Dobra je. Ja znam verziju sa "Jaffa" keksom u nekoj kafani.

zanimljivo .... ovu pricu sam bas juce dobio na mail! brzo se siri odakle ti?

Dobio sam je na mail :D

ispada da su nam svima mejlovi povezani na neki nacin....preko nekih raznih ljudi

ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?
Prije nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kad je bacen;
- Rijec nakon sto je recena;
- Mogucnost nakon sto je izgubljena;
- Vrijeme kad je proslo;
- Ljubav za koju se NE BORI.

To je valjda full verzija.

da, i to sam dobio na mail

Zato ja nemam prijatelje, zivim u kutiji 24/7 i mailbox mi je na svu srecu cist/prazan, sad sam srecan.

A o kom je keksu rijec?

Koliko se sjecam (a sjecam se) ovu pricu je (kao svoj dozivljaj) ispricao Artur Dent, junak romana "Autostoperski vodic kroz galaksiju", djevojci cijeg se imena vise ne sjecam :)

Daglas Adams je ovo napisao pre 15-ak godina kao zasebnu pricu (istinitu?) a potom ju je i u bacio u 4-ti teo autostoperskog vodica... devojka je fencherch

Svašta... Koja je verovatnoća da kupe baš istu marku keksa?

Velika, vecina ce pre kupiti jednu od poznatijih marki (recimo pomenuli ste jaffu) nego da eksperimentise sa nekim manje poznatim (osim ako vec nema izgradjen ukus kada je keks u pitanju)

Veoma interesantno.
Ovo bi se moglo iskoristiti za reklamu

Zanimljiva pričica :)
Dok sam čitao imao sam utisak da sam slično pročitao negde... a čitao sam Auto. vodič :)

Jedan profesor je držao predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za džem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna, odgovorili su da jeste. Onda je sipao sitne kamencice, koji su ušli u prazan prostor oko loptica za golf. Ponovo je postavio pitanje da li je tegla puna i studenti su odgovorili da jeste. Kada je sipao šaku peska preko svega toga, pesak je popunio sitne praznine, a studenti su ponovo odgovorili da je tegla puna. Onda je profesor sipao kafu, koja je sve to natopila. Definitvno, tegla je sada bila puna.

Onda je profesor rekao:

Ova tegla je vaš život. Loptice za golf su sve najvažnije stvari u vašem životu, kao što su porodica, ljubav, prijatelji. Mali kamencici su posao, auto, kuca, a pesak je sve ostalo, kao što je cišcenje kuce, popravka veš mašine, popravka auta... Ako prvo stavite pesak ili kamencice, nece biti mesta za loptice za golf. Onda nikada necete imati mesta u svom životu za one stvari koje su vam najvažnije. Ako se velike i važne stvari uklone iz vašeg života, onda vam ostaju one male, ali ne suštinski važne.

Zato, budite veoma kriticni u svom životu. Kucu uvek možete pocistiti. Vodite racuna o prioritetima, jer sve ostalo je kao pesak.

A onda je jedan student zapitao šta je sa kafom. Profesor je odgovorio:

Ti si veoma pametan momak i poenta mog predavanja je upravo u kafi. Bez obzira koliko ti se život cinio prepun od svega onoga što ga cini, uvek postoji još malo prostora da se setiš svojih prijatelja i popiješ šolju kafe sa njima.

Pozdrav svim mojim prijateljima i ako ponekad zaboravim poentu ove price, podsetite me na nju.

A to je?

Ovo je bio običan copy/pyste. Tako da to JA nije moje, ali valjda shvataš poentu priče ako ne onda mi te je stvarno žao.

_{[Ovu poruku je menjao despotbg dana 02.12.2005. u 00:43 GMT+1]}

sjajna pricha ..
obozavam svoje prijatelje, a za druge koga boli q...
poz


edit: ovo se odnosi na post despotbg-a

_{[Ovu poruku je menjao novakkralj dana 02.12.2005. u 00:15 GMT+1]}

Ko kaze da spam ne moze da bude poucan i koristan?

