Ja bih mogao da ti napišem listu stvari koje si dosad uradila pogrešno, ali pretpostavljam da ti to ne bi bilo od neke pomoći.

Poznato je da su državne firme Meka za lenje i neambiciozne i pravi pakao za one ostale, tako će biti još jedan određen broj godina (jedan malo veći broj godina ako pobede radikali) i tu ne možeš ništa promeniti.

Dakle, rešenje ti je ili da nastaviš da trpiš, i u toj varijanti si pogrešila što si uopšte talasala i napravila konflikt sa nadređenima - trebalo je da zabušavaš kao i svi ostali, ili da tražiš drugi posao.

Znam da je u unutrašnjosti dosta gadna situacija. Sa druge strane, posla za dobre programere uvek ima, tako da je jedna varijanta da se dodatno obučiš (što priznajem da je dosta teško sa stalnim zaposlenjem i sitnom decom) i probaš da nađeš prvo neki poslić sa strane, pa kad se dovoljno izveštiš i da napustiš matičnu firmu.

Bojim se da ti nisam rekao ništa novo, nadam se da će još ljudi probati da ti pomogne savetima...

Potpuno si u pravu, ali ti tu ne možeš ništa da promeniš. To što si opisala je standarda pojava u (gotovo) svim društvenim preduzećima, pa čak i u nekim privatnim (s tim što u privatnom sektoru obično imaš veću platu i “dodatak na cimanje”.)

Suština je da je kod nas IT kultura (kao i svaka druga kultura) na najnižem mogućem nivou i da se na rukovodećim mestima nalaze neadekvatno obrazovani ljudi (plus lenji, lošeg karaktera, nesposobni za rukovođenje itd.)

U nekoj normalnoj raspodeli radnih mesta nikako ne bi mogao mašinski inženjer da ti bude neposredan rukovodilac već IT menadžer (“Šta ti je sad pa to?”), odnosno mogao bi, ali pod uslovom da se prvenstveno bavi IT poslovima i ima adekvatnu dodatno obrazovanje, a ne da je klasičan mašinac.

Dalje, velika firma bi morala da ima i bar dva tehničara za podršku korisnika, a o tome da bi tvoj rukovodilac trebalo da pozove na razgovor kolege iz svog odeljenja i daktilografkinju, umesto da zavlači glavu u pesak (i verovatno smišlja osvetu), bolje i da ne pričam.

Ovako, on je neadekvatan rukovodilac i to zna, a ti si relativno nova i nisi u prilici da biraš, što takođe zna. Kakvu pravdu tu možeš da očekuješ?

Gledaj “pošto-poto” da se izvučeš odatle. Još nisam čuo da je jedan zdrav zub u vilici izlečio ostale pokvarene, ali zato sam se uverio u činjenicu da tamo gde se nalazi i jedan kvaran, očas posla se i ostali, dotle zdravi, pokvare.

Zdravo koleginice,
ja tkodje radim u JP u unutrasnjost i potpuno te razumem.

Kada sam poceo da radim imao sam koleginicu dipl.ing masinstva, veoma strucna, inteligentna i sposobna zena.
Odradila je dosta kvalitetnih projekata, ali to niko nije cenio, pocevsi od radnika pa do direktora. Po meni jedini razlog je bio
sto je zena i sto je bila kud i kamo sposobnija od vecine njih. Pre par godina otisla je u Australiju i siguran sam da je uspela.
A njeno odsustvo se tek sada primecuje.

U javnim preduzecima vecina radnika je doslo kao rodjaci, kumovi, prijatelji. Ostalo su ulizice,...znaci nekvalifikovani i neobrazovani.
E ja sam uspeo da te njihove MANE iskoristim.
Ako neko pokusa da mi nesto prigovori ja njemu svo ono njegovo neznanje n@ß.... u nos,
"daj molim te da vidimo sta si ti uradio i doprineo za tvojih 20 godina staza"
normalno nista.

Kao sto rece Jablan "trebalo je da zabusavas kao i svi ostali radnici" bez nerviranja, iskuliras osam sati, odes kuci i uzivas sa svoje troje dece.

Puno srece!!!!

Nije u redu, ali si sama kriva za to...

Nikako da shvatim šta znači 'opis radnog mesta'... Još nigde nisam sreo neki ugovor ili klauzulu u ugovoru koja kaže šta isključivo neki zaposleni može da radi.

