Ma isprepadali panduri čoveka, i strefila ga srčka...

Istražni sudija Zvonar obavio je uviđaj u prostorijama Gradskog SUP-a gde je u toku informativnog razgovora preminuo slikar Dragan Malešević Tapi koga je policija privela na saslušanje u vezi sa ubistvom generala Buhe. Prema rečima sudije Zvonara, u ovom trenutku zna se da je Maleševiću pozlilo dok je razgovarao sa inspektorima. Pozvana je Hitna pomoć, a lekari su samo mogli da konstatuju smrt. Sudija navodi da je dat nalog za obdukciju Maleševića ... Ministar policije pohvalio je sve pripadnike policije i BIA za učešće u akciji, a u čin pukovnika unapređen je šef beogradske policije Milan Obradović ... Po 55 pripadnika gradskog SUP Beograd i BIA dobili su novčanu nagradu od po 30.000 dinara...U obdukcijskom nalazu beogradskog Instituta za sudsku medicinu piše da je smrt Dragana Maleševića Tapija nastupila usled naglog pogoršanja dugotrajne bolesti srca i krvnih sudova. Obdukcijom nisu ustanovljene mehaničke povrede tvrdih i mekih tkiva.


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.05.2006. u 19:47 GMT+1]}

Ja sinoc procitam tu vest negde oko 3:30 ujutru na pinku.. onako kao scroll proslo.. I reko neka zajebancija u sred noci.. nisam ni obracao paznju.. A ionako je pisao nesto tipa "Dragan Malesevic Tapi priveden u policiju, gde je umro od straha" ... Tek danas na vestima cujem da je stvarno umro... Znaci da neverujes...

Kakav idiotizam - umro od straha, ha ha ha ... Jebote, mozda je covek cirkao, imao povisen holesterol i trigliceride ... Jes, usro se, specijalno ako je istina to sto se prica, bas ga onda murija moze uplasiti ...

Hah, pa ***ote, čovek je koliko znam imao problema sa srcem, povišenim pritiskom itd. Takvim ljudima je dovoljno da iskočiš iza ćoška i kažeš "Bu!" pa da ih više nema, a kamoli da se okupi grupa dobro istreniranih džulova koji ti naizmenično postavljaju kojekakva pitanja. Uostalom, možda je to samo priča da je čovek umro od srčanog napada. Možda je, eto, dobio metak u čelo. Primer samo... Zašto verujete svemu što čujete po kojekakvim Pinkovima i RTS-ovima...

pa to ti je srpski sistem..

sada ce onaj idiot od ministra da se hvali kako su ovim hapsenjima resili sva ubistva u poslednjih xx godina

„Uvek sam išao po ivici“ : Giška predložio Tapija za DB : Savet masona brani Tapija : Grupa slikara protestuje zbog pisanja medija o Tapiju

DRAGAN MALEŠEVIĆ TAPI - ("Duga") - ne postoji online verzija
"Bog je samo jedan! Jedna grupa ljudi pri Institutu za istraživanje kosmosa, koji je pod Prvom upravom KGB-a, radila je jedno dugo istraživanje o Isusu i došli su do podataka da je on zapravo živeo još osam stotina godina od svoje smrti. I da je bio u Indiji. I da je otišao na Tibet. Svako ko je bio u stanju kliničke smrti posle toga počeo bi – novi život. Postao bolji. Imao drugačiji odnos prema zemlji i ljudima, životinjama, prema svemu. Uvek sam govorio da ljudi u životu moraju da paze kako se ponašaju. Da moraju da budu dobri jer sve loše što naprave sve se to plati... Ljudi se plaše suda zemaljskog, ali to je nebitan sud. Važan je jedino sud Božiji. Ja znam da sam rođen sa ovim slikarstvom, da je to nešto što nije obrisano iz mojih prethodnih života. Sasvim sigurno znam i pišem knjigu o tome kako sam u jednoj svojoj reinkarnaciji bio Jan Van Ajk. Potpuno isto slikam, imam identičan način rada, podlogu i perspektivu, mrtvu prirodu i cveće...
U jednom drugom svom životu, početkom veka, u kome sam završio Vojnu akademiju, bio sam u svemu briljantan vojnik i ratnik osim u crtanju. A to je tada bilo važno zbog vojnih karti koje su se crtale rukom."

---

Izabrane odgovore iz ćaskanja sa korisnicima sezama u sezampro internet kafeu - ne postoji trenutno online verzija

Igra li Quake?

Ne.

Na koji si broj stavio na ruletu, kada si dobio 200 000 $?

Na 33. I posle toga se više nikada nisam kockao.

Prvo želim da pozdravim gospodina Tapija, i da mu postavim pitanje. Da li se još interesuje za epohu Templara i da li zna neki Web Site na kome može da se sazna nešto više o njima?