To nije pravi SPAM jer email-ove dobijam(o) sa poznatih adresa svojih prijatelja i poznanika...

Kad se nešto radi copy/paste običaj je da se napiše odakle je preuzeto a po mogućnosti dodati i link.

Preuzeto je sa d:\My Documents\zanimljivo\kafa i studenti.txt
A izvor ne znam jer sam je davno skinuo sa nekog našeg foruma.

Vukla je teske torbe pune namirnica,mozda poslednje koje je mogla da priusti.Zapravo,u desnoj ruci je drzala zelenu ,platnenu torbu sa natpisom firme u kojoj je do nedavno radila,tacnije pune cetiri godine dok nije dobila otkaz od svog muza,i providnu kesu koja joj se zasecala u dlan.Levom rukom je vukla putnicka kolica sa malim tockovima,nalik na ona na koja stavite manje torbe ne bi li olaksali krace pesacenje od kuce do autobuske stanice,samo sto su ova imala plavo, jako platno u koje bi se stavljale stvari.
Padao je sneg i ako je u to doba godine obicno sijalo okrepljujuce prolecno sunce.Bilo joj je jako hladno po rukama jer nije imala rukavice,a trotoar je bio prekriven uglavnom rastopljenim snegom koji joj je usporavao hodanje, vec otezano kolicinom namirnica koje je platila cekom.Ni sama nije znala kako ce ga sledeceg meseca odplatiti ako do tada ne nadje posao.
Suzdrzavala se da ne zaplace jer nije zelela da je nepoznata lica gledaju kao da je neobicno videti tuznu osobu.Sve sto je zelela u tom trenutku bilo je da udje u svoj stan,zbaci teret sa sebe,zapali cigaretu i pocne na miru da place.Osecala se posramljeno dok je prelazila ulice ,isla trotoarom gde su je prolaznici zaobilazili da ne bi zakacili teret koji je teglila i time ga ucinili jos tezim.Mozda ni ona nije zelela telesni kontakt sa njima jer je sebe videla kao izuzetno nesrecnu osobu, punu negativne energije, koja kao da bi samo malim dodirom sa njima, prenela deo svega sto se nalazilo u njoj.Nije to zelela.
Svaka poznata raskrsnica ,izlog, butik,zgrada joj je nagovestavala da je bliza svom domu,svom trenutnom spasenju,izbavljenju iz neprijatne situacije u kojoj se nalazi.Ispred nje je sporo koracao visoki mladic u crnoj vijetnamki i izlizanim farmericama.Po izgledu odece nije izgledalo da je u boljoj finansijskoj situaciji od nje,ali je njegovu desnu ruku grejala ruka niske plavuse,vilenjackog drzanja, pored koje mladic ni priblizno nije izgledao jadno koliko joj se to mozda u pocetku ucinilo.Izgledali su kao stvoreni jedno za drugo.Sve svoje nedostatke su dopunjavali medjusobnim vrlinama.
U trnutku,se setila srama koji je osetila dok je pakovala namirnice u velikom marketu.Ljudi su cekali na red.Gotovo svi su bili tu radi nedeljnne ili mesecne porodicne kupovine.Postojali su u tom trenutku kao da je nebitan.Izgledali su kao hipnotisani dok su je posmatrali kako pokusava da se izbori sa velikom kolicinom namirnica i torbama koje su joj neprestano ispadale iz ruku.Setla se kako je u sebi molila Boga da joj niko ne ponudi pomoc,jer da jeste, ne bi se suzdrzala da zaplace.Bila je postidjena kao kada je dobila prvu jedinicu u srednjoj skoli.Osetila se manje vrednom zato sto je tu sama.
Primetila je da je vec pao mrak.Stigla je do cetvorospratne zgrade,oronule fasade,cije su terase sa istocne strane bile osvetljene ulicnim svetiljkama .Ulozila je poslednji atom snage koji je posedovala ,ne bi li nekako uspela da se popenje do treceg sprata,gde je imala jednosoban stan,mali ali sasvim dovoljan.Kako se penjala uz stepenice vukla je putnicku torbu iza sebe.Tisinu je deformisao zvuk udaranja plasticnih tockica putnickih kolica kako se penjala uz stepenice.Spustila je torbe i otkljucala vrata.Ostavila ih je u hodniku ,skinula kaput,izula cipele,sela na dvosed, zapalila cigaretu i pocela da place..