Posao svakog zaposlenog je da sluša i izvršava zadatke koje im postavi nadređena osoba. Ako npr. šef traži od neke visokostručne osobe (inžinjera), da radi neki trivijalan posao poput daktilografije, onda je to samo glupost šefa koji trivijalan posao koji može da radi nekvalifikovana sekretarica plaća po ceni sata jednog inžinjera... Ne znam na koji način neko može da bukvalno odbije zadatak koji mu postavi šef, pod izgovorom da to nije 'u opisu radnog mesta', jer ja smatram da bez obzira na kvalifikacije, svaki zadatak postavljen od strane šefa u toku radnog vremena spada pod 'opis radnog mesta', pa makar to bilo i nošenje bureka šefovoj ćerci...

Ako ti ne želiš da radiš te poslove, skreni pažnju šefu na to, i napomeni mu da ti trivijalni poslovi tebi oduzimaju vreme od projekta koji je mnogo značajnij, i da se on može obratiti konkretno nekoj drugoj osobi (daktilografu npr) kako bi završio to što mu treba. Ako šef i dalje nastavi po starom, ti onda ili prihvati to, ili traži drugi posao... Ali moraš samo da shvatis da 'opis radnog mesta' ne postoji nigde...

Ja bih rekao da nisi bas potpuno u pravu. Ti si placena po satu (mislim imas platu koja je proizvod broja radnih sati i cene radnog sata), tako da i kad radis neke nizerazredne poslove to ti se placa po satnici za tvoje obrazovanje, a ne po satnici tehnicara. Prekovremeni rad je zakonski regulisano da se placa za odredjeni procenat skuplje nego normalan rad, tako da ti je i to sigurno placeno, a ako nije treba da trazis da bude. Stavove tipa "ovo hocu a ovo necu da uradim" ne podrzavam.
Sa druge strane, programiranje je umni rad koji zahteva da covek bude potpuno posvecen tome, znaci ne trpi da te neko prekida svakih 5 minuta. Ako je to problem, onda to tako treba i objasniti rukovodiocima. Ukoliko zele da radis i druge poslove u firmi ti im reci da pristajes, ali da od 8 radnih sati prvih 5 bude programiranje kada niko ne sme da te prekida a preostalih 3 si na raspolaganju za druge poslove. Ili obrnuto, moze poslednjih 5 da bude programiranje, nebitno, kako oni zele, samo je vazno da ujutro znas koliko ti je period programiranja za taj dan i da niko pa ni generalni direktor ne sme da te prekida dok programiras. Moj brat od tetke radi u velikoj programerskoj firmi. Kad je firma pocela sa radom, direktor je imao obicaj da svako malo zove ljude u kancelariju na konsultacije. Medjutim, objasnili su mu da je to veliki problem i sada kada direktor smatra za shodno da obavi razgovor sa radnikom, on posalje poruku tipa "molim te da u toku dana kada nadjes vremena dodjes u moju kancelariju na razgovor". Znaci "u toku dana", a ne za 15 minuta kao ranije.

Zenula si stvar u pocetku. Prosla si upravo onako kako prodje svako ko udje u drustvenu/drzavnu firmu i u startu ne zauzme odgovarajuci stav a sve je u stavu.

Onog momenta kada si prihvatila da uradis jedan daktilo posao, zavrsila si sa svojim statusom u firmi.

Morala si odmah da se distanciras od takvih poslova i da se angazujes da radis ono zbog cega jesi zaposlena. To naravno ne znaci da ne treba da tu i tamo ponesto i otkucas ali samo ako za to imas vremena i ako nemas nista prece da radis.

Pogresan potez ti je bilo to sto si krenula djonom. To je razumljivo kada te izvedu iz takta ali upravo si postigla suprotan efekat. Takve probleme moras da resavas takticno i promisljeno.

Probaj sa sledecim:

- ako jos uvek nemas neki konkretan strucan zadatak da radis, izmisli ga sto pre i pocni da ga radis. Ako takav zadatak imas, prioni na njega i potrudi se da da se vidi napredak i rezultati.

- kad god ti traze da uradis nesto sto ne zelis da radis, zaboravi na "necu". Uvek nadji neki dobar razlog da to ne uradis ili da ne uradis odmah. Najbolji razlog je to sto radis neki drugi, vazniji, posao. "Necu" ne sme da postoji u tvom recniku.

