Da dopunim, ja znam jedan: kada jedna od strana, recimo tuzena tj. njen advokat, ne dodje... koliko puta? (uzastopce?)

ako se sudija ne pojavi na pretresu.

hvala na duhovitosti, odgovor izlazi iz okvira granicnih uslova...

pitam sasvim ozbiljno, recimo sta ako su se okolnosti u medjuvremenu izmenile i tuzeni se slozi sa navodima tuzbe...

Ako je moguce,moze doci do vansudskog poravnjanja.
MAlo si podataka dao.
Rec je op krivicnom delu ili privatnoj tuzbi?
O kojoj oblasti govorimo?
Gradjanska,krivicna ,prekrsajna parnica?
Mnogo toga imas u ZPP-u
Zakonu o parnicnom postupku.
Ako ne zelis kod advokata po savet,probaj da se konsultujes sa ZPP-om

ako se ne pojavis na sudu drugi put, treci put te privode makar bio i svedok. moras postovati sudski poziv to je gradjanska duznost

Ma sta kazes...da l' je moguce?????????? E pa da ti dam primer coveka koji se nije odazvao nekih 18 meseci na priblizno 8 poziva za sud, pa nikom nista. A zna policija gde je on, vrlo dobro znaju, i nije nikakav krimos, ali eto, imaju sudovi ove zemlje neka preca posla...da piju kaficu i primaju mito...mito bekrijo! Znas koliko se sudu yebe a i policiji za to?
Dok neko ne odrobija dobro, ili osvane na Terazijama obesen, nista od ove zemlje.

U parnicnom postupku se to ne zove glavni pretres nego glavna rasprava koja se moze odrzati na jednom ili vise rocista.
Da bi se odrzala glavna rasprava moraju biti ispunjeni odredjeni uslovi. Evo ti izvod iz Zakona o parnicnom postupku RS