malo je duza, ali sam se potrudila


_{[Ovu poruku je menjao shoosh dana 02.12.2005. u 16:08 GMT+1]}

Nije loš tekst.

hvala!

Pisala sam ih jos...ako nekoga interesuje...

_{[Ovu poruku je menjao shoosh dana 02.12.2005. u 16:30 GMT+1]}

Pročitao sam ceo tekst, ali ne shvatam poentu?
Inače super je!

Ne kapiram...

super je ...

vrlo je tuzna, ali ipak mi se ipak dopada, ajde Shoosh ako ti nije problem postuj i ostale voleo bih da ih procitam.

poenta je u tome da onaj koji cita sam odluci sta je bilo salikom pre i posle trenutka koji sam opisala...ukljucite mastu!

evo ova...

Osecao se iscrpljeno.Radio je vec sedam sati, dakle imao je jos sat vremena kontrolisanja cepova na pivskim flasama i onda je slobodan.Bilo mu je vrucina i pored toga sto je na sebi imao samo sorc i pamucnu atlet majicu.Znoj mu se slivao niz obraze i iza usiju sto ga je jako nerviralo jer nije smeo da zastane sa radom kako bi ga prljavim rukama obrisao.Sve mu se ucinilo tako ogavnim.I debela zena koja je sedela na oko tri metra udaljenosti od njega , on sam i sve sto je njegov pogled u tom trenutku obuhvatao.
Zena je imala jarko crvenu kosu spaljenu od jakog hidrogena,koja je virila ispod sarene marame dovoljno da se primeti i to da je jako retka.Na punim usnama imala je karmin koji joj se podudarao sa bojom kose i njegov izgled na usnama izgledao je podjednako jadno koliko i ono malo kose sto je virilo ispod marame.Primetio je da na unutrasnjim stanama usana nedostaje karmin i odmah je u glavi stvorio sliku nje kako guta meku krofnu sa punjenjem od topljene cokolade i secerom u prahu posutom po njoj.Gotovo je osetio ukus slatkog ,vruceg testa kako mu se topi u ustima i kremastu cokoladu koja mu se sliva niz bradu. Svakim njegovim dahom secer se rasprasuje i pada kao pahulje koje je tako voleo da gleda u detinjstvu sa krova zgrade u kojoj jos uvek provodi srecne sate sa svojom porodicom.
Njegovoj cerki ce uskoro deveti rodjenan.Poklonice joj porculansku lutku sa neznim plavim loknama , cvetnom haljinom i crvenim cipelicama.Video ju je tog dana u izlogu dok je bio na putu za posao.Tako ga je podsetila na nju kada ju je prvi put vodio u skolu.
Blago se nasmesio i video da je propustio flasu sa iskrivljenim cepom i pomislio kako ce mu novi sef to sigurno odbiti od plate,ali nema veze,smena mu se zavrsava za pola sata.Taman na vreme za veceru.Zena ce ga cekati da veceraju zajedno i ako je svakodnevno moli da to ne radi.Nije mu problem da vecera sam,ali ne zna kako bi izdrzao sve ovo da se svakog jutra ne probudi pored nje.Obozavao je to divno osecanje kada ga probudi neznim poljupcem .Voleo je sto je voljen i sto mu vecina ljudi moze zavideti na tom osecanju.Time jednostavno ne moze svako da se pohvali.
Pogledao je na sat,zaustvio je traku na kojoj je radio i krenuo u svlacionicu.

