[ Davor Vlajkovic @ 08.05.2006. 06:31 ] @
Nezadovoljni i nezaposleni i poslodavci


Kako smanjiti broj nezaposlenih u Srbiji dilema je ne samo Nacionalne službe zapošljavanja, već i poslodavaca, ali na prvom mestu ljudi koji traže posao. Svi u lancu tržišta rada imaju svoje razloge za preispitivanje ove teme. Republička administracija trenutno sagledava efekte reforme koju je započela 2000. godine u okviru svojih službi, pa se tako održavaju i skupovi u kojim učestvuju poslodavci, predstavnici regionalnih Privrednih komora i stručnjaci za mala i srednja preduzeća.

Sem pohvala stižu i kritike. Najviše se žale poslodavci, koji ohrabreni najavljenim merama subvencionisanja prilikom zapošljavanja nove radne snage očekuju i sprovođenje tih mera. Šta se dešava na toj relaciji moglo se čuti i prilikom nedavnog skupa u Zrenjaninu, gde je predstavljena nacionalna strategija u rešavanju nezaposlenosti. Prema rečima Radovana Ristanovića, direktora Nacionalne službe zapošljavanja, u protekloj godini prvi put je posle dužeg vremena registrovano veće korišćenje aktivnih mera i prekvalifikacija preko ove službe.

- Do sada su korištene pasivne mere pomoći nezaposlenim licima - isplaćivan je novac. Sada se čini da su nezaposleni uzeli aktivnije učešće u traženju posla. Sada se mnogi odlučuju za učenje i aktivno traže posao. U protekloj godini imali smo 140.000 građana koji su koristili mere Nacionalne službe zapošljavanja za aktivno traženje posla, dok je oko 75.000 nezaposlenih koristilo samo novčanu naknadu. Milion evra se mesečno isplaćuje samo za nezaposlene. Zato ćemo ove godine nastaviti sa forsiranjem tih mera, a ključnu ulogu u svemu imaju poslodavci - najavljuje Ristanović.

Prema njegovim rečima Nacionalna služba za zapošljavanje ima specifične programe za poslodavce u koje spadaju regionalni programi i programi samozapošljavanja. Regionalni programi zapošljavanja predviđaju subvencije za osobe sa invaliditetom u iznosu do 90.000 dinara dok su subvencije predviđene i u drugim kategorijama radnika. U okviru podsticajnih mera nudi se kreditiranje zapošljavanja sa kamatnom stopom od 1 odsto na godišnjem nivou, uz valutnu klauzulu. Rok otplate za ove kredite je period od 3 do 5 godina, sa periodom počeka od 1 godine a maksimalna visina kredita po jednom radniku je 400.000 dinara. Iako deluju podsticajno mere se ne sprovode, smatra vlasnik zrenjaninske firme DOO "Impel" Dragan Vidaković. Svoj stav izneo je i predstavnicima Nacionalna službe zapošljavanja, uz primedbu da nije dobio stimulativna sredstva iako je zaposlio nove radnike.

- Zaposlio sam 52 radnika i za to nismo dobili ni dinara, a nadali smo se stimulativnim merama preko Nacionalne službe zapošljavanja. Ako sam dobro shvatio, uslov da bi se prava na subvenciju koristila jeste da ti radnici budu na evidenciji biroa rada minimalno godinu dana. To je po meni velika i nepotrebna prepreka. Radnici koji se primaju na određeno vreme skidaju se sa evidencija Nacionalne službe zapošljavanja i dolazimo u situaciju da tu radnu snagu ne možemo da angažujemo jer ih nema u spiskovima - iskustvo je Vidakovića.

Zrenjaninski proizvođač mleka "Mlekoprodukt", od pre dve godine u sastavu francuskog Bongrena, suočava se sa drugom vrstom problema. Ova firma, prema rečima direktora sektora ljudskih resursa Dragana Stepanovića, ima višak radne snage sa jedne strane i nedovoljno visokokvalifikovanih stručnjaka. Zato je izrazita potreba da se firmama ponude programi prekvalifikacije i školovani radnici, smatraju u "Mlekopuduktu".

U nameri da se problemu konstruktivno priđe Nacionalna služba za zapošljavanje u Zrenjaninu je otvorila Poslovni centar, u okviru koga je počeo sa radom Servis za traženje posla. Osnovni cilj mreže poslovnih centara, kojih sada ima 18 u Srbiji, jeste smanjenje broja nezaposlenih kroz poslovno osposobljavanje i edukaciju. Ovi centri namenjeni su i poslodavcima. Tokom potekle godine obuku u Poslovnim centrima prošlo je 17.000 polaznika, zabeleženo je povećano interesovanje mladih do 30 godina za traženje posla, a od lica koja su protekle godine osnovala svoje firme, njih 90 odsto je prošlo edukaciju Nacionalne službe zapošljavanja. Sličnim rezultatima nadaju se i u Zrenjaninu, gde se 27.000 lica nalazi na evidenciji službe rada.

- Reč je o podacima za proteklu godinu, i to se odnosi za područje pet opština u regionu srednjeg Banata. Stopa registrovanih nezaposlenih lica u protekloj godini iznosila je 34,98 odsto. Dobar znak je da je broj slobodnih mesta porastao za 18 odsto u prošloj godini u odnosu na 2004 godinu, i iznosio je 17.214 slobodnih radnih mesta. Očekujemo 1.000 novih radnih mesta na osnovu ugovora koje je lokalna samouprava potpisala sa investitorima u poslovnoj zoni Zrenjanina. Deficitarnih kadrova nema - objašnjava Viorika Blažin, direktor zrenjaninske filijale Nacionalne službe zapošljavanja.
Za unapređenje rada ove službe Viorika Blažin proglašena je menadžerom za 2005. godinu a sama filijala bila je među četiri nagrađene službe za proteklu godinu. Odlukom Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije vrednovani su posredovanje u zapošljavanju, program samozapošljavanja, dodatno osposobljavanje i aktivno traženje posla dok su kriterijumi za nagrađivanje menadžera bile mesečne ocene, planirani i ostvareni rezultati rada organizacione jedinice. Tako su pored službi u Novom Sadu, Čačku i Valjevu među najbolje svrstani i zaposleni u zrenjaninskoj filijali, a savetodavac Mirko Zvijer nagrađen je kao najbolji radnik ove službe u Zrenjaninu.

Zrenjaninska filijala službe zapošljavanja realizovala je tokom protekle godine projekat "Lepša Srbija", projekat umrežavanja škola putem modula za podsticanje preduzetništva, projekat obrazovanja odraslih i uključena je u rad lokalnog Saveta za zapošljavanje, koji je prvi u Srbiji doneo protokol i program rada. U ovoj godini akcenat će biti na razvijanju Poslovnog centra i ispitivanju tržišta za potrebe poslodavaca.


(Danas)