GLAVNA RASPRAVA

Tok glavne rasprave
Član 295
Sud otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja, utvrđuje da li su došla sva pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.
Član 296
Ako sa ročišta za glavnu raspravu izostane tužilac ili ako na to ročište ne dođe tuženi, a uredno su pozvani, rasprava će se održati sa prisutnom strankom.
Ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac, tužba se smatra povučenom.
Član 297
Sud će na predlog stranke izuzetno odložiti ročište za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomoćnika, a nije u stanju da se jasno i određeno izjasni o predmetu o kome se raspravlja.
Član 298
Ako nije prethodno održano pripremno ročište, prvo ročište za glavnu raspravu počinje izlaganjem tužbe, a posle toga tuženi odgovara na navode tužbe.
Ako je pre glavne rasprave održano pripremno ročište, predsednik veća upoznaće veće s tokom i rezultatima ovog ročišta. Stranke mogu dopuniti izlaganje predsednika veća.
U daljem toku rasprave raspravljaće se o predlozima stranaka i činjeničnim navodima kojima stranke obrazlažu svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, kao i o dokazima ponuđenim sa njihove strane, izvodiće se dokazi i pretresaće se rezultati njihovog izvođenja.
Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.
Kad je u ovom zakonu predviđeno da stranka može staviti određeni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parničnu radnju dok se tuženi na glavnoj raspravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor odnosno predlog tužilac može staviti, odnosno drugu parničnu radnju preduzeti dok ne završi izlaganje po tužbi, a tuženi dok ne završi svoj odgovor na tužbu.
Član 299
Sud će se postavljanjem pitanja i na drugi celishodan način starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama, da se označe ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka, i uopšte, da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku.
Član 300
Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke.
Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove činjenice i da predlažu nove dokaze.
Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upućuju podneske, u kojima će navesti činjenice koje nameravaju da iznesu na ročištu, kao i dokaze čije izvođenje nameravaju da predlože.
Član 301
Izvođenje dokaza određuje sud rešenjem, u kome će se naznačiti sporna činjenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo.
Predložene dokaze koje ne smatra važnim za odluku, sud će odbiti i u rešenju naznačiti razlog odbijanja.
Protiv rešenja kojim se određuje ili odbija izvođenje dokaza nije dozvoljena posebna žalba.
Sud nije u daljem toku parnice vezan za svoje ranije rešenje o izvođenju dokaza.
Član 302
Ako stranka prigovori da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, da sud nije stvarno ili mesno nadležan, da o istom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravnosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje, ili da se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, sud će rešiti da li će o tim prigovorima raspravljati i odlučivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s njom.
Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1 ovog člana o kome se raspravljalo zajedno sa glavnom stvari, ili ako sud posle odvojenog raspravljanja ne usvoji prigovor i odluči da se odmah nastavi glavna rasprava rešenje o prigovoru uneće se u odluku o glavnoj stvari.
Protiv rešenja kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoljena posebna žalba, ako je veće odlučilo da se odmah nastavi raspravljanje o glavnoj stvari.
Odredbe st. 1-3 ovog člana primeniće se i kad sud po službenoj dužnosti odluči da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadležnost, da li je sud stvarno nadležan, da li već teče parnica, da li je stvar već pravnosnažno presuđena, da li se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, kao i da li je u parnici zaključeno sudsko poravnanje.
Član 303
Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka, veštaka ili stranke, članovi veća, stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja.
Sud će zabraniti stranci postavljanje određenog pitanja ili će zabraniti odgovor na postavljeno pitanje, ako je već u pitanju sadržano kako na njega treba odgovoriti ili ako se pitanje ne odnosi na predmet.
Ako predsednik veća zabrani postavljanje određenog pitanja ili davanje odgovora, stranka može zahtevati da o tome odluči veće.
Na zahtev stranke u zapisnik će se uneti pitanje koje je veće odbilo, kao i pitanje na koje je zabranjen odgovor.
Član 304
Saslušani svedoci i veštaci ostaju u sudnici, ako ih sud, po izjašnjenju stranaka, sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice.
Sud može odrediti da se saslušani svedoci docnije ponovo pozovu i još jednom saslušaju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i veštaka.
Član 305
Kad veće smatra da je predmet raspravljen tako da se može doneti odluka, sud će saopštiti da je glavna rasprava zaključena.
Sud može odlučiti da glavnu raspravu zaključi i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadrže dokaze potrebne za odlučivanje ili ako treba sačekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog sudije, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno.
Član 306
Sud može u toku većanja i glasanja odlučiti da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja.
Javnost glavne rasprave
Član 307
Glavna rasprava je javna.
Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica.
Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oružje ili opasno oruđe.
Odredba stava 3 ovog člana ne odnosi se na čuvare lica koja učestvuju u postupku.
Član 308
Sud može isključiti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo, ako to zahtevaju interesi čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala.
