[ Aleksandar Marković @ 16.06.2006. 21:12 ] @
| Gotovo tinejdžerskog uzrasta, sasvim običnog izgleda, ostvarili su ideal mnogih sveprisutnim snom da do para dođu bez mnogo rada zahvaljujući iznendanoj dobroj ideji. Softverskoj, naravno! Sada se njihova imovina meri milionima - u dolarima Bil Gejts je nedostižni uzor: inoviranjem kompjuterskih programa obogatio se toliko da mu danas nema premca u svetu. Sada, neki novi, sasvim mladi ljudi kreću sličnim stopama: kreiraju novitete tamo gde se mislilo da ih više ne može biti i od običnih dečkića iz komšiluka postaju geniji čije ideje velike kompanije debelo plaćaju. Karijere ovih momaka, koji prosečno imaju oko dvadeset godina, izgledaju kao putanja neke rakete ili kao ona koju su ostvarili Lari Pejdž i Sergej Brin, osnivači pretraživača ``Gugl``: sve u svemu na ostvarenje najluđeg sna. Sedi tako neki 18-godišnjak (u najgorem slučaju 30-godišnjak) nekog dosadnog poslepodneva tipkajući po tastaturi kompjutera i razmišljajući kako da se preko noći obogati, pošto mu roditelji više ne daju džeparac, Njemu se baš ne ide na studije, eksperimentalna muzička grupa se raspala, devojka ga je ostavila, nema ni pare u džepu... Kad odjednom – eto spasonosne ideje koju odašilje po Mreži i posle nekoliko meseci, najviše godinu dana, on je zatrpan dolarima, svi ga vuku za rukav, poznate kompjuterske kompanije nude mu milione za otkup ideje da bi izbegli konkurenciju ,,na terenu``. Sve u svemu, reč je o dosetkama koje starijim generacijama nikad ne bi ni pale na pamet, niti ih razumeju, niti su im takvi programi potrebni. Ali zato mladi ljudi imaju svoje nove kodekse opštenja, koji najdosetljivije među njima vode pravo do Olimpa imformatičkog uspeha. Primera ima sve više, a jedna od najneobičnijih priča započela je vrele avgustovske noći prošle godine u malom engleskom gradu, kada 21-godišnji Aleks nikako nije mogao da zaspi. Prethodne dve-tri godine radio je neke slabo plaćene posliće i bio je bez pare u džepu. Trebalo je da nastavi studije, ali ni to mu se nije radilo. ``Kako da postanem milioner?``, zapisao je u svoj laptop. Bio mu je potreban posao koji bi mu odmah doneo materijalno osveženje, ali bez mnogo napora i rada, kao što većina mladih danas želi. Verovali ili ne, do rešenja je došao za nepunih dvadeset minuta. Napravio je Million Dollar Homepage, nešto zbog čega biste se pojeli živi što nije prvo vama palo napamet. Elem, dosetio se da kao reklamni prostor prodaje piksele, minijaturne jedinice koje čine sliku na ekranu: jedan piksel - jedan dolar. Te iste noći zakupio je prostor na Internetu za 50 engleskih funti, a ostalo je istorija. Vest je po Mreži polako počela da se širi i već januara ove godine Aleks je prodavao poslednjih hiljadu piksela za 38 hiljada dolara. ,,Bio je to najuzbudljiviji period u mom životu``, rekao je posle Aleks. Pošto je sebi kupio automobil, a roditelje poslao na toliko željeno putovanje u Tokio, sada piše knjigu o ovom svom neverovatnom iskustvu, naravno opet preko Mreže. Dok poslovne ponude samo pljušte... A tek Tom Anderson? Otkako se njegov sajt MySpace pojavio 2004. godine, osvojio je 55 miliona stalnih posetilaca i postao četvrti najčešće posećivani sajt na svetu (posle Jahua, Msn-a i Gugla). Ankete kažu da se danas gotovo svaki Amerikanac star između 14 i 24 godine svakog dana kači na sajt www.MySpace.com. Drugim rečima, uopšte ne pripadate američkim tinejdžerima ako niste stalni član ove ,,igre``. Tom danas ima 29 godina, iz Kalifornije je gde je pokušavao da osnuje i proslavi svoj rok bend, što mu je teško polazilo od ruke. Otuda mu je pala napamet ideja da napravi sajt-izlog za muzičare početnike. Sajt je u početku zamišljen kao sasvim jednostavna stvar (da svaki član napravi sopstveni ,,izlog`` koji će opremiti fotografijama, crtežima, muzikom, pesmama i ponudi ga istomišljenicima), ali su mladi Amerikanci ubrzo prosto poludeli za njim. Tom Anderson i njegov ortak Kros Devulf bili su odjednom zatrpani novcem. Njih dvojica su prošle godine kralju medija Rupertu Mardoku MySpace prodali za 580 miliona dolara i tako dospeli na listu najboljih biznismena za 2005. godinu. Još jedna od legendi glasi ovako: tridesetogodišnjeg inženjera iz Toronta Džonatana Abramsa ostavila je verenica. Očajan, odmah se bacio na pretragu sajtova za upoznavanje srodnih duša preko Interneta. Ubrzo je shvatio da se tu pojavljuju ,,sve sami ludaci``, koji se lažno predstavljaju. Rešio je da napravi svoj lični sajt sa ,,šest tačaka za eliminaciju``, koje svaku osobu čine različitom od druge. Pokupio je svoje drugove koji su uneli svoje podatke, glas je polako počeo da se širi po Mreži, zaiteresovane usamljene duše krenule su da se javljaju i tako je rođen www.friendster.com, najposećeniji sajt za upoznavanje. Ukoliko neko ne ispiše svoje osobine istinito i to se u direktnom susretu potvrdi, biva izvrgnut ruglu pred svima ostalima. Uspeh je došao preko noći, kao i kapital od 13 miliona dolara. Danas Abrams i njegovi ortaci mogu da biraju verenice kakve hoće. Ona što ga je neku godinu ranije ostavila, sigurno se živa pojela od kajanja. Stjuart Baterfild iz Kanade obogatio se kao tridesetogodišnjak tako što je postao dizajner igrica na Mreži. Svoj uspeh ovako komentariše: ,,Dovoljno je biti otvoren i osluškivati šta ljudi pričaju i kako reaguju na neki proizvod, a zatim se prilagoditi situaciji.`` Njegov sajt za razmenu fotografija, koji se podelio u tematske grupe, broji danas milion i po posetilaca, kao i Oddpost Jana Lemba i Itana Dajmonda, servis za elektronsku poštu koji je prerastao u nešto tako specifično da je vlasnik pretraživača Jahu rešio da ih otkupi za 30 miliona dolara i tako postane velika konkurencija Majkrosoftu i Guglu. Šoun Faning je imao samo dvadeset godina kada je 2000. godine dospeo na naslovnu stranicu ,,Tajma`` kao jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi. Godinu dana pre toga još je bio jedan od mnogobrojnih tinejdžera bez centa u džepu. Sve dok se nije dosetio da napravi program-bombu za razmenu muzičkih MP3 fajlova preko Mreže, koji je nazvao Nepster i koji je izveo pravu malu revoluciju u ovoj oblasti. Šoun je svoj proizvod prodao za 53 miliona dolara. Nije slučajno što specijalni agenti velikih softverskih kompanija zarađuju platu tako što osmatraju šta mladi genijalci rade po školama i Internetu. Čim uoče tračak neke nove ideje, oni nastupaju sa svojim laskavim ponudama u vidu dolarskih iznosa s nekoliko nula. Velike bitke ne biju se više na bojnim poljima nego na zamršenim putevima etra. M. Šibalić |