[ Aleksandar Marković @ 21.04.2006. 13:02 ] @
| Krajem februara ove godine spoljni dug Srbije bio je oko 12,5 milijardi evra (15,52 milijarde dolara). To je oko 64 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2005. Krajem 2004. taj je odnos bio oko 57 odsto. Znači da je Srbija povećala svoju zaduženost za sedam procentnih poena u toku jedne godine. I to u godini kada je rast BDP-a bio oko osam odsto u evrima i kada je smanjen deficit na tekućem računu tako da je iznosio 8,7 odsto BDP-a. Spoljni je dug porastao za više od dve milijarde evra. Koliko je to zabrinjavajuće? Jednostavna mera je da se pretpostavi da će i u budućnosti deficit na tekućem računu u evrima biti koliki je bio u 2005. i da rast BDP-a u evrima raste po stopi od osam odsto kao u 2005. Pod pretpostavkom da se deficit neće plaćati iz devizne rezerve, spoljni dug Srbije bi se stabilizovao na nešto više od 100 odsto BDP-a. Ako se, pak, uzme u obzir da je zaduživanje bilo veće od deficita na tekućem računu, negde preko 10 odsto, tada bi se dug stabilizovao tek na nivou od 125 odsto od BDP-a. Naravno, ako bi rast bio niži ili ako bi deficit bio veći, tada bi se dug stabilizovao na još višem nivou. Malo je verovatno da će strani poverioci biti spremni da finansiraju tako visoku zaduženost Srbije, tako da se može zaključiti da je trend zaduživanja Srbije u inostranstvu neodrživ. Ne danas, ali ako bi se zaduženost povećavala kao prošle godine, znači za sedam procentnih poena, tada bi se dug popeo na 100 odsto od BDP-a za pet godina. Znači, u srednjoročnom periodu može doći do teškoća u servisiranju duga ako se ne promene sadašnja kretanja. Vladimir Gligorov ekonomista |