Da napomenem sva autorska prava su zadrzana!

znam,znam,znam...jesi li nekad cuo za salu,zezanje itd.....kontekst poruke:
bi lako shvatio da si video smiley-a kojeg sam stavila... pogledaj malo bolje

_{[Ovu poruku je menjao shoosh dana 03.12.2005. u 11:13 GMT+1]}

znam,znam,znam...jesi li nekad cula za salu,zezanje itd..... Kontekst poruke:




bi lako shvatila da si videla smiley-a kojeg sam stavio... pogledaj malo bolje


_{[Ovu poruku je menjao Goran Mijailovic dana 03.12.2005. u 11:31 GMT+1]}

opusti se,nisam mislila nista lose...

Gde ja taj smajli? Ja ga ne vidim...

smajli je ispred teme ciji se naziv pojavi u poruci kad god je posaljes...

mislim da tema nije gde je ko stavio smajlija vec nesto drugo...mislim,ti si moderator trebao bi to da znas!



_{[Ovu poruku je menjao shoosh dana 03.12.2005. u 11:59 GMT+1]}

Meni govoris?

Mislila je da si ti moderator!?

ne mislila sam na Gorana Mijailovica...ma nije ni bitno!sta vam je ljudi?opustite se malo!pogresila sam!Ok!

_{[Ovu poruku je menjao shoosh dana 03.12.2005. u 15:30 GMT+1]}

Ma zezamo se :)

Nego reci ti meni, šta tebe inspiriše da pišeš ovakve mračne pričice?

Sta me inspirise?pa filmovi,stripovi,slike,muzika,ljudi,snovi...u svemu nadjem po nesto i tako...ali u glavnom pocnem da pisem bez neke odredjene teme i ostalo dodje samo...nastane nesto sto mi nije bilo na umu.

shoosh daj josh ...


by the way ni ja ne vidim smajlija .. jesu ti smajliji rezervisani za moderatore ? :)

Ovo je isto kruzilo netom, odavno sam ovo dobio...znate ono "posalji ovaj mail njima 10 i sl."


Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala
njegovoj zeni. Izvadi jedan zamotuljak u pir! incanom
papiru i rece: ' Ovo nije bilo sta, ovo je nesto
specijalno.' Odmotao je paketic i odbacio papir, i
onda se duboko zagledao u biranu svilu i cipku. Ona je
ovo kupila kad smo bili prvi put u New Yorku, pre
otprilike osam ili devet godina. Nije ga nikada
upotrebila. Cuvala je to za neku "specijalnu priliku".
"Dobro... ja mislim da je sada prigodna prilika za to.
"Prisao je krevetu i polozio rublje pored druge
garderobe, koju ce ona imati na pogrebu. Njegova zena
je umrla. Okrenu se prema meni i rece: "Ne cuvaj
nikada nista za neke specijalne prilike, svaki dan u
tvom zivotu je specijalan". Jos uvek mislim na njegove
reci... one su promenile moj zivot. Ja citam vise, a
cistim manje. Ja sedim na terasi i uzivam u pejsazu, i
ne smeta mi korov u vrtu. Ja provo! dim vise vremena sa
porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je zivot u
sustini jedna celina is! punjena uzicima, a ne kurs o
prezivljavanju. Ja ne cuvam nista vise. Ja
upotrebljavam moje kristalne case svaki dan. Ja obucem
moj novi sako, kad idem u supermerket, ako mi je
zelja. Ja ne cuvam moj najbolji parfem za specijalne
izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kad pozelim.
Fraze..."jednog dana" i "jednog od ovih dana" skoro su
nestale iz mog recnika. Ako je nesto vredno videti,
slusati ili raditi, onda ja zelim da vidim, slusam ili
radim to SADA. Ja nisam siguran u to sta bi zena mog
prijatelja uradila, da je samo znala da je nece biti
ovde sutra, u sta mi sve verujemo. Ja mislim da bi ona
bila vise u kontaktu sa svojom familijom, svojim
najblizim prijateljima. Ona bi mozda nazvala svoje
stare prijatelje i molila za oprostaj za neke
nesporazume, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona
isla da jede u kineskom restoranu, to je njena
omiljena hrana. Upravo o! ve neuradjene male stvari sto
meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani.
Smeta me da sam prestao sretati moje dobre prijatelje
koje sam ja "jednog dana" hteo da kontaktiram. Smeta
mi da ne pisem pisma, koje sam mislio pisati "jednog
od ovih dana". Smeta mi, i zalosti me da nisam rekao
mojim roditeljima, mojoj braci i deci, cesce, koliko
ih volim. Sada pokusavam da ne zakasnim, ne drzim po
strani, ili cuvam nesto, sto moze da obogati nas
&! nbsp; zivot, sa smehom ili radoscu. I svaki dan kazem sebi
samom, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan,
svaki sat, svaki minut... je specijalan. Ako si ti
dobiola ovu poruku, znaci da te neko voli, a postoje i
osobe koje ti volis. Ako si prezauzet, da posaljes ovo
dalje drugim osobama, i kazes samom sebi da ces
poslati "jednog od ovih dana'... cuvaj se! "Jednog od

ovih dana" je tako daleko... ponekad ne dodje nikada>vise...

Ovo p! ismo je poslato tebi da bi ti donelo srecu. Kruzi
oko zemaljske kugle vec nekoliko desetina puta.

INSTRUKCIJE ZA ZIVOT: Pruzaj ljudima vise nego sto
ocekuju, i radi to sa voljom. Nauci napamet stihove
koje volis. Ne veruj u sve sto cujes. Ne trosi vreme
na spavanje, i ne spavaj toliko koliko bi zeleo.

Kad kazes nekome "volim te", reci to zato sto tako
osecas... i sto je istina. Kad kazes "zao mi je",
"oprosti mi", "izvini", gledaj osobu u oci. Budi veren
najmanje sest meseci, pre nego sto se vencas. Veruj u
ljubav na prvi pogled. Ne ismejavaj tudje snove. Voli
duboko i strasno. Mozes biti povredjen, ali to je
jedini nacin da zivimo kompletan zivot. Ako se ne
slazes, budi ipak lojalan. Ne vredjaj. Ne osudjuj
nikoga zbog njegovih rodjaka. Govori polako, ali misli
brzo. Ako te ne! ko pita o necemu sto ti ne zelis da
odgovoris, pitaj sa osmehom: "Zasto te to zanima?" Ne
zaboravi da najvece ljubavi i najveci uspesi,
obuhvataju ! i rizike. Nazovi svoju majku. Kazi "na
zdravlje" kad cujes da neko kine. Ne zaboravi tri
stvari: Postuj samog sebe. Postuj druge. Odgovoran si
za sve sto radis. Ne dozvoli da jedan mali nesporazum
pokvari veliko prijateljstvo. Kad primetis da si
pogresio, ispravi to brzo. Odgovaraj na telefon sa
osmehom, onaj koji zove cuje da se ti osmehujes.
Zasnuj brak sa osobom koja voli da prica. U starosti
ce vam razgovor biti vazniji od bilo cega. Ne budi
puno sam. Otvori tvoje narucije za razmenu/promenu,
ali ne zanemari svoja vrednovanja. Cutanje je ponekad
najbolji odgovor. Citaj vise knjige i gledaj manje TV.
Zivi dobar i dostojan zivot. Kasnije u starosti mozes
da uzivas u secanjima. Veruj u Boga, ali zakljucavaj
svoj auto. Vazno je da je atmosfera u kuci ispunjena>ljubavlju. Ucini
uvek tako da stvoris mir i harmoniju
svojoj okolini. Ako si u nesporazumu sa svojim
ljubljenim, posmatraj situaciju kakva je sada, a ne
kakva je bila n! ekada. Citaj izmedju redova. Podeli sa
drugima ono sto znas. Tako se stvara besmrtnost. Budi
brizan prema nasoj planeti. Ne prekidaj nikada nekoga
ko ti upravo pokusava dokazati svoju odanost. Ne
zabadaj nos u sve. Ne budi previse radoznao. Ne veruj
nikada osobi koja ne zmuri kad je ljubis.

Jedanput godisnje putuj negde gde nikada nisi bio.
Zaradjujes li puno para, plasiraj ih negde! gde ces
moci pomoci drugima, za svoga zivota. To je najvece
zadovoljstvo sto ti bogatstvo moze dati. Ne zaboravi
da, ne uspes li u svemu sto zelis, ponekad je to
srecan pogodak. Ne zaboravi da ljubav izmedju dve
osobe treba da je vise nego potreba jednog za drugim.
Sagledaj cega moras da se odreknes na svom! putu za
uspeh u necemu. Priblizi se ljubavi i kuhinji sa
odvaznoscu i predanoscu.

Ne cuvaj ovu poruku. Ona mora da ode daleko iz tvojih
ruku u roku od 96 sati. Posalji kopi! je i videces sta
ce se desiti, u naredna cetiri dana. Dobices jedno

cenjeno iznenadjenje. Ovo je istina, iako ti mozda
nisi sujeveran.

Posalji ovu poruku za najmanje pet osoba i tvoj zivot
ce se poboljsati: 04 osobe: zivot ce ti se poboljsati
malo. 05 osoba: zivot ce ti se poboljsati prema tvojim
ocekivanjima! 14 osoba: doziveces najmanje pet
iznenadjenja u sledece tri nedelje. 15 osoba ili vise:
tvoj zivot ce se drasticno poboljsati i sve o cemu si
sanjao/la ce se ostvariti.

Ako ovaj email posaljes petorici ljudi, jos u ovom
satu, reci ce ti osoba koja ti se svidja: "Volim te"
ili "Hoces li biti samnom?"

Prvi deo: poljubac 1. Poljubac na ruku: Postujem te.
2. Poljubac na lice: Hteo bih da ostanemo prijatelji.
3. Poljubac na vrat: Zelim te. 4. Poljubac na usne:
Volim te. 5. Poljubac na uho: Samo se s tobom igram.
6. Pogled u oci: Poljubi me. 7. Igra se s tvojom
kosom: Bez tebe nemogu ziveti. 8. Ima ruke oko tvog
pojasa: Isprobavam

Drugi deo: tri dobra uputstva! 1. Za djevojke: Ako je
prema tebi momak grub, pomiluj ga po glavi. 2. Za
momke: Kada te devojka pomiluje po glavi, poljubi je.
3. Za djevojke i momke: Pri ljubljenju nisu potrebne
oci. Ko ih ima otvorene, cesto propusti to najvaznije.


Treci deo: Uputstva za ispravno ljubljenje 1. Previse
debele usne se na kraju smanje. 2. Ne pitaj da li
mozes poljubiti. Jednostavno to uradi ili od toga
odustani. 3. Iskoristi svaku finu ili losu priliku za
ljubljenje.

NE ZABORAVI !!!

Ruza je ruza; poljubac nije nikakav poljubac bez
velike kolicine str! asti. Zato otvori usta, zatvori oci
i ljubi ljubi, ljubi... ponavljanje je imati mudrosti.

da li je moguce?Ja sam tu poruku,pricu iliti sta vec dobila postom,onom ptt,u koverti...opusteno...

evo price...

Hodao je polako,nogu pred nogu.Glavu je spustio tako nisko, da bi, ako bi se još malo sagnuo, verovatno pao licem na mokar i prljav asfalt.Predhodnih dana je vladala susa, ali je rano ujutru pala osvežavajuca kiša,tako da se prašina koja se dizala tolike dane zalepila za ulični asfalt.
Cipele su mu bile blatnjave, košulja raskopčana,a sako je verovatno zaboravio na stolici u restoranu na Španskom trgu.Dugacki prsti leve ruke na kojima se zakorela prljavština zgrčili su se oko prazne flaše Jack Daniels-a.Kapci su mu bili naduveni,a glava ga je neopisivo bolela.Imao je osecaj da svaka dlaka kose zadaje taj bol u korenu.Opipao je lice ne bi li mozda osetio krv, ali na rukama nije video nista sem prljavstine.Stavio je desnu ruku u džep od izgužvanih pantalona ne bi li nasao nesto novca kako bi kupio neki osvezavajuci napitak,ali sve sto je dodirnuo je bilo parče iscepanog pisma koje je dobio od Lare.Istog trenutka seo je na utabanu zemlju.
Već je davno prošlo rano jutro a na ulicama nikog nije bilo.Bio je sam.Nije bilo ni zamišljenih ljudi koji žure na posao.Kao da je vreme stalo.Kao da mu je ponestalo snage, spustio je umorne ruke na mokru zemlju i, idalje spustene glave, poceo je da jeca.U pocetku bio je to tihi jecaj,pun bola i gorcine.Odjednom je nestao i niz njegovo osuseno lice, krenule su suze.Osecao se tako postiđeno,kao da je bio bos i go na centru univerzuma dok su milioni para očiju upereni u njegovu sramotu.Nije imao čega da se stidi,ali se ipak osećao tako.Možda to i nije bio stid već ogavna tuga i gotovo iščezla želja za životom koje su ga ispunile..Shvatio je da je takav osećaj indentičan sa osećajem krivice ili stida.Ali on nije bio kriv, sada je bio potpuno sam,ne u smislu prijatelja,već u smislu ljubavi,primoran da se ponovo nada sreći sa nekim i da se ponovo razočara u nju. Nije zeleo ponovno razocarenje, to s njemu ne moze,ne sme ponovo desiti, dosta mu je toga.Podigao se sa poluvlazne zemlje i krenuo ka mestu gde se nalazi most...


_{[Ovu poruku je menjao shoosh dana 04.12.2005. u 01:25 GMT+1]}

Hodao je sasvim sporo.Kao da je bio hipnotisan.Sve mu je bilo tako nevazno,daleko,kao da je postojao samo on i vreme.Nista oko njega mu nije privlacilo paznju.Sve je bilo tako crno.On je bio crn, grad, noc, njegov zivot...Sve je poprimilo neku tamnu boju.Nije se osecao lose zbog toga,naprotiv voleo je crnu boju.Bio je obucen u crno.
Iz ‘crnila’ ga je trgnuo zvuk kocnica i zaslepljujuca svetlost farova automobila koji mu se zaustavio pred nogama.Vozac se proderao ali on kao da nije zeleo da ga cuje.To mu je bilo sasvim uobicajeno.Susretao se sa smrcu gotovo svaki dan ,pa mu to, do sada, nije bilo nista novo.Ovog puta kao da mu je pomoglo da jos vise potone u sebe.Obicno je tamo negde sretao mnogo ljudi, njemu dragih ili ne,ali ovog puta video je samo nju.Crnu kao sto je i on.
Imala je dugu, crnu kosu,krupne oci uvek oivicene debelim slojem crnog kreona i pune usne boje krvi.Bila je obucena u crno,crnu majicu dugih rukava koja joj je prekrivala sake i crne kozne pantalone koje su joj se pripijale uz noge.Gledala ga je u isto vrame sa cudjenjem i sa nekom unutrasnjom radosti,kao da je u njemu pronasla nesto sto niko osim njega do sada nije i to samo jednim pogledom.
Upitao se da li je ona stvarna ili je plod njegove maste, sna.Pokusao je da se seti svakog susreta, upoznavanja ali nista.Nigde nije video crnu devojku.Imao je osecaj da mu je bas ona potrebna, sada, ovog trena, da bude uz njega, pored njega , na deset, dvadeset metara, nije bitno, samo da je vidi, da oseti njeno fizicko prisustvo.Opet kocnice, svetla...Ovaj put se trgnuo i pogledao u crni sevroletov kabriolet i setio se gde je video.
Setao se jedne veceri,kao i sada.Ponovo je utonuo u sebe.Trgnuo ga je zvuk ispustanja necega i on se sagnuo da pomogne.Kada je pokupio gomilu trzalica sa mokrog asvalta pogledao je gore i video je nju.Predao joj je trzalice koje je pokupio ,ona mu je zahvalila, a on je samo otisao ne rekavsi ni rec.
Sada je ta ista devojka sedela u kabrioletu i gledala ga sa nevericom.

