|
[ Aleksandar Marković @ 20.04.2006. 22:22 ] @
| Zaposleni deo nacije od petka će moći kolektivno da „napusti radna mesta“, jer sledi sedmodnevna serija svetkovina, za koje zakonodavstva propisiju neradne dane. Prema republičkim i saveznim zakonima o praznicima zaposlenima u Srbiji za vreme uskršnjih praznika, počevši od Velikog petka, slede četri neradna dana, a ubrzo zatim, 27. aprila, za Dan države koje nema, Savezne Republike Jugoslavije, neradan je jedan dan. Zahvaljujući tekovinama svetske radničke klase, za proslavu Međunarodnog praznika rada ne radi se 1. i 2. maja. Prema zakonodavstvu o praznicima, zaposleni su ove godine mogli da iskoriste 11 neradnih dana za državne praznike i još po jedan za verski praznik, ali zbog sklonosti žitelja Srbije da im pridoda i radne dane koji se nađu između dve svetkovine, teško je utvrditi koliko neradnih dana stvarno ima.
Zvanično, neradni dani bili su:
- 1. i 2. januar, za proslavu Nove godine, zatim
- 7. januar, prvi dan Božića, pa
- 15. februar, na Sretenje, kada se slavi Dan državnosti Srbije,
a onda dolaze:
- četri neradna dana za uskršnje praznike.
- 27. aprila, Poslednje u nizu su proslave Dana Savezne Republike Jugoslavije i
- 1. i 2. maj, Praznika rada.
Zaposleni imaju pravo da ne rade i za određene verske praznike, tako da pravoslavcima sleduje jedan neradni dan za krsnu slavu, katolicima i pripadnicima drugih hrišćanskih verskih zajednica pripada pet neradnih dana, od kojih jedan za Božić i četri dana za Uskrs, prema Gregorijanskom kalendaru. Pripadnici Islamske zajednice mogu neradno da proslave Ramazanski i Kurbanski bajram, a pripadnici Jevrejske zajednice jedan dan za praznovanje Jom Kipura.
Zaposleni u privatnom sektoru mogu u dogovoru sa poslodavcem da spoje neradne dane dva bliža praznika, što je proteklih godina obilato korišćeno za vreme januarskih ili božićnog i prvomajskog praznika, tako da se praznovanje prilično protegne u prvoj trećini godine. Kada je reč o državnom sektoru, poslanici republičkog ili saveznog parlementa mogu ad hok odlukom da za koji dan produže dane slavlja i u državnim, odnosno društvenim firmama.
Zvaničnu računicu, koliko praznovanje košta naciju, teško je utvrditi i malo se ko bavi time, ali je svojevremeno jedan od članova republičke vlade došao do sume od nekoliko milijardi dinara gubitka od potencijalnog bruto-proizvoda u januaru, kada, prema nezvaničnim podacima, više od 50 odsto zaposlenih praznuje oko 10 dana. Statistički podaci takođe potvrđuju da domaća privreda već godinama beleži gubitke u tom mesecu.
pregled
[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 05.08.2006. u 14:33 GMT+1] |
[ tdjokic @ 20.04.2006. 23:45 ] @
Nasa produktivnost je niska. Zato smo najproduktivniji kad ne radimo. Znaci, nerad nije gubitak, nego usteda. Shala? Kamo srece da jeste. Zbog niske produktivnosti mnoge firme idu u likvidaciju. E sad, malo je teze celu drzavu podvesti pod tu proceduru, pa i dalje idemo polako napred.
[ ventura @ 21.04.2006. 00:21 ] @
Ne samo da ovo bahato praznovanje šteti domaćoj privredi, nego posebno šteti firmama koje rade izvoz (a takve obično i jedine zarađuju neke normalne pare) ...
Problem je u tome što praznika stvarno ima previše, pa još i to nije dovoljno već se i ti praznici spajaju pa se onda dobija cifra od 11-15 neradnih dana tokom godine. Dodajmo na to i godišnji odmor koji po zakonskom minimumu iznosi oko 20 radnih dana, dolazimo do sasvim solidne cifre od 30-35 neradnih dana godišnje... Što mu dođe oko 1.5 mesec realnog vremena...
E sad, ako je naš GDP oko 26,270,000,000 dolara, prostom računicom se da zaključiti da mi gubimo najmanje 15% GDP-a zbog ovih silnih praznovanja...
Mada računica i nije tako jednostavna... Uzevši u obzir i katoličke praznike, kada ceo svet ne radi, plus naši kada mi ne radimo, cifra koju gubimo je mnogo veća...
[ vladimirt @ 21.04.2006. 09:19 ] @
Proverite malo broj neradnih dana u razvijenim zemljama npr. u Kanadi, V. Britaniji, Francuskoj, Danskoj itd. Silno ćete se iznenaditi (velikim brojem). Nije to naša izmišljotina, ali je ovde još pogodnije tlo.
[ ventura @ 21.04.2006. 10:25 ] @
Citat: vladimirt: Proverite malo broj neradnih dana u razvijenim zemljama npr. u Kanadi, V. Britaniji, Francuskoj, Danskoj itd. Silno ćete se iznenaditi (velikim brojem). Nije to naša izmišljotina, ali je ovde još pogodnije tlo.
U USA ima 9 neradnih dana, kod nas 11... Reklo bi se nije velika razlika...
Međutim, 'spajanje' neradnih dana je ono što je problem... Tipa spajanje nove godine i božića, uskrs i prvi maj, spajanje sa vikendima i sl... To dramatično uvećava broj neradnih dana..
A druga stvar je što mi nismo ni USA, ni Kanada, ni V. Britanija, ni Francuska, ni Danska itd., već smo mi jedna mala šugava, siromašna država koja sebi ne može da priušti toliko praznovanje, ako želimo nekakav boljitak...
[ ton_majstor @ 21.04.2006. 11:04 ] @
Izvinjavam se, ali boljitak ukupne zajednice je UVEK IZA boljitka pojedinca i njegove porodice. Ljudi samo pravilno prepoznaju "mašinu za mlevenje mesa", i beže od toga kako god znaju i umeju, bili bogati ili siromašni.
Inače, smatram da ventil za "odušku" narodnog nezadovoljstva potpuno pravilno radi i da je ceo ovaj sistem ozbiljno smišljen, jer u suprotnom, pored zgrade Vlade u Kneza Miloša ne bi moglo UOPŠTE da se prođe. Sada je prolaznost oko 60-70%, ako znate na šta mislim i ako živite u Beogradu.
Spajanje praznika je potpuno prirodan proces sa stanovišta zaposlenih, a gazdama preostaje da ili to svesno prihvate, ili navuku dodatnu omrazu zaposlenih. Kao privatnik, radim kada god mogu i kada god ima posla, meni je potuno svejedno koji je praznik i kako pada. Po ukućanima vidim da su srećni i da se raduju (deca zbog škole, žena zbog posla), a to je stvar koju VOLIM i umem da iskoristim (izleti i priroda)!
Mene neće ništa koštati... osim par extra sladoleda i hladnih piva!
Pozdrav!
[ pctel @ 21.04.2006. 11:14 ] @
Citat: ventura:
E sad, ako je naš GDP oko 26,270,000,000 dolara, prostom računicom se da zaključiti da mi gubimo najmanje 15% GDP-a zbog ovih silnih praznovanja...
Mada računica i nije tako jednostavna... Uzevši u obzir i katoličke praznike, kada ceo svet ne radi, plus naši kada mi ne radimo, cifra koju gubimo je mnogo veća...
Imam ja jos bolju racunicu :-)
Godina ima 365 dana.
Svaki dan spavas 8 sati sto godisnje iznosi 121 dan, tako da ti je ostalo 365-121=244 dana.
Takodje 8 sati dnevno se odmaras sto iznosi takodje 121 dan, odnosno ostalo ti je 244-121=123 dana.
U godini ima 52 subote sto znaci da ti je sada ostalo 123-52=71 dan.
Takodje ima 52 nedelje sto znaci da ti je ostalo 71-52=19 dana.
Svaki dan imas pauzu od 30 minuta sto godisnje iznosi 7 dana. Sto znaci da ti je ostalo 19-7=12 dana.
Jedanaest dana su drzavni praznici sto znaci da je ostao 1 dan.
Taj jedan dan je 1. maj kada se takodje ne radi.
Sada bi ti hteo i godisnji odmor... E pa ne moze.
Citat: Međutim, 'spajanje' neradnih dana je ono što je problem...
Spajanje neradnih dana se odbija od godisnjeg odmora. Minimalni zakonom odredjeni godisnji odmor je 12 dana godisnje i on je obavezan, radnik ga se ne moze odreci sve i da to zeli. U praksi godisnji odmor moze biti i do 30 dana. Takodje, posle praznika je produktivnost radnika veca i tu se "gubitak" firme dosta smanji. Pored toga, veliki broj radnih mesta ima konstantan posao koji mora da obavi, tako da praznovanje koliko god da traje ne utice na produktivnost. Evo, na primer, od kompjuterskih poslova to bi bilo servisiranje u garantnom roku - ako se nekom nesto pokvari tokom praznika to ce posle praznika biti doneto u servis. Takodje, kad si pomenuo uvoz/izvoz, tu su carinici i spediteri - kad roba dodje do carinske ispostave ona ce svakako morati da bude ocarinjena, najbolje bi bilo da kazu "ovo sto stigne tokom praznika se ne carini" :-)
Manje-vise isti je slucaj kod vecine zanimanja, recimo prodavnice kompjutera - u Srbiji ce se prodati konstantan broj kompjutera tokom godine bez obzira da li godina ima 365 radnih dana ili upola manje. Mislim da je slicna situacija i u kladionicama - ako ljudi ne mogu da se klade 3 dana, oni ce akumulirati tu svoju potrebu za kladjenjem pa ce se tokom sledecih dana kladiti cesce ili na vece iznose. Poslanike pominjati je tek besmisleno, oni prvo ne rade ni polovinu radnih dana a onu polovinu koju rade od toga polovina otpada na razne gluposti i medjusobne svadje koje nemaju veze sa dnevnim redom. Dalje, recimo pekare - kolicina hleba koja se pojede je konstantna tako da ako pekara sutra ne radi ja cu danas kupiti dva hleba. Sve u svemu, gubitak zbog praznovanja je izuzetak a ne pravilo.
[ Ivan Dimkovic @ 21.04.2006. 11:22 ] @
Citat:
Proverite malo broj neradnih dana u razvijenim zemljama npr. u Kanadi, V. Britaniji, Francuskoj, Danskoj itd. Silno ćete se iznenaditi (velikim brojem). Nije to naša izmišljotina, ali je ovde još pogodnije tlo.
Ovako - zemlje koje su akumulirale svoje bogatstvo u ranijim generacijama (Francuska, Danska, Kanada) svakako imaju taj luksuz da sebi priuste vise odmora i manje radne sate - medjutim, globalizacijom se pokazuje da se preterivanje u tome obija zemlji o glavu, recimo Francuskoj - pa ona polako gubi svoje bogatstvo a njihove ljude ce biti sve teze naterati da rade cak i kad to bude zaista potrebno jer, recimo, nece biti moguce isplacivati penzije itd...
USA je sasvim druga prica, nikada nije ni imala neku sirokogrudu socijalnu politiku, pa kod njih takvi problemi i ne postoje ;-)
Citat: ton_majstor
Izvinjavam se, ali boljitak ukupne zajednice je UVEK IZA boljitka pojedinca i njegove porodice. Ljudi samo pravilno prepoznaju "mašinu za mlevenje mesa", i beže od toga kako god znaju i umeju, bili bogati ili siromašni.
Inače, smatram da ventil za "odušku" narodnog nezadovoljstva potpuno pravilno radi i da je ceo ovaj sistem ozbiljno smišljen, jer u suprotnom, pored zgrade Vlade u Kneza Miloša ne bi moglo UOPŠTE da se prođe. Sada je prolaznost oko 60-70%, ako znate na šta mislim i ako živite u Beogradu.
Jeste - super je ozbiljno smisljen, ekonomija i procenat depresije u Srbiji dovoljno govore o tome. Imam ja jos pametniji sistem koji je smislio cika Sloba i sljakao je bezmalo 15 godina - hajde da vratimo bensice i trodoncice u apoteku da se ugrozeni narod ne nervira previse, vec da se prepusti carima sintetickog zadovoljstva ;-)
[ ton_majstor @ 21.04.2006. 12:04 ] @
Paaa, ozbiljno smišljen ne znači i da mu uspeva da pomiri dve strane na vagi! Ekonomija MORA da trpi ako su ljudi srećni!
Malo je ovde offtopic, ali ne vidim valjan razlog zašto bih JA i oni koji su uredni poreski i ostale platiše, preko poreza plaćao ljudsku nemarnost i NEODGOVORNOST prema sopstvenoj imovini, a to se ogleda preko nadoknađivanja štete NEOSIGURANIM domaćinstvima iz državnog budžeta! Znači, klizište ili poplava me upropasti, ali neka... tu je Država koja će da mi opravi kuću ili slično!
TO je socijalna uravnilovka BIG TIME, ovo sa praznicma je naiva! To je nebriga i nerad! Kapiram da država ima VIŠAK sredstava za bacanje... kapiram da Država tj. Vlada ovako kupuje glasove i socijalni mir, ali je to takođe kompenzacija nečijeg NERADA i NEBRIGE!
Pozdrav!
[ ventura @ 21.04.2006. 14:21 ] @
Citat: ton_majstor: Izvinjavam se, ali boljitak ukupne zajednice je UVEK IZA boljitka pojedinca i njegove porodice. Ljudi samo pravilno prepoznaju "mašinu za mlevenje mesa", i beže od toga kako god znaju i umeju, bili bogati ili siromašni.
Inače, smatram da ventil za "odušku" narodnog nezadovoljstva potpuno pravilno radi i da je ceo ovaj sistem ozbiljno smišljen, jer u suprotnom, pored zgrade Vlade u Kneza Miloša ne bi moglo UOPŠTE da se prođe. Sada je prolaznost oko 60-70%, ako znate na šta mislim i ako živite u Beogradu.
Sistem je tako dobro smišljen da si ti i tvoja generacija kad ste bili u mojim godinama, lepo živeli, svi ste bili jednaki, bratstvo jedinstvo, bezbrižni i te fore... A onda pošto je sistem tako dobro zamišljen, i čim je USA prestala da nas trpa sa bezpovratnim kreditima, nastao je haos...
Ja sam uspeo da se snađem, možda srećom, možda zato što sam naučen da radim kao konj, ali me je danas zaprepastio odgovor jednog poznanika, kada sam ga pozvao na mali fudbal, rekao mi je da ne može da ide jer nema 300 dinara da plati, a nema zato što je previše dao za patike...
To je mnogo dobar sistem inače... A svanuće nam kad i ako ikada uspemo da uvedemo taj odvratni truli kapitalistički sistem, i ako uspemo da izmenimo svest ljudi koji su trovani tim odličnim sistemom više od pola veka...
Citat: pctel:
Takodje, kad si pomenuo uvoz/izvoz, tu su carinici i spediteri - kad roba dodje do carinske ispostave ona ce svakako morati da bude ocarinjena, najbolje bi bilo da kazu "ovo sto stigne tokom praznika se ne carini" :-)
Ne radi se tu o prostom banalnom uvozu/izvozu ... Primera radi, nijedna firma koja proizvodi nešto i plasira te proizvode u inostranstvo, danas i u ponedeljak neće primiti nijednu porudžbinu, i velika je verovatnoća da će zbog toga inostrrani kupci da popizde, i sledećih par puta kad se to desi, oni će da potraže neku drugu firmu...