Da, bavim se time, ali ne bavim se kompjuterima, tako da mogu da preporučim literaturu: "Sveta krv, Sveti Gral", "Rođeni u krvi", "Fukoovo klatno", "Templari" - različitih autora. To je kod nas što može da se nađe.

Zašto se "grebete" za cigarete, a imate toliko para?

To je neko sigurno izmislio, jer pušim 4 pakle dnevno i uvek u kući imam zalihe za narednih 6 meseci. I pušim od svoje petnaeste godine.

Tema: Horoskopski znak Vodolija. Na brzaka, koja Vam je ideja u glavi "sinula" za sliku na zadatu temu?
P.S. Da li ste Vi stvarno Ja? ;)

Imam 50 slika u glavi i zapravo i nemam neku prvu ideju koju ću pre početi da radim. Ne bih mogao da dovedem u vezu temu slike sa mojim horoskopskih znakom. Do pre nekoliko meseci nisam nikome rekao ko sam bio u prethodnom životu, međutim, sada pišem knjigu o tom životu i mogu da vam kažem da sam bio Jan Van Ajk.

Objasnite nam kako uspete da nacrtate Nikolu Teslu sa očima koje prate posmatrača slike?

Ta slika je meni došla iz Astrala. Rađena je mesec dana i slikana je u više slojeva. Mislim da je efekat očiju koje prate, zapravo energija koja je na slici postavljena kao program. Slika, inače, štiti prostor od negativnih sila i loši ljudi se užasno negativno osecaju u njenoj blizini. Često su napadali vlasnika kopije ili monotipije, zbog toga što je "takvo jedno đubre" stavio na zid.

Da li je zaista dao intervju za Dnevni Telegraf da je mason? I da li se zaista slikao u odori i predstavio kao veliki majstor jugoslovenske lože? Šta misli o Dnevnom Telegrafu?

Intervju o Masonima sam dao u Nedeljnom Telegrafu, kao i u mnogim drugim našim i stranim časopisima, jer se godinama bavim proučavanjem te teme. Uvek je stajalo da sam ja stručnjak i poznavalac te oblasti, a nikada nigde nije pisalo da sam ja član neke masonske organizacije. Na fotografiji koja je objavljena u NT-u, nalazi se zapravo Grand Komander Vrhovnog saveta Jugoslavije, a ne Veliki Majstor. Grand Komander se nalazi na čelu takozvane Crvene Masonerije - škotskog rituala koja obuhvata od 4-33 stepena. A Veliki Majstor je starešina Plave lože, od 1-3 stepena. Identitet, nažalost, nije mogao da mu bude otkriven, i on je na fotografiji zamućen. Do sada sam imao najmanje 50 mogućih kandidata sa slike, ali ipak će njegov identitet ostati tajna.

Odakle potišu vaša znanja iz oblasti ezoterije?

Godinama se time bavim, a onaj gore mi je i dozvolio da do tih saznanja dođem ulazeći, malo po malo, ali bez želja da saznam sve, jer mislim da to i Tvorac ne bi dozvolio.

Ima li boljih načina da se počne slikarska karijera od falsifikovanja bioskopskih ulaznica?

Verovatno Aleksandar slabo poznaje ono čime sam se ja bavio… Bioskopske ulaznice nikada nisam falsifikaovao. Ako misli na vozne karte - to DA! To DA, jer sam od malena voleo da se vozim u Rols Rojsu. Zato sam tako i počeo, i hvala Bogu do sada sam izdržao sve. I još uvek se vozim u Rolsu.

Dragi Tapi, da li je dovoljno da čovek nešto stvarno želi, svom snagom, da bi to i dobio?

Da. Samo treba jako želeti i sve će se ostvariti. Ali važno je imati pozitivne misli. Znači, pozitivnim mislima da se na častan način dođe do nečega, i treba raditi - sve će se ostvariti.

Da li je i gospodin Tapi inovator kao što je bio i njegov otac?

Da, imam 5 svojih patenata. Jedan od njih je novo rešenje "ekstrudera" za preradu plastičnih masa, a ostali su više neka tehnička pomagala, ništa genijalno.

G-dine Tapi, kako se osecaš kada igraš kompiš, a tvoj hobi je slikarstvo? Da li bi ostavio slikarstvo zbog igranja na kompišu?

Uopšte ne želim da priđem kompjuteru, jer znam da bih toliko zavoleo to, da bih gubio mnogo vremena. Uopšte ne želim da ga uključim, jer malo imam slobodnog vremena. Samo mi još to treba i onda je stvarno gotovo!

Šta mislite o Dalijevom "Portretu mrtvog brata" i autoportretu sa Galom u ogledalu?

Ja volim sve Dalijeve slike.

Gospodine Tapi, da li ste član, i ako jeste, koje masonske lože? Ako niste, odakle vam tolike pare? (Nemojte samo reći kako su vaše slike vrhunska umetnička dela, pa su tako skupe).

