[ anon7994 @ 04.06.2006. 22:12 ] @
| Cudi me da ovde nije pokrenuta tema o stednim zapisima koje izdaje Narodna banka Srbije. Nedavno je emitovana druga emisija ovih zapisa sa kamatnom stopom od 24% na godisnjem nivou. Prva emisija (koja dospeva 26.6.2006 god) se pokazala izuzetno uspesnom, i svi koji su na taj nacin stedeli su zaradili vise nego da su stedeli u nekoj drugoj valuti. Pored toga sto nose visoku kamatnu stopu, ovi stedni zapisi se mogu unovciti i pre roka dospeca, uz pripis kamate, tako da na neki nacin se moze reci da je ovo stednja po vidjenju uz kamatu od 24%! Informacije o stednim zapisima koje izdaje Narodna banka mogu se naci na: http://www.nbs.yu/serbian/zapisi.htm A evo i jednog zanimljivog clanka koji izlazi u sutrasnjem izdanju Vecernjih Novosti: Dinar najbolja investicija V.N., 4. jun 2006 Kao guverner uporno se trudim da dokažem gradanima da je dinar za njih najbolja investicija i da su, ukoliko su u poslednje dve, tri godine štedeli iskljucivo u stranoj valuti gubili na supstanci, jer je od pocetka tranzicije do danas inflacija bila veca od depresijacije kursa i kamatnih stopa na deviznu štednju. Inercija, zasnovana na lošim iskustvima iz prošlosti, medutim, još uvek deluje i radi na štetu gradana, a u korist banaka koje, na iskustvu stecenom u drugim zemljama iz regiona, vrlo dobro znaju šta se dešava u ovoj fazi tranzicije. Tako su banke spremne da i po nekoliko milijardi drže, ne u devizama, vec u dinarima, ulažuci ih u repo operacije uz kamatne stope od 24 odsto na godišnjem nivou koje im nudi NBS. Zašto? Zato što su bankari svesni da Narodna banka ne bi izdavala svoje hartije od vrednosti uz toliku profitnu stopu da nije stoprocentno sigurna da ce inflacija biti znatno niža, jer se radi o rejtingu centralne banke. Istovremeno, devizne rezerve NBS koje su premašila 8 milijardi dolara cvrsta su garancija za stabilnost kursa i domace valute. Dakle, bankari znaju da ulaganjem u dinare nece izgubiti, naprotiv, da ce ostvariti zaradu. NBS je izdavanjem, vec druge emisije svojih dinarskih štednih zapisa, takode sa kamatnom stopom od 24 odsto na godišnjem nivou, omogucila i gradanima da ulažu, odnosno da štede uz isti profitkao i banke. Zanimljivo je da su najveci kupci tih zapisa upravo bankari, koji istovremeno, umesto da ih odgovorno savetuju kako da upravljaju svojom finansijskom imovinom, gradanima savetuju da štede iskljucivo u evrima, iako su svesni da ih time za poslednje tri godine savetuju da gube svoj novac. Narodna banka, naravno, ne može da prinudi banke da nude više dinarskih proizvoda, ali zato može da apeluje na gradane koji štede da barem jednim delom to cine i u dinarima. Ako je to u poslednjih nekoliko godina bila najbolja alternativa za banke, onda je valjda podjednako dobra alternativa i za gradane koji se budu odlucili za štedne zapise NBS i povlace svoju zaradu koja pri tome nije oporezovana. Želim da podsetim da je NBS vec u dva navrata smanjila provizije menjacima i da ce se centralna banka postepeno povlaciti sa menjackog tržišta, a to znaci da ce formiranje kursa u sve vecoj meri prelaziti na komercijalne banke. Posle jednog talasa apresijacije kursa u februaru, martu i aprilu, u slucaju da se nastavi sa prilivom stranih investicija i znacajnim prilivom kapitala iz inostranstva, ne bi me cudiloda dode do dodatne apresijacije dinara pošto ce ponuda deviza biti veca od tražnje. Svaka apresijacija je gubitak za one koji štede u stranoj valuti i pitam se ko ce onda biti - kriv NBS koja navodno apresira dinar, ili banke koje su savetovale klijente da iskljucivo štede u devizama? NBS oseca odgovornost da gradanima kaže ono što izgleda niko nece, da ce ubuduce cenu deviza sve više formirati ponuda i tražnja i da im je upravo dinar brana od "plivanja" kursa na koje ce u sve manjoj meri uticati centralna banka. Izvor: http://www.novosti.co.yu/code/...est=89950&datum=2006-06-04 [Ovu poruku je menjao [email protected] dana 05.06.2006. u 19:13 GMT+1] |