Sud može isključiti javnost i kad se merama za održavanje reda predviđenim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano održavanje rasprave.
Član 309
Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomoćnike i umešače.
Sud može dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost isključena prisustvuju pojedina službena lica i naučni i javni radnici, ako je to od interesa za njihovu službu, odnosno naučnu ili javnu delatnost.
Na zahtev stranke raspravi će prisustvovati najviše dva lica koja ona označi.
Sud će upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost isključena da su dužna da kao tajnu čuvaju sve ono što su na raspravi saznala i ukazaće im na posledice odavanja tajne.
Član 310
Sud odlučuje o isključenju javnosti rešenjem koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno.
Protiv rešenja o isključenju javnosti nije dozvoljena posebna žalba.
Član 311
Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primenjuju i na ostalim ročištima.
Rukovođenje glavnom raspravom
Član 312
Sud rukovodi glavnom raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje reč strankama, njihovim zakonskim zastupnicima i punomoćnicima i objavljuje odluke veća.
Sud je dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu.
Ako se lice koje učestvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika veća koja se odnosi na rukovođenje raspravom ili kakvom pitanju koje je postavio predsednik veća, član veća ili drugo lice koje učestvuje u postupku, o takvom protivljenju odlučuje veće.
Sud nije vezan za svoje rešenje koje se odnosi na rukovođenje raspravom.
Protiv rešenja koje se odnosi na rukovođenje raspravom nije dozvoljena posebna žalba.
Član 313
Van ročišta za glavnu raspravu sud donosi rešenje o ispravljanju podneska, o postavljanju privremenog zastupnika, o urednosti punomoćja, o polaganju predujma na ime troškova za preduzimanje pojedinih radnji u postupku, o oslobođenju od plaćanja troškova postupka, o obezbeđenju parničnih troškova, o dostavljanju sudskih pismena, o obezbeđenju dokaza, o privremenim merama obezbeđenja, o merama za obezbeđenje procesne discipline i kažnjavanju, o prekidu i zastajanju u postupku, o troškovima postupka u slučaju povlačenja tužbe, o zakazivanju ročišta i njihovom odlaganju, o spajanju parnica, kao i o određivanju rokova.
Sud je ovlašćen i da, po prijemu zapisnika o izvođenju dokaza pred zamoljenim sudijom, odredi da se izvrše potrebne ispravke ili dopune.
Van ročišta za glavnu raspravu sud je ovlašćen da povodom izjave tuženog, odnosno tužioca, date pismeno ili na zapisnik kod parničnog suda, donese presudu na osnovu propuštanja, presudu na osnovu priznanja, odnosno presudu na osnovu odricanja i da primi na zapisnik sudsko poravnanje.
Član 314
Ako pred istim sudom teče više parnica između istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tužilaca ili raznih tuženih, sve ove parnice mogu se rešenjem suda spojiti radi zajedničkog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili troškovi. Za sve spojene parnice sud može doneti zajedničku presudu.
Sud može odrediti da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtevima u istoj tužbi i po završetku odvojenog raspravljanja može doneti posebne odluke o tim zahtevima.
Član 315
Kad sud odluči da se odloži ročište za glavnu raspravu, staraće se da se za sledeće ročište pribave svi dokazi čije je izvođenje određeno za to ročište i da se izvrše druge pripreme kako bi se rasprava mogla završiti na tom ročištu.
Protiv rešenja suda kojim se odlaže ročište ili se odbijaju predlozi stranaka o odlaganju ročišta, nije dozvoljena žalba.
Član 316
Ako se ročište odloži, novo ročište održaće se po mogućnosti pred istim većem.
Ako se novo ročište drži pred istim većem, glavna rasprava će se nastaviti i predsednik veća će ukratko izložiti tok ranijih ročišta, ali u ovom slučaju veće može odlučiti da rasprava počne iznova.
Član 317
Ako se ročište drži pred izmenjenim većem, glavna rasprava mora početi iznova, ali veće može, pošto se stranke o tome izjasne, da odluči da se ponovo ne saslušavaju svedoci i veštaci i da se ne vrši nov uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza.
Održavanje reda na glavnoj raspravi
Član 318
Sud je dužan da se u toku glavne rasprave stara o održavanju reda u sudnici i o dostojanstvu suda.
Član 319
Ako lice koje učestvuje u postupku ili lice koje kao slušalac prisustvuje raspravi vređa sud ili druge učesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava naređenjima suda za održavanje reda, sud će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspešna, veće može opomenuto lice udaljiti iz sudnice ili kazniti novčanom kaznom do 30.000 dinara, a može ga i udaljiti i kazniti novčanom kaznom.
Ako stranka bude udaljena iz sudnice, ročište će se održati i bez njenog prisustva.
Ako iz sudnice bude udaljen punomoćnik, sud će na zahtev stranke odložiti ročište, a ako stranka nije prisustvovala ročištu, sud će uvek odložiti ročište i obavestiti stranku da je njen punomoćnik udaljen sa ročišta zbog narušavanja reda.
Kad sud kazni novčanom kaznom ili udalji iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomoćnika, obavestiće o tome nadležnu advokatsku komoru.
Žalba protiv rešenja o novčanoj kazni ili udaljenju iz sudnice ne zadržava izvršenje rešenja.
Član 320
Ako javni tužilac ili javni pravobranilac, odnosno lice koje ih zamenjuje narušava red, sud će obavestiti o tome nadležnog javnog tužioca ili javnog pravobranioca. Sud može odložiti ročište i od nadležnog javnog tužioca ili javnog pravobranioca zatražiti da odredi drugo lice da učestvuje u postupku.
Član 321
Ovlašćenja za održavanje reda na glavnoj raspravi, sudija ima i na ostalim ročištima.

