Zaharije Stanković, mlađi poslovni čovek iz Beograda, kaže da mu postaje zamorno da u kontaktima s poslovnim partnerima u svetu stalno objašnjava političke (ne)prilike u Srbiji. On nije jedini koji se prešavši granicu suočio sa pitanjima o Miloševiću, Mladiću, bezbednosti ili pravnoj sigurnosti građana u Srbiji.
Ratovi i ratni zločini, loše vođena politika, izolacija zemlje, korupcija... Sve je to uticalo da Srbija stekne loš imidž u svetu. Posledice su - pad političkog ugleda zemlje, podozrenje stranih investitora, nepoverenje turista, nezainteresovanost za srpske proizvode, problemi građana Srbije u komunikaciji sa ljudima u stranim zemljama...
Šta je potrebno da se uradi da bi se slika o nama promenila?
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom objavilo je oglas u uglednom britanskom listu „Fajnenšel tajms“ da traži savetnika u pravljenju strategije za novi imidž Srbije.
Među stručnjacima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, digla se potom velika prašina, možda i zbog toga što će izabrani savetnik zaraditi milion evra, a on sigurno neće biti iz Srbije, jer u oglasu je naglašeno da agencija, koja se prijavi za posao, godišnje mora da ima prihod od sto miliona evra.
Sajmon Enholt, britanski stručnjak za brendiranje država, kaže za „Blic“ da je apsolutno pogrešno da srpska vlada uzima agenciju koja će se baviti promenom imidža zemlje.
- To nije „Koka-Kola“ pa da uzme agenciju koja će raditi na boljoj prodaji proizvoda. Vlada Srbije trebalo je sama da ima viziju o tome kakav imidž svoje države želi da ima i da zatim na tome radi, a efekti bi se najverovatnije videli za pet do 20 godina. U nekim zemljama je za promenu imidža trebalo i više decenija. Ja sam obučavao ljude u Sloveniji i Hrvatskoj kako tehnički da promene imidž svoje države. Moja istraživanja su pokazala da zemlje koje su davale ogroman novac za poboljšanje imidža nisu uspele u tome - objašnjava Sajmon Enholt.
Osim toga što bi na prvom mestu srpska vlada morala da ima viziju budućnosti zemlje, trebalo bi da sprovede adekvatna istraživanja i da napravi nacionalnu strategiju.
- Srbija bi morala stalno da uvodi inovacije, kako u politici, tako i u industriji, kulturi. I sve to što bi Vlada radila, moralo bi da bude u koordinaciji i sa stručnom i uopšte sa srpskom javnošću, kompanijama, medijima i drugim javnim sektorima. Drugo, u svetskim medijima non-stop bi morali da budu objavljivani tekstovi o tome šta se u Srbiji radi i šta se to promenilo. Velika prednost Srbije jeste i dijaspora koja bi trebalo da se uključi u promenu imidža zemlje - objašnjava Sajmon Enholt.
On navodi da trenutno većina običnih ljudi širom sveta povezuje Srbiju isključivo sa ratnim zločinima i ratovima:
- Ako ih pitate da li bi otišli na odmor u Srbiju, oni bi rekli: „Mora da se šalite“. Na pitanje da li biste kupili neki srpski proizvod, rekli bi: „Nema ih“.
Dragan Savić iz agencije „Ataše“ koja je nedavno organizovala okrugli sto sa temom „Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije“ smatra da bi država u kreiranju imidža prvo trebalo da čuje stručnu javnost, a zatim napravi vrlo detaljno istraživanje javnog mnjenja i situacionu analizu položaja Srbije na međunarodnoj sceni. Tek posle toga, smatra Savić, može se praviti plan strategije promene imidža naše zemlje.
- Kao prvo, tačno se mora znati kakve su joj perspektive. Posle toga, potrebno je privući strane medije koji će srpske brendove predstaviti na najbolji način - smatra Dragan Savić.
Srba Jovanović, član Upravnog odbora Društva Srbije za odnose s javnošću i izvršni direktor za Srbiju konsultantske kuće „Hauska & Partner International Communications“, za „Blic“ objašnjava da je naša zemlja u promeni imidža prvo morala da sprovede ozbiljno istraživanje o tome kako nas vidi svet, sa posebnim osvrtom na to koje su glavne negativne asocijacije kada se pomene reč „Srbija“. On smatra i da nije potrebno čak dvadeset godina da bi neka država promenila imidž, i navodi primer Turske koja je to uradila za dve godine.
- Turska je postala jedna od omiljenih turističkih destinacija koja je otela primat Španiji i uzela deo kolača Grčke i to za samo dve godine. Pozvali su specijalizovanu agenciju iz Vašingtona, koja je prvo obavila ozbiljno istraživanje o trenutnom imidžu Turske u svetu. Utvrdili su glavne loše asocijacije ljudi na reč „Turska“ i polako ali strateški počeli da stvaraju uslove za razvoj, na način koji će dovesti do stvaranja utiska o poželjnoj destinaciji. Na tome su radili svi - od ministara, lokalnih vlasti, turističko-ugostiteljskog sektora, do poslednjeg građanina - navodi Jovanović.
On podvlači da je posle uspostavljanja konsenzusa oko zajedničkog angažmana svih potrebno određivanje identiteta Srbije.
- Neophodno je pronalaženje najvažnijih pozitivnih elemenata identiteta - kao što su gostoprimljivost ljudi, odlična hrana, kosmopolitska atmosfera, obrazovanost mladih, njihova promocija, kao i promocija brendova od događaja kao što su „Egzit“ ili Guča - navodi Srba Jovanović.
Srđan Šaper, direktor „McCann Erickson Group“, ne misli da su PR agencije koje bi se bavile promenom imidža Srbije skupe ili jeftine „ni manje ni više nego advokatske kancelarije, zubarske ordinacije ili šusterske radnje“.
- One su, jednostavno, način da stupimo u kontakt sa nekim medijima i njihovim gledaocima i čitaocima i potrudimo se da oni nas vide sa manje stereotipa.
Šaper se slaže da je nacionalni konsenzus po ovom pitanju neophodan. On smatra da bi novac za brendiranje Srbije mogao da se obezbedi: osnovni - iz budžeta, a dodatni - iz donacija „na transparentan i odgovoran način - mera uspeha je vrlo jasna - i ko ne radi kako treba, lako se može zameniti“.
M. Cvejić - N. Čaluković
Izvor: Blic
Datum: 05.08.2006
+
http://www.b92.net/info/vesti/...08&dd=02&nav_id=206678
http://www.rtvpink.com/vesti/vest.php?vid=2934