Vec uobichajena pojava; ne samo za manje od 1 CSD, nego i za apoene od 2, pa chak i 5 CSD.....

za manje od dinar se ne cimam ali uvek ima vise kusura. sav kusur ubacujem u teglu od 5 litara i u proseku za mesec dana skupim oko 20 evra. kad napunim teglu odem do menjacnice i kupim evro jer niko nece da ukrupni toliku kolicinu a za sitnis mozes sve da kupis, pa zasto ne bi kupio devize. btw, od kusura sam kupio skystar2 karticu, satelitsku antenu i kamaru praznih DVD-a.

Ja takodje koristim taj sistem, samo sa povecom kasicom(nije prasica :))

Ovo ti je jako dobro

Sto se tice kusara ovde kod mene stim nemam problema, ali imam problema stim kad mi kao "slucajno" ukucaju jos plus dve ili tri kafe i naplate mi mesto 100 din, jedno 250 ili 300 din. i onda jos mi kao ne mogu vracati pare jer je to sve u masini...
Poz.

:) :) :)
mislim da bi taj citat mogao i u "Bisere"....Biseri ne moraju da budu samo baljezgarije :)

Ne uzimam kusur manji od 5 dinara, to uopste ne moze da utice na ekonomsku situaciju prosecnog coveka, pogotovo sto posle nekog vremena pojedini prodavci to pocnu da pamte, pa sledeci put kad kupim nesto za npr. 272 dinara, oni mi naplate 270...

ima jos postenih ljudi...ali bi zabranila trgovinskim firmama da formiraju cene tipa 19.90; 99.90 i slicno. prvo sto su im ljudi na kasama poluobrazovani pa ne umeju da izvrse najprostije matematicko zaokruzivanje cifre a uz to su jos i nevaspitano bezobrazni, neljubazni sto ima je mala plata pa bi i oci da ti izvade ako mogu. dakle samo bi bile dopustene okrugle cene i tu nema greske..

hmmm
u c market prodavnici na relativno vidnom mestu kod kase sam procitao uputstva za kasirke.
izmedju ostalog stajala je napomena da obavezno zaokruzuju iznose racuna na vecu cifru.
a sto se tice apoena ispod 1 din, i dalje nailazim na apoene od 50 para, u par prodavnica usrdno vracaju kusur do .5 dinara

@pctel
sto se tice tog "zaokruzivanja " racuna, slazem se i u biti sistem pali kod manjih prodavnica, ali .. u izvesnim prodavnicama takav sistem ne moze da upali (c market), isti je sistem kod velikih prodavnica.
inace caka iz jedne srednje prodavnice, kasirka kuca i kuca i kad dodje na red vracanje kusura :
K> imate li 7 din sitno
M> ne
K> moracu da vam dam zvaku umesto kusura.

prodavnica sa dosta velikim brojem musterija, koja je prodavala, pretpostavljam tone zvaka. naravno zvake dobijas po malo skupljoj ceni.
Jednom prilikom prijateljica iscenirala sledecu situaciju
K> imate li 7 din sitno
M> ne, ali imam zvake
K> molim!!!
M> pa kad vi meni mozete davati zvake umesto kusura, valjda mogu i ja da vama platim sa tim istim zvakama
K> pa to ne moze tako, sta vi zamisljate ....

Zanimljiv sistem kod vecih prodavnica, a i kod nekih manjih, jeste sto kasirke moraju da nadomeste dnevni manjak u kasama i da ne maznjavaju visak. istovremeno taj manjak mora da se proknjizi zbog sravnjivanja viska/manjka na kraju god. i isti mora da se iskaze u knjigama. sad me zanima ko kupi kajmak u celoj toj prici.

Stvar je vrlo prosta - zakon kao zakon je isti za sve, i prodavac mora da vrati kusur, bez obzira na njegove price - kupac moze da pozove inspekciju koja ce sigurno kazniti prodavca ako on ne zeli da proda robu.

A to se ne primenjuje jer je ocigledno vecini kupaca to nebitno, i ne trude se da insistiraju na svojim pravima - da neka prodavnica trpi 2-3 tuzbe dnevno zbog toga, vrlo brzo bi se promenilo i "uputstvo za kasirke"

Problem je naravno i sto prodavnice nemaju dovoljno sitnog kesa, ali taj problem je samo posledica sto niko nista ne preduzima po tom pitanju - a resenje ce upravo poceti da se nalazi pocevsi od kupaca i njihovom insistiranju na postovanju njihovih prava i novcanika.



Mozda ti jesi na nuli - ali prodavnica sigurno nije u minusu ;)

Jedno je ako prodavac ima a ne zeli da vrati kusur a drugo ako nema u kasi sitnog novca za kusur. Stavite sebe u situaciju prodavca, nestane vam sitnog novca (doneli ste na pocetku smene, ali posle 100 kupaca sa krupnim novcem - nestalo). Sta cete uraditi:
a) Napustiti radno mesto i otici da trazite sitan novac po gradu
b) Izbaciti napolje sve kupce koji nemaju sitan novac i reci im da se vrate kad usitne
c) Dati im besplatno to sto hoce da kupe a cenu odbiti od svoje plate
d) Dati im neku sitnicu u vrednosti kusura i nastaviti sa radom

Moguce da se desi jednom ili dva puta (ali u velikom vremenskom razmaku). U suprotnom trgovac, ako radi za drugoga, treba da dobije otkaz jer je nesposoban za trgovca ili ako radi za sebe da zatvori radnju i prestane da se bavi trgovinom iz istog razloga.

a) sitan novac se ne "trazi po gradu" jer se nije nigde sakrio ;) (znam da nisi mislio bukvalno, ali dobro dodje k'o shlagvort). postoje specijalizovane ustanove koje se nazivaju "banke" sa kojim se ovo moze lako urediti.

b) i c) ne bih komentarisao

d) kad vidim da pretura po kasi i vrlo ljubazno sa osmehom mi kaze da ima problem sa sitninom koje nema ne uzimam ni ponudjen sitnicu za zamenu. necu sigurno propasti za toliko. ali kada mi napravi problem sa kusurom jos pre nego i sto otvori kasu i pocne da nudi raznorazne gluposti sa astronomskom cenom onda vrlo uporno cekam svoj kusur.