- sve poslove koje ne zelis da radis jer su ispod nivoa tvog radnog mesta radi tako da te najmanje opterecuje. Ako traze da nesto otkucas otkucaj to ali se nemoj se truditi da to bude sredjeno kao kada sebi kucas, nego skrljaj tako da ne mogu da kazu da nisi uradila i uvek sto vise otezi.

- kada te zovu a na odmoru si, uvek nadji neki ozbiljan razlog zasto ne mozes da odes u firmu: nisi u gradu, imas goste i slicno.

- uvek dobroproceni koliko je bitno to sto traze od tebe i ako zaista jeste vazno, uradi im. Izbegavaj samo one poslove koji su nevazni a narocito ako ima ko to moze da radi i kome je to posao.

- sefovima se zali da te zatrpavaju nebitnim poslovima tako da ne mozes da radis na onim bitnim.

Evo i mene,

tzv. "softver-specijalista, projektant IS, administrator sistema, baze podataka i mreže, programer, stručnjak za kompjutere, hardver, softver, mrežu", a u "slobodno vreme" diplomirana daktilografkinja, email stručnjak, internet-guru, dizajner, webmaster, crtač, alfa i omega Javnog komunalnog preduzeća takođe u unutrašnjosti, bez koga ne može da prođe ni dva radna dana da me ne pozovu sa: bolovanja, letovanja, odmora, selidbe, službenog puta.... radi: diskete, emaila, daktilo poslova, rezanja CD-a, potrošenog tonera u laseru, i svega ostalog i sporednog, a posao koji treba da radim (razvoj IS firme) stoji li stoji.

Kako pokušavam da rešim problem? Pravim nove kontakte u gradu i šire, sa ljudima koji bi RADILI posao za koji su ŠKOLOVANI, i polako radim na napuštanju ove *ebiševine.

Ja sam moju diplomu teško stekao da bi mi se neko po*rao na nju i tutnuo mi 100 stranica daktilo poslova. Cenim sebe i svoje znanje, u svađi sam sa pola firme zbog toga, ali kad preduzeće čini 80% neobrazovanog kadra, 15% obrazovanog ali sa kretenskim razmišljanjem, i 5% normalnog sveta, nema 'leba. Bije me glas da sam "mrgud", "nisam za saradnju", "neradnik", i to mi mnogo smeta, zbog toga sam razočaran, ali šta da se radi.

Apsolutno si u pravu što te pogađa to što radiš poslove koji ti nisu u opisu radnog mesta, a vidiš da ljudi koji treba to da rade lenčare. Nisi u pravu što još ne planiraš i ne radiš na izlasku odatle. Ja isto imam troje dece, ali MORAM da rizikujem da bih ostao normalan. Ovako dolazim kući razočaran, nervozan, ubijen u pojam, nisam ni za sebe, ni za ženu, ni za decu. Radim popodne, uveče i noću sitne posliće, širim mrežu saradnika i klijenata i čekam momenat, kritičnu masu poslova da napravim transfer iz firme.

Dajem ti savet da se ne nerviraš i ne ubijaš u pojam zbog toga (mada sam i ja isti takav), ali znam da bi tako trebalo. Radi na sebi, iskuliraj kretene, ali ćeš time sigurno navući neprijatelje na sebe. To ti je današnja Srbija. Svako preduzeće i kolektiv je država u malom, to se 1000 puta pokazalo.

edit: ""

_{[Ovu poruku je menjao phatsa dana 29.06.2006. u 20:00 GMT+1]}

Jedno pitanje - ako si zasita svoju diplomu "tesko stekao" i ne zelis da ti se neko "se*e" na istu, izvini a zasto si ti odabrao posao u nekom Javnom Komunalnom Preduzecu, tj. leglu
veza, negativne selekcije i nerada? Kakva je to osoba koja ceni svoje tesko steceno znanje a prihvata da se zamajava sa polupismenim svetom kojima su IT potrebe na nivou uprave grada Mbabanea?

I to uz ovaj portfolio:



Mislim... ono... ako si dobar u svemu ovome sto si naveo, ne verujem da ti je neki tezak problem da se zaposlis privatno, zar ne? Sta te sprecava? A sta mislis recimo o pruzanju istih usluga privatno kao agencija?

Izvini ako ova poruka zvuci uvredljivo - nije mi ni najmanja namera, samo mi je malo nelogicno da se neko ko istice svoje kapacitete zadovoljava nekakvim JKP-ovima pa jos se i zali na iste. Mislim nije problem do njih - ti njih promeniti neces, kao sto ih nece promeniti ni 1000 sposobnih ljudi - bolje gledaj da odes negde drugde.