U pravu si! Moja greska.

> Ako je moguce,moze doci do vansudskog poravnjanja.

...ne bih insistirao, jer je po mojoj proceni na drugoj strani (preko puta) mene neko ko je slucajno, sticajem po mene sretnih okolnosti, dosao u situaciju da daa podatke koji meni sasvim odgovaraju a njemu ne; radi se o mojoj firmi sa kojoj sam u sporu oko neisplacenih zarada... ja i mnogi drugi jos...

> MAlo si podataka dao.

namerno; hteo sam prvo da sto uopstenije, apstraktno i "odozgo" shvatim stvari... ja sam naime obican pravni lajk, nemam veze sa pravnim naukama

> Rec je op krivicnom delu ili privatnoj tuzbi?

moja privatna tuzba firme u kojoj radim (jos uvek, al' necu dugo jer firma ide na dobos (citaj tender))

> O kojoj oblasti govorimo?

valda je oblast "radni odnosi", ne znam tacno u sustini...

> Gradjanska,krivicna ,prekrsajna parnica?

valda gradjanska; ja sam tuzio moju firmu za neisplacene zarade od pre koju godinu

> Mnogo toga imas u ZPP-u
> Zakonu o parnicnom postupku.
> Ako ne zelis kod advokata po savet,probaj da se konsultujes sa ZPP-om

probam prvo ovde... hvala svima unapred

:) ma da kazem odmah sustinu:

na sudu se evo vec vise od godinu dana rastezemo a nismo uspeli, po sudijinom shvatanju, jos cestito ni da oformimo svoj tuzbeni zahtev (valda se to tako zove), dakle firma jos nije ni dobila moj tuzbeni zahtev jer stalno nesto (kao) fali ili neko nije dosao ili je juce padala kisa...

u medjuvremenu, slucajnim sticajem okolnosti, firma je bila prinudjena da potpise papir o dugovanjima svakom radniku, koja su za nekih recimo samo 20-30% manja od stvarnih koja bi bila na osnovu realne cene rada iz tog perioda; dakle ja, u svojstvu tuzioca, takav umanjeni obracun prihvatam (imajuci u vidu zateznu kamatu) i podnosim sudu dopis/podnesak kojim to i potvrdjujem, aminujem...

sudija, po meni, treba da shvati da ja i moja firma fakticki vise nismo u sporu, da je firma priznala istina menje nego sto sam ja trazio, ali da ja pristajem i na to manje – samo da se stvar vec jednom okonca (uzdajuci se u zateznu kamatu)...

ono sto bih ja voleo je da, posto se ja slazem “u potpunosti i u celini” sa priznanjem moje firme koliko ona meni duguje (crno na belo! - overeno pecatom firme i potpisima generalnog direktora i odgovornog radnika obracunske sluzbe) – da se donese sudsko resenje BEZ uopste zakazivanja glavne rasprave, dakle odmah na sledecem rocistu kojem cu samo ja prisutvovati: ne dakle ni advokat tuzene strane (firme), ne ni moj advokat jer mislim da mu dam sut-kartu (par puta nije ni dosao na rocista i trazio je odlaganje prethodnog bez ikakvog razloga)...

člana 276. ZPP-a, u njemu je odgovor na rebus...