evo jos jedna:

Prvi put u zivotu se osecao ovako dobro!Sedeo je u koncertnoj sali.Sa njegove desne strane sedeo je izuzetno mrsav ,prosed i jako elegantan covek.Bilo mu je drago sto jos neko, pored njega ,ceni ovakvu vrstu dogadjaja.Nije voleo kada vidi da neko dolazi na koncert ozbiljne muzike neprikladno obucen.Bilo mu je zao sto nikad vise nece imati onaj osecaj divljenja koji je imao dok je kao mali odlazio u pozorista i operske kuce sirom sveta sa svojim roditeljima.
Kako je njegova mama divno pevala...Obozavao je miris karamfila koje je posle svakog nastupa dobijala od njegovog oca.Nije ona bila preterano lepa, ali je u sebi nosila neku unutrasnju lepotu kojoj niko nije mogao da odoli.Dok je slusao kako peva imao je osecaj kao da je u nekom transu,kao da nista drugo ne postoji u tom trenutku osim muzike i nje.Sve to bi se prekinulo glasnim aplauzom,a tada kao da mu je srce bilo blizu eksplozije.Uvek je u tom prelomnom trenutku izmedju zavrsetka pevanja i aplauza osecao ekstremno jaku kulminaciju ,koja, kao da ga je odrzavala u zivotu.Sada posecuje koncerte ne bi li doziveo osecanje koje bar malo podseca na ono koje je tako voleo.Nikada to sebi nije priznao ali u dubini je znao da je to prava istina.
Svetla su se ugasila.Jedina stvar koja se pored toga nije promenila jeste i to saputanje koje se polako utisava posto se svetla ugase.Nikad nije voleo da zna ime kompozitora ni pesme.Cudno je to sto je toliko godina posecivao koncerte a da nikad nije znao koga slusa .Imao je on istancan sluh,prepoznavao je tacno koja su dela stvorena od strane jednog kompozitora.Smatrao je da ime nije bitno.Vazna je sustina stvari ,a ne njena povrsina.
Pocelo je sa solidnim solo uvodom na klaviru ,a onda....kontrabas.Zazmurio je.U krvi,pod kozom je osetio svaku notu ,svaki zvuk je imao u sebi.U glavi nije imao nista sem te divne muzike.Ne ,to nije bila muzika ,to je bila magija ,lepota ,nesto najiskrenije sto je u zivotu cuo.Prvi put i pored toga sto je cuo muziku ,on je i osetio.
Onda se uplasio, nije zeleo da se to zavrsi ,zeleo je da traje vecno.Bilo bi divno da ostatak zivota provede pored takve magije.Osetio je pocetak kraja i nije mogao da ga podnese.Poceo je da se gusi.Naglo je ustao i krenuo je na svez vazduh, ne obazirajuci se na ljude koji su mu dobacivali i prekorno ga gledali.
Uzeo je kaput i pogledao na plakat koji je bio okacen iza njega.Bio je pravougaonog oblika sa jednostavnim sarama indigo plave boje na uglovima.U sredini je pisao danasnji datum i ime pijaniste i devojke koja je svirala kontrabas.”Iris...Kakvo divno ime...Vidimo se i sutra, Iris.”