"Vrsta i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja" , jedna je od stavki u Ugovoru u radu (čl.33, Zakona o radu RS)

ne, ne... nisi razumeo.... to su samo poslovi koji se od mene zahtevaju da radim u firmi, bez pretenzija da sam stvarno stručan u svemu tome. Hteo sam da kažem da sam "one man show" koji mora sve da zna i u sve da se razume, jer rukovodstvo firme to očekuje. Ta rečenica je bila više radi podsmeha samom sebi. Ipak nisam toliko neskroman, taman posla da se tako razbacujem.




nema drugo u našemu gradu, pre toga sam radio u još gorem društvenom preduzeću... zato jurim da počnem nešto sam, pa dokle stignem. A što sam još uvek u gradu? Privatni razlozi, nažalost.

Drugo:
U ugovoru o radu koji sam potpisao, stoji opis poslova + sistematizacija preduzetja podrazumeva i opis poslova svakog radnog mesta.

A da li ta stavka govori da zaposleni može obavljati samo i isključivo te poslove koji su navedeni u ugovoru?

Ivane, čini mi se da predugo nisi u Srbiji, a i dok si bio pretpostavljam da si živeo u Beogradu, a ne unutrašnjosti.

Bez namere da bilo koga opravdavam, pokušaću da ti opišem klasični životni put jednog provincijskog inžinjera:
1) Upišeš faks u Beogradu, matori te finansiraju
2) Ako nisi previše razmažen a ni preterano imućan, pređeš u studentski dom
3) Sa manjom ili većom ažurnošću privodiš fakultet kraju. Ovde treba napomenuti izrazit nedostatak prakse na našim fakultetima, često i nevezanost samih programa za privrednu delatnost za koju se "obučavaš". Takođe, među ljudima sa kojima se družiš (mahom kolege) ima jako malo ljudi koji imaju neku sopstvenu inicijativu oko samostalnog usavršavanja i/ili šljakanja tezgi bliskih oblasti u kojoj radiš. Dakle, nemaš baš na koga da se ugledaš.
4) Pri kraju fakulteta izbacuju te iz doma, moraš da se vratiš kući.
5) Posle godinu dve tri mučenja, uspevaš da diplomiraš. Za to vreme sa svojim ukućanima jedete jedni drugima džigericu.
6) Juriš bilo kakav posao bilo gde u svom gradu. Ne počinješ svoj biznis jer jednostavno ne znaš kako se to radi niti imaš nekog u bližoj okolini na koga bi mogao da se ugledaš. Većina tvojih poznanika i komšija živi od neke vrste državne milostinje i boji se privatizacije kao đavo od krsta.
7) Zaposliš se (preko veze naravno) u JP.
8) Pizdiš ostatak života.

u nasoj zemlji nista legalno ne mozes da preduzmes sto se toga tice,jedino ako te fizicki zlostavljaju mozes da probas,
mozes samo da cutis i trpis,da se dovijas i smisljas nacine kako da
sebi olaksas zivot,u medjuvremenu trazi neki drugi posao,i kad ga nadjes(drzim ti palceve) naj*bi im se keve,
ovo je crna zemlja...

Pa dobro sve to dalje sto si napisao stoji - ali danas je drugo vreme, postoji Internet, postoje potpuno novi zahtevi malih firmi, drzavne firme polako nestau - vidim ljudi znaju da se koriste netom, postoje pozitivni primeri i na ovom sajtu kao sto rekoh na temi o Burnoutu - dakle postoje ljudi koji rade privatno i imaju biznis model koji im omogucuje zivot i to se moze videti i moze ih covek pitati/nauciti nesto od njih.

Nije bas kao 90-tih godina.

Mislim da je vrlo jasno, "poslovi koje zaposleni treba da obavlja" - ono za šta se sklapa ugovor o radu i za šta je zaposleni plaćen.

Sve ostalo je, manje više, dobra volja zaposlenog, pritom podstaknuta strahom od poslodavca. ;)

Naravno, da se ponekad uradi nešto i sa strane savršeno je normalno i razumljivo i svako je ponekad doneo kafu kolegi i slično.

Ali da to prećutno postane deo svakodnevnih obaveza, to je loše i postavljačica teme ima savršeno pravo da se žali.

Živo me zanima kako bi danas moj privatni poslodavac mene naterao da nosim burek osobi X, čisto iz njegovog hira i razloga što nema ko drugi.
Pretnjom otkazom? :)

Tako je, ali se navike i pogledi na svet ne menjaju u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama života, već dosta ranije. Tek od generacija koje danas završavaju srednju školu i upisuju fakultete optimisti među nama mogu očekivati neku masovniju promenu nabolje u smislu preduzimljivosti.

Ne slažem se. Znam dosta ljudi koji su odrasli i vaspitavani u komunističkom sistemu, pa su itekako uspešno promenili navike u svojim 40-im i 50-im godinama. U današnjem svetu je neophodno da se uči celog života i izgovorima kako posle tridesete opada sposobnost za usvajanje novih znanja i navika niko više ne pridaje značaj.

E kad biste jos radili toliko koliko ovdje pricate...

Pričamo o različitim stvarima. Naši emigranti tamo nemaju drugog izbora do da se prilagode (a i sama činjenica da su emigrirali govori o tome da su preduzimljiviji od ostatka raje ovde, tj. nije ti dobar statistički uzorak). Tamo gdegod čovek da se okrene vidi preduzimljive ljude koji se bore za svoje mesto pod suncem. Ovde gdegod da se okrene, vidi sive ljude slične njemu koji muzu majčicu Srbiju i ceo život samo kukaju.

Hm... pa ni za samo čitanje napisanog ne treba mnogo manje vremena... :)

U pravu si. Odoh da radim nesto korisno.

štreber...

NHF, stripy

:-) Hej, ne diraj mi Mbabane, bio sam tamo 2.5 godine i u dosta stvari su bili ispred nas.

Jok vala. Uopšte nisam mislio na emigrante. Primeri koje imam na umu (detalje preskačem) su čovek koji je u 45-oj ostavio posao higijenskog inspektora (ili kako se već to zove) i pokrenuo malu pekaru, a sad ima pravu fabriku peciva; ili drugi primer - čovek je 40 godina radio u jednom JP u unutrašnjosti, a onda je u 65-oj postao konsultant stranim ulagačima, a usput i doktorirao.

Divni primeri...a pozadina nepoznata....
Nego, prijateljice, najbolje sto mozes da uradis (sa obzirom na to da zivis tu gde zivis) je da cutis i trpis. Kad izaces sa posla, ne javljej se vise na tel, i ne mogu ti nista. Neka te imaju 8 sati i ni trena vise. Kad ne mozes lepo da im objasnis, pravi se englez, kao i sve tvoje kolege. Drz se ti tog preduzeca, samo malo izmeni svoje i njihove navike na kvarnjaka, stanje u Srbiji je mnogo gadno i bice sve gore, rizikuj jedino ako imas love u steku, pa ti i propas ne pada tesko....Tako ja mislim.

da cutis i da trpis to ti je najboljji savet sto ces dobiti ovde :D
trazi neki posao uporedo pa kad nadjes nesto bolje daj otkaz,
to uglavno svi i rade....samo problem je ici posle na te razgovore...

Ćutaće, trpeće... Proći će godine. Samo će biti starija, odvići se od rada i neće više poznavati struku. Gde će onda? Ako ima i malo šanse da se iščupa odatle, bolje da to uradi što pre.

Hvala svima koji su mi pomogli da sagledam situaciju i donekle mi otvore oči, ali sam se odgovora "ćuti i trpi" plašila. Zaista je teško izboriti se u takvim "bastionima korupcije i nerada", kad vidiš kako ljudi uzimaju lovu, padneš u još veći bedak jer si naučena da radiš pošteno.

Međutim, mi u provinciji ("unutrašnjosti") zaista nemamo mogućnost izbora, i to što sam se zaposlila u JP je ovde veeeeliki uspeh. Nema alternative tipa "traži bolji posao". Nema. Tačka. Samo ako hoćeš nešto "privatno", "na crno" i slično. Drugo je u Beogradu, tamo IMA izbora. Znači NEMA IZBORA što se tiče novog radnog mesta. Čak ni u prosveti. Živim ovde 30 godina i znam šta se dešava.

Mnogo smo svi otišli u out ovde (ne mislim na ovaj forum).

Cuj, ja sam otishao iz mog rodnog grada zato sto sam smatrao da nisam isti kao ostali i da ne mogu da se naviknem na neke stvari. Kasnije sam skontao da, ako bih ostao - morao bih se naviknuti ili bih poludio. Takodje sam shvatio da NISTA ama bas NISTA nije sigurno, a kad to shvatis dodjes do saznanja da se uvijek moras boriti i razmisljati ka boljem.
Ako u tvom mjestu nema posla, OK, nema ga... razmisljaj kako da pobjegnes odatle. Jeste, imas djecu i muza, ali ne znaci da si svezana. Trazi, raspituj se. Postoji u Srbiji tona poslova koja bi mogla da izdrzava tvoju komplet porodicu a ti da budes zadovoljna sa zaposlenjem. Oglas koji je neko pomenuo (JaHavram ili ko vetj) nudi 1400$ platu sto mislim da bi omogucilo tebi i tvojoj porodici sasvim fin zivot u bilo kom mjestu u Srbiji.
Ili ako stvarno mislis da ne mozes da odes iz tog mjesta (neke razloge koje ne zelis javno da izneses) onda nauci da budes kao i oni i bice ti lakse. Odustani od borbe protiv vjetrenjaca.

Eto, i miskO je u pravu...ne znam samo koliko je tebi to izvodljivo, ali evo i ja se pridruzujem podrsci da mozda pobegnes i iz mesta u kome zivis! Nije lako (cak sta vise, verovatno zvuci uzasno, pogotovo kada imas troje dece), ali vec se iz tvojih postova vidi da ni ti, kao ni miskO ni ja, ne pripadas unutrasnjosti. A Beograd...Pa, nije ni on meka, ne nadje se odmah ono pravo, treba cekati...Ovde strucnjaka ima koliko hoces, vidi samo ovaj forum, sve lutka do lutke! Lepota jedna kako su ljudi na ES-u OK, a tek koliko znaju!!! Ali nije svima sekira jos u medu, kopaju, seckaju, traze...i svasta rade, ko zna kakve poslove dok ne nadju ono pravo. Sta znam, ako se odlucis na takav korak, postavi novu temu i garantujem ti da ce ti kolege, bar sa ovog foruma, pomoci koliko god mogu (poseduju hrpe informacija, korisnih linkova, sopstvena iskustva...).
Toliko od mua.

Ja u stvari apsolutno ne razumem u cemu je tvoj problem...
Kakvu borbu pominjes? Cime je tvoja navika da radis posteno ugrozena?
Pored pazljivog citanja teme nisam uspeo da nadjem mesto gde je tvoj posten rad doveden u pitanje. Ocigledno posao ne dozivljavas na PRAVI nacin, kad kazem pravi mislim adekvatan situaciji. Ti bi da ispravljas krive drine, da cinis svet boljim, veoma si energicna osoba koja zna da moze vise, ali to ti u situaciji u kojoj si uopste nije vrlina... Shvati posao kao mesto gde treba da provedes 8 sati a ne kao mesto gde treba da se dokazujes i mesto gde treba ljude da teras da prihvate tvoj (ma koliko dobar bio) sistem vrednosti. Taktika cuti i trpi nije dobra za tvoje psihicko stanje, zato bih je ja malo modifikovao. Moj stav je da je covek srecan ako su mu mogucnosti vece od zelja. Vecina ljudi ceo zivot bezuspesno pokusava da poveca mogucnosti, zaboravljajuci pritom da postoji mnogo laksi nacin da budu srecni - treba samo da smanje zelje :-)
Tako i ti, sedi i obavljaj daktilografske poslove i budi srecna zbog toga - jer svaka otkucana strana znaci da ti ostaje sve manje vremena do odlaska kuci.

Znaš kako kažu fudbaleri - "Bolje biti centarfor u selu, nego otići u grad pa sedeti na klupi."

Ima tu mnogo istine... Ljudi su uglavnom skloni tome da precenjuju svoje mogućnosti, pogotovo ako nikad nisu imali prilike da rade u nekim kompetitivnijim sredinama, gde bi mogli da uporede svoje performanse sa drugima, pa često za sebe kažu da su odlični programeri, da su bogovi za određenu oblast, ali kada se uhvate u koštac sa realnim problemom tu se pokaže da su ustvari ispod proseka...

Nije sve ni tako sjajno-bajno ni u tom Beogradu... Tačno je da je veća ponuda poslova, ali je i konkurencija veća i jača... A to nas opet vraća na priču o fudbaleru koji više želi da bude centