pa da VIDIMO bar ZELJU za istrazivanjem, smislenim..da ne spominjem obradu izmerenih podataka, obradu gresaka merenja...to je vec treca-cetvrta stepenica ka "ozbiljnosti" merenja.
Ali, intuitivno i sam vidis da nesto "nije u redu" cemu toliki trud i analiticko merenje za nesto sto lici i jeste prosto:D

Lepo ti je receno, da kod "obicnog" vozila, azot ima prednost kod uticaja na STARENJE gume, i nista vise i nista manje.

Kiseonik i doticna lagana temperatura, pospesuju brze starenje i promenu elasticnosti gume, tako da moze postati neupotrebljiva i znatno pre nego se sare potrose.

Korisnici guma (u koje i sebe ukljucujem), 225/17/45, i slicnih, malo drugacije vode racuna o gumama, i imaju malo drugacije potrebe, i sa konforom, bukom, drzanjem pravca....

Ako hoces, tu problematiku mozes da pocnes da testiras, sebe radi, foruma radi, ali to ce potrajati nekoliko meseci, mozda i koju godinu...

Ostale pricice nemaju neki nivo, vise mi lice da si zapoceo obrazovanje neke grupe klinaca(recimo 10-14 god), koji eto pomalo "napipavaju" neke informacije o automobilizmu..

Poz.

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 06.09.2008. u 11:54 GMT+1]}

Evo jedan banalan primer (podseti me ona diskusija sa teme "peglica"):

Ako proizvodjac predvidja zazor svecice od 0.7mm, pokusaj (pisac) da ga promenis u recimo, 0.9 pa zatim u 0.5 (to je matematicki skoro 50% razlike) i da istestiras potrosnju, zagrevanje, ubrzanje, max brzinu i niz drugih parametara koji ti padnu na pamed.

Kakve ces rezultate dobiti?

Ako su isti, ili neznatno razliciti, da li to znaci da je potpuno nebitan podatak o zazoru svecice?
Razmisli malo!

Ili je mozda rec o neadekvatnom merenju?

Samo da vas obavestim da i dalje nema promena. Prošlo je više od 2 meseca od kada sam napumpao gume (2 kiseonikom, 2 azotom).

3 gume (2 sa azotom i 1 sa vazduhom) drže isti pritisak već 2 meseca, nisam ih dopunjavao. Jedna guma (ranije krpljena) gubi 0.4 bara mesečno tako da je redovno dopumpavam (očigledno krpež nije dobar).

Gume se ponašaju potpuno isto, pritisak im se kreće u istom opsegu, identično bez obzira da li su punjene azotom ili vazduhom.

Eto toliko od mene. Uskoro verovatno stavljam druge (zimske) felne i gume, pa će ovaj eksperiment da se prekine.

E sad, kada budes skidao gume (mada je dva meseca solidno mali period, posmatraj felne i gume iznutra, verovatno ce felna sa gume pumpane vazduhom, za mikron biti budjavija, od "azotne"
Takodje bi unutrasnjost gume, bi mogla da bude drugacija, ali verovatno, zbog kratkog perioda, bio bi mikroskoppotreban, da se vidi razlika.

Zapisi koje su gume, pa posle zimskih, nastavi sa tretmanom, mozda se za koju godinu napravi vidljiva razlika u starosti.

Promenu pritiska nije ni ocekivana, eventualno si raskrinkao neke nosioce pogresnih tvrdnji, koji ne znaju fiziku, ali to je vec poznato

Poz.

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 18.11.2008. u 12:04 GMT+1]}

duvanje gume azotom vrlo jednostavno i obro iz nekolio razloga
PRVO Guma pri velikom grejanj u nece da eksplodira.
DRUGO Nema deformiteta gume pri vecim brzinama
TRECE sporije se izduvava I.T.D.

Pozdrav od DOKTORA.

Kao PRVO, hoce, na prevelikim temperaturama ce eksplodirati, posebno je pitanje, da li obicni automobili mogu da proizvedu neka veca zagrevanja gume.
U F1, azot u gumama ima i bezbednosni efekat, ne zeli niko dodatni "izvor" kiseonika pri sudaru i pozaru...

Koa DRUGO, deformitet gume zavisi od konstrukcije a ne od vrste gasa. Svaka guma poseduje faktor brzine, i ako se doticni prevazidje, sledi deformitet, bez obzira koja je ispuna..

Ovo trece je vec "BUSTED", razjasnjeno do nivoa molekula, tako da nema smisla komentarisati, ponovo i ponovo.

Pausalne ocene i olaka razmatranja su izgleda najcesca konstatacija


Poz.

Posto sam procitao celu temu od njenog samog pocetka, mogu jasno da procenim, uglavnom po racionalnim zakljuchcima pisca, da je pumpanje guma azotom, totalno besmisleno za prosecnog vozaca.
Josh mogu da primetim, da je pisac jedini koji je ovde zaista sipao azot u gume i izneo sta se deshava, prema tome bilo koji od moderatora ovog puta nema prava da skrnavi ili ismeva nesto sto je on isprobao/proba, posto teoriju koju je ranije napisao pokushava da dokaze i empiriskim putem, koja je po meni najmerodavnija.

toliko.

Da i ja dodam, tek TOLIKO

Nije pisac jedini koji je napunio gume azotom, ja to radim godinama, i trenutno imam azot u 8 guma od 10 koje imam...koristim..

Ne iz razloga navedenih, da nesto poboljsam, vise kao visegodisnji eksperiment u koji sam se upustio (kao i pisac), ali nisam iznosio nikakve napadne i spektakularne tvrdnje..vec sam malo bolje proucio celu metriju.

I nisam gadljiv kada treba da dopunim gumu vazduhom, za azot i dopunu azotom imam sve manje vremena..uglavnom nista se ne desava, valjda bih trebao da pocnem ostrije da vozim i da malo palim gume..

S obzirom na cenu guma, tesko da cu se upustiti u burn-out

Poz.

onda, ispada da je pisac upravu? i da je sa realne tacke gledishta doneo ispravan zakljuchak.
Bez obzira da li je molekul veci/manji...itd
samo sam to hteo, da rezimiram, posto iz cele teme se vidi kako ga ismejavaju jel chovek testira i pishe na osnovu onoga sta je procitao/chuo i isto pokushava da dokaze, svaka mu cast sto je toliko izdrzao sa ovim ljudima ovde koji su ga drkali...ja bi odustao davno.
poz.

p.s.
vladd nisam znao da odavno koristish gume sa azotom...my bad :)

Nisam tacno razumeo kako si dosao do zakljucka da je pisac "jedini" sipao azot...

Evo imam i ja u sve 4 gume, sipali su mi u radnji gde sam i kupio gume, besplatno...istina je da se nisam trudio da to "istrazujem", zasto bih?

good 4 U,
ali to sto ti imas 4 gume sa azotom, mi ne znamo za to, niti znamo kakva ti je razlika sa njima ili bez njih.

Pa, bilo ko da je pumpao gume azotom, (u mom predhodnom postu sam rekao da je moja greshka, sto ne znam ko jeste a ko nije)
nije izneo nikakve utiske o gumama sa azotom, i zasto bi ih preporucio ili ne bi i da li ima smisla ili ne, sto bi neko ocekivao ko dodje na ovaj forum.
npr mene je zanimalo sta ja dobijam sa gumama u kojima imam azot i mishljenja onih koji vec imaju.

Evo imate u časopisu SAT uporedno testiranje azotnih i običnih guma... pa pročitajte famozne rezultate

hehehe

Nakon oštre vožnje ->
Razlika u pritisku: 0.02 bara
(znate, to je ona druga decimala koju nikada ne vidite prilikom punjenja i provere guma)
Razlika u temperaturi: 0.6 stepeni
(to je znači oko pola stepena razlike. Hoće li možda neka guma pući zato što ima pola stepena veću temperaturu?)

Dužina kočenja ->
Pri 40 metara naglog kočenja, azot se zaustavlja za 45cm kraće. Znači, oko 1% bolje.

Ispuštanje guma ->
Za godinu dana, guma sa azotom ispusti 0.08 bara manje nego guma sa vazduhom. To je oko 0.5% bolje
(ovde bi ste možda - posle godinu dana - i mogli da detektujete neku razliku prilikom provere pritiska)

---

Inače, nisam vozio letnje gume oko 7 meseci, i kada sam ih vraćao na auto, obe su bile na 1.6 bara (od početnih 2.3 bara), a jedna od njih ima azot iz boce. Sada više i ne znam koja, jer me apsoluto briga pošto razlike očigledno nema :-). Da sam nekim čudom sačekao punu godinu, verovatno bih video da jedna ima 1.0 bara, a jedna 1.1 bara, pa bih znao koja je azotna.

Aj' pozdrav.

Prednost inertnog gasa se ne moze na ovakav nacin istestirati (SAT).


Za kompletnu sliku potrebno je godinu, ili dve voziti pneumatike pod istim uslovima i nakon tog perioda obaviti test.

Tada bi se oucila realna razlika u performansama izmedju inertnog plina, i vazduha koji sadrzi kiseonik.




Ovo je potpuno netacno. Ovaj experiment sam ponovio nekoliko puta u poslednjih 20 godina i redovno se dogadjalo da su pneumatici duvani vazduhom gubili na pritisku od 0,5 do 0,2 bar (u zavisnosti od starosti), za razliku od "azotnin" koji nisu gubili nista (ili nemerljivo klasicnim instrumentom).

Jedinan od uzrocnika koji ne dovodi do oavakvog rezultata (pod uslovom da su tehnicki uslovi ispostovani) je prodavanje, umeso azota, obicne "magle": platis azot a dobijes maglu.


Nekoliko puta sam napomenuo da nije dovoljno nesto izmeriti. Potrebno je i znati kako ovaj posao obaviti. Merna tehnika (i upravljanje) je oblast koja se izucava godinama na visokoskolskim ustanovama i vrlo cesto nije ni priblizno tako jednostavna kako se to neobrazovanom laiku-samouku i posmatracu sa strane cini.

Dzabe sva merna tehnika, kada SAT kaze "trcanje i punjenje azotom", zbog brzih i konkretnih razloga

Poz

******* ulica, Beograd.

Tamo sipaju azot iz boce. Znači, ona velika boca, pod pritiskom. I to naplaćuju.

Ja sam napunio samo jednu gumu sa azotom. A eto obe su posle 7 meseci ispustile 0.7 bara. Obe gume isto ispustile, odnosno ako je i postojala razlika ta razlika je bila na drugoj decimali koju ja ne vidim. Što se i poklapa sa testom koji je radio sat.

_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 12.08.2009. u 22:27 GMT+1]}

0,7 bara je preise i za potpuno nove pneumatike (kod kojih je penetracija kiseonika najveca). Imas problem, najverovatnije, sa poroznim felnama kroz koje podjednako prolazi i O2 i N2.

Jes' a i nije puno (0.1 bar mesečno), ali i gume jesu nove, vožene samo nekoliko meseci pre odlaganja. Nego, stvar je u tome što nisu toliko (ili uopšte) puštale dok su bile na kolima :-) tako da mi se čini da je na neku foru stajanje guma pospešilo ispuštanje.

Šta se dešava kada su gume prenaupmpane, meni fabrika na kolima kaže 2,0 napred 2,2 otpozadi, kad sam proveravao sve četiri su bile na 2,6 bara! I da auto je bio vožen pa ne zanm koliko to utiče na pritisak?

Aj što napraviste nauku oko izbora letnjih/zimskih guma, al ova nauka oko pumpanja guma je stvarno preterana...

Utiče dosta. Izmeri pritisak kada je auto hladan a temperatura prosečna za taj period. Mislim da ćeš izmeriti na prednjim gumama 2.3 bara.