Te sve primere što si naveo to je sve super... Ali tu je problem kapaciteta i iskorišćenosti resursa... Ako pekar ima dnevni kapacitet od 2000 hlebova, kupiće ljudi svih 2000 hlebova, ali on ne može za jedan dan da napravi 4000 hlebova kako bi pokrio svoj neradni dan...
Isto tako i tebi kada posle praznika donesu na servis 10 računara, popravićeš ti te računare, ali onda svaki sledeći računar koji donesu će da kasni zbog tih praznika, a da ih nije bilo , sve te računare si mogao da popraviš pre, i time da postigneš veću produktivnost, veći prihod novca, veću zaradu, i država bi zaradila više poreza...
[ vladimirt @ 21.04.2006. 17:59 ] @
Citat: Sistem je tako dobro smišljen da si ti i tvoja generacija kad ste bili u mojim godinama, lepo živeli, svi ste bili jednaki, bratstvo jedinstvo, bezbrižni i te fore... A onda pošto je sistem tako dobro zamišljen, i čim je USA prestala da nas trpa sa bezpovratnim kreditima, nastao je haos...
Jeste, samo što smo na primer u prvom razredu srednje škole stajali celo pre podne ispred Jugoslavia komerca (Sarajevska 1) da bi dobili profakturu za Levis farmerke ne bi li ih kupili na “konsignaciji” -- deo za devize, deo za dinare, (to su stajali oni čiji su matorci to mogli da finansiraju, a nisu svi i to treba da znaš), pa recimo onda što smo svake zime imali redukcije struje itd. Mnogo što-šta je bilo tada “bolje” ali ne baš onako kako se priča.
[ Hirurg @ 21.04.2006. 20:51 ] @
Nema nama boljitka sve dok u nasem narodu bude preovladjivao odnos, ko sto rece Boris Bizetic u jednoj pesmi, "svi iskreno zele da komsiji crkne krava". Za praznike ko mora da radi on radi, npr kao ja. Radim u drzavnoj firmi po sistemu 2 dana prva, druga, treca pa slobodan i to ti je to. Tako sto se moje firme tice bio praznik ili ne ona ne gubi nista (osim onog sto pojedu direktori), proizvodnja radi. A koliko vidim ni privatnici nisu toliko darezljivi sa slobodnim danima, a danas je privatnika mnogo, tako da... Ako neko hoce nesto da kupi, on ce to kupiti pre ili posle praznika, tako da ni tu nema gubitka zato sto neko nije radio 1 ili 3 dana...A para nema, a benzin opet da poskupi, a...
[ mikevecoss @ 22.04.2006. 02:47 ] @
Prvo i osnovno svi slave a niko ne ide u crkvu.
Kakvi su to praznici i "vernici" koji slave pravoslavne praznike ako nijednom u zivotu nisu bili u crkvi?
Drugo sve se komercijalizuje ukljucujuci i sam praznik.
Ja sam svojevremeno radeo pre dobrih 10-ak godinu u prijateljskoj nam Grckoj gde se radi i praznici i nedeljom.
Posto mi nismo Grci mi cemo slaviti a Ministar vera ce nam to lepo kroz kurs evra sve nadoknaditi.
Da nije smesno bilo bi jos smesnije.
[ aleksandaraleksandar @ 22.04.2006. 03:23 ] @
Citat: ton_majstor: Izvinjavam se, ali boljitak ukupne zajednice je UVEK IZA boljitka pojedinca i njegove porodice.
ovo cu da shvatim kao nenamernu gresku. ovo sto si napisao je skolski primer krsenja ljudskih prava u prikrivenom obliku; i politicki stav podrske plemenskim odnosima unutar jednog drustva, po sistemu "nashi smo, sta nam fali".
[ ton_majstor @ 22.04.2006. 10:03 ] @
Nije greška, Aco! Rečenica glasi, prevedeno na "mene":
Ako mogu da biram između toga da budem kući i igram se na kompu ili budem na Netu, ili sa decom i ženom idem na izlet, UVEK ću to pre izabrati nego otići na posao, i trpeti još jedan dan torture nad ovim ionako dovoljno kratkim i ukenjanim životom!
Svako drugo tumačenje je pogrešno i zlonamerno!
Hirurg je OBJASNIO. On je očigledno u mašini za mlevenje mesa, iz koje bi rado pobegao vrišteći... ali mu ne uspeva zasad. Koliko ima takvih ljudi? Jesi li i ti u toj poziciji?
Da li ti je boljitak "društva" (šta god to značilo), ISPRED sebe samoga, porodice, ličnog zadovoljstva? Nijedno ljudsko i političko uređenje ne dopušta velike "ispade" u tome, i ZATO smatram da je sistem dobro osmišljen, pa makar falile pare i uzimali se krediti i koalicionisalo se sa đavolima... (čitaj:opstanak na vlasti)
Nerad i praznovanje su suprotstavljene kategorije. Nerad je podskup praznovanja. Nije obrnuto, barem u ovoj prilici (Uskrs i 1. Maj, together!).
Elem, oni koji MORAJU da rade, uvek zavide onima koji su "osuđeni" na provod i slobodu izbora. Crkva je DEO države i samim tim, svi njeni državljani su hteli-ne hteli, pripadnici Crkve (konfesiju i modus prepuštam vama). Demantujte me.
Pozdrav!
[ aleksandaraleksandar @ 22.04.2006. 15:14 ] @
Citat: ton_majstor: Nije greška, Aco! Rečenica glasi,
izvinjavam se. ucinilo mi se da pise uvek ispred.
:P
[ Vostoki @ 22.04.2006. 16:17 ] @
Meni se cini da kod nas u Srbiji ljudi bas rade i to dosta. Npr. ja za NG u pola 10 uvece kupujem nesto u radnji u zgradi gde zive moji. Ah, a u Italiji, ako ne kupim do 20h gotovo. U Srbiji radi sve non stop. pumpe, hamburgeri peciva.
Srbin je vredan i radi, ali mu to niko ne placa dovoljno !
[ ventura @ 22.04.2006. 16:30 ] @
Citat: Vostoki: Meni se cini da kod nas u Srbiji ljudi bas rade i to dosta. Npr. ja za NG u pola 10 uvece kupujem nesto u radnji u zgradi gde zive moji. Ah, a u Italiji, ako ne kupim do 20h gotovo. U Srbiji radi sve non stop. pumpe, hamburgeri peciva.
Srbin je vredan i radi, ali mu to niko ne placa dovoljno !
Pazi, biti prisutan na radnom mestu i radi posao nisu iste stvari.. Pogotovo ne u Srbiji...
Pogledaj prost primer Zastave... Njih ima preko 10,000 zaposlenih, a produkcija... Negde sam gledao statistiku da je Zastava proizvela pola automobila po jednom zaposlenom... Stvarno smešno... Velikoj većini njih je cilj dolaska na posao da se 'zapljunu' da su došli, popiju koju kafu, istračare se sa kolegama i u 2 popodne idu kući...
[ Vostoki @ 22.04.2006. 16:59 ] @
nisu radnici krivi sto nemaju posla !
[ bukins @ 22.04.2006. 19:30 ] @
Nije nista bolje ni u Francuskoj. S tim da oni jos povrh svega strajkuju za svaku glupost tako da je taj broj neradnih dana znacajno veci nego kod nas. Nije ni ovde u Evropi bas sve na tako visokom nivou.
[ ventura @ 22.04.2006. 19:45 ] @
Citat: Vostoki: nisu radnici krivi sto nemaju posla !
Radnici su u proteklih pet decenija učeni da ne moraju da rade niti da se trude za bilo šta, a već će po principu bratstva i jedinstva dobiti sve što im sleduje (stan, automobil, povoljne kredite itd.)
Nažalost po nas, mnogi još uvek žive u tom vremenu, i ne shvataju da ta utopija ne postoji već više od 20 godina, i da smo u debelom sranju...
Nije tačno da nemaju posla... Ima posla u Srbiji preko glave... Samo što je većini lakše da sedne i da plače nad svojom sudbinom, i okrivljuje političare, umesto da zasuče rukave i svojim radom sebi stvori boljitak...
[ renne @ 22.04.2006. 20:03 ] @
Nisam bas, tj. uopste nisam siguran da se u Srbiji ne radi.
To sto je neko (vlada) proglasio drzavni praznik, to nema veze ni sa cim, jer kad gazda kaze ima da se radi, radi se i to sve u sesnaest.
Govorim iz licnog, i iz iskustva skoro svih iz moje okoline, tako da te price o neradu u Srbiji slobodno mozete okaciti macku o rep
[ reject @ 22.04.2006. 20:42 ] @
Citat: renne:To sto je neko (vlada) proglasio drzavni praznik, to nema veze ni sa cim, jer kad gazda kaze ima da se radi, radi se i to sve u sesnaest.
Upravo tako, dzabalebarenje je izumrlo. Naravno, jos postoji Zastava i slicne
pojave koje drzava gaji na stetu naroda, ali i njima je odzvonilo, samo sto jos
to ne vide. Nema vise praznika, ima samo nesto slobodnih dana.
Istina je da je u Srbiji u toku exploatacija, da je mnogo vise neprijavljenih radnika
koji imaju minimalac i manje nego prijavljenih na minimalac (a to danas znaci biti
prijavljen, prijavljeni na punu platu su veoma retki). Takodje je istina da kod nas
mladi ljudi jos uvek radije placu i kukaju i nerviraju se - a ostaju na svom krs poslu
umesto da traze bolje.
I da, nisu radnici krivi ako nemaju posla, ali su ludi ako ostaju na istom poslu gde
nema posla duze vreme. Ako si majstor u Zastavi, a znas da radis taj posao, otvori
sa par ortaka servis, odrzavaj stojadine kojima ionako nisi sve dotego kako treba,
bice posla i danju i nocu. :)
[Ovu poruku je menjao reject dana 22.04.2006. u 21:45 GMT+1]
[ ventura @ 22.04.2006. 21:56 ] @
Citat: renne: Nisam bas, tj. uopste nisam siguran da se u Srbiji ne radi.
Biće da si pogrešno informisan... Da se u Srbiji radi, ne bi nam bilo ovakvo st(r)anje u državi...
Citat: renne:
To sto je neko (vlada) proglasio drzavni praznik, to nema veze ni sa cim, jer kad gazda kaze ima da se radi, radi se i to sve u sesnaest.
Da te uputim... Kad oni džabalebaroši iz skupštine kažu da se ne radi, jer oni ionako nemaju posla, pa što da dolaze, ti si zakonski obavezan da ne radiš... Ako kojim slučajem teraš ljude da rade, onda ti dođe inspekcija pa ti istera minimalno 100,000 din iz džepa...
[ fearless @ 23.04.2006. 00:54 ] @
"Nema ono ima 170 slava u Srbiji godisnje. Slavicemo kada pobedimo. Ne mozemo
mi da pobedimo a da u vreme treninga slavimo..."
Zvuci poznato? Covek je imao reci za sve.
[ Vostoki @ 23.04.2006. 01:11 ] @
ventura, ti ocigledno ne pravis razliku izmedju radnika i poslodavca. Kada bi radnik trebao da ide da mucne glavom da radi nesto, da organizuje proizvodnju, on bi onda bio poslodavac, kapiras ?
U svakoj drzavi sveta, od SAD do DNRK radnici se protezu koliko mogu.
I jos nesto da ti kazem. Ti ovde mnogo pricas omalovazavajuce o proteklih 50 godina nase istorije, a o komunizmu nemas pojma. Nemam ni ja, ali nesto nisam siguran da se tako dzabalebarilo. Odakle se zemlja onda digla iz pepela. Pogledaj malo sta su izgradili komunisti po zemlji, sta socijalisti, a sta demokrati. Ne drzim ja nikome stranu i necu da ovde politisem, ali pogledaj, pa mi javi...
[ aleksandaraleksandar @ 23.04.2006. 02:30 ] @
Citat: Vostoki: Odakle se zemlja onda digla iz pepela.
iz koga pepela? osim beograda nije imalo sta drugo ni da se bombarduje. bolonjski univerzitete je nastao, hm 1088. cini mi se. 2006 srbija nema (up-to-date) gramatiku srpskog jezika.
Citat: Pogledaj malo sta su izgradili komunisti po zemlji,
da, da. izmislili su tv i "dali ga narodu jer kralj to nije hteo". gluposti. izgradili su zavisnu privredu i izgradili su dugove. i izgradili su betonske celije sirom sfrj, koje ljudi sa tih prostora nazivaju stanovima. i izgradili su 5 parkinga u celoj zemlji. valjda su samo oni planirali da se voze. i izgradili su goli otok....
kako bese za te? ti su valjda "napravili starije i bolje"; nakon sto su doveli zemlju to potpuno stabilnog dna.
Citat: a sta demokrati. Ne drzim ja nikome stranu i necu da ovde politisem, ali pogledaj, pa mi javi...
ajd pridrzi stranu nekome, jer od toga "niti smrdi nit' mirise" nama nikako nece biti bolje.
izmislili su tele-voting. uostalom XXI vek je.
[ Vostoki @ 23.04.2006. 09:10 ] @
aleksandaraleksandar nisam dosao da se svadjam vec cu ti odgovoriti argumentima.
U momentu rodjenja ja sam bio Jugosloven. To su bili i Hrvati. Nas zajedno je bilo 22 miliona, a spoljni dug nam je bio 22 milijarde $. Dakle, svaki od nas koji se rodio bio je duzan odmah 1000$. Time se baratalo, tako se drzava ismevala, to je koristila i imigracija.
A evo vidi sad: Hrvatska ima dug od bezmalo 40 mlrd $ sama ! To znaci sada Hrvat duguje oko 10,000 $ kad se rodi. O mamma mia ! Nemojte se radovati tudjoj nesreci, jer Srbija sasvim ubrzano hvata prikljucak s obzirom da je dug vec nekih 15 mlrd dolara.
Problem je nas mentalitet. Svi zajedno smo Balkanci, prezreni soj Evrope, kojem nista nije sveto i koji nista ne ceni. A gotovi su da sruse sve sto imaju i sto su stekli.
Problem privrede u komunizmu je bio parala: fabrike radnicima. Kako je to izgledalo u praksi. Pa lepo, neko resi da napravi fabriku, dobije dozvolu, povede ljude. Kad fabrike pocne da radi onda svi oni koji ne bi ni u snu napravili tako nesto, udju u odbor i upravljaju i da izvines drkaju onog coveka do besvesti. Dakle, ti nemas pojma o privrejivanju, ali ti zato treba sve predati na upravu ! Kakva ludost.
U kapitalizmu toga nema, bar, nije bilo. Koliko ja vidim bice. U Italiji radnicka klasa polako ide u komunizam i to jos mnogo gori nego sto smo mi imali. Zivi bili pa videli...
[ Ivan Dimkovic @ 23.04.2006. 11:22 ] @
Citat: Vostoki
I jos nesto da ti kazem. Ti ovde mnogo pricas omalovazavajuce o proteklih 50 godina nase istorije, a o komunizmu nemas pojma. Nemam ni ja, ali nesto nisam siguran da se tako dzabalebarilo. Odakle se zemlja onda digla iz pepela. Pogledaj malo sta su izgradili komunisti po zemlji, sta socijalisti, a sta demokrati. Ne drzim ja nikome stranu i necu da ovde politisem, ali pogledaj, pa mi javi...
Bez uvrede Vostoki, ali o komunizmu, tj. socijalizmu u zemljama Centralne i Istocne Evrope u drugoj polovini XX veka se zna gotovo sve - neuspesan sistem, neuspesna ideologija koji je izgubio utakmicu sa ekonomijom znanja koja danas dominira svetom - i ostavio citav haos problema koji se i dan danas resavaju.
Sta su komunisti izgradili po zemlji - je potpuno irelevantno, posle WWII je bilo logicno da se gradi jer je gotovo sve i bilo unisteno sirom Evrope i Azije, a osim komunista gradili su i svi ostali i kapitalisti (Francuska, Nemacka, Engleska, Japan, Singapur, itd...) a i "neki drugi" (Spanija), a mnogi od njih manje vise od americke pomoci koja je bila vrlo vrlo izdasna.
Ono sto jeste relevantno je da je komunizam osim pruga i malo auto puteva izgradio i:
a) Los sistem vrednosti koji je ocigledno izgubio utakmicu sa ostatkom civilizacije, i tim zemljama ostavio u nasledje citav niz problema koji su bili zakopavani pod tepih represijom "proletera"
b) Tempiranu bombu od drzava, recimo jednu zvanu "SFR Jugoslavija, zajednica naroda i narodnosti (sic!), drzava slobodnih radnika, bazirana na planskoj i zatvorenoj ekonomiji" umesto da bude zajednica svih njenih gradjana i stranaca koji privremeno borave u njoj, koja im omogucava ekonomski boljitak i sigurnost kroz trzisnu ekonomiju i slobodu kretanja ljudi i kapitala.
c) Ogromne probleme pri tranziciji iz komunizma koji je propao - jer je taj komunizam razorio civilno drustvo i socijalni poredak i izgradio svog mutanta, i fakticki napravio otvorena vrata za bujanje small-time nacionalizama koji su mutirali u monstruozne nacionalne projekte na Balkanu, u Gruziji, Jermeniji, Azerbejdzanu, krize u Moldaviji, Belorusiji, Ukrajini (Trans-Djnestarska republika) i dolazak islamista u centralnoj Aziji (razni *stani). Svi ti dogadjaji izrodili citav novi soj autokrata koji su kao "sa trake" (Nijazov, Lukasenko, Milosevic, Alijev, Karimov, itd...) koji nisu ucinili nista drugo osim da sve te zemlje dovedu do nivoa propalih banana drzava, ogrezlih u kriminal, korupciju i autokratiju rezima i privilegovanih tajkuna.
d) Dobra stvar - opismenio je ljude. Losa stvar - ne dovoljno.
Za ovu temu ovde, komunizam je ucinio najgoru stvar jer je proglasio kapital i privredu za nesto sto je a priori lose - i gde su ljudi koji su zeleli vise od proseka automatski bili proglasivani za izdajnike, izrabljivace radnicke klase (citava klasa privatnih preduzetnika koji su u Srbiji propadali ili su bili nasilno zatvarani, a mogli su da preko svojih SME-ova da izgrade neko bolje drustvo) - dok su "pravi komunisti" (TM) posle jedne tranzicione komunisticke sednice krajem 80-tih vrlo lako postali tajkuni i imucni biznismeni ili, u najgorem slucaju, veciti predsednici upravnih odbora i dozivotni politicari ;-)
Tako i danas, citav sloj ljudi starijih od 50-tak godina, a to je i dalje dobar deo javnosti - zivi u tom sistemu, i predstavljaju vrlo kompleksan problem. Isti problem ima, recimo, i Istocna Nemacka koja se i dan danas oporavlja od "superiornog sistema" - a uticaj komunizma na njihove (ex-DDR) vrlo "vredne radnike" je tu vise nego evidentan ;-)
[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 23.04.2006. u 12:26 GMT+1]
[ Alter Ego @ 23.04.2006. 11:45 ] @
Mala primedba za stavke b i c. Nisam siguran da je SFRJ bila tempirana bomba samo zato što su je napravili komunisti. Pre nje je postojala slična tvorevina koja je bila monarhija i koja se raspala uz mnogo više prolivene krvi. Što se tiče loše ekonomske situacije i bujanja nacionalizma, prilično sam uveren da to nema puno veze sa komunizmom. Rekao bih da je to stvar mentaliteta. Pogledaj npr. Češku i Poljsku sa jedne strane i recimo Ukrajinu, Rumuniju ili Bugarsku sa druge. Čak i pod komunističkim režimima, prve dve države su imale relativno razvijene ekonomije (koliko je to bilo moguće) i spremno su dočekale slom komunizma. Ostali su doživljavali teške ekonomske i socijalne krize (Rumunija, Bugarska itd) i dan danas tavore i bore se sa lošim životnim standardom i korupcijom. Negde se i ratovalo.
Ma koliko komunizam bio loš, ne možemo baš za sve da ga krivimo ;)
[ aleksandaraleksandar @ 23.04.2006. 14:02 ] @
Citat: Ivan Dimkovic: Tako i danas, citav sloj ljudi starijih od 50-tak godina, a to je i dalje dobar deo javnosti - zivi u tom sistemu, i predstavljaju vrlo kompleksan problem. Isti problem ima, recimo, i Istocna Nemacka koja se i dan danas oporavlja od "superiornog sistema" - a uticaj komunizma na njihove (ex-DDR) vrlo "vredne radnike" je tu vise nego evidentan ;-)
zapravo ovo je najbolji primer koji postoji. "od istog" zamesis dva kolaca i gledas kako rastu. cak se i jezik izmenio (sto nije neobicno za jezik, ali cisto da napomenem). i sada kada su se spojili jednostavno... se dodje do zakljucka da je narod nista vise od grupne imenice. sto su ovi sa zapada, jel da, brzo shvatili pa pumpaju koliko mogu novca, a ne praznih obecanja i prica o velikom nemackom narodu.
Citat: Alter Ego: Mala primedba za stavke b i c. Nisam siguran da je SFRJ bila tempirana bomba samo zato što su je napravili komunisti. Pre nje je postojala slična tvorevina koja je bila monarhija i koja se raspala uz mnogo više prolivene krvi.
da sad ne idemo u off, ali nije ideja jugoslavije nastala u komunizmu koji je vladao sfrj narednih 50 god, vec u glavama nekih, tada mladih i obrazovanih ljudi, na trouglu bg-zg-sa (neki tvrde bg-zg-lj). vecina nije zivela duze od 1950. ono sto je posle doslo je bilo najobicnije... da sada ne koristim teske reci a mogao bih, jer je tona ljudi ubijena u tom periodu, ali neka je bila i najobicnija ladovina.
Citat: Ma koliko komunizam bio loš, ne možemo baš za sve da ga krivimo
da. recimo dato zenama pravo glasa.
[ Milos niks @ 23.04.2006. 14:49 ] @
Oko tog nemackog naroda , zanimljivi su to likovi .... srbija je naprimer primila 50.000 roma koji su isto toliko bili nemci koliko i srbi
ali je time nemacka makar za malo resila problem zaposlenosti .. inace bio je skoro jedan lep dokumentarac na vox tv
gde je lepo objasnjeno kako je nestalo naselje cigana koji su dosli iz hrvatske i bosne u nemacku .O albancima koji se deklarisu
kao siptari i koji se salju na kosovo u startu drugi put ...
[ ton_majstor @ 23.04.2006. 15:07 ] @
Neće biti drugi put, ako se nastavi u ovom pravcu. Tema je ekonomska u osnovi, ne o manjinama i ex-SFRJ. Vodite računa.
Pozdrav!
[ Milos niks @ 23.04.2006. 16:04 ] @
... Nemacka sistamatski eliminise odredjenu kategoriju stanovnistva koja nije dobra za njenu ekonomsku politiku ,
sta tu nije jasno to isto i USA radi i cela EU jedino Srbija ne .
Ako i dalje mislis da ima ovo ima veze sa manjanima a ne ekonomijom i time koliko to kosta jednu naciju .. brisi poruku .
Dakle nije samo nerad ...ima tu i drugih stvari ...
Jos nesto , kod nas postoje poslovi koji su IN i OUT , za odredjenu kategoriju ljudi
postoje samo neke vrste poslova , one druge nece ( ne nemogu) nego nece da rade .. uglavnom su to studenti
,osobe sa nekim visim skolama,mladje seljanke :) i stariji ljudi (preko 40g ) koji jednostavno imaju neku crtu ispod koje nece da rade , jednostavno im je
ispod casti , tu je i malo drzava kriva jer jednostavno treba da kaze da za neke fakultetske profesije nema mesta u ovoj
zemlji pa ako neko hoce da studira za svoj gros i daje svoje pare neka mu...
U principu u ovoj zemlji ima dosta posla koji mogu da se rade , naravno ima i poslova koji mogu da se rade ali ne znaci da ce da se isplate
na kraju mesece . Recimo zimi sam trazi oosobu za fizicki rad , nekih 3-4 sata dnevno ciscenja stale u periodu od 5h-11h ,plata
je bila 300 evra , nikoga nisam uspeo da nadjem pa sam ja radio celu zimu taj posao ... lokacija jeste u vukojebini i jeste sra*e raditi
i ljudi kada vide sta i gde treba raditi pobegnu ali kratko radno vreme i isplata je bila u dan tacna.
I skoro sam se jos raspitivao o plati u Gradskoj cistoci koja je oko 20.000din plus socijalno :) plus markica :) ...
koliko sam skapira stalno raspisan konkurs ...pa eto ako neko dodje sa fakultetskom diplomom sigurno ce dobiti
posao E sada sto to nije fancy posao kako PR neke U.S. multi kompanije ili banke , jbg ni ova nasa zemlja nije US nego
je to sto jeste
[ Alter Ego @ 23.04.2006. 19:19 ] @
Citat: Milos niks:
Jos nesto , kod nas postoje poslovi koji su IN i OUT , za odredjenu kategoriju ljudi
postoje samo neke vrste poslova , one druge nece ( ne nemogu) nego nece da rade .. uglavnom su to studenti
,osobe sa nekim visim skolama,mladje seljanke :) i stariji ljudi (preko 40g ) koji jednostavno imaju neku crtu ispod koje nece da rade , jednostavno im je
ispod casti , tu je i malo drzava kriva jer jednostavno treba da kaze da za neke fakultetske profesije nema mesta u ovoj
zemlji pa ako neko hoce da studira za svoj gros i daje svoje pare neka mu...
Ziva istina. Najlakse je sedeti i kukati. Ovde je sramota baviti se zemljoradnjom, fizikalisanjem i mnogim drugim poslovima koji nisu cool. To je valjda zato što je decenijama izgradjivana svest kod mladih ljudi da treba da završe fakultet i da će činom sticanja diplome rešiti sve svoje životne probleme. Ono čuveno "uči sine, da ne bi radio". To tako funkcioniše još samo u sve malobrojnijim državnim firmama i javnim preduzećima, ali i tamo je toga sve manje i pre ili kasnije će se gomila ljudi sa diplomama i radnim stažom naći na ulici bez dovoljno znanja da uspeju na tržištu i bez sposobnosti da se naviknu na nove uslove. I uopšte, svi su u fazonu da bez kvalifikacija i radnog iskustva odmah počnu da zarađuju velike pare bez mnogo muke.
Citat: Milos niks
U principu u ovoj zemlji ima dosta posla koji mogu da se rade , naravno ima i poslova koji mogu da se rade ali ne znaci da ce da se isplate
na kraju mesece . Recimo zimi sam trazi oosobu za fizicki rad , nekih 3-4 sata dnevno ciscenja stale u periodu od 5h-11h ,plata
je bila 300 evra , nikoga nisam uspeo da nadjem pa sam ja radio celu zimu taj posao ... lokacija jeste u vukojebini i jeste sra*e raditi
i ljudi kada vide sta i gde treba raditi pobegnu ali kratko radno vreme i isplata je bila u dan tacna.
I skoro sam se jos raspitivao o plati u Gradskoj cistoci koja je oko 20.000din plus socijalno :) plus markica :) ...
koliko sam skapira stalno raspisan konkurs ...pa eto ako neko dodje sa fakultetskom diplomom sigurno ce dobiti
posao E sada sto to nije fancy posao kako PR neke U.S. multi kompanije ili banke , jbg ni ova nasa zemlja nije US nego
je to sto jeste
I što je najinteresantnije, ljudi kojima je ovde ispod časti da se bave nekim poslom od kog može da se živi ali koji uključuje fizički rad (nisu oni za to učili škole), odlaze iz zemlje, prelaze hiljade kilometara da bi negde u inostranstvu dirinčili od jutra do sutra na građevini ili raznosili picu, i živeli u sirotinjskim četvrtima (ima mnogo takvih slučajeva). Ima zanata u ovoj zemlji koji su deficitarni i sa kojima sasvim lepo može da se zaradi, ali tu onda nema ispijanja kafe, tračanja po čitav dan i lamentiranja nad sudbinom teškom.
[ Go(R)@N @ 23.04.2006. 19:55 ] @
Ja samo znam da radim kao nenormalan i da se ona statistika o slobodnim danima iz prethodnih postova nikako ne uklapa sa mojim slobodnim danima (ja sam u gubitku) kad dobijem ebeni slobodan dan jave mi (pretpostavljeni) u subotu u 23:00h (sutra si slobodan) ja kazem SUPER "sve sam isplanirao" za taj slobodan dan. Znam da kad radim na drzavni ili verski praznik placa mi se kao da je obicni radni dan, kad radim nedelju nocnu smenu placa mi se kao ponedeljak prepodne, imam cirka 21 dan godisnjeg odmora (sa sve subotama i nedeljama) koji mi prepolove na dva dela jer ne mogu tako dugo otsustvovati sa posla (potraznja trzista je nenormalna) ma mislim se u sebi ebe mi se za trziste, ja samo hocu da se odmorim kao covek to me sleduje, ali ko mene pita za to? Radim za privatnika necu da imenujem preduzece, ali imaj te na umu da je medju vodecim u svojoj oblasti. U Srbiji je trenutno na sceni demonstracija sile poslodavca nad radnicima karakteristican za truli kapitalizam 19 veka, moze im se odgovara i njima a i vladi, a vi tu mlatite pricu o komunizmu i prethodnim rezimima. Platu koju dobijam ne moze da mi pruzi nikakvu utehu. Vreme za pauzu odradim posle radnog vremena a pauza mi traje 15 minuta (za 8 sati rada) Provedem vise vremena na poslu nego sto provedem sa porodicom ili drustvom koje lagano gubim. Negde sam u zakonu procitao da imam pravo na 16 sati odmora izmedju dve smene (ispravite me ako gresim) ali mi to niko ne garantuje, jer sam bio prinudjen posle zavrsene smene u 23:00h da dodjem u 06:00h da zavrsim neke bezvezne poslove. Kome da se zalim? Sindikat nemamo.
Pa sad poredite moj rad i moj mesecni prihod sa nekim radom i mesecnim prihodom radnika iz EU.
Situacija je previse teska za radnika, covek koji hoce da radi ne moze da podmiri svojom platom takse koje se sve vise namecu i konstantno povecavaju pod izgovorom mi imamo najjeftiniju struju, vodu, telefoniju pa su koraci povecanja istih neophdni itd.
Nemojte pomisliti da ja branim radnike skroz, naravno da ima i onih koji "dzabalebare" prvenstveno mislim na drzavna preduzeca.
Ja sam izneo moju situaciju da bi se bolje sagledala slika.
Lose poslovanje i slaba produktivnost, korupcija, kriminal uzrokuju ovo stanje kakvo je.
Ima vas koji se hoce i nece sloziti sa mnom i to je normalno, za to i sluze polemike.
Pozdrav!
[ Milos niks @ 23.04.2006. 19:57 ] @
Alter ego ustedeo si mi dosta pisanja :) .... jos jedna zanimljiva stvar devojke koje su iz seoskih sredina mozes na prste da nabrojis a da ostanu na selu
, pre bi u nekom gradu radile u pekari za 150 evra itd. i zivele u iznajmljenim gajbicama kao poslednja beda nego da bilo sta sa selom imaju .
.. tako da razmislite koliki je onda maksimalni vek seoskih domacinstava ..sve ce lepo da proizvode male farmice i the end :)
E da , pa kada odes preko nece te niko videti sta radis , pa onda lepo dodjes sa meckom 123 240D i budes mangup ovde :) Dal si neuro hirurg
, imas gajbu od 500kvm i dve trofej zene ili radis na gradjevini nije vise ni bitno .. bitno je sta ljudi misle o tebi ....jbg sta ces
pozdrav
[Ovu poruku je menjao Milos niks dana 23.04.2006. u 20:59 GMT+1]
[ z@re @ 24.04.2006. 01:59 ] @
Posto je ton_majstor upozorio na tijek teme, ja cu samo da kazem par svojih o Jugi, pa skombinirat onda sa aktualnim pitanjem, koje i zamara Hrvatsku vec dosta vremena (tipa 15 godina).
Ja zivim, i rodjen sam u Splitu. Mozemo sad o "sta-bi-bilo-kad-bi-bilo", ali Titov rezim je kroz 50 godina od "mista" napravio grad. Split se od nezavisnosti Hrvatske uopce nije dalje razvijao, a ono po cemu smo bili poznati (akademske ustavove, brodogradnja, instituti) trune i propada. Od bijednih trideset tisuca ljudi nakon 2. svj. rata, brojka stanovnistva iz 1990 godine je par stotina hiljada, koja je aktualna i dan danas. Titov rezim je sagradio grad, u pravom smislu te rijeci, a ja ovdje ne vidim "zatvore" od zgrada. Vecina nebodera, solitera i manjih zgrada su iznimno kvalitetne, i danas su na drasticno visoj cijeni "stari" stanovi nego u novogradnji. 80% kvartova sagradjenih u tom "crnom" dobu ima igralista, masu zelenih povrsina, razradjenu infrastrukturu, gospodarske objekte...planska gradnja na nivou. Ono sta su tri Hrvatske Vlade kroz povijest napravile, su vecinom problemi...zgrade tamo gdje ne bi trebale bit, zgrade sa lose projektiranim sanitarnim cvorovima, rasporedjivanje resursa i katastarskih dijelova po "rodijackoj" politici, kako kome odgovara od "rodijaka". A ne kako odgovara narodu. Ja sam zahvalan Jugoslaviji sta danas zivim u gradu Splitu, a ne na selu pod imenom "Split".
Moja obitelj je radila i stekla imovinu u Jugoslaviji. Pokojni deda koji je bio oficir je dobio stanarsko pravo, kojeg mi danas otplacujemo. Mi nismo zivjeli na grbaci sistema. Mama je magistar ekonomije, otac elektrotehnicar, jedan od pionira kompjutera u ovim krugovima. Radili su u Jugobanci, i Tehnicaru. Zaradjivali pare svojim znanjem i umjecima. Nikad nisam cuo da je salterica u banci imala placu kao moja majka, niti da je neki obicni radnik koji lemi stvari imao placu kao moj otac. Te place su bile mnogo manje. Danas, oboje jos rade, i primaju jako dobre place za hrvatski standard, ali to se sve svodi na odrzavanje postojeceg, nema progresa naprijed u vidu finansija i imovine.
SFRJ je imala jako losih stvari, ali barem po meni, puno, puno vise dobrih.
Sad, ljudi rade, i trude se. Nije da posla nema. Medjutim, standard je i dalje nizak, ljudi su shvatili rad kao nesto sto se "mora", a ne nesto sta bi im trebalo bit relativno drago, i donosit im boljitak u zivotu. Znate li kolike pare mora primat jedan mladi bracni par sa fakultetskim obrazovanjem, da bi sebi osigurao zakup malog stana, kredit gradskog automobila, siguran zivot za sebe i planirano dijete? Debelo iznat onoga sta ce dobit u 90% slucajeva. Zato se ljudi okrecu sami sebi, i zato forsiraju ovake blagdane. Sto bi radili, kad jedva zive od toga. Zar nije ljepse provest blagdane sa familijom, posvetit se nekim drugim stvarima, nego crncit da otplatis rezije i gorivo?
Jos na to dodajte nas balkanski mentalitet...svakom drugom je bitnije dobro auto i novi mobitel, nego da ima za kruh. Ja sam jednom bio u situaciji da sam morao prodat novokupljenog Pentiuma III da izadjem iz besparice, i radit sest mjeseci na nabudzenom Pentiumu 133. Izdrzao sam, i sve se sredilo nakon te krize. Zar mislite da ce prosjecni balkanac ovako nesto napravit? Bitno da se zna da ima dobro auto, skupu robu, a za ostalo, ko 'ebe.
Mislim da je glavni problem nas mentalitet...vanka ljudi rade po 10 sati dnevno, i ne bune se. Danas su i Hrvatska i Srbija otvorene drzave prema stranom kapitalu. Da ljudi imaju volje, i zrno soli u glavi, sve bi se rjesilo. Ako vec drzave nemaju proracune da placaju milione radnika, postoje strane firme koje imaju para vise od HR & SR zajedno. One ce to osigurat. Jos nisam cuo slucaj da radno sposobna osoba zeli radit, a ne moze nac posao dosta vremena. Ne, svi fresh ekonomisti bi odma u banke i managemente, nitko ne bi krenuo sa manjim firmama, manjim parama, pa napredovao dalje.
Drugi problem je generalna averzija prema stranim ulagacima. Sta ce meni onaj gubavi svabo dolazit vamo i gradit nesto? Ljudi ne shvacaju da postoje raznorazni modeli prema kojima drzava moze primit stranog investitora, i zastitit sebe. Zasto ne bi jedan Rus kupio nekakvo brodogradiliste, ako je on obvezan ugovorom zaposljavat domace ljude, a drzava ima nekoliko stotina radnika manje na dusi, nekoliko stotina vise osiguranih ljudi, i prihode preko poreza, i stabilizaciju ekonomije. Zasto ne bi jedan amerikanac zakupio gradski objekt pod koncesiju, sredio ga, dizao pare 2-3 godine, pa da onda po ugovoru ide opet nazad pod upravu grada?
Ne, mi smo najpametniji na svijetu, mi mozemo sami, naj smo jaci. Netreba nama ni ona gubava Europa, ni nitko. Sami cemo isplatit 40 milijardi dolara drzavnog duga, ipak smo zakon.
Da, da...u nekoj paralelnoj realnosti :(
[ secerko75 @ 24.04.2006. 07:30 ] @
LJudi jednom se zivi i praznika treba da je sto vise,da se druzite sa prijateljima,da pratite decu kako vam rastu (a ne da ih drugi odgajaju),da uzivate u prirodi.Mislim da nije poenta samo raditi i raditi ,prodju godine i onda sta ? Shvatite da je zivot prosao u jurcanju a lepe stvari prosle pored vas.
[ Ivan Dimkovic @ 24.04.2006. 09:30 ] @
Jbg, tezak je to problem - da bi se izgradilo "bogatstvo nacije" da ga tako nazovem, potrebno je nekoliko decenija teskog rada dobrog dela stanovnistva.
Sve zemlje sa kakvim takvim blagostanjem danas su prosle kroz takav period. Tek kada se bogatstvo nacije izgradilo moguce su olaksice u zivotu tipa radna nedelja od 35 sati, 30 radnih dana odmora i sl... mada je poznato da prelazak u takav "lagodan" rezim gotovo obavezno znaci i neke probleme.
Problem Srbije (a i Hrvatske) je sto su tek na pocetku (Hrvatska mozda nekih 4-5 godina ispred) tog ciklusa - i sto ce biti potrebno da se svi promene i potrude da sebi naprave bolje drustvo - bas obrnuto od onog sto je neko ovde rekao (interes zajednice uvek IZA interesa pojedinca) - obrnuto jednostavno ne ide, nije nigde islo - pa ne verujem da bi proslo i na specificnom Balkanu. Postoji izraz "Socijalna Odgovornost" (i "Korporativna Socijalna Odgovornost" ;-) koji je vezan za ove stvari.
Neko ce reci - i "sto se ja ne bi odmarao i uzivao u zivotu, kad i ovako i onako moram da rmbam 15-20 god dok ne vidim to bolje drustvo" - tacno, donekle... samo 2 stvari treba pomenuti:
- Tesko da ce neko imati blagostanje i pravi "odmor" ako nista ne radi, a prvi problemi ce se videti kad neko postane bolestan ili kad bude imao problem da ostvari neke stvari koje zeli zbog nedostatka novca, koji nije najvaznija stvar u zivotu ali zivot bez adekvatne kolicine istog ima gomilu problema.
- Zbog stava pojedinaca ipak trpi i celokupna zajednica - kad takvih pojedinaca imas kvalifikovanu vecinu.
Neko vec pomenu da mora da radi iznad svake mere - pa na zalost i to je jedan od efekata - ako je trecina ljudi nezaposlena, radno drustvo jednostavno finansira te ljude na neki nacin, a to se "principom spojenih sudova" prenosi (preko poreza, neefikasne ekonomije, itd...) upravo na one koji rade, koji moraju da rade vise kako bi otplatili gomilu poreza, slabu ekonomiju, prekomerne politicare, neuspesne drzavne firme - tj. vise prodatih proizvoda za neophodni profit investitora i sl... da je nezaposlenost 3x manja i da je ekonomija konkurentna, sigurno bi se to odrazilo i na neophodnu kolicinu rada da bilo kakva investicija u Srbiji postane isplativa.
Ovako je sve kao zivo blato gde svako ko ne radi vuce i ostale za sobom.
[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 24.04.2006. u 10:41 GMT+1]
[ Go(R)@N @ 24.04.2006. 10:02 ] @
Citat: Ivan Dimkovic:- Tesko da ce neko imati blagostanje i pravi "odmor" ako nista ne radi, a prvi problemi ce se videti kad neko postane bolestan ili kad bude imao problem da ostvari neke stvari koje zeli zbog nedostatka novca, koji nije najvaznija stvar u zivotu ali zivot bez adekvatne kolicine istog ima gomilu problema. Tu se u potpunosti slazem sa tobom. Radniku treba posao, koji ce mu poslodavac obezbediti.
Radnik je duzan da adekvatno obavi taj posao.
Poslodavac je duzan da taj rad adekvatno isplati i pruzi radniku zastitu (prvenstveno mislim na socijalnu itd.) potsetio si me sa ovim "kad neko postane bolestan" ni bolovanje mi se ne placa. Dobijam dobru platu ali je i posteno odradim samo je problem " sto ja ne mogu podici ni jedan kredit u banci" verovatno pogadjas zasto. Generalno moja prava su dobrano narusena ali se ne bunim na rad i mislim da nema progresa bez rada ali nema ni progresivnog rada bez adekvatne isplate.
Koliko zaradi na godisnjem nivou zubar u US a koliko u Srbiji? Naravno ne treba prezahtevati jer nismo u poziciji za to ali mogla bi drzava na napravi makar manji korak ka boljoj zastiti radnog kadra.
Pozdraav!
[ Ivan Dimkovic @ 24.04.2006. 10:11 ] @
@Go(R)@N,
Pa vidis to je problem gde ima mnogo "krivaca" - zamisli da si poslodavac na momenat, i da trebas da otvoris operaciju u Srbiji (recimo da si domaci, posto stranci imaju neke olaksice)
- Prvo, bices opterecen neverovatnom kolicinom troskova za poreze i socijalnih davanja (na plate), mesecnih troskova za firmu drzavi, obavezno clanstvo u kojekakvim "komorama" pa cak i reket kojekakvih inspekcija koje ces morati da mitis da ti ne ukinu licencu za rad, ako radis biznis sa inostranstvom - ogromne troskove telefonskih racuna i komunikacija, itd... itd...
- I to sto ti platis drzavi, ne ide tvom radniku obracunato na racun i njegove penzione fondove, nego u neki drzavni "socijalni racun" koji ko zna kako se trosi, tj. trosi se za finansiranje upravo lose ekonomije jer drzavna preduzeca mahom i ne placaju te doprinose i neko mora da ih finansira - penzione pare ne idu u privatni fond, nego u neku drzavnu kasu koju uvek neki novi Sloba moze da istrosi za neki ludacki projekat
- Pomenuo si zubara - pa hajde, probaj ti kao zubar u Srbiji da naplatis prosecnu intervenciju na zubu $500-$600 ako mozes? Ne mozes? Pa bas zato sto je ekonomija zemlje slaba i nefunkcionalna i dobar deo stanovnistva to ne moze da plati. Kako taj vlasnik ordinacije onda i moze da plati radnike neke ozbiljne pare... pa ne moze, jer nema ni on :(
Tako isto i gazda firme, pritiska tamo gde moze - a to su radnici koji rade, koji moraju da rade jos vise jer neko mora da nadoknadi tu neefikasnu ekonomiju i 30% nezaposlenih i ko zna koliko procenata neefikasno zaposlenih u drzavnim jaslama - znas li ti koliko je to radnika koji ne doprinose ekonomiji? Jako puno.
Zato i kazem da je za resenje tog problema potrebno da se svi promene bar malo - ne ljudi kao ti koji vec rade kako treba, vec upravo dobar deo onih koji to ne rade. Za to treba i mala gurka drzave - tj. ukidanje nekih stvari koje su stvarale laznu sigurnost "bolje raditi u drzavnoj sluzbi za 150 evra nego rmbati kod privatnika za 300" itd.. jer stete svima, a ponajvise ljudima kao sto si ti koji trpe zbog toga.
[ ventura @ 24.04.2006. 10:22 ] @
Citat: secerko75: LJudi jednom se zivi i praznika treba da je sto vise,da se druzite sa prijateljima,da pratite decu kako vam rastu (a ne da ih drugi odgajaju),da uzivate u prirodi.Mislim da nije poenta samo raditi i raditi ,prodju godine i onda sta ? Shvatite da je zivot prosao u jurcanju a lepe stvari prosle pored vas.
Svojoj deci nećeš ništa pomoći ako ih vodiš u Košutnjak svako malo, već ćeš im najviše pomoći, ako ti, i ja, i svi mi ostali budemo rmbačili kao konji, i da ekonomski koliko-toliko oporavimo ovu Srbiju za 10-20 godina, kako bi naša deca tada mogla da žive normalni...
Tvoj deda i tvoj ćale su isto tako smatrali da je bolje da te izvedu u park nego da rade, da je bolje otići sa ortacia na pecanje nego raditi nešto u životu, jer bože moj , život je kratak... Tako su radili svi očevi i dedovi sada, pa smo tu gde jesmo danas...
[ Go(R)@N @ 24.04.2006. 10:34 ] @
@Ivan Dimkovic
Ma dobro, to sa zubarom sam naveo onako, jer mi je prvo palo na pamet, ne mora biti referenca.
A to da svi moramo vise raditi za bolje sutra podrzavam i generalno nam se stavovi poklapaju.
Pozdrav ljudi, ja jos malo pa moram na posao (od 15:00h)
[ DDN @ 24.04.2006. 12:00 ] @
Citat: ventura: Svojoj deci nećeš ništa pomoći ako ih vodiš u Košutnjak svako malo, već ćeš im najviše pomoći, ako ti, i ja, i svi mi ostali budemo rmbačili kao konji, i da ekonomski koliko-toliko oporavimo ovu Srbiju za 10-20 godina, kako bi naša deca tada mogla da žive normalni...
Tvoj deda i tvoj ćale su isto tako smatrali da je bolje da te izvedu u park nego da rade, da je bolje otići sa ortacia na pecanje nego raditi nešto u životu, jer bože moj , život je kratak... Tako su radili svi očevi i dedovi sada, pa smo tu gde jesmo danas...
Naprotiv, Kosutnjak ce sigurno vise pomoci mojoj deci i meni. Umesto sto cu da radim 14 sati,dodjem uvece kuci a deca i zena spavaju, ja cu radije da provedem dan sa zenom/decom/prijateljima.
Takodjer mi vise prijaju pecanje,odlazak u park,kafica sa prijateljima od 5 sati rada vise.
Ljudi su malo otisli u krajnost sa ovakvim misljenjima. Ok, komunizam je propao, nije se radilo puno, drzava se zaduzila itd, ali to ne znaci da treba da radim kao konj.
To je uostalom licna stvar, ako volis da radis - radi do ponoci, ali nemoj da nameces svoje misljenje drugima, koji vole da odlaze na kosutnjak i uzivaju u slobodnom vremenu a ne prekovremenom radu.
Pozdrav
[ secerko75 @ 24.04.2006. 13:46 ] @
Ja i nisam mislio da se nista ne radi ali kod nas gazde preteruju a uz to i ne placaju a pogotovo ne prekovremeni rad,nemas nikakvu sigurnost.Radio bih i ja dosta kad bi to bilo ok placeno ali ovako bolje da uzivam u prirodi(koje i ovako jos malo opstaje)!
[ vladimirt @ 24.04.2006. 15:10 ] @
Citat: Jos nesto , kod nas postoje poslovi koji su IN i OUT , za odredjenu kategoriju ljudi
postoje samo neke vrste poslova , one druge nece ( ne nemogu) nego nece da rade .. uglavnom su to studenti
,osobe sa nekim visim skolama,mladje seljanke :) i stariji ljudi (preko 40g ) koji jednostavno imaju neku crtu ispod koje nece da rade , jednostavno im je
ispod casti , tu je i malo drzava kriva jer jednostavno treba da kaze da za neke fakultetske profesije nema mesta u ovoj
zemlji pa ako neko hoce da studira za svoj gros i daje svoje pare neka mu...
Izvinjavam se, ja sam “stariji čovek (preko 40 godina)”!? koji je kad je došlo do raspada SFRJ bio na fakultetu i imao 26 godina. Tada sam napustio fakultet i počeo da radim različite, mahom tehničke stvari (uglavnom vezane za kompjutere) Od tada pa do danas sam radio na desetak radnih mesta, 2 puta otvarao firmu (jednom preduzeće, drugi put radnju) i NIKAD, ali NIKAD nisam radio u državnoj firmi.
Gotovo cela moja generacija je prošla slično: bilo da su su završili fakultet (neko višu školu), bilo da su prekinuli školovanje, rade uglavnom poslove koji nemaju veze sa onim što su završili (mali broj ih radi u struci i to uglavnom oni koji su uspeli da odu preko grane). Zato ne kaki!
Mnogo je veći problem u današnjoj omladini koja nije navikla ništa da radi sem da džabalebari do ujutru, zatim da se izležava u krevetu, a poslepodne sprema za sledeći izlazak ili buljenje u televizor, dok sve to mame i tate blagonaklono gledaju -- šta će dete kad nema posla. TO je mnogo češća pojava nego obrnuto, da “stariji ljudi koji imaju preko 40 godina” neće da rade.
[ aleksandaraleksandar @ 24.04.2006. 15:46 ] @
Citat: Ivan Dimkovic: bas obrnuto od onog sto je neko ovde rekao (interes zajednice uvek IZA interesa pojedinca) - obrnuto jednostavno ne ide, nije nigde islo - pa ne verujem da bi proslo i na specificnom Balkanu. Postoji izraz "Socijalna Odgovornost" (i "Korporativna Socijalna Odgovornost" ;-) koji je vezan za ove stvari.
posto sam ja ovo komentarisao... da pojasnim. interes pojedinca u smislu, da pojedinac ne sme da bude sputan i ogranicen nametanjem kolektivnog "dobra". jer je, i na balkanu i u evropi, po pravilu iza takvog kolektivizma stajao put teskim diktaturama.
Citat: Ovako je sve kao zivo blato gde svako ko ne radi vuce i ostale za sobom.
da. mi uz pomoc drzave, u svim njenim pojavnim oblicima, moramo da naucimo da samo zajednicki rad, prekovremeni rad, dobrotvorni rad; je ono sto moze da nadoknadi prethodne godine "krckanja zaradjenog".
ovaj forum je dobar primer zajednickog, ne kolektivnog (u smislu prvog odejka) rada.
[ dejankr @ 24.04.2006. 19:05 ] @
Daleko od toga da sam nostalgičan za komunizmom/socijalizmom, koji istini za volju i nisam osetio jer sam bio klinac kada se urušavao, ali bih da ukažem na neke zablude ovde.
Prvo, ne smatram da će, kako je neko rekao, "svima nama svanuti kada dođe kapitalizam". Kapitalizam prosto nije takav sistem gde je svima dobro (barem ne u većini zemalja) pa iako meni lično kapitalističko uređenje daleko više odgovara nego socijalističko gde su svi (kao) jednaki, mislim da će dobrom delu ako ne i većini u Srbiji biti još teže nego sada (ništa još nismo videli, tranzicija se tek zahuktava).
Drugo, to što je u zapadnim kapitalističkim zemljama bolji standard nego kod nas, nije samo zahvaljujući radnim navikama, mentalitetu i sl. Prosto, većina tih zemalja su vekovima bile kolonijalne sile i njihov prosperitet je građen i dan danas se gradi na grbači trećeg sveta. To je toliko očigledno na primeru Amerike ili Velike Britanije koje često i ratovima moraju da se izbore za svoje ekonomske interese, opet na račun siromašnih zemalja. Da li još neko veruje da je Irak okupiran zbog oružja za masovno uništenje ili demokratije?! Amerika prosto nije mogla da dozvoli da u trenutku kada uvozi 65% svojih potreba za naftom, njeni građani plaćaju skup benzin.
Dalje, Ivan je pomenuo da ljudi koji ovde rade preko mere (i preko praznika) to rade da bi finansirali ove što ne rade. To je u Srbiji samo delimično tačno, jer u 99% slučajeve, poslodavci koji ne poštuju zakon po pitanju praznika takođe i ne prijavljuju svoje radnike ili ih prijavljuju na neki minimalac. Tako da društvo često nema previše koristi od njih.
Što se tiče praznika, nemam apsolutno ništa protiv njih. Nisam od onih koji smataju da treba raditi non stop (iako često radim mnogo više od 8 sati dnevno) i prosto čovek treba i da živi a ne samo da radi. Ne bih da me neko pogrešno shvati i pomisli da podržavam nerad i činjenicu da većina mladih ljudi ovde ne želi da radi, ali prosto treba naći balans u svemu. Uostalom, problem u Srbiji nije što se ne radi za vreme praznika i godišnjih odmora, već što se ne radi za vreme radnog vremena! Dakle, ja takođe glasam za Košutnjak (ne u radno vreme, naravno)!
[ renne @ 24.04.2006. 19:10 ] @
Citajuci vecinu postova ovde, sticem utisak ili da ti pisci postova ne zive u Srbiji, ili su poslodavci, vlasnici firmi, citaj, bizMismeni.
Pa jeste li Vi prosli danas Beogradom, jeste li videli da 90% svih firmi radi? Apsolutno mi nije jasno o kakvom Vi to neradu pricate
[ ton_majstor @ 24.04.2006. 20:13 ] @
Sve moji VREDNE i marljive komšije iz tržnog centra su makar na kratko danas došle do firme-lokala. Neki da obiđu, neki da provere brave i izloge, neki da bogami nešto i urade!
Takvih je danas bilo oko 30%.
Pozdrav!
[ Klodovik @ 24.04.2006. 20:25 ] @
I ja sam začuđen ovakvim karakterisanjem ovog naroda kao naroda neradnika.Imao sam prilike kod jednog drugara da vidim spisak neradnih dana u godini za Nemačku i bio sam iznenađen tim brojem koji je bio dosta veći nego kod nas.Na žalost brojeve nisam pamtio a tako bi ih rado podelio sa Vama.Možda sam bio iznenađen baš zbog ovakvih priča koliko mi dangubimo.A tek kada sam otišao u tu Nemačku,zamisli u 18 h nema radnje koja radi a ako nađeš neku da radi gle čuda-naš čovek.Masu njih znam da rade kod privatnika a nemaju radno vreme nego rade na "dugme" kako feud kaže,praznik,odmor-šta mu to dođe?.Srpski gazda pojma nema o kapitalizmu (čast pojedincima-da ima i takvih) jer ono što je za njega kapitalizam u praksi je feudalizam.Još jedna stvar me malo zbunjuje,o kojim državnim preduzećima vi pričate?Šta je ostalo pod državnom kapom?Ovo dođe kao neki vic?Sve mi se čini da bi neki od gazda (ako sam dobro procenio)koji su pisali ovde,voleli da se vrati jedan deo onog komunizma tipa "omladinskih radnih akcija" čovek ti radi za klopu i neku trenerku i to je to.
;)
[ Vostoki @ 24.04.2006. 20:28 ] @
jedna navika iz komunizam preneta je i na nas koji prakticno nikada nismo ziveli u njemu. To je ideja pravde i njenog ispunjenja.
Radi se o klasnoj borbi. Cist zakon fizike. U kapitalizmu imate dve klase koje su suprotstavljene. Tu milosti i pravde nema. Itekako, itekako bi radnik radio mnogo malo nego sto ovaj moze da ga malo plati. Ali ne moze, gazda ce otpustiti i dati drugome. Jos kako bi gazda neplatio radniku nista, e ali tu su sindikati, zakoni.
Sve je to plod klasne borbe, kojeg u komunizmu nije bilo, a kod nas je tek poceo, normalno na stetu radnika.
Stavise, cak i kad nesto pise u zakonu to moze biti samo na papiru. U praxi ne znaci nista. Npr. u Italiji ima zakon da se ne izdavanje stana strancu smatra prekrsajem na sovinistickoj osnovi. A meni su spustili slusalic cim sam rekao da sam stranac. Mogu ja da se zalim, ali neka, neka. Neki drugi put...
[ Klodovik @ 24.04.2006. 20:49 ] @
Da,u komunizmu nije bilo klasne borbe ali si imao borbu između drugova članova i onih koji nisu bili članovi.Jbg,nisi član-nema napretka a kada se malo bolje pogleda današnja situacija,dođe mu na isto.Opet poltroni,ulizice i lopovi bolje prolaze od onih koji veruju da će samo radom isplivati iznad drugih(naravno da i u ovom slučaju ima izuzetaka) a taj rad se i dalje omalovažava.Lično nikad nisam mogao da shvatim filozofiju-ne može da me plati tako malo koliko ja mogu da ne radim.Uvek je razumnije promeniti firmu ako nisi zadovoljan što se na kraju i poklapa sa novom filozofijom da na zapadu "radnik" promeni dosta firmi ali i zanimanja ali onda dolazimo do novog paradoksa kad naš gazda uzme i pročita CV potencijalnog novozaposlenog i vidi koliko je firmi dotični promenio,automatski ispada iz konkurencije jer on,bože moj.nikad neće biti timski igrač i odan firmi.
[ Ivan Dimkovic @ 24.04.2006. 21:28 ] @
Citat: Pa jeste li Vi prosli danas Beogradom, jeste li videli da 90% svih firmi radi? Apsolutno mi nije jasno o kakvom Vi to neradu pricate
For starters, cak i zvanicna statistika Narodne Banke Srbije ( http://www.nbs.yu/serbian/statistika/8_1_6.pdf) kao nezaposlenost pominje veoma visoku cifru od 30 i kusur % - a toj cifri dodaj i bar 10% (ako ne i vise) stanovnistva koje radi u totalno neprofitabilnom drzavnom sektoru. Ej, to je preko 40% ljudi koji ne doprinose profitabilnoj proizvodnji (servisa ili dobara, nebitno) zemlje - siguran sam da imas predstavu sta to znaci.
To sto firme u krugu dvojke u Srbiji rade ne vidim sta treba da cudi - Srbija je vrlo centralizovana zemlja, na zalost, gde je Beograd apsolutni centar trgovine, administracije, kulture, politike i finansija, pa bi bilo besmisleno da tu nema posla, da ga tu nema gde bi ga bilo? Ali u Beogradu zivi 2 miliona stanovnika, sto nije ni trecina stanovnistva Srbije. Kad covek ode malo juznije malo stvari postaju jasnije.
Citat:
I ja sam začuđen ovakvim karakterisanjem ovog naroda kao naroda neradnika.Imao sam prilike kod jednog drugara da vidim spisak neradnih dana u godini za Nemačku i bio sam iznenađen tim brojem koji je bio dosta veći nego kod nas.Na žalost brojeve nisam pamtio a tako bi ih rado podelio sa Vama.Možda sam bio iznenađen baš zbog ovakvih priča koliko mi dangubimo.A tek kada sam otišao u tu Nemačku,zamisli u 18 h nema radnje koja radi a ako nađeš neku da radi gle čuda-naš čovek.Masu njih znam da rade kod privatnika a nemaju radno vreme nego rade na "dugme" kako feud kaže,praznik,odmor-šta mu to dođe?.
Kao sto sam napisao u par postova gore, Nemci su tipican primer drzave koja je akumulirala svoj kapital - oni su malo duze gradili svoje bogatstvo - pa danas imaju taj luksuz da mogu da imaju limitirano radno vreme (forsirano od drzave, i to samo u Nemackoj, Svajcarskoj i Austriji) - inace sto mene i gomilu drugih ljudi jako nervira. Probaj da se prosetas po UK, USA, Francuskoj, Kini, Spaniji itd.. itd... pa ces videti da su Nemci jedan vrlo neobican izuzetak sto se radnog vremena radnji tice.
Inace, FYI - i to se menja kod njih, za nekoliko godina to "zasticeno" radno vreme prodavnica u Nemackoj ce biti relikt proslosti. Osim toga, po privatnim firmama i sektorima koji nisu prodavnice i sl... radi se i te kako dosta.
Osim toga, ocevi te danasnje generacije Nemaca koja uziva da malo radi (po drzavnim sluzbama, recimo) su i te kako rmbali da se stvori tako bogata drzava. Misli malo o tome.
Citat:
Još jedna stvar me malo zbunjuje,o kojim državnim preduzećima vi pričate?Šta je ostalo pod državnom kapom?
Drzavni sektor = javne firme + od poreza placani politicari/pravnici i ostala birokratija + kojekakva neuspesna drzavna preduzeca = MNOGO
Citat:
jedna navika iz komunizam preneta je i na nas koji prakticno nikada nismo ziveli u njemu. To je ideja pravde i njenog ispunjenja.
Hahaha pravde? Prosetaj se malo po Vojvodini pa pitaj seljake kojima je oteta njihova zemlja o pravdi - a onda i do Dedinja gde su novopeceni "prvi medju jednakima" dobili pravedno viletine, je li... ma pravda kako da ne.
Citat:
Stavise, cak i kad nesto pise u zakonu to moze biti samo na papiru. U praxi ne znaci nista. Npr. u Italiji ima zakon da se ne izdavanje stana strancu smatra prekrsajem na sovinistickoj osnovi. A meni su spustili slusalic cim sam rekao da sam stranac. Mogu ja da se zalim, ali neka, neka. Neki drugi put...
Ne znam kakav je to zakon u Italiji ali drugde po EU (a i sire) ti kao vlasnik tvoje privatne svojine (stana) imas punu slobodu da izaberes kome ces (i da li ces) da ga izdas - nisi ti radnja pa da imas obavezu da usluzis svakog ko ti trazi uslugu. U Nemackoj recimo mnogi bas vole da izdaju strancima jer su stranci daleko vise (legalno) u obavezi da ispunjavaju obaveze - inace mogu da imaju probleme sa regulisanjem boravka. Mada ima i drugih koji strance ne vole, kao i svuda drugde - mislim, imas stanodavce koji ne vole decu, zene, muskarce, studente, ovakve onakve... i niko ih ne sputava da biraju kome hoce da izdaju stan.
[ Slobodan Miskovic @ 24.04.2006. 21:36 ] @
Mali off topic
Citat: Ne znam kakav je to zakon u Italiji ali drugde po EU (a i sire) ti kao vlasnik tvoje privatne svojine (stana) imas punu slobodu da izaberes kome ces (i da li ces) da ga izdas - nisi ti radnja pa da imas obavezu da usluzis svakog ko ti trazi uslugu.
Problem je u tome sto ti ne usluzujes nego nudis uslugu. Ako das oglas da izdajes stan taj oglas vazi za sve. Ne smes napisati da ne primas strance jer je to protiv zakona. Diskriminacija.
[ Milos niks @ 24.04.2006. 21:41 ] @
Citat: vladimirt: Izvinjavam se, ja sam “stariji čovek (preko 40 godina)”!? koji je kad je došlo do raspada SFRJ bio na fakultetu i imao 26 godina. Tada sam napustio fakultet i počeo da radim različite, mahom tehničke stvari (uglavnom vezane za kompjutere) Od tada pa do danas sam radio na desetak radnih mesta, 2 puta otvarao firmu (jednom preduzeće, drugi put radnju) i NIKAD, ali NIKAD nisam radio u državnoj firmi.
Gotovo cela moja generacija je prošla slično: bilo da su su završili fakultet (neko višu školu), bilo da su prekinuli školovanje, rade uglavnom poslove koji nemaju veze sa onim što su završili (mali broj ih radi u struci i to uglavnom oni koji su uspeli da odu preko grane). Zato ne kaki!
Mnogo je veći problem u današnjoj omladini koja nije navikla ništa da radi sem da džabalebari do ujutru, zatim da se izležava u krevetu, a poslepodne sprema za sledeći izlazak ili buljenje u televizor, dok sve to mame i tate blagonaklono gledaju -- šta će dete kad nema posla. TO je mnogo češća pojava nego obrnuto, da “stariji ljudi koji imaju preko 40 godina” neće da rade.
Vidi cinjenice govore drugacije ,ti si slucaj koji ocigledno nije imao neka radna iskustva pre 92g kada se poceo raspadati sistem ,
takvih definitivno ima i ima ih dosta ali i to sto si naveo sa deset poslova i dve firme .. pa sta si menjao posao svakih godinu dana ? :)
Pa ako je cela tvoja generacija prosla isto onda ste isto produktivni kao kategorija na koju sam ja mislio ....a ta "omladini" svakako jeste veca
kategorija ali za malo ... Pogledaj samo vojsku ona sigurno nesto korisno radi , nesme vlada da ih raspuste jer bi doslo do socijalnih nemira a
korisni su za zemlju kao istrazivanje grizli medveda na eko sistem , penzioneri koji su dolazili do penzija na koje kakve mutne nacine,
resavanje pitanja novih radnih mesta i sl. , zatim zastava, rts, policija itd. jako ih je puno i lako bi dosao do brojke od nekih 1 . mil
onih koji se finansiraju iz buzdeta a nista korisno nerade i nikada nisu radili . Kada ih onda uporedis sa "omladinom" koja- jeste nista
ne radi- ali ih niko barem ne finansira iz budzeta niti ce moci za FREE da dobiji stancic za par godina sluzenja soc. ciljeva
sto svakoako jeste jedan bedan poen za njih
A i dalje neshvatam zasto svi kukate kako ste zavrsili fax ili visu skolu a neradite "u struci " , pa ceo genijalni sistem za vreme T. vam je bio
po principu fiktivnih radnih mesta , koja realno ne postoje niti su ikada postojala, ali je zato za njih potreban fakultet ,radi fiktivnog Iq nacije
placanje tog genijalnog sistema je naravno bilo sponzorisano od USA i tadasnjeg SSSR-a Danas vise nema sponzora :) , a neka se i dalje drze istog
oprobanog genijalnog sistema pa sad i "stari" i "omladina " zajedno vicu --- nemamo posao u struci ----
jos jedan od razloga koji ima veze sa predhodno napisanim je sto ljudi koji su tada bila zatecani stanjem nije uspelo da se snadje ili se nije uspelo
adekvatno snaci da bi mogla da sebi priusti normalan zivot a bili su uvuceni u drzavni socijalisticki sistem iz koga nije bila moguca adaptacija na
novi sistem poslovanja -
To je posle dovelo do situacije koja je svima danas poznata i zbog cega je delimicno srbija tamo gde jeste .
PS: zamolio bi te da se drzis cinjenica , i bez komentara "NE KAKI" i slicno jer ce diskusija preci na kafanski sistem gde bi na takav
bez argumenotovani komentar jedino mogao da te posaljem u znas gde . .
pozdrav
[ Ivan Dimkovic @ 24.04.2006. 21:47 ] @
Citat:
Problem je u tome sto ti ne usluzujes nego nudis uslugu. Ako das oglas da izdajes stan taj oglas vazi za sve. Ne smes napisati da ne primas strance jer je to protiv zakona. Diskriminacija.
Pa i niko normalan nece napisati da ne voli strance, napisati tako nesto je protivzakonito sto je razumljivo - ali ako ti nekom spustis slusalicu mozes uvek reci da ti se ne dopada njegov glas ili da ga nisi razumeo, you know what I mean? :-)
Na kraju krajeva stanodavac uvek moze da izabere kome hoce da izda stan bas zato sto stanodavac nije lice koje ima radnju i zasto sto se ne radi o "stocked good" pa da imas obavezu obaveznog usluzivanja svih. Da nije ovako, mislim da bi mnogi bili tuzeni zato sto nisu hteli da izdaju gajbu porodici sa decom, mladim studentima itd... itd... itd...
[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 24.04.2006. u 22:51 GMT+1]
[ Klodovik @ 24.04.2006. 21:54 ] @
Citat: Inace, FYI - i to se menja kod njih, za nekoliko godina to "zasticeno" radno vreme prodavnica u Nemackoj ce biti relikt proslosti.
Slažem se sa ovim ali morao sam da navedem njih za primer pošto su nam oduvek Nemce predstavljali kao uzor na koji se treba ugledati.
Citat: Osim toga, po privatnim firmama i sektorima koji nisu prodavnice i sl... radi se i te kako dosta.
Iskustva moje firme koja ima saradnju sa Nemačkim nije takvo,dobiti nekoga na telefon posle 16h je nemoguća misija ali da ne generalizujem stvari sigurno ima i onih koje rade u full režimu.
P.S.Gde nađe Kinu za poređenje radnog vremena ;)
[ Ivan Dimkovic @ 24.04.2006. 22:10 ] @
Evo jedan lep primer zasto mislim da je grublji kapitalizam ipak nesto sto nekima ipak treba ako vec sami ne znaju ;)
Odes u Pariz, srce socijalno svesne zemlje, recimo - platis hotel 100 evra za noc (nije malo uopste po svetskim merilima) i dobijes neku krs sobu sa jadnim kupatilom. Ili cak i u Nemackoj u nekom malom mestu, par puta mi se desilo da nema sapuna u sobi kad udjem - ili da iskljuce grejanje u 10 uvece (i smrznes se ko pi*cka) a za klimu nisu bas culi tj. nece da je stave - skupo.
U USA - dodjes u hotel, $99, imas da izaberes hoces anti-alergijski jastuk, ili ovakav - onakav, sluzbenica ti se smeje (obavezni "How're you doing? i siroki osmeh sa Have a Nice Day zavrsetkom" - Soba velika skoro ko moja gajba, studio sa 2 TV-a, dnevnom sobom sa radnim stolom, kuhinjom... Air Condition radi ceo dan i noc (Kyotto buster, jbg ;-) - u sobi svuda besplatan WLAN, ili 100 mbps UTP kod radnog stola.
O Aziji i da ne pricam sta moze da se dobije za isti $ ;)
Naravno u USA je hospitality ne bas samo zbog kulture ;) vec i zato sto the.gazda moze da dodje i da kaze recepcioneru da izadje napolje i da se ne vraca - hotel je dobar ne zato sto je gazdi milo da ulaze i trosi struju vec zato sto je u pitanju najzesca trzisna utakmica.
Nisam bas uvek za takav kapitalizam ali ne mogu da se otmem utisku da i on ipak, bar nekad, ima neke male prednosti nad nekim preterano "socijalno svesnim" gde mi se na kasi mrste sto im je los dan ili strajkuju kad su im penzije ugrozene jer nisu hteli da imaju decu a ni strance koji prave decu ne vole puno ;)
;-)
Citat:
P.S.Gde nađe Kinu za poređenje radnog vremena ;)
Namerno, zato sto ce mnogi morati da se adaptiraju upravo zbog Kine i Indije gde ljudi rade vise, za manje para i oduzimaju poslove zapadu - jedino resenje ce biti da zapad (pri tome prvenstveno mislim na delove Evrope) morati da pocne da radi duze i efikasnije neminovno jer globalizaciju sigurno zaustaviti nece koliko god se trudili da Kinezima opale nove uvozne tarife (Kinez uvek moze da ojaca Juan ;-)))
Na kraju ce se verovatno naci na nekoj sredini (ne sumnjam da ce i Kinezi i Indusi poceti da osecaju blagodeti emancipovanog kapitalizma cim izgrade malo nacionalnog bogatstva) ali mislim da je imaginarna nedelja od 35h + 30+ radnih dana odmora, kakvi su poznati iz skandinavskih zemalja 80-tih nesto sto ce izumreti - i sigurno se nece vratiti u toj formi nekoliko sledecih decenija.
[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 24.04.2006. u 23:12 GMT+1]
[ Vostoki @ 24.04.2006. 22:50 ] @
da li neko zna kako da se emigrira iz Evropske Komunisticke Unije u neku prekookeansku zemlju ? Unapred zahvalan.
ps. tek sad mi je jasno zasto EU ima Komesare ! Cuj, komesar, axaxa. Cak im se i precednik zove Barozo. Majko mila nasta li me to asocira...
Inace ovo sto kaze Ivan za ugostitelje je tacno. Na mene je recepcionar u Rimu vikao !!! Mislite da je reagovao kad sam mu rekao da sam ja gost ? Nije. Onda sam ga ja onako po srpski dohvatio za revercic. Odmah je prionuo na posao... Ujutru je bio manji od makovog zrna dok mi je spremao dorucak. A mnogi gosti su jos drhtali, da li od njega ili mene nisam siguran.
[ dezintegrator @ 25.04.2006. 09:07 ] @
Citat: da li neko zna kako da se emigrira iz Evropske Komunisticke Unije u neku prekookeansku zemlju ? Unapred zahvalan.
ps. tek sad mi je jasno zasto EU ima Komesare ! Cuj, komesar, axaxa. Cak im se i precednik zove Barozo. Majko mila nasta li me to asocira...
Inace ovo sto kaze Ivan za ugostitelje je tacno. Na mene je recepcionar u Rimu vikao !!! Mislite da je reagovao kad sam mu rekao da sam ja gost ? Nije. Onda sam ga ja onako po srpski dohvatio za revercic. Odmah je prionuo na posao... Ujutru je bio manji od makovog zrna dok mi je spremao dorucak. A mnogi gosti su jos drhtali, da li od njega ili mene nisam siguran.
U ovo apsolutno verujem. Brat mi zhivi u Italiji vec 3 godine i bio sam mu u poseti 2 puta. Pitanje
za dobre poznavaoce prilika u Italiji - na koju foru je ova zemlja u EU? Kako uopshte zhive?
Kako funkcionishe njihova ekonomija? Neodgovorni su totalno, zakoni se krshe na svakom coshku,
ako imash posla sa shalterima - najeb*o si, neradni su, sve funkcionishe na foru, otima se i krade
beskrupulozno, da to chak i stranac primeti... a opet sve funkcionishe. Kako?
pozdrav.
[ MyWay @ 25.04.2006. 09:10 ] @
Citat: Ivan Dimkovic: Evo jedan lep primer zasto mislim da je grublji kapitalizam ipak nesto sto nekima ipak treba ako vec sami ne znaju ;)
Odes u Pariz, srce socijalno svesne zemlje, recimo - platis hotel 100 evra za noc (nije malo uopste po svetskim merilima) i dobijes neku krs sobu sa jadnim kupatilom.
Pa nije baš tako - i za manje od 100 (recimo oko 70tak) evrića možeš naći decent sobu u decent kraju (higijena po ps-u). Jedino što:
- su zaista male - otvaranje kofera samo na krevetu :-)
- umesto službenice sa širokim osmehu imaš na recepciji crnca sa širokim osmehom, ali mi nesvrstani nismo rasisti pa nam to ne smeta :-)
Sve u svemu, princip je 'šta ćeš u sobi - idi napolje' što je i razumljivo za npr Pariz.
[ Alter Ego @ 25.04.2006. 09:17 ] @
Veliki problem ovog društva je što se i dalje dešava ono što je upropastilo ekonomiju - uzima se od uspešnih da bi se davalo neuspešnima. Jedno od osnovnih pravila tržišne (i uspešne) privrede je da firma koja ne može da posluje profitabilno ide pod led. Ne uzima se iz državnog budžeta da bi se veštački držala u životu. A to se ovde radi decenijama. I zašto bi onaj ko stvara "višak" i dalje radio efikasno kad od toga nema ništa jer radi za gubitnike. Da ne govorimo o glomaznom državnom aparatu koji se uvećava iz godine u godinu dovođenjem ljudi po partijskoj liniji, onda o diplomatskim predstavništvima, RTS-u, javnim preduzećima itd itd. Još kad se uzme u obzir odnos broja penzionera i onih koji plaćaju doprinose, pravo je čudo da država funkcioniše i ovako kako funkcioniše, jer toliku potrošnju ne bi izdržala ni mnogo ekonomski jača država nego što je Srbija. Jedinu nadu vidim u pritiscima sa strane da se ta potrošnja smanji.
[ Ivan Dimkovic @ 25.04.2006. 09:37 ] @
@MyWay,
Ma razumem ja to ali dao sam generalno primer za francuske hotele koji su u principu mnogo losiji za isti dolar od americkih pa cak i nemackih (koji su, pak, opet vidno gori od americkih za isti $, da se razumemo) - i nivo usluge ljudstva (recimo u Nici recepcioner je u ociglednoj krizi, nesto nema gudre tj. love, sutra dan sav nasmejan i prosla mu prehlada odjednom, posto sam mu prvi dan ostavio 2 novcanice od 50 evra... bube u kupatilu u istom hotelu i tako dalje - hotel je u centru i ne izgleda lose spolja, cisto da se razumemo - a meni je bilo hitno da prespavam (ex-3GSM place - nema mesta na celoj prokletoj juznoj FR obali od tih tvojih telco-a ;-)
Americki "surovi kapitalizam" je savrsen za nivo usluge i, to, ako si klijent vise prija ;-) Sta ces... razmazila nas globalizacija jbg :)
--
A za Italiju - pa nije tako komplikovano, Italija ima vrlo razvijen i konkurentan sever i nerazvijen ostatak zemlje - klasicnom evropskom "socialno svesnom" politikom "velikih poreza & socijalnih davanja" bogati tj. industrija sa severa izdasno "pomazu" siromasne, koji se decenijama ne menjaju vec ostaju ubedljivo isti i ceo sistem funkcionise sve dok sever ima visak proizvodnje i dok mozes da im uvalis jos neki porez/razrez. Slican problem, samo krace vreme (oko 15 god ;), ima i Nemacka - gde se istoku zmlje bukvalno poklanja 80+ milijardi evra svake godine i tretiraju kao neka deca - needless to say, malo toga se menja jer covek kad ima dovoljno za zivot bez nekog rada ne nalazi potrebno da menja neke svoje nacine ;)
Problem sa Italijom, koji je ceka u vrlo skoroj buducnosti (recimo 5-10 god) je sto je vecina njene profit-making industrije direktan konkurent kineskoj i azijskoj industriji (tekstil/obuca/moda, automobili, namestaj) a to je pozicija koju niko ne zeli jer je unapred izgubljena jer sa Kinezima nema borbe - gubis samo je pitanje vremena. Jedino sto moze da izvadi deo italijanske industrije je sto Kinezi stvaraju sloj bogatog drustva tamo, koji voli italijansku skupu robu - dok Kinezi stancaju lazni Gucci u svojim zemunicama diljem Kine, njihovi bogatiji gradjani u Sangaju i Pekingu se prosto seku na istog originalnog Guccija - a na svu srecu zabara, iako bogatih Kineza ima procentualno malo, u apsolutnim ciframa ih verovatno vec sad ima vise nego u Italiji sa okolinom ;-)
[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 25.04.2006. u 10:45 GMT+1]
[ su27killeryu @ 26.04.2006. 17:10 ] @
http://www.elitesecurity.org/poruka/1126460
Sta dodati na ovaj post, eto i Titograd je nekada bio mali grad tokom WWII, grad koji je najvise puta bombardovan u istom. A ipak se izgradio tokom tih 40ak godina, ne kazem ja da ga je Tito licno pravio ali je onda covjek imao vjeru u bolje sjutra jer je drzava napredovala. Pa 1972. ili vec ne znam koje Zastava je proizvodila 101/128 koji je 1970. bio auto Evrope. I te Zastave do neke 1986. su bile mnogo kvalitetnije od ovih novijih. Fiat nije ulagao tu zato sto ne bi imao neke koristi. Mislim da strance, prvenstveno USA ne zanima toliko je li tu kap. ili kom. dokle god oni mogu da imaju korist od te saradnje.
Evo pogledao sam atlas iz 1991. sa ekonomskim podacima iz 50. 60. 70. 80. i mislim da cifre govore same za sebe. Jeste stradalo nevinih zbog IBa, ali toga ima i danas, pa i na zapadu. Nego cetnickoustaski emigranti su jedva docekali da stari odapne kako bi mogli da rasparcaju ono sto je kralj a ne on osmislio.
Inace onda je takodje bilo neradnih dana pa je privreda napredovala, tako da mislim da to nije direktno povezano. Ljudi trebaju da se odmore. (Narocito ako su u CG :D )
[ mikevecoss @ 29.04.2006. 23:20 ] @
A sto bogati ne strajkuju?
[ Aleksandar Marković @ 05.08.2006. 13:31 ] @
Žitelji EU češće praznuju i kraće rade od Srba, pokazuje najnoviji izveštaj Kongresa britanskih sindikalaca
Jedna od predrasuda sa kojima ostali Evropljani gledaju na Balkance, pa i na nas Srbe, jeste da više praznujemo nego što radimo. Doskora smo i mi sami o sebi mislili kao o ljudima koji se baš ne pretržu od posla i umeju da „uživaju u životu” bolje od „hladnih, disciplinovanih zapadnjaka”.
Najnoviji izveštaj Kongresa britanskih sindikalaca je to, međutim, doveo u pitanje. Njihova statistika, koju prenosi briselsko elektronsko glasilo „EU obzerver”, pokazuje da među 25 članica Evropske unije najviše državnih (neradnih) praznika ima Malta, čak 14, i da je tamo i godišnji odmor među najdužima – 24 dana. Sledi Austrija sa 13 prazničnih dana i 25 dana godišnjeg odmora. Za njima je Finska, aktuelni predsedavajući EU. Tamo se, takođe, zaposleni odmaraju 25 dana (kao i u Francuskoj i Švedskoj), a slave 12 dana.
Na dnu liste je Holandija, sa samo osam slobodnih prazničnih dana, i 20 provedenih na odmoru.
U Srbiji se ni dosad (zvanično) nije mnogo praznovalo – po dva dana za Novu godinu, Božić, Uskrs i Praznik rada, i jedan za Dan državnosti (27. april). A sad se i ovaj potonji, ukoliko Skupština Srbije usvoji vladin predlog, briše. Ni po dužini godišnjeg odmora, kako se vidi, nismo u evropskom vrhu. Druga je stvar što Srbi imaju običaj da „spajaju” neradne dane, i zakonsko pravo da odmor nastave bolovanjem, ili da povežu slobodne dane sa slavom... pa se čini da, u poređenju sa drugima u Evropi, više izostaju sa posla.
Prema istom već pomenutom izveštaju, koji pored članica EU obuhvata i Norvešku, prosečno radno vreme za državne službenike je 37,9 sati nedeljno. Oni iz novih deset članica Unije (primljenih 2004. godine) iz istočne, srednje Evrope, sa Kipra i Malte nešto su vredniji, i u kancelariji provedu u proseku 39,4 časova nedeljno. U Srbiji, podsetimo, radna nedelja traje 43 sata.
Ako je suditi po radnom vremenu, najgore je službovati u Austriji, Luksemburgu i Švedskoj, gde radna nedelja traje 40 sati, a najbolje u mediteranskim zemljama: Italiji (32,9 sati sedmično), Francuskoj, Portugaliji i Španiji (35 sati). Jasno je zašto upravo u Italiji i Francuskoj oni koji rade za državu najčešće štrajkuju: imaju za šta da se bore kad im se učini da će izgubiti ovakve privilegije i morati više da se trude za iste pare, ili da isto vreme provode na poslu za manje plate. Ipak, sve je to daleko ispod „radnog maksimuma” od 48 sati, utvrđenog direktivom EU.
Aleksandra Mijalković
p.s.
[Komentari]:
Marija M. ( [email protected]), 05.08.2006, 11:10
Pa izgleda da neki ovde nisu shvatili temu nego su iskoristili priliku da odmah blate i bacaju kamenje na Srbiju i ljude koji rade u njoj. Kakve veze ima sva ova statistika sa Zastavom i kako su Japanci naucili da se slaze alat. Kakve gluposti. I nisu svi u Srbiji neproduktivni kao ovi debili iz Kragujevca i Zastave i kao taj Milutin koji je verovatno i sam jedan od njih. Ima ovde i postenih i radnih ljudi i mozda bi malo vise trebalo da slusamo Evropu i njihovu logiku, pre nego nagadjanja i lupetaranja raznih statisticara ovde koji su nas svojom mudroscu i doveli do situacije u kojoj se nalazimo. Malo vise rada i malo manje polemisanja za sve i eto nama popravke statistickih podataka.
nikola markovic ( [email protected]), 05.08.2006, 01:52
nije tacno da se u italiji radi 32,9 sati nedeljno, po zakonu se radi 40 sati...u vecini slucajeva se ocekuje od zaposlenih da ostanu i malo duze da rade svakog dana tako da se dolazi do ko zna koliko sati .40 sati je najmanje sto se radi ...
Milutin Mladjenovic ( [email protected]), 04.08.2006, 23:33
Kakve gluposti procitah pa to je strasno,kakve veze ima broj sati rada,sa kvalitetom posla kojeg radite!? Nikakve ! Moze neko da radi neki posao 20 sati dnevno,a da nema nikakve zarade,nikakve vajde od toga... U Srbiji se zaboravilo na rec PRODUKTIVNOST ! Za neupucene,to vam u prevodu znaci: Proizvesti odredjeni broj proizvoda bez skarta,za sto manje vremena !!! E sad,ako neko u Srbiji radi recimo cak 168 sati nedeljno,moguce je da ima manju produktivnost od onih koji rade regularnih 56 sati. Prica o Srpskoj produktivnosti i nemarnosti nema granica,evo zasto: Kada je svojevremeno sredinom 80 godina u Srbiju doputovao tvorac cuvenog JAPANSKOG CUDA,ŠIGEO SIGO,odamah se covek uputio u HALE fabrike automobila "CRVENA ZASTAVA ", i znate sta je uradio tamo !? Ljude iz PRESERAJA,cuvenog pogona u fabrici ,naucio je da menjaju ALATE brze i po nekoliko puta,nego sto su oni tamo to menjani i radili ! Na primer: TAMO gde se alat vremenski menjao za 2h,on ih je obucio da ga menjaju za pola sata. Tamo gde se to radilo za 30 minuta,Japanac ih je naucio da to urade za 5 minuta. Dakle,covek ih je obucavao da podignu svoju produktivnost za tri-cetiri puta! Znate sta se kasnije desavalo u ZASTAVI-automobili u KRAGUJEVCU,posle ove posete ovog gospodina ?! Radnici se pobunili,sa pricom,sta ce da rade posle kada tako brzo zamene te alate? U stvari,tim lenstinama nije odgovarala veca produktivnost. Znamo gde je danas ZASTAVA? U korovu,u agoniji,u rasulu ! I da komedija bude veca,ti bezoraznici za takvo stanje optuzuju sve,cak i JAPANCE,ali za sebe misle da su genijalci,koje niko ne razume. Toliko o fami,o lazi,o zabludama nase radnosti,nase proruktivnosti,nase bahatosti i nemara.
Milos Obilic ( [email protected]), 04.08.2006, 22:30
"Gastarbajter" sam, 40 sati nedeljno,ali to je oficijelno. Svaki dan ostaje se duze 30 min jer pauza nije placena. Radni dan pocinje u 7h 30, efektivno jer se tada pocinje sa radom, znaci, stizem i dosta ranije. Na kapiji sam u 16°°. Relativna je stvar ko koliko radi, znam dosta "zasticenih" koji su samo prisutni, a za nas strance je uvek dosta "akcije" i pritiska.Kada sam na godisnjem odmoru, primecujem da je situacija dosta slicna i u Srbiji. Neko se razbija od posla, neko se odmoran vraca kuci.
[ Slobodan Miskovic @ 05.08.2006. 15:18 ] @
Neki vole NON-STOP
-Zasto se trecina zaposlenih u SAD odrice godisnjeg odmora?
-Opusteni Francuzi
-Protestantski koreni "radoholicarstva"
Da li fraza „twenty-four / seven" predstavlja najkrace i najplasticnije predskazanje bliske (profesionalne) buducnosti? Pre odgovora, najpre treba desifrovati ovu kovanicu. To je, zapravo, standardni izraz u SAD za sluzbe i kompanije koje rade non-stop, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Osim bolnica, policie i hitnih sluzbi, sada je sve veci broj restorana, trgovina, banaka i drugih biznisa koji nude svoje usluge bez prestanka. Uz cinjenicu da su SAD jedna od retkih modernih zemalja bez zakonski obaveznog godisnjeg odmora, odgovor na pitanje sa pocetka teksta mogao bi da bude potvrdan. Barem kada su u pitanju Sjedinjene Americke Drzave.
Globalna vrednoca
Ali, nalaz Dzona Mesindzera, viseg istrazivaca u Medunarodnoj organizaciji rada u Zenevi, da radnici u Juznoj Koreji, Estoniji, Irskoj i na Novom Zelandu u proseku provode na radnom mestu vise sati nego Amerikanci, pokazuje da „radoholicarstvo" poprima globalne razmere. U Juznoj Koreji, prosecan radnik radi 2.400 sati godisnje. Ili, 600 sati
vise od kolega u SAD, Australiji ili Japanu, koji godisnje prosecno rade 1.800 sati. Evropski rekorderi su Estonci, koji na radnom mestu provode cak 1.840 sati godisnje. Slede Irci sa 1.802 sata, pa Spanci sa 1.729... Preteruje se u pogledu nemackog radnog fanatizma: sa 1.662 prosecnih radnih sati, nalaze se na cetvrtom mestu liste evropskih „arbajtera".
Francuzi rade u proseku 1.568 sati godisnje, 129 sati manje od evropskog proseka (u Francuskoj je uvedena tridesetpetocasovna radna nedelja, sa pet radnih dana po sedam sati). U Holandiji, sa najvecim brojem zaposlenih sa polovinom radnog vremena, prosecni godisnji broj radnih sati je tek 1.357.
Na osnovu ove skracene „setnje" kroz statisticke podatke ipak se moze ponesto zakljuciti o radnoj kulturi u razlicitim zemljama i regionima na planeti. Ali, kako je sa godisnjim odmorima? Da li se oni koji najvise rade tokom godine, najduze i odmaraju tokom ferija? Izgleda da nema nekog cvrstog pravila. U Kanadi i Japanu, zakonski obavezno vreme provedeno na odmoru je dve nedelje. U Kini, zakon propisuje tri nedelje odmora, a u Australiji cetiri nedelje. U Zapadnoj Evropi, radnici u proseku imaju minimum pet nedelja odmora. U Francuskoj je ujednacen godisnji odmor za sve zaposlene. Svaki Francuz, bez obzira na duzinu radnog staza i zanimanje, posle prve odradene godine, ima pet nedelja odmora. Tome treba dodati 11 praznicnih dana, a zatim i mnostvo zaradenih slobodnih dana. U poredenju sa razvijenim zemljama, Amerikanci u proseku imaju najkraci godisnji odmor -14 dana. Statistika koju je objavilo americko Ministarstvo rada pokazuje da americki radnik, nakon prve godine provedene na poslu, moze racunati - u proseku - sa tek osam dana placenog godisnjeg odmora. Nakon tri godine provedene na istom poslu, placeni godisnji odmor se povecava na deset dana. Pri svemu tome, oko 30 odsto zaposlenih u SAD se, po pravilu, odrice godisnjeg odmora. Intrigantna je i cinjenica da 13 odsto kompanija u SAD svojim zaposlenima uopste ne daje ni jedan dan placenog godisnjeg odmora. Takvih je firmi 2003. godine bilo za 5 odsto vise nego 1998. godine. U saveznoj drzavi Washington, cak 17 odsto zaposlenih uopste nema placen godisnji odmor.
Biblijski koreni
Jedan od razloga nepopularnosti godisnjih odmora u SAD dolazi direktno iz Biblije. Naime, poznato je da je protestantima veoma vazan profesionalni poziv. Iskreno veruju da su od Boga pozvani da kroz rad sluze ljudima a time i drustvu, sto vodi povecanju prosperiteta i Bozje slave na zemlji. Ovaj jednostavni postulat slobodno se moze okarakterisati kao temelj americke biznis kulture. Kalvinisti (reformisani hriscani) isticali su vaznost rada i mod samokontrole, da bi se rad organizovao racionalno i metodicki. Zbog efikasnosti je vazno da se ciljevi realizuju uz minimalne troskove, da bi profit bio sto veci. Asketski elementi takvog nacina zivota su evidentni u stedljivosti i akumulaciji kapitala. Kako je bogatstvo bilo posledica Bozjeg blagoslova usmerenog prema napornom i legalnom radu, bilo je vazno odricanje od uzivanja u bogatstvu. Novac nije bio objekat uzivanja i potrosackih strasti, vec sredstvo akumulacije kapitala i investicija. Rad je preuzeo jednu od vaznih uloga u potvrdivanju pojedinca u drustvu i pred Bogom. Protestanti su zato zahvaljivali Bogu za sve blagoslove koje im daje, ukljucujuci i materijalne. Time bogatstvo samo po sebi vise nije greh, osim onda kada prelazi u uzivanje i zavisnost.
Protestantizam je u potpunosti odbacivao bilo kakav oblik „nepotrebnog" odmora ukoliko on nije sluzio fizickoj kondiciji i pripremanju za nastavak rada. Tolerisane su samo umerene zabave. Vazna je bila podela rada, zbog specijalizacije i profesionalizma u izvrsavanju razlicitih poziva, sto povecava mogucnost izbora i opsteg prosperiteta sto veceg broja ljudi. Svako je odgovoran da otkriva sopstvene ambicije i da se kvalifikuje kroz edukaciju. Na osnovu nje se odreduje poziv, pa je vazno da svako ostane u njemu, bez namere da menja sopstvenu poziciju. Istorija pokazuje daje formiranje gradansko-kapitalistickog drustva na principima slobodnog trzista i privatne inidjative u proslosti vednom bilo karakteristidio za one nacije u kojima je Reformacija ostavila dominantne kulturne tragove. To su podrucja danasnje Nemacke, Svajcarske, skandinavskih drzava, Velike Britanije, SAD-a i drugih drzava pod anglosaksonskim uticajem.
Amerika nije imala srednji vek i feudalne institucije, pa nije bila opterecena ogranicenjima prema drustvenim pozicijama, kao sto je to bio slucaj u Evropi. Jednakost i individualizam bili su prihvaceni unutar americkih organizacija i struktura - i kod tradicionalnih protestantskih crkava i kod sekti. Takav model je automatski bio preslikan na gradjanske odnose u americkoj demokratiji. S obzirom na to da se pojedinac u americkom drustvu potvrdivao kroz uspeh u napornom radu, titule nisu bile vazne, a klasna mobilnost je bila velika. Tako je americka sloboda nudila mogucnost za kreativno delovanje ambicioznih pojedinaca i za uspeh mnogih ljudi koji su bili zrtve siromastva, progona i represije.
Strah od dokolice
Rad pod mocnim uticajem kalvinizma postao je osnovna vrednost na kojoj se izgradivala americka kultura. Amerikanci i danas veruju da materijalno blagostanje zavisi od prihvatanja individualne odgovornosti za uspeh u radu. Zato je potpuno logicno sto je privatni americki sektor motivisan logikom koja se temelji na stednji (protestantizam), gde god se ona moze sprovesti. Otud i okolnost da americke firme pokusavaju da smanje troskove otpustanjima i rezanjem radnickih beneficija. To je jedan od razloga sto je u SAD zaposljavanje obicno kratkotrajno, a ocenjivanje i promocija zaposlenih je izuzetno brza: ili se napreduje ili se menja firma. Put karijere je vrlo specijalizovan, ljudi ostaju u jednoj oblasti rada dtavu karijeru (ali menjaju preduzeca). Za razliku od, na primer, Japana, gde se zaposleni rotiraju i upoznaju mnoge oblasti, ali ostaju u istoj kompaniji. Donosenje odluka u Americi je individualno a kontrola vrlo eksplicitna - Amerikanci tacno znaju sta se i kako kontrolise. Odgovornost je dodeljena na individualnoj osnovi. Briga za zaposlene u Americi postoji samo dok su na poslu i u vezi sa poslom. Ne retko jedan zaposlen Amerikanac obavlja posao trojice. Zbog mogudiosti moderne tehnologije, posao se cesto obavlja pod pritiskom veoma kratkih rokova. Ljude je strah da ce izgubiti posao. Tu je i pomenuti osecaj krivice, koji je zasnovan na protestantskoj radnoj etici, povezan s navodnim „gubljenjem vremena", koje Amerikanci asociraju s dokolicom. A menadzeri to zloupotrebljavaju.
Citat: Prema istrazivanju britanskog instituta Chartered Management Institute (CMI), skoro dve trecine britanskih menadzera svoje godisnje odmore ne koristi u potpunosti. To dovodi do brojke od 19 miliona neiskoriscenih slobodnih dana godisnje clme svojim firmama u§tede ukupno 3.5 milijarde funti.
U istrazivanju su ucestvovala 553 britanska menadzera, a njih 63 odsto ne koriste svoj godisnji odmor u potpunosti, uprkos tome sto 40 odsto ispitanika smatra da im je odmor potreban kako bi „napunili baterije", a 70 odsto kako bi lakse izlazili na kraj sa stresom.
Medju razlozima za neodlazak na godisnje odmore, trecina ispitanika istice veliki broj radnih obaveza, cetvrtina zabrinutost zbog rokova koji se nece ispostovati ako oni budu na odmoru, dok 17 odsto tvrdi da im je tesko da se odvoje od svojih obaveza. Skoro petina ispitanika (18 odsto) kao razlog navodi uzivanje u svom poslu, dok je vrlo mali broj (5 odsto) onih koji propustaju godisnje odmore zbog loseg planiranja.
S obzirom da je skoro trecina ispitanika izjavila kako prenosi neiskoriscene slobodne dane iz godine u godinu, a 17 odsto da moze zameniti slobodne dane za novac, ne cudi zelja mnogih ispitanika da „prodaju svoje slobodne dane". Tako bi 20 odsto ispitanika zamenilo slobodne dane za fleksibilnije radno vreme, dok bi 10 odsto anketiranih rado menjalo slobodne dane za clanstvo u fitness centrima. Ispitanici jasno vide prednosti odmora od posla, ali cini se da nisu dovoljno voljni da se dobro odmore, tvrdi Dzon Causton iz CMI-a. Ovakve odluke kratkorocno mogu biti pozitivne, medutim, princip „rad, rad i samo rad" nije recept za dugorocan uspeh, zakljucuje Causton.
Citat: Radni odmor
Gotovo cetvrtina americkih radnika planira da ove godine radi i na godisnjem odmoru. Prema istrazivanju website-a Expedia.com. Procena je da ce se u 2006. godini zaposleni u SAD odreci 574 miliona dana godisnjeg odmora. „Ljudi u Amenci ne koriste godisnji odmor i pod velikim su stresom zbog toga – imaju ogromne probleme u uskladivanju posla i privatnog zivota. Koriscenje godisnjeg odmora u potpunosti, moglo bi sniziti nivo stresa i smanjiti zdravstvene probleme zaposlenih Amerikanaca, kaze Helen Darling, predsednik organizacije National Business Group on Health.
Nacionalni statisticki ured SAD-a, u svojoj studiji „Rad i porodica u Amend" navodi da tipican bracni par sa srednjim prihodima radi 3.885 sati godisnje, sto je 247 sati vise nego sto je radio pre 10 godina. Istrazivanje organizacije Nacionalna inicijativa za ocinstvo (National Fatherhood Initiative) pokazalo je da oko 78 odsto menadzera kaze da imaju samo 90 minuta ili cak manje vremena za privatan zivot. Istovremeno, 95 odsto menadzera upisuje svoje obaveze u listu, ali manje od jedan odsto zaista i ispuni obaveze sa te liste. Prema istrazivanju koje je sproveo TimeCargers, na uzorku od 400 zaposlenih, cak njih 20 odsto u poslednje tri godine uopste nije koristilo godisnji odmor (tri ili vise dana
izvan kancelarije). Medutim, prema istom istrazivanju, cak 91 odsto ispitanika kaze da je trajanje godisnjeg odmora izuzetno vazno kod prijave za posao! Ipak, samo ih je 26 odsto navelo kako su razmisljali o promeni posla zbog prekratkog godisnjeg odmora.
Biljana Vitkovic
Ekonomist Magazin br. 323, strana 56.57.58
[ vlamark @ 14.08.2006. 12:28 ] @
U godini ima oko 52 nedelje i 52 subote (znači 104 neradna dana) + 15 dana godišnjeg (119) + 2 dana za slavu i patarice (121) i nova godina (I i II) 6 dana, što nam daje ukupan zbir od 127 neradnih dana po defaultu bez državnih praznika (neki rade i subotom, ali to nije po zakonu (propisano je 40 radnih sati nedeljno, a ne 48)). Dakle, smatram da bi bilo lepo da se tih 127 dana (još 54 dana fali da bi bilo pola godine) zaokruži na 130 (3 dana za OPP kao u vojsci ;) ) i dozvoli ljudima da uzimaju kad oni to hoće. Na taj način, firme bi u principu radile svaki dan, svi bi imali odmora "koliko hoće" da uzmu "kad god im treba" nekima bi i preostalo viška (za "neradnu godinu") a produktivnost bi bila povećana (mnogo manji broj neradnih dana nego i sa praznicima).
[ staticInt @ 14.08.2006. 14:59 ] @
Tu ulazis u zamku ako previse ljudi uzme odmor u isto vreme pa sluzbe postanu preopterecene, slazem se sa takvim principom rada ali onda bi se moralo uvesti pravilo da samo odredjeni broj radnika moze da odsustvuje u isto vreme.
[ Trikki @ 15.08.2006. 23:34 ] @
Nije bitno koliko ljudi rade, vec kako rade i koliko su placeni za taj svoj rad tj koliko on vredi na trzistu.
Rad mora biti svrhovit, dobro isplaniran i organizovan.
[ Aleksandar Marković @ 21.08.2006. 14:59 ] @
Ograničenje radnog vremena više ne uživa podršku radnika pojedinih zemalja Evropske unije, pre svega Nemaca, Francuza i Britanaca, pokazalo je istraživanje sprovedeno u pet zemalja EU.
Skoro dve trećine Nemaca (65 odsto) i nešto više od polovine Francuza i Britanaca (52 odsto) protivi se ograničenju radnog vremena.
Broj radnih sati u zemljama EU ograničen je direktivom na u proseku 48 sati nedeljno u okviru 17 nedelja, a samo radnici u Velikoj Britaniji imaju pravo da rade duže, jer je ta zemlja dobila izuzeće.
Italijani su podeljeni po ovom pitanju - 43 odsto se suprotstavlja ograničenjima, a 37 ih podržava.
Španci su, sa 72 odsto, dali najveću podršku postojećim propisima.
Istraživanje su sproveli britanski poslovni dnevnik "Fajnenšel tajms" i agencija "Haris", na uzorku od približno 10.000 osoba starih najmanje 16 godina.
Rezultati će obradovati nemačke i francuske političare koji se zalažu za uvođenje fleksibilnijih zakona o radu.
Stopa nezaposlenosti u Francuskoj i Nemačkoj je tokom prethodnih nekoliko godina rasla dvostruko brže nego u Velikoj Britaniji, što je neke političare navelo da se zapitaju koliko su zapravo efikasni striktni nemački i francuski propisi o radu.
Jeftina radna snaga iz novih članica EU, uglavnom istočnoevropskih zemalja, dodatno povećava brige.
Čak je i moguća kandidatkinja socijalista za predstojeće predsedničke izbore u Francuskoj Segolen Roajal kritikovala na svom Internet sajtu ograničenje radne nedelje u Francuskoj na 35 sati, tvrdeći da ovo ograničenje, koje u Francuskoj gotovo da predstavlja tabu temu, najviše štete nanosi - najsiromašnijima. Roajal je izazvala veoma burnu raspravu u Francuskoj.
Direktor "Folksvagena" nedavno je upozorio da će kompanija izmestiti proizvodnju "golfa" iz Nemačke ukoliko sindikati ne prihvate da se radna nedelja bez povećanja plata poveća sa 28,8 na 35 časova.
tanjug
[ Aleksandar Marković @ 22.08.2006. 16:52 ] @
U Srbiji se efektivno radi između dva i po i tri i po sata dnevno, pokazuju procene Unije poslodavaca Srbije. Ipak, zbog rada na crno teško je proračunati koliko zaposleni zaista rade na svojim radnim mestima. U Vladi Srbije misle da treba mnogo više da se radi jer radnici u Srbiji proizvode 10 puta manje nego njihove evropske kolege. Zbog toga je Vlada odlučila da izradi Nacionalnu strategiju za povećanje produktivnosti. Petar Petrović, predsednik Upravnog odbora Centra za produktivnost, kaže da produktivnost ne znači krv, znoj i suze. "Produktivnost je da se radi pametnije, da se radi bolje, da se ostvare sve uštede koje se mogu ostvariti. Ima masa stvari koje u sinergiji daju efekte", kaže on.
Privatnici ne čekaju na nacionalnu strategiju, već sami kreiraju poslovnu politiku. Za njih je važno da se znaju pravila. Milan Knežević iz firme Modus kaže da neke stvari, kada je reč o radnicima, poslodavci moraju da tolerišu. "Mora se prići radnicima s poštovanjem", kaže on. U nekim zemljama Evropske unije primenjuje se fleksibilno radno vreme, što znači da radnik može da izabere kada mu počinje i završava radni dan. Dok fleksibilno radno vreme u Švedskoj zaposlenima omogućava bolji balans posla i privatnog života, poslodavci u Srbiji pod tim pojmom obično podrazumevaju prekovremeni rad i rad vikendom.
b92
[ Ivan Dimkovic @ 22.08.2006. 17:25 ] @
Citat:
Privatnici ne čekaju na nacionalnu strategiju, već sami kreiraju poslovnu politiku. Za njih je važno da se znaju pravila. Milan Knežević iz firme Modus kaže da neke stvari, kada je reč o radnicima, poslodavci moraju da tolerišu. "Mora se prići radnicima s poštovanjem",
Kakva recenica - ispada da poslodavci moraju da tolerisu to sto se prema radnicima ophode sa postovanjem :)
Da li je novinar ili...
[ milke @ 22.08.2006. 18:57 ] @
Citat: Ivan Dimkovic: Kakva recenica - ispada da poslodavci moraju da tolerisu to sto se prema radnicima ophode sa postovanjem :)
Da li je novinar ili... Ivane, izgleda da, srećom po tebe, nisi imao priliku da radiš kod "tipičnog" domaćeg poslodavca. Inače bi razumeo šta je gornji lik iz firme Modus hteo da kaže.
[ Ivan Dimkovic @ 22.08.2006. 19:07 ] @
Zapravo jesam radio kod domaceg poslodavca - pre jedno 10 godina... mesec dana. Divni jedni ljudi, skroz korektni i kulturni... samo... ni prebijene pare nisam dobio na kraju :)
[ Trikki @ 22.08.2006. 19:33 ] @
ne znam samo zasto se porede prilike jednog postkapitalistickog drustva kakvo je EU i jedno predliberalnog kakvo je u Srbiji ?!
[ Goran Mijailovic @ 22.08.2006. 19:54 ] @
To se i ja pitam. Nas tek ceka liberalni kapitalizam :( odnosno vec je na svom pocetku.
Copyright (C) 2001-2024 by www.elitesecurity.org. All rights reserved.
|