Ma nema sta mi sebe da stavljamo u ulogu prodavca, predsednika republike i sl... kad mi to nismo - Prodavac je duzan da obezbedi neophodne uslove za svoje poslovanje, jer on ne postoji zbog kupaca, vec zbog svog profita. Nije on humanitarna organizacija pa da covek bude zahvalan istom zato sto postoji i da razmislja o njegovim problemima.

Cela stvar uopste nije problem, jer je vise nego ocigledno da vecinu kupaca nije briga za svojih "nebitnih par dinara" pa onda ni prodavci nemaju problem - jedna zvaka resava posao, i cao.

Da nije tako, prodavci bi pritisli NBS i problem bi bio odavno resen promenom pravila poslovanja radnji, i jednostavnog dolazenja do sitnog novca.

Problema, ocigledno, nema - a i proizvodjaci zvaka su zadovoljni.

Pa, ne bih rekao, 99% kupaca dolazi sa krupnim novcem a sitan skuplja kod kuce, imali smo i ovde da ljudi uglavnom tako rade. Velike radnje dnevno usluze recimo 5000 kupaca. Da bi se svakom tacno vratio kusur, potrebno je oko 5 kovanica po kupcu. To je 25000 kovanica po 10 grama sto ukupno cini 250 kg sitnog novca koji treba obezbediti svakog dana. Nek je dovoljno i 100 kg, ali opet treba obezbediti minimum 2 coveka, vozilo, parking ispred banke. Mozda bi bilo lakse da onaj kamion za transport novca dvaput mesecno doveze tonu-dve sitnisa koji ce trajati par nedelja. Ne pokusavam da kazem da je neizvodljivo, ali je to "smaranje" a kad vec ne postoji zakonska regulativa, ko bi se baktao time :-)

Pa, mislim da bi gazda morao time da se bavi, trgovac je trgovac a ne neko ko svako jutro treba da vuce 50 kg sitnine na posao.


Razumem da si mozda hteo da kazes nesto drugo ali neko ko je prethodno 2000 puta otvorio kasu bi morao bez gledanja i trazenja perfektno da zna sta ima unutra.

Zakonska regulativa postoji, kao i u svim drugim zemljama gde se posluje sa metalnim novcem - ali je prodavci ne postuju, jer se ni kupci ne bune.

Jako mi je zao za troskove parkinga i fizicke napore koje moraju da uloze da bi zaradili svoj novac... zamisli ;)

Mislim da je u ovom slucaju musterija u pravu. Izuzetak su male prodavnice prehrambene robe u koje udje musterija sa novcanicom od 5000 dinara i kupuje nesto za 200-300. Za to postoje banke i menjacnice pa neka usitni.

pa cena se mora zaokruziti na pun iznos kad je u pitanju 1-2-3 namirnice,ali kad su u pitaju puna kolica ta potreba se relativizira jer zavisi od iznosa racuna...ali ako svakodnevno kupujes 1 stvar i oni ti stalno zaokruzuju na vecu cifru to je opsta pljacka.koliko samo ima ljudi koji pazare samo po 1 artikl......npr. 1000* 0.10 =100; i tako 30 dana u nedelji= 3000 dinara. a ako uzmes u obzir da je prosecna plata jedne radnice u trgovini oko 12000 lepo izadje da ona samo na tom zaokruzivanju zaradi svoju platu.samo onda ispada da je placa musterija a ne c-market, maxi diskont ili pekabeta.

ne znam da li ste upoznati ali iz opticaja se povlace novcanice od 5000 CSD i kovanice od 50 para!

U principu, efikasno resenje za to ce biti masovna upotreba platnih kartica.

A radnici na kasi ce morati da se dovijaju na druge nacine da "zarade" sa strane. Mada ima i tu solucija koje sigurno znaju - kucanje iste robe vise puta, greskom unosenje pogresnog iznosa u procesor kartica i sl ;)



A sta je to "pun iznos" ? Ja mislio da je pun iznos matematicki zbir pojedinacnih cena - nisam znao da postoji jos neka dodatna matematika ;)

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 07.02.2006. u 18:28 GMT+1]}

Upravo tako! Sve dok se mi ne budemo "borili" za naša prava (ovo važi za sve sfere života) onaj ko je dužan da ih poštuje, to neće činiti.

Pre dva meseca sam nešto kupio u C-marketu i račun je bio 187,76 dinara. Dajem kasirki platnu karticu i:

Kasirka: "Mogu li da zaokružim iznos na 190 din?"
Ja (u čudu): "Zašto? Čemu zaokruživanje, kad samo treba da utipkate iznos?"
Kasirka: "Tako mi je lakše."
Ja: "Šta bre lakše, a kusur do 190?"
Kasirka: "Pa, dobićeš dva dinara kusura."

Naravno da joj nisam dozvolio da unese 190 din, nego tačan iznos. Pitam se čemu onda služe platne kartice ako će i kod njih da zaokružuju cenu.
Ako nemaju da vrate kusur, njihov problem. Moje je pravo da uđem sa 5000 dinara u radnju i da kupim žvaku i oni MORAJU da mi prodaju tu žvaku i vrate kusur. Naravno da ja ne bih uradio tako nešto, ali tako je.

Apropo, gledao sam na MTV-u Eštona Kušera, zaboravio sam kako se emisija zvaše, kada je dolazio u radnje sa džakom sitnine u kom je bilo oko 1500 dolara i kupovao tehničku robu (što skuplju). Prodavci su se uglavnom bunili, ali kad zapreti inspekcijom, da vidiš kako prihvataju sitniš.

Dimkovicu, zanima me jedna stvar. Svima je poznato da Nemci vole da 'zaokruze' cenu na 99.99 EUR-a, pa me interesuje da li svakom vracaju tih 0,01 EUR?

Zar to "zaokruzivanje na 99.99" ne vole svi? ;)

Nego, da - Nemci vracaju, uvek - evo bas su mi pre koji min vratili taj 1 cent, a mnogi matori prodavci se ljute kad neces da ga primis, sto je ponekad bez veze al sta da se radi.

U USA je bar lakse - uvek mozes da konvertujes sitnis u baksis (tj. u mnogim mestima jednostavno... moras ;-)

Ali poenta price je da uvek mozes da dobijes pare nazad do poslednjeg centa ako to hoces - ja recimo uzimam do 5 centi nazad tamo gde moze da se ne uzme sve - apoeni od 1 cent su mi bacanje prostora u novcaniku ;)

Medjutim sigurno bih ispizdeo da mi prodavac namerno ne vrati pare i podrazumeva da necu da primim kusur nazad - to je lopovluk. Ili da mi ponudi neku zvaku po duploj ceni.


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 07.02.2006. u 20:34 GMT+1]}

E sad jedan razgovor:
P: Jel imas sta sitno?
Ja: Nemam nista.
P: 'Oces zvaku?
Ja: Necu.
P: Onda nista. (zatvori kasu i ode)
Ja: Dobro sam cu uzeti (i uzmem 3 pakovanja orbit zvaka i izadjem napolje)
P:(Ona pocne da me juri i) Mali, jesi li ti normal?
Ja: Mala, 'oces li ti inspeckciju?
i tu je kraj...
Mene ne zanima da li oni imaju ili nemaju sitnog novca, ja od tog kusura mogu komotno da izadjem u grad jednom mesecno.

Iako je pitanje upuceno Ivano, ja cu odgovoriti, naravno da vracaju i to je vise psiholske prirode, takav nacin formiranja cena.

Da, i onda narucis jedan expresso od 80 din, pruzis stotku i sirokogrudo kazes sisatoj konobarici da zadrzi kusur 20 dinara, a u sebi mislis "eh, ode 20 dinara, kusur za koji sam nedelju dana kukao po prodavnicama"

Sto se mene licno tice, vise volim da ne uzimam kusur mesec dana pa posle jednom ne izadjem u grad.

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 07.02.2006. u 21:02 GMT+1]}

Kao sto rekoh, vox populi vox dei ;) Posto verujem da vecina ljudi u Srbiji misli isto kao i pctel (izuzev onog poslednjeg dela o ne-izlasku u kafic ;-) jasno je da prodavci nemaju cega da se brinu kada je sitan kusur u pitanju :)

I kasirkama lepo :)

Pa skupi se oko 500 dinara za mesec dana, a na mestima na koje ja izlazim sluze konobari, a ne konobarice :D I ostavljam baksis max. 10% od iznosa racuna i to ako sam zadovoljan uslugom.

I, da, pctel - iako si matematicki u pravu u tom tvom primeru, postoji ogromna razlika izmedju davanja baksisa za kvalitetnu uslugu, i otimanja para od musterije uz pomoc proizvoda koje nije trazio (zvake) i/ili izgovora.

@markolazarevic:

Mislim da ipak malo preteruješ sa tih 500 dinara. To bi značilo da ti, u proseku, više od tri puta dnevno zakidaju po 5 dinara, a to mi deluje suviše nategnute.

Mislim da je poenta ovog topic-a drugačija.
Moja je stvar da li ću se ja otvoriti u kafiću ili ne i koliko ću dati konobarici. U radnjama ti ne ostavljaju tu mogućnost, već si ti (odnosno svi mi) ovce koje treba još malo podšišati. U tome je razlika. Ako ja neću da im dam ni onu razliku do punog dinara, to je samo moja stvar. Nije na trgovcu da pretpostavlja da li ću ili neću da mu ostavim 50 para.

Da se razumemo, nije poenta u parama nego u tome da ne daš da te magarče. Kako Nemac može da vrati onaj jedan cent, a uvek su vraćali i jedan pfening, dok je marka bila, tako može i naš čovek da vrati, samo kad se natera.

Vidi, ja sam posebno osetljiv na to pitanje kusura i tete u marketima. Kad je uveden Novi dinar, posle hiperinflacije, bilo je 1din=1DM, pa su sve cene bile smešno male (mislim na iznose, novine 0,1 din umesto 15.000.000.000).
Elem, otišao sam u prodavnicu da kupim eurokrem (dobro sada, '94 sam još ljuštio slatkiše :o)). Dobro se sećam cene 0,34 din. Ja uzimam tri i računam 3x0,34=1,02. Kako me svaki put zakinu na kusuru, računao sam da će biti OK. Žena na kasi je zapenila (bukvalno) zbog dve pare. Ja joj kažem da mi je juče i prekjuče ostala dužna bar pet puta toliko, ona ni da čuje. Ne, ne može, dve pare su dve pare i jok. Naravno da sam vratio kremiće na mesto, "Vratite mi moj dinar i doviđenja."

Cela priča izgleda malo komično zato što je u pitanju jedan dinar, ali je poenta ista. Uvek tražim kusur i ne interesuje me ako nemaju da vrate. Nek' zaokruže na manje, jer je i onako krivica njihova.


_{[Ovu poruku je menjao preki dana 07.02.2006. u 21:38 GMT+1]}

Na Novom Zelandu su odavno ukinuli novcice od jednog centa pa se koristi ovakav policy:

"round down prices ending in 1,2 to 0 and 6,7 to 5 and round up prices ending in 3,4 to 5 and 8,9 to 0."

Znaci ako nesto kosta 38.4 oni ce da naplate 38.5 ali ako nesto kosta 38.6 oni ce opet da naplate 38.5. Ako nesto kosta 40.2 oni ce da naplate 40. Kada se kupuje u supermarketima onda nema veze ako nesto kosta 2.49 ili 1.99 ili tako nesto jer kada se skupi sve sto kupujes onda na kraju se cesto desava da ti zaokruzuju i na nizu cifru. Mislim da bi takav policy mogli da u vedu u Srbiji pa se niko ne bi bunio kada mu naplate skuplje jer nekada moraju da mu naplate jeftinije.

Bojan: Dobro, jesam preterao nek je 150din mesecno.

Pa, vidis, tih 150 dinara koje ustedis ti je oko 3 novcica dnevno. Opste je poznato da ti novcici mnogo cepaju dzepove. I, sta sad, 10 meseci ustedis po 150 dinara a onda vidis da su ti na svim pantalonama pocepani dzepovi, pa ti za jedne nove treba 1500 dinara. I, gde je tu usteda? Lepo kaze nas narod, "ko ne plati na mostu, platice na cupriji"

nema tu prve i druge matematike, ali postoje interesi kupca i interesi prodavca....kao sto je rekao k.marx:"filozofi su razlicito tumacili svet a radi se o tome da se on promeni." ako sam dobro citirala 11 tezu o fojerbahu....secam se slucaja onog genijalnog hakera koji se dosetio da sa racuna klijenata jedne velike banke skida nista vise do 0.1O centi po transakciji koja se obavi po racunu.....za kratko vreme postao je milioner....davno je to bilo....milsim da su ga otkrili ali ne sigurno....zaboravih sta je na kraju bilo.elem hocu da kazem da trgovine to isuvise koriste..pa sad su nasli i i foru sa karticama.mnogi cmarketi nemaju aparate za kartice pri samim kasama, nego ih ona, kasirka nosi negde tamo iza pulta i provlaci....sta ja znam moze i tri puta da je provuce...mislim da to mora da se ucini ispred samog kupca, i naravno ukuca tacan,iznos racuna.

to je normalno zaokruzivanje, ka celom broju ili 0.5 kod nas se uglavno primenjuje samo ka celom broju ne i ka 0.5 cak i kad je u pitanju npr.22.37 - zaokruizuje ga na 23- jer je na to tera politika firme, kao sto neko rece da je pravilo u nekoj trgovinskoj kuci

od kada je pravilo trgovinske kuce starije od zakona?

znaci li to da ako od 1.000.000 ljudi uzmes po dinar, ti si "trgovinska kuca" a ako od 1 coveka uzmes 1.000.000 dinara onda si...sta? lopov? otimac? prekrsilac zakona?

sve to pojedinacno nema neku veliku vrednost ali je to ogromna suma novca koju neko(?) na kraju strpa na Baleare...

bilo bi lepo da neki ekonomista objasni kako se formiraju cene sa vrednostima kojima se ne moze baratati u svakodnevnom zivotu, gde ide taj visak (ili manjak(u sta cisto sumnjam))?

Da li to znaci da inspekcija u svakom trenutku u svakoj prodavnici moze da utvrdi razliku u stanju na blagajni i naplacenoj robi (makar i 0,10 CSD) i da zatvori radnju?

Pa "uputstvo kasirkama" nije normalan nacin zaokruzivanja i trebalo bi da inspekcije kaznjavaju takve "sitnice". u enormnom broju
zaokruzivanje cena na kalkulaciji i iskazivanje zaokruzenih cena je ipak normalnije.
od svih ovih velemarketa, samo u jednom sam naletio na zaokruzene cene.

sto se tice cepanja dzepova sitninom, nisu oni bash toliko jaki, a postoje i novcanici raznih velicina i oblika koji su namenjeni za cuvanje sitnine. takodjer taj vid "brige o kupcevim pantalonama" :D nije opravdanje za nevracanje kusura.

sto se tice par tona kovanica svaki dan - to je malo preterivanje.
postoji nesto zvano navikavanje mustrija, a to bi bio ljubazan osmeh i nesto tipa da li mozda imate ?? din sitno, da bih Vam vratio/la krupniji kusur.
druga stvar jeste obezbedjivanje dovoljne kolicine sitnog novca, pritom ne mislim samo na kovanice vec i apoene od 10, 20, 50, 100.

dobar primer: uspesnog vracanja kusura jeste radnja koja ima dnevni promet preko 20-30 k din, sa najcescim racunima od 50 - 150 din.
otprilike 1-2 mesecno nabavljaju 4-5 kg kovanica i sa tim sasvim lepo izdrzavaju navalu musterija sa krupnim novcanicama.
los primer: opet c market, djes komso :D
dolazim na kasu racun oko 570 din, dajem hiljadarku i pocinje nevolja. prvo kopa po svojoj kasi, pa ode do kolegnicine i jos jedne ... zakljucak mozete li vi da usitnite ovu 1000, jer nemam da vam vratim, kusur. tek mi je pocela smena i imam 200 din u kasi. scena da ne poverujes, lepo uzmem hiljadarku i odem u drugu podavnicu.
ukoliko danas prodavnica ne moze da ostavi baren 2k din pologa za smenu. ili opcija sitnine u kancelariji, onda bi trebalo razmisliti o zatvaranju iste.

jeste da je vrednost dinara drasticno opala, ali 1din i dalje vredi vise od 1 eurocenta a i us centa, tako da ne vidim razlog zasto se on ne bi vracao