Ako bi masonerija bila neka dobrotvorna ustanova koja poklanja pare, ja bih voleo da svaki Jugosloven bude član bar u dve-tri. Bili bi najbogatiji na svetu.

Da li ste falsifikovali neka dokumenta za lične potrebe (i koja)?

Kad sam bio sasvim mali, otputovao sam prvi put sa 17 godina, a majka mi je garantovala za pasoš, pošto sam bio maloletan. U ranoj mladosti, ne mogu baš za sebe da tvrdim da sam se koristio pravim dokumentima.

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 20.12.2006. u 20:10 GMT+1]}

Ko su templari ??

Pitaj Umberta Eka? :)))

doomed: lepo mu reci da procita "Fukoovo klatno" :)

odgovor

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.05.2006. u 19:44 GMT+1]}

A sta sa nama koji misle da je hriscanstvo izmisljotina coveka? Isto kao i vecina drugih religija?

PS: cisto da bude jasno ne pripadam sloju koji svet gleda sa cisto naucne strane ali isto tako nisam zemljoradnik iz IV veka da verujem u hriscanstvo.

PPS: secret ono kao ostavis link ka tim tekstovima ne moras da copy/paste-ujes sve ovde.


A sto se tice masona meni ni to ne pije nesto preterano vodu ali eto ljudi vole da veruju u svakakve budalastine ... kolko ja vidim ovde se ispostavilo da je to u stvari ono sto i jeste grupa umisljenih ljudi.

par puta se desilo ili da je tekst premešten na novu lokaciju, ili je arihiva down ili je u potpunosti izbrisan..etc. JEDNOSTAVNO trenutno ne postoji on-line verzija svih tekstova ovde postovanih

Najbolji primer koji ilustruje ono o čemu ja govorim je link koji je postovao PsYhO u prvoj poruci...see his link from above...

---

TAPIJEVO "AUTOBIOGRAFIJA" ...deo iste ... zahvaljujem Jeleni Kaličanin - trenutno je nema na webu zato ide veci deo teksta

Rodjen sam 1949. godine, u Hilandarskoj ulici, tik uz Radio Beograd. Čim sam prohodao počele su igre sa decom na ulici. Automobila nigde. Ali, otkad znam za sebe, stalno sam nešto majstorisao. Imao sam neki Božji dar, da od drveta, nožićem, nekim turpijama koje su ovde mogle da se nađu -napravim čuda. U to vreme deca su vozila kolica koja su se kotrljala na tri kuglagera, i ja sam sebi, pre nego što sam pošao u školu (a pošao sam sa šest godina), napravio prva kolica. Problem su bili kuglageri, koji su se mogli naći na otpadu na Dorćolu. Otišavši tamo doživeo sam fascinaciju u tom velikom svetu čije su se dveri otvarale pred mojim očima: video sam jedno veliko bure prepuno kuglagera!
Pošto sam bio toliko mali, nisam mogao da se propnem dovoljno da sam biram, čuvar otpada je preturao, preturao i, našao odgovarajuće, odlične, pa sam se ja, praktično, u prvi razred "uvozao" sa najboljim kolicima u ulici.
Na mestu sadašnje zgrade "Politike", nalazila se stolarska radnja Lazara Komendića. Čika-Laza me je pustao da svoje slobodno vreme provodim u njegovoj radnji. On me je učio koje daske mogu da koristim. Tako sam ja, već u prvom osnovne, imao razvijen biznis sa tim kolicima. Prodavao sam ih i dalje od moje ulice: deci iz Vlajkovićeve, Lole Ribara, iz Kosovske ulice, sve tamo do parkića kod Skupštine.

Izuzetno dobro sam živeo od tih kolica. Pare sam čuvao, iz prostog razloga, što nisam imao na šta da ih trošim. Inače sam i tada bio široke ruke: decu sam vodio u poslastičarnicu kod Kovačevićke, prekoputa današnje zgrade “Politike”- na šlag. Vodio sam ih i u “Alhambru”, koja se nalazila na uglu Nušićeve i Kosovske ulice, gde su bile sjajne tulumbe.
Za mene je vrhunac uživanja i zadovoljstva bilo je da kupim senf u prodavnici "Pančevački rit", koja se nalazila na uglu Cetinjske i Hilandarske. Senf se tada prodavao na kutlače, i meni je najveće uživanje bilo da kupim senfa za tri banke i pola kila hleba i da odem na neko svoje tajno mesto i tamo sedim i jedem hleb i senf... To sam mnogo više voleo od kolača.

