[ Aleksandar Marković @ 05.05.2006. 22:37 ] @
| Da biste započeli biznis u Srbiji osnovni preduslov je da u startu imate minimum pola miliona dinara ili oko 6.000 evra. S tim ulaganjem možete da računate da organizujete pružanje nekih od usluga ili da počnete sa isplativim uzgojem jagoda, pečuraka ili ranog povrća u plasteniku. Veoma je važno imati na umu da bilo koji preduzetnički zanat nikako ne sme da bude prvi posao. Jer najpre kao i za svaki posao mora da se „ispeče iskustvo“ kako bi imao šanse da zaživi. Dr Milan Kovačević, konsultant za inostrana ulganja, kaže da je najvažnija polazna osnovica - lično znanje i umeće. - Naravno da će lekar otvoriti ambulantu, a zidar početi da pruža građevinske usluge. Potrebno je voditi računa i o rizicima koji su neminovni i koliko god je moguće ih svesti na najmanju moguću meru - upozorava dr Kovačević. Po mišljenju našeg sagovornika, usluge imaju primat u odnosu na proizvodnju jer zahtevaju manja ulaganja. Naš sagovornik predlaže osnivanje vodoinstalaterskih radnji, odnosno za opravke svih vrsta ili pružanje servisnih usluga. U velikim gradovima, recimo, nedostaju vrtići za najmlađe, ali isto tako i osobe koje bi pružale usluge nege starijih. Kada je reč o konkretnim poslovima, Institut za mala i srednja preduzeća iz Beograda izrađuje posebne programe za otpočinjanje biznisa. Za otvaranje kafe-bara, po računici ovog instituta, neophodno je 40.000 evra, ako se objekat adaptira. Rok povratka kapitala je dve godine i tri meseca. Duplo manje ulaganje je recimo u prodavnicu knjiga, kancelarisjkog pribora i muzičkih instrumenata - 23.000 evra, a godišnje se ostvaruje bruto dobit od 19.500 evra. Manje investicije moguće su jedino u poljoprivredi. Stručnjaci kažu da se u Srbiji može gajiti mnogo toga - rasad, rano povrće, cveće, bobičasto i patuljasto voće, odnosno sve što donosi profit. Veoma isplativo je i investiranje u gljivarnike, ali je ono značajno veće. Njihova prednost je u širokom izboru mesta na koja mogu da se postave, kao što su sopstvena bašta, dvorište, njiva, šumarak, obala reka. Početnike u biznisu, međutim, ne očekuje blagonaklon kreditni ambijent. Većina banaka, iako odobrava kredite za mala i srednja preduzeća, u svojoj ponudi nema takozvane start ap zajmove. - U našoj ponudi je više od deset kreditnih linija, a rizik kreditiranja delimo sa zajmotražiocem - kaže Bojan Kordić, izvršni direktor za poslove sa preduzećima „Komercijalne banke“. U „Inteza banci“ biznismen početnik može da računa na sugestije i predloge u vezi paketa kredita za mali biznis koji nudi ova banka. Preduzeća koja posluju tri meseca mogu da dobiju kredit u „Prokredit banci“. Tako na pozajmljenih 1.000 evra, na godinu dana, mesečna rata je 94 evra, odnosno za 12 meseci više će na ime kamate vratiti 128 evra. D. Nišavić p.s. Antrfile: Isplativo gajenje jagoda Da bi se podigao plastenik za gajenje jagoda na vertikalnim stubovima, čija je dužina 18 metara, potrebno je ulaganje od oko šest hiljada evra. U prvoj godini uz dobru negu u plasteniku se od 18 metara može obrati 2.500 kilograma kvalitetnog ploda, a u drugoj godini čak 3.500 kilograma. Ako bi se ta jagoda prodala po tri evra za kilogram, zarada bi u zavisnosti od proizvodnje iznosila od 10.500 do 18.600 evra. [Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 06.05.2006. u 13:24 GMT+1] |