I zbilja zasto nagradjivati "kvalitetnu" uslugu, nadrndane prodavacice po par din svaki put kad vas popreko odmeri

Pokusacu ja pa ako naidje neki ekonomista nek me ispravi ako gresim. Kao sto znate, na skoro sve artikle u prodavnici primenjuje se PDV po stopi 18%. Ovo vazi ako je prodavnica u sistemu PDV-a, a uglavnom jesu, nisu jedino radnje sa prosecnim dnevnim pazarom ~5.000 dinara, kakvih ima reda velicine statisticke greske. E, sad, kako se uzme u obzir PDV, veoma je tesko da nesto kosta naprimer okruglo 100 dinara:
100din - PDV = 84.75
84.75*1.18=100.01 din
84.74*1.18=99.99 din
I tako, obicno se desi da iznos "nece" nikako na okruglu vrednost, nego hoce makar paru gore ili dole :-). Iznosi koji mogu da budu okrugli su 59, 118, 177 i tako redom svaki celobrojni umnozak broja 59. Ostali iznosi koji nisu deljivi sa 59 ne mogu tako lako biti celobrojne cene.

uvek postoji solomonsko resenje

"pa moze jer je ovo nenormalna zemlja i zakone niko ne sljivi 0,2%.u nenormalnoj zemlji nenormalne stvari su normalne..."

zao mi je ali sve dok mi budemo prihvatali da smo nenormalni i bicemo!
ja ne bih...nije mi u opisu radnog mesta... ja bih da budemo normalni a to se radi tako sto i ti i ja ( i ko jos hoce) pocne da se ponasa normalno pa jednom (utopija? ne verujem..) bude "normalnih" vise nego onih "nenormalnih" i onda dobijemo kusur, sudstvo, pravnu drzavu...

...dobro, nasi unuci...ali da pocnemo?

Tacno tako - koliko se ljudi zali inspekciji ako im se ne vrati kusur od 2-3 din? 2-3 od 1000 verovatno, a moguce i manje.

Koliko se ljudi inspekciji zali ako nisu u stanju da zavrse trgovinu jer prodavac "nema sitno da vrati" - u tragovima, mozda ima neki na par desetina hiljada.

Generalno, u nasem drustvu je odomaceno da je neko ko prijavljuje nepravilnost "drukara" i da je to losa osobina (sic) - pa, samim tim, posto su oni normalni u stvari u tragovima - ne treba nista da cudi.

Prodavci se nece promeniti sami od sebe, a ni drzava.

ja se trudim svim silama da budem normalna ali i da ne podlegnem pod pritiskom mase...koja je olicenje mediokriteta....dakle ono sto misli vecina propustim kroz milion filtera pa tek onda prihvatim.tako biti normalan bas i nije nesto posebno jer te vuce osrednjosti, proseku

E, sad ste me zbunili totalno, vise ne znam ni da li sam normalan ili nenormalan

*pctel* jesi li cuo za buridanovog magarca???

dobro, nacekali smo se za tog magarca, moglo bi objasnjenje?;)

"Buridanov" magarac je je prica o magarcu koji,stojeci pored dve jednake gomile sena,ne moze da se odluci kojoj da pridje i umire od gladi.
Rec je o filozofskoj temi i pozeljnosti alternativa pa ne znam kako se taj magarac nasao u ovoj temi :-)
Buridan je inace filozof,sholasticar.

e pa sto se magarca tice dok cekas da ti se upali sijalica u glavi dal si normalan ili nenormalan, da li je moguce normalno ponasanje u nenormalnim okolnostima prodjes gore nego buridanov magarac

Pa ne znam kakve to veze ima sa mojim komentarom, ja sam rekao da "ne znam" a ne da cekam da saznam, jer poznato je jos iz starogrcke filozofije da jedino zna covek koji zna da ne zna
Kad smo vec kod grcke filozofije, taj tvoj Buridan je naj obicniji plagijator, milenijum i po pre njega je to isto napisao Aristotel u svojoj knjizi "Na nebesima", samo je umesto magarca bio pas a umesto sena komadi mesa, ostatak radnje je identican.

Nego, kazu da jednoga dana kad covek ostari i umre, on ima samo ono sto je poklonio, jer nista od onoga sto je imao ne moze poneti sa sobom, sve poklonjeno i dobro sto je ucinio ide na jedan tas a sve sto je imao a nije podelio sa drugima i svo ucinjeno zlo ide na drugi tas, pa gde prevagne. Znam ja da vi ne verujete u tako nesto ali ipak sam vam ispricao, da ne bude posle "nismo znali, niko nam nije rekao"...

Pre nekoliko dana u MAXI diskontu u Žarkovu desila mi se sledeća situacija

Račun je bio 150din.Ja kasirki dam 500din,a ona meni vrati kusur 50din
Ja:Dao sam vam 500din
Kasirka:Ne,dali ste mi 200din
Ja:Znam vrlo dobro da sam vam dao 500din
Kasirka:Ja sam sigurna da ste mi dali 200din,ali evo sad ću da zovem šefa da prebrojimo pazar
Posle nekog vremena dodje šef i ona počne da broji pazar.Šef mi kaže da ako sam ja u pravu u kasi treba da bude 300din viška.I kad kasirka prebroji pazar pokaza mi neki papirić,sa nekim škrabotinama gde je kao ona nešto sabirala i kaže:Evo vidite izračunala sam sve se slaže.
Šef će onda meni:Vidite da se sve slaže,pogrešili ste gospodine
Ja popizdim i kažem:Jbt neće mene niko da pravi ludim,vrlo dobro znam koliko sam para dao.
Kasirka:Hoćete da računam ponovo?
Ja:Računajte vi koliko hoćete samo mi vratite pare,ja se odavde ne pomeram
Kasirka počne ponovo nešto da švrlja na papiriću i kaže:Izgleda da ste u pravu gospodine i vrati mi kusur 300din i kaže:Znate ja sam umorna,bla,bla,bla....
Onaj šef počne da mi se izvinjava,a ja im kažem da se nose i da treba da ih je sramota.