PART II

U to vreme sam provalio još jedan zanimljiv fazon. Deca su počela da skupljaju sličice: bili su roboti na napolitankama i "Životinjsko carstvo" na mlečnim tablama i ja sam ukapirao da se distribuiraju tako da svaki deo grada dobija pakete sa istim sličicama. Zato sam obilazio sve te krajeve Beograda, menjao sličice i u svoj kraj donosio one kojih tu nije bilo. Prodavao sam ili menjao sličice za srebrne petobanke, kojih je tada bilo u izobilju. Bile su to petobanke iz doba Kraljevine Jugoslavije, sa likom Kralja Aleksandra, od dvadeset sa više i od deset sa manje srebra. U kujundžijskoj radnji u Balkanskoj ulici, kod bioskopa "20 oktobar", dobijao sam pošteno - pet banki za pet banki. Te petobanke sa kraljevim likom mogle su tih godina da se nađu u svakoj kući, a i deci je bilo lako: mogla su da ih uzimaju a da im roditelji ne zamere, jer ta sitnina nije, praktično, ničemu služila.

Tako sam došao do prvih ozbiljnih para. A kada sam već stigao do tih para, prestao sam da radim kolica. To je bio, pored ostalog, i težak posao, a i oduzimao je mnogo vremena. Nije, sem toga, bilo ni alata koji postoji danas, nego se sve radilo ručnom testerom, turpijama, dletom...

PART III

Jednoga dana, moja je majka, otkrila ispod ormana moj štek sa novcem, rekla ocu, i oni su odlučili da mi za te pare kupe - harmoniku. Harmonika je bila marke "Feldlmester". Moja nastavnica Alma Patin je živela na uglu ulica Narodnog fronta i Balkanske, i ja sam morao tu harmoniku da nosim iz Hilandarske ulice, niz Balkansku, pa onda nazad... Nisam voleo da sviram, a morao sam. Uz to su mi i roditelji, pošto su videli da imam pare, rekli da sada i plaćam te časove. Em sam morao da sviram, em sam morao to da plaćam!
Godinu dana sam išao na te časove i uredno ih plaćao, a već sam tada počeo da grabim svaki povoljan trenutak da nešto crtam, što mi je, opet, vrlo dobro išlo od ruke.
Tako mi se desilo da otac pred gostima krene da me propituje: 'Ajde "Žikino kolo" - ja ne znam; 'ajde ono, 'ajde ovo kolo - nemam pojma. Tu mi otac izvuče uši da ne vide ostali, i kaže: "A, prodaću ti ja tu harmoniku!" Ali stvarno: već sutradan ujutro mi smo, majka, otac i ja, krenuli put Slavije (harmoniku sam, naravno, opet vukao ja), došli smo do "Komisiona". Harmonika je u izlogu stajala puna tri meseca dok nije prodata, a mi smo išli svake nedelje - onako se fino obučemo - da vidimo da li je još tamo ili su je prodali... Najzad, posle tri meseca, harmonika je bila prodata. i to je bio moj najsrećniji dan u životu. Sutradan sam sa ocem otišao po pare i, normalno, očekivao da će one pripasti meni. A otac mi je kaže: "Kakve pare? Pa mi te izdržavamo!"

To sam doživeo kao ozbiljan udarac, ozbiljno životno iskustvo, i posle toga više nikome nisam verovao kada su pare u pitanju. Tu sam navukao takav kompleks da nijednoj banci nisam davao na čuvanje. Novac sam ili brzo trošio ili sam ga davao, ne uz neki interes, nego onako... Nisam ulagao u sulude projekte, ali mi je uvek draže bilo da ga poklonim nego da ga držim u kući, a kamoli u banci.


PART IV

Moj otac je bio novinar. Tada su urednici redovno išli na prelamanje lista. Štamparija je bila u Vlajkovićevoj ulici, gde je i sada štamparija "Glasa", i tu su se, pored ostalog, štampali i dečiji stripovi. Kako se to štampalo sedam dana unapred, ja sam bio glavna fora u prvom razredu osnovne, iz prostog razloga što sam ja novi broj uvek imao - unapred.
Naplaćivao sam čitanje, upola cene, a precrtavao sam stripove i napravio izložbu u holu moje zgrade. Imao sam tada dosta vremena, pošto je škola bila nikakva, ništa se tu nije učilo, a i išao sam u srednju smenu, od dvanaest do dva. Namestio sam tako pano ispred vrata i vukao ljude da dođu na izložbu. Cene ulaznica su bile: pet dinara za odrasle, dva za decu. Decu sam puštao besplatno, dok su odrasli - koje je uglavnom mrzelo da gube vreme na neke dečije izmišljotine - nalazili neke izgovore i obično mi davali po dva-tri dinara, tek da ih ostavim na miru, i nastavljali svojim poslom. Bio sam im simpatičan, a ja sam, na jednu finu foru, žick'o.
I uopšte, stalno sam pravio pare... Prvi put sam tapkao karte za film "Traper Keli". Video sam da je potražnja velika, da će nestati karte i... krenuo u akciju. Moram da napomenem da sam u to vreme morao rano da se vratim kući, do osam uveče. Kupio sam karte za večernju predstavu, baš od osam sati, i računao sam da ću sve da prodam do deset do osam, pa da trčim kući. Kupio sam osam karata, stao tamo, kad odjednom, prilazi mi neki glavati i kaže: "Ja sam iz policije. Moraš da mi daš te karte." Ja mu dam, srećan što mi nije izvukao uši. A onda, mesec dana kasnije, vidim istog tog čoveka, tapka karte. Tapkaroš.