Ko zna koliko su ljudi ovako zajebali,posebno penzionera jer su oni najveće žrtve

bez uvrede drago magarence nemoj da saplicec starogrcku filosofiju i sholastike nije bas sad to tema.vec metafora buridanovog magarenceta projektovana na nasu situaciju i temu o kojoj pricamo. evo ovako sam ja to zamislio. kupci su magarci - kod nas je to redovno, a plastovi sena su kusuri koji mi ne dobijamo....ili jer oni ili nemaju da nam vrate ili nas opeljese. magarac tako konstantno siromasi (slabi) do smrti.Eto ! to sam mislio sa buridanovim magarencetom....he he nemoj se ljutiti

Hehe, dolazim ja u Srbiju pre koju nedelju na vikend... sedam u taxi na aerodromu, krecemo da izlazimo iz parkinga i taksista otvara prozor i pruza pare...

Stize kusur, on broji... nesto nije zadovoljan...

(taxi) "Molim vas mogu li dobiti racun"
(parking) "Naravno, dobili ste fiskalni racun vec"
(taxi) "Pa da li mogu da vidim koliko sam bio parkiran, ovde to ne pise?"
(parking) "Paa... nekad to moze, nekad nece kompjuter da odstampa"
(taxi) "Kako nekad moze a nekad ne, kako ja vama da platim uslugu a da ne vidim sta placam?"
(parking) "Pa ja ne znam sta da radim, lepo pise na kompjuteru sve (to myself: kapiram da kompjuter lepo vrti screen saver dok se ovo desava)"
(taxi) "Lepo, pa ja bih hteo to napismeno od - do"
(parking) "pa ne moze, nece da odstampa, ali kompjuter..."
(taxi) "Pa sta pise koliko sam ostao"
(parking) "evo pise 4 sata ste bili parkirani"
(taxi) "To je nemoguce, ja sam ovde sasvim sigurno dosao pre 2 sata, ni minut vise od toga"
(parking) "Ali na kompjuteru lepo pise, dala sam vam racun"
(taxi) "Pa napisite to onda sto pricate na racunu molim vas?"
(parking) "pa... ne moze, ali lepo pise na kompjuteru"

:) I tako... dakle, i pored svih finansijskih kontrola, fiskalnih isecaka i ostalih high-tech parafenalija oni malo manje posteni prodavci po Srbiji ce uvek naci metod da zavrnu naivne musterije - bilo da je u pitanju kusur, ili parking ili bilo kakva usluga.

I to ce tako da sljaka dok kriticna kolicina stanovnika ne bude pruzila otpor tome.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 20.02.2006. u 17:23 GMT+1]}

Vracaju do poslednjeg centa...ali i traze svaki cent...ponekad me bas nerviraju!!!

Čekajte, i da li ja na kraju mogu da zovem inspekciju ako nema da mi vrati kusur i kaže da idem po gradu da rasitnjavam ili još gore vrati me napolje? A to se dešava svaki dan skoro.
U zakonu o zaštiti potrošača nisam našao takvu stavku Gde su te stvari to propisom utvrđene?

Te stvari su regulisane zakonom o trgovini - prodavac je duzan da ti vrati kusur, a ako odbije da ti proda robu jer nema za kusur pravi jos veci prekrsaj (odbija da ti proda robu)

Inspekcija je majka mara.

Svaka radnja ima otprilike stalan pazar koji se krece u okviru odredjenog iznosa. Npr. ne moze neka mala privatna prodavnica mesovite robe imati dnevni pazar 200 000 dinara kao Maxi na prometnom mestu u velikom gradu. Ako u takvu prodavnicu udju tri kupca i svaki placa novcanicom od 5000 dinara, logicno je da nece imati da mu vrate kusur. Narocito ako kupuju nesto za sitne pare. U ovom slucaju ne verujem da je opravdano kazniti prodavca koji nema da vrati kusur i koji trazi od musterije da usitni novac. Ovo je vise hipoteticki,ali moguce. Srecom, u svakoj menjacnici redovno iamju dovoljno novca za ovakve slucajeve.

Sta toliko cepidlacite , bolje idite i radite nesto korisno , nego sto **jebavate ljude po radnjama , procitajtre post iznad i zapitajte se malo da ste u njihovoj kozi , pa da Vam pored svih onih gluposti koje naplacuju kazne (reket bih pre rekao) inspekcija trazi sitan novac za kusur , a istog i tako nema dovoljno da celu drzavu preokrenete naglavacke...mislim ,sta vise reci , jedino da ovakvu temu treba obrisati.....kad li cemo se vise opametiti i postati normalni.....

Dobro si im rekao PAC MAN to su sve lelemudi,koji bi da cepidlace,bolje da rade nesto pametno nego sto gubidane sa tako glupim postovima,a jos glupljim odgovorima

Da budem iskren, nisam postavio ovu temu da bi se javljale isfrustrirane prodavacice koje su juce sisle sa Ovcara i Kablara i kojima se podrazumeva da im je kusur deo plate a licna filozofija "pre podne mrzim sebe a popodne ceo svet" ...ali sta je - tu je:)
Zbog te cuvene srpske sintakse "nije vazno" smo i dosli do ovde. NIje vazno ako nam ne vrate kusur, nije vazno ako nam otmu ustedjevinu, nije vazno ako te zovu u rat, nije vazno ako te saobracajac za***ava, nije vazno ako te zalutali metak zvekne po sred cela...na kraju krajeva, nije vazno ni ako neko cuti i radi za sve nas "neradnike" :) Mislim, sve ce to proci, zar ne?:)

Mislim da ima pravo da ti ne proda nista dok mu ne das tacan iznos ako nema da ti vrati kusur. To nije odbijanje da ti proda robu nego nemogucnost (jer nema sitnog novca).

@Srki,

Nisam siguran, ali mislim da nisi u pravu - http://www.serbiafood.co.yu/propisi/zastitapotrosaca.htm

Gledajuci ovde ne vidim takvu proviziju - ako prodavac nema novac u kasi, ima opciju da:

a) posalje nekog u blagajnu centralne banke (ili na najblizu trafiku ako mu je lakse)
b) uradi to sam, uz pauzu

U svakom slucaju za vreme dok je trgovina otvorena, i proizvodi izlozeni sa cenom, prodavac je obavezan da ih proda.

Mozda nije visak primetiti da nisu prodavci i kupci jedini krivci za nastalu situaciju.
Osnova cele postavke jeste slicna prici o nafti. Kad poskupi na svetskom trzistu, poskupi i kod nas. Kad pojeftini na svetskom trzistu, poskupi kod nas!?
U oba slucaja drzava je ta koja nista ne preduzima jer postoji neka korist koju ona sigurno izvlaci iz trenutnog stanja. Ne mogu trgovci da odluce da zaokruze cene na apoene koje mogu i moraju da vracaju kao kusur, vec to mora drzava da ucini nekim zakonskim aktom. Ali ista ta drzava to ne cini a ona je jedina odgovorna za povlacenje iz opticaja odredjenih apoena sa kojima se u cenovnicima jos uvek barata. Tacno je da na zapadu stvari kostaju xx.99 centi ali onaj jedan cent je novcanica u opticaju koju je moguce vratiti i koja se vraca. Sta da radi prodavac ako neko kupuje kod nas proizvod koji kosta xx.65 dinara?? Jednostavno, nema drugog nacina nego da zaokruzi iznos jer apoeni nominalne vrednosti od 10 i 5 para vise ne postoje!! I nije vise ni bitno da li "poklanja" ili "potkrada" , bitno je da nema izbora jer je DRZAVNI APARAT LENJ!!! O tome je sustina teme.

@fanfon
Kada si zadnji put video novcanicu od 5000 u opticaju?

Pogledao sam pazljivo sve kaznene odredbe i ono o odbijanju da se proda roba je uvedeno zbog diskriminacije. To i pise u zakonu. Znaci nedozvoljeno je da se ne proda roba nekome zato sto je belac, crnac, gej i slicno ali nemanje novca za kusur sigurno ne spada u diskriminaciju. Recimo u Americi su postojale novcanice od 10000 i 100 000 dolara i zamisli da dodjes u neku malu radnju i trazis zvaku i das tu novcanicu. Naravno da ce retko ko imati da ti vrati kusur. Cak i za 10 000 dolara jer retko ko drzi te pare u radnji. A i postoji problem jer nema dovoljno sitnog novca, znam da je i pre par godina u Velikoj Britaniji to predstavljao znatan problem.


Ali samo ako kupac moze da kupi. Nigde nisam video da nemas pravo da trazis tacan iznos ako recimo nemas da mu vratis kusur. To nije odbijanje da se proda vec samo zahtev za nacin prodaje.

Postoji nacin da se prodavci nateraju da zaokruzuju cene na fer nacin pa da ponekad vrate vise a ponekad manje kao sto sam pricao u ovoj temi.

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 21.03.2006. u 14:47 GMT+1]}

"Recimo u Americi su postojale novcanice od 10000 i 100 000 dolara i zamisli da dodjes u neku malu radnju i trazis zvaku i das tu novcanicu. Naravno da ce retko ko imati da ti vrati kusur. Cak i za 10 000 dolara jer retko ko drzi te pare u radnji."

Cak i u Ameriki , novcanice od 100 000 dolara se NE koriste u svakodnevnoj upotrebi vec sluze samo za potrebe bankarskih transakcija. Kao i novcanice od 10 000 dolara. Najvece novcanice koje su u opticaju su , mislim, 1000 dolara. Ali oni imaju i cente koje koriste.
Kao i u svakoj prici, ekstremni slucajevi postoje ali nisu presudni.

"Pogledao sam pazljivo sve kaznene odredbe i ono o odbijanju da se proda roba je uvedeno zbog diskriminacije. To i pise u zakonu. Znaci nedozvoljeno je da se ne proda roba nekome zato sto je belac, crnac, gej i slicno ali nemanje novca za kusur sigurno ne spada u diskriminaciju."

Koja je razlika kod diskriminacije crnaca ili ljudi sa krupnom novcanicom??? Lepo stoji da je u pitanju diskriminacija bez ijednog predznaka koji bi odredjivao vrstu diskriminacije. Sta ako prodavcu dodje da danas prodaje samo ljudima bez levog uveta? Nema u zakonu, nije diskriminacije?

P.S.
izvinjavam se na upadu ali nisam mogao da odolim a i imam viska slobodnog vremena za koji sam debelo placen novcem poreskih obveznika koji velikodusno ostavljaju baksis u prodavnicama i vredno rade da zarade novi baksis:)

Imao si pravo da ih koristis gde god hoces. Kasnije su povucene iz opticaja zbog bolje borbe protiv organizovanog kriminala jer su i oni mogli da koriste te novcanice pri trgovini drogom itd.


Zar iskreno mislis da sudija ne bi umeo da vidi razliku od toga kada nekome neces da prodas nesto jer nema levo uvo i kada ne mozes da mu prodas jer nemas da mu vratis kusur? Pa to se desava svuda, i meni se jednom desilo ovde na N.Z. kada sam vozacu autobusa dao krupnu novcanicu ali sam na kraju nasao sitno jer nije imao da mi vrati kusur.

Naravno nikada mi se ovde nije desilo da mi neko uzme pare i ignorise me po pitanju kusura kao sto se kod nas desava.

Najjaca fora - kupim Orbit zvake a prodavacica na trafici mi kaze:„Nemam sitno, moze dvije zvake za 10 centi i ja joj se razvalim od smijeha.

Totalno si u pravu sa te strane, ali promashio si temu. Tema kao tema je banalna i
nebitna, ali pokazuje na veliku neodgovornost veceg dela naseg stanovnistva. Da li
cemo pricati o fenomenu nevracenog kusura, Telekomu, kikindskoj policiji... nebitno je.
Uvek pricamo o jednoj te istoj NEODGOVORNOSTI (pre svega) koja je itekako prisutna
u Srba. Prichamo o neodgovornosti trgovaca koji ne pridaju znachaj tudjem novcu
(!!!!!!!), prichamo o bezobraznim kasirkama (!?) i prichamo o svima nama ostalima koje
zabole da li neshto koshta .74 ili 21.1. Kad se vecina ne buni, praxa se nastavlja. A
takvih praxi u Srbiji ima bezbroj.

Znaci, poenta je, zabole me da se stavljam u njihovu kozu. I bas me briga sto moraju
da se biju sa inspekcijama i teshkim uslovima za rad. Amin je da se mora poshtovati
PRIVATNO VLASNISHTVO. Da li pricamo o petoparcu, plastu sena ili vili na Dedinju,
nebitno je - princip mora biti isti. Svi mi na shljaci imamo svoje stresove, ove ili one.
I oni moraju da prihvate svoje, pa neka se biju sa Vladom i inspekcijama 15 godina.
To ne znachi da se mogu ponashati kao stoka, na moj rachun.

Vrlo je neozbiljno od strane drzave sto insistira na prikazuvanju cena sa dve decimale a nema u opticaju apoene ni za jednu decimalu. Vi ljudi imate srece pa ne znate koliko je tesko formirati cene. Evo, recimo ja hocu da mi cene budu okrugle i pretpostavimo da nesto hocu da kosta tacno 600,00 dinara. E, sada posto moram posebno da iskazem osnovicu a posebno PDV, osnovica je u tom slucaju 600/1.8=508,475 sto treba zaokruziti ili kao 508,47 ili kao 508,48. E, sad, tu se javlja sledeci problem:
508,47*1.18=599,99
dok je u drugom slucaju
508,48*1.18=600,01
Znaci, bez obzira sto hocu ne mogu da napravim okruglu cenu. Osim toga, zaokruzivanje bilo na manju bilo na vecu vrednost posle prodatih 1000 komada se nakupi pa stvara problem zbog neslaganja. Zato ja pribegavam jedinom mogucem resenju - iskazivanju najblize moguce cene koju nije neophodno zaokruzivati a to je 599,44 dinara. Ali, onda bi na ES-u krenula tema kako ne vracam 0,56 dinara kusur. Zato ja to lepo zaokrucim na 700, pa svi budu srecni i zadovoljni - poreznici jer dobiju u paru tacan porez, kupci jer nisu osteceni za kusur i ja jer ne dugujem nikom nista

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 24.03.2006. u 03:16 GMT+1]}

Malko cemo da prosetamo do onih koji 599,44 zaokruze na 610 a "neko" ostane bez prometa, sto ce u nadolazecem kapitalizmu biti ravno samoubistvu...lol

dezintegrator je u pravu, ovo je samo kap u moru ali od necega mora da se pocne, evo, drzava lagano pukne cenu struje za "11,2%" a u isto vreme pola Beograda ostane bez iste....a sve to moze jer MI PRISTAJEMO!!! Svako od nas gundja ili ne gundja ali na kraju pristane da , radi mirnog sna, radi uticaja cvrkutanja vrabaca na vodostaj Dunava kod Djerdapa, predje preko bilo cega, od zanemarivanja kusura do poreza na vazduh.
Poenta vica je da je drzava pokusala da otkrije toplu vodu. Ako od jednog coveka uzmes milionce, napravices aferu, ali ako od milion ljudi uzmes po dolar, nista se ne desava a ti si stigao do 1000000$. Postavka koja odavno zivi u zapadnom svetu i koja do nas stize u vidu viceva ("Kako da postanete milioner" otkricete ako uplatite samo 0,99$ na racun....) sada postaje jako bitna stavka u "sivoj" zoni koja se zove "zaokruzimo cene zato sto nemamo male apoene".

Sushtina. Normalni ljudi u Srbiji nemaju naviku da reaguju,
pamet ih je nauchila da je jeftinije sklanjati se i pustiti
mandrile da se sami izeliminishu. Ali to nije ispravna logika
do kraja. Ne morash odmah histerisati i troshiti svoje zhivce,
naravno, ali izreaguj gestom, rechenicom, grimasom, bilo
kako. Kada vecina nas ne reaguje, kao shto ne reaguje,
onda dobijash fenomene poput "ne dam ti kusur", "svi mi
znamo koja nam je himna, samo je ona maskirna himna,
pa na utakmicama slushamo neku drugu...". Poshto nismo
reagovali na vreme, demolirali shaltere ili bar zapalili koju
poshtu, sada ti imash situaciju da je fixna telefonska linija
kod nas, u XXI veku pravi mali luksuz - a Telekom (monopolska
firma!!!) troshi milione evra na marketing (ima li susreta vishe
od troje ljudi u Srbiji, a da iznad/pored/ispod nema natpisa
"Telekom Srbija"?). To je to. Sklanjamo se isuvishe pred svim
tim nevracenim kusurima, razblazhenim picima i sudijama za
prekrshaje...

kako se zove ona pripovetka: "Dugme"?