Tada sam počeo da se bavim sportom, ne bih li jednog dana našao tog tipa i vratio mu za onih osam karata. Kada se otvorio Dom omladine, stave mene da cepam karte na ulazu, jer sam nekako bio najbolji za vrata. Bilo je veoma zanimljivo: Medju prvima svirale su "Siluete" Zorana Miščevića. Jednog dana, ugledam Gradu, onag što mi je uzeo karte kod bioskopa "20. oktobar". Kažem ja njemu: E, sad ću da te prebijem za one karte što si mi uzeo. A Grada - čovek koji je kasnije postao poznati menadžer i učinio mnogo za našu rok-scenu i doveo sve Bosance ovde u Beograd – pokloni mi žvake (jer ipak sam ja bio još dete), i kaže:”Nemoj da me biješ, evo ti žvake." Nisam ga tuk'o.
Ovu priču sam ispričao u TV emisiji "Crni biseri", drugi put kad sam gostovao kod Vanje Bulića. Priča je prerasla onu epizodu oko tapkanja, budući da je Grada postao zaista veliki jugoslovenski menadžer. Mnogo se toga u našoj muzici dogodilo upravo zahvaljujući tom čoveku. Sve to ima veze i sa mnogima koji su napadali mene, govoreći da sam bio tapkaroš. Grada je samo jedan od primera - i on je bio tapkaroš, a njegov menadžerski angažman je i te kako "oplodio" jugoslovensku muziku. Ali, tako je to: mi smo takav narod, i normalno je da iskonstruišemo, da se takvim pričama bavimo...

PART V

Još pre nego što sam završio osnovnu školu, uspeo sam da napravim jedan pristojan kapital. U to vreme bilo je zabranjeno posedovanje strane valute. Bilo je kažnjivo; ljudi su zbog toga išli na sud. A ja zaradim pare pa kupim dvesta dolara. I, uopšte, nisam gledao na valutu, razne pare sam kupovao. Jednom su mi prodali nevažeće belgijske franke, prešli me, nisam znao. Imao sam generalni plan da, kad skupim dovoljno novca, odem u inostranstvo i tamo živim, iako mi ni ovde ništa nije falilo. Kažem: uvek sam savršeno živeo. Odela sam šio kod jednog Makedonca čija se radnja nalazila pored hotela “Bristol”. On mi je šio kratke pantalone i sako kao odelo - bio sam glavna fora. Prvi sam u ulici imao šimike... Uvek sam imao šmeka za oblačenje, umeo sam lepo da se obučem. Tada su svi bili manje-više siromašni, nije bilo većih socijalnih razlika. Razlika je bila u tome što je, recimo, neko ko je bio funkcioner, u to doba kad sam ja bio mali, mogao da ima dva odela, dok su ovi ostali morali da se zadovolje sa po jednim.

Moj otac nije dozvoljavao da uđe gramofon u kuću, i ja nisam kupio gramofon, ali sam zato nabavljao ploče. Ploče su bile izuzetno skupe.

PART VI

U mojoj kući su takođe stanovali neki vrlo “visoki” udbaši, koji su imali “velike” privilegije. Te su privilegije, zapravo, bile smešne. Posle nekog prijema donosili bi kući poneku bananu, pomorandžu. Njihova deca su sve delila s nama. Tada je bilo: prvi “bezec”, drugi “bezec”, pa kad on izađe sa bananom, a nas dvanaestorica čekamo na griz. Uvek je neko bio alav, uvek bi neko zahvatio malo više, a mi ga onda bijemo. Sećam se pokojnog Nidže Budimirovića koji je imao najveći griz. Inače je stanovao na tavanu u Hilandarskoj broj šest. Imao je običaj da puši u krevetu pa je jednom zajedno sa tavanom izgoreo…

Jedini koji je remetio mir u ulici bio je Pera Obućina, dečak koji je tako umeo da zavija kao sirena, da ne poveruješ! Njegova majka ga je često slala u bakalnicu. Prvo po hleb, pa kad donese hleb kući, šalje ga po luk…
A on nikada nije išao normalno, nikada nije hodao. Uvek je trčao i zavijao kao sirena, a svi roditelji u ulici su ga, užasnuti, svim i svačim gađali sa prozora, sačekivali, pretili mu batinama, pa i tukli. A njemu se to nekako osladilo, pa je terao inat: počeo je da zavija i u doba kad svi spavaju, oko tri noću, u potpunom miru - tada nije bilo nikakve buke, nije bilo automobila. Pera Obućina je bukvalno celoj ulici kidao nerve.

PART VII

U to vreme se znalo da su ploče glavna šverc-roba, a posebno su se po toj raboti proslavili fudbaleri. Oni su, kad god odu u inostranstvo, donosili silne ploče. Najbolji izbor ploča bio je u komisionu u Nušićevoj ulici, i ja sam tu kupovao sve, ali mnogi to sebi nisu mogli da priušte. Zbog toga sam dosta mlad bio pozivan na žurke. Uvek sam sedeo pored gramofona, da mi ne bi pokrali ploče. Bio sam klinac, ali, na neki način, glavna fora. I dobro sam nadgledao dragocenu imovinu - nikada mi nijedna ploča nije nestala.

Upoznao sam tu mnoge ljude koji su bili stariji, po dve, tri, pet godina, ljude koji će kasnije postati čuvene face u Beogradu. Iz dobrih su porodica, starih beogradskih, bogatih, a sada kad ih vidim (one koji su još u životu), sa žaljenjem konstatujem da su većinom na granici egzistencije. Samo za jednog znam da je u Nemačkoj postao poznati hirurg.

Inače, tada smo se tukli, ali sve na ferku. Znači, sve je dogovor. Kad se kaže "predaja" – onda je predaja. Ja sam trenirao rvanje, ali je nekada padao dogovor da nema rvanja. Samo boks. I - poštuješ dogovor. Sve je to bilo časno, nije bilo neprijateljstava. To što se pobiješ sa nekim, ne znači da ćete sutra biti neprijatelji.

Pričalo se da su stariji mangupi - u našoj ulici ih nije bilo, nego oni iz poznatih krajeva, sa Dorćola, iz Sarajevske - umeli da se tuku i lancima, noževima, ali ja to nikada nisam imao priliku da vidim, niti da upoznam nekog od tih ljudi.

PART VIII

U mojoj ulici bila su tri automobila - Opel Olimpija, koji je vozio Dr Isidor Papo, zatim je neki Kosta, general Markosove armije vozio "fiću", i bio je tu jedan bokser, za koga se pričalo da ubija ustaše po Nemačkoj. On je stalno doterivao neke dobre automobile - Mercedes 190, Opel Kapiten... Stalno menjao automobile: vozi jedan tri dana, pet dana, sedam dana, pa ode opet tamo i doveze novi. Posle sam saznao da su oni, u stvari, išli tamo da razbijaju te bande a u povratku krali automobile i ovde uzimali mnogo love. Odavde su nosili tablice, nosili blanko papire, krali kola i ovde ih prodavali.
Glavnu senzaciju napravio je jedan Ševrolet Bel Air 1955. godine, koji je vozio ambasador neke crnačke zemlje. Stanovao je u iznajmljenom stanu u mojoj kući. Kola su bila one kredenac zelene boje, sa belim krovom. Tu su dolazili ljudi, porodice, nedeljom, da se slikaju pored ambasadorovog automobila.

Prvi auto? Mnogo sam automobila imao. Prvo sam, čini mi se, Taunusa vozio... Ali, nisam siguran. Menjao sam toliko automobila da uopšte ne bih mogao da ih nabrojim…

---

Tapi u Italiji... - deo storije o Tapiju iz knjige Marka Lopusine "UBIJ BLIZNJEG SVOG"

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 03.09.2006. u 16:01 GMT+1]}

Ne ali meni nije jasno cemu sve ovo o krajnje nebitnom liku???

Da zanemarimo sve ostalo i da se usresredimo na njegovu umetnicku stranu!!! Kakav je on to slikar bio ... bio je SRPSKI slikar sto sve govori ... slikar kojime se odusevljavaju neobrazovani zemljoradnici iz centralne srbije ili uopste 50 % srpskog stanovnistva koje jeste neobrazovano (mozda vam ovo udara u sprski ponos ali ovde je preko 60% ljudi nepismeno a nekih 20~30% ne zna da se potpise). I sta znaci tamo nekom pratiocu staljina i njegove idelogije da on vidi na primer Dali-ovu sliku ... reci ce kakvo je ovo s***** ... a onda mu pokazes sliku seljaka pored magarca koja je za niansu losija od fotografije te iste situacije i on ce reci fantasticno ... carobno itd itd.

Ako neko ne zna on je bio Realista i to onaj hardkor ... da prevedem ono sto vidis to i naslikas sto se po meni ne razlikuje ni malo od fotokopir masine da ne kazem falcifikatora.
U realismu ti pokazujes vestinu u slikanju ali tu nema umetnosti ... imas milion likova koji crtaju pejzaze i prodaju ih na ulici za 200 ~ 300 din.

I tih kolko vec "umetnika" sto su se javili u odbranu tapija mogu da si pucaju u celo odma ako oni sami ne vide koja je on sarada bio i svrstavaju njega medju sebe.


PS: kolko je meni poznato masoni se nikad ne exponiraju i niko ne zna ko su oni u stvari a oni "kao" vuku konce ... i sad nije mi jasno sto se oni deru na sav glas kao mi masoni ... cvece i prolece itd itd... Po nekoj definiciji za masone i njihova delovanje se ne zna.


Sve u svemu ja predlazem da se vecina ovih postova obrise a tema ne mora da se zakljuca ali iskreno ne vidim svrhu ....

I nije mi jasno sto si ti zbog gojka postovao ovo sve?

A sta se vi bunite?

Ako vas ne zanima Tapi, i njegova zivotna istorija, zasto onda dolazite na ovu temu i citate ovo uopste?

Culi ste na vestima da je umro, culi ste i zasto, i cemu sad pljuvanje po ovoj temi ako vas dalje stvari ne zanimaju..

Iskreno, meni su svi ti tekstovi bili zanimljivi...

A isto tako je interesantno da su supci koji su krenuli da laju na diskusiju, krenuli tek kad se nasla prva budala, pa su se kao okurazili i odjednom svima smetaju dugacki postovi & etc...

Ne care... Nisu se "NAMA" smorili dugi postovi nego bi trebalo da napiše source texta a ne da ispadne da je on lično napisao.

Pod ostalom tako bi znali koji sajt da stavimo u bookmarks.

btw kaži što si tako negativan lik?


edited: ahh sada kontam zašto si tako negativan!! Ako hoćeš da vređaš MoHicAn-a uradi to preko PP ali nemoj mene da vređaš ili bilo kog drugog preko foruma.

1. Nisam Ja pokrenuo temu, a ako je tema već pokrenuta, istu ću popuniti zanimljivim postovima, sto uvek i radim. Istovremeno napominjem da je vise puta od strane ES tima ukazivano da pored linka date i tekst u slucaju da link "nestane". Isto sam sam ispostovao - čist primer ovoga o čemu pričam je link u postu startera ovog topica. Tacnije ko garantuje budućim čitaocima, da će moći da date tekstove moci pronaci u nekom buducem periodu - što znaci Igore da iste, neke od tekstova ne mozes da stavis u Bookmark, jednostavno jer isti ne postoje VISE online

2. Kada komentarises nekoga ili nesto, radis to tek po sakupljanju relevantnih info - ko, sta, gde, kako, zasto? - uvek pokusavam da detaljnim postovima upoznam sto vise zainteresovanih za pricu i eventualno prosirim raspravu na temu

3. Na ES-u je moguce ignorisanje pojedinih foruma, pa ne vidim valjan razlog za bilo koga da komentarise ono sto mu se ne dopada u vidu TEME koja je pokrenuta

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 03.09.2006. u 15:53 GMT+1]}

i posle ti pricas o nekoj nepismenosti i neobrazovanosti? :D Kazes, svaki neobrazovani seljak je cuo za Tapija? Verovatno. Isto kao sto su Dali i Pikaso verovatno jedini slikari za koje svi 'znaju'. S tim sto vecina verovatno zna i da napise njihova imena :D :D strasno..



ajde ti to uradi pa onda tako pricaj, ok?



zar je on ikada krio da je bio falsifikator?
hoces da kazes da nije majstorstvo ono sto je on radio? imas pravo da to omalovazavas samo ako ti mozes bolje...

Novi prilozi za Tapijevu biografiju na ovom veoma zanimjivom linku

http://www.srs.org.yu/NewHtm/konferencija.htm

Ma pusti seselja, kada je on rekao nesto pametno...

Izvini jesam mozda pogresno napisao njegovo ime? Ili ti mozda znas nesto sto ja ne znam a on se u stvari ne zove Salvador Dali?

Dali-a sam naveo zato sto sam ja odusevljen njegovim delima i nisam bas siguran da za njega svi znaju ... dok je za pikasa druga prica al on me nesto ni ne impresionira (i on je imao periode tog realizma i stvarno je mogao pod da ocisti sa tapijem u vestini slikanja ali on uopste nije po tome poznat ... npr ako se dobro secam tu je slika zene u postelji na samrti ili tako nesto koju je uradio na akademiji) a bio sam i u muzejima oboice i u dali-ovoj kuci.

To pod jedan pod dva ja sam govorio o slikarstvu ne o njegovim mogucnostima kao falcifikatora i kao slikar on ne da nije umetnik nego ...
Mozda ti gotivis sliku suncokreta koja se ne razlikuje od fotografije istog da ti stoji u dnevnoj sobi onako 2x1 m, ali meni je to gadno.

PS: Jos uvek nisam video da se neko divi falcifikatorima i mislim da je to pogrdan naziv ono da ti uprostim neki ekvivalent tu je lopov=falcifikator. I jel se vodi ovde polemika kad umre neko od onih "slikara" sto prodaju slike preko puta skc-a ?? Posto ja ne vidim veliku razliku izmedju njih i tapija.


PPS: A o tvojoj pismenosti i obrazovanosti govori samo to sto imas iole pozitivno misljenje o tapiju.

Mohican, nemoj previše da kritikuješ stvari o kojima ne znaš dovoljno.

Ti (možda se varam, ali čisto sumnjam) si samo laik za slikarstvo i ovo što pričaš o realizmu ima vrednost 0. Možda nekom na prvi pogled Balzak deluje kao debil koji opisuje jednu kuću na 20 stranica (realizam), ali to je tako samo na prvi pogled. Jednostavno nisi kompetentan.
Salvador Dali te verovatno impresionira zato što je drugačiji i njegove slike nemaju smisla (bukvalno nemaju smisla, ako dobro znam cilj nije da se slika razumski shvati, nego je to kao komunikacija sa nesvesnim (Jung) što je po meni čista glupost, ali nisam kompetentan da bih to kritikovao. Isto tako ne bi ni ti trebao) što pokazuje koliko se razumeš u to o čemu pričaš.
Možda se varam, možda si ti ekspert i stvarno imaš pravo da tako kritikuješ realizam.

Da se ukljucim u diskusiju.

Licno podrzavam secretove postove. Kao sto neko vec rece kome se ne svidja neka zaobidje post.

O Tapiju: Stvarno dosta zanimljiv lik, i da secret nije postovao onoliki ( i to zanimljivi) materijal nikada nebih saznao neke pojedinosti o njemu. Mada ja bih prije rekao da je Tapi gomilu stvari izmislio o sebi, takodje tu su ogromni elementi tzv. "kurcenja" od onog bio sam wunderkind, u osnovnoj je vec dizo ogromnu kintu, pa javno kurcenje kako je on mafijas, pa mason, kako je faca i kako ce njega neko da kokne. Ali stvarno stivo je veoma zanimljivo za citanje, a ne bi me cudilo da neko uradi film po njegovom zivotu i da uskoro ponovo gledamo nekog novog Pinkija/Schwabu u vidu Tapija.

I za kraj za secreta: jel moze jos malo teksta o masonima. Ko su ili "domaci poznati masoni" ? U stvari kako su oni nastali, sta se o njima zna, koja im je djelatnost, i koliko u svemu tome ima istine ?

P.S. Koliko je tema zanimljiva svjedoci i trenutnih [ Pregleda: 595 | Odgovora: 36 ]

Znas njegovo ime ali ne znas srpski jezik.



Zaista zvucis kao laik koji bi zeleo da drugima deluje kao strucnjak. Da ne studiras slucajno istoriju umetnosti? Ako ne, onda ne pricaj o stvarima koje ne razumes.



Za pocetak, mislim da je bedno kada neko pljuje nekoga koga ne poznaje i plus nekoga ko je umro. Imam pozitivno misljenje zato sto sam imao priliku da ga upoznam, bio sam mu vise puta u kuci i znam kakav je bio kao licnost.
Jedna bitna razlika izmedju tih 'slikara' i Tapija je u tome sto je on, za razliku od njih, bio poznat. Sto se tice onoga o falsifikovanju (instant skola pravopisa: falsifikator a ne falcifikator), ja se divim necemu sto je dovedeno do savrsenstva. Isto tako se divim i Ronniju Biggsu koji je izveo veliku pljacku voza na kranje dzentlmenski nacin, niko nije stradao.
Divim se i Franku Abganele Jr.-u, a ako ne znas je on, potrazi njegovu knjigu "Catch me if you can" ili odgledaj istoimeni film koji uskoro izlazi.
Sve je to majstorstvo, da ne kazem umetnost.
Ako je tvoj mozak suvise zatucan da to shvati, tj ako za umetnost smatra samo ono sto pise po raznim istorijama umetnosti, onda blago tebi...
Treba da naucis da poshtujes tudje umece i da postujes mrtve.
Ali to je vec stvar vaspitanja...

secret odlicno!
Samo sibaj ko nece da cita ne mora!Nigde ne pise da je obavezno citanje svih tema

Dobro odustajem ne znam ni zasto sam se upustio u ovu temu ... moje postovanje mora da se zasluzi a neko ko se koristi lukavstvom da bi naveo priuke ljude na nesto nikada nece biti pozitivan u mojim ocima.


A to sto se on tripuje da je mason (ako postoje u sta sumnjam) to moze samo da sanja. Pod jedan ako nista drugo masoni se ne exponiraju.

I incubus ... vrati se na intelli ... sta tamo niko ne dolazi pa ajd ima isti djavo na es/madzone a puno ljudi pa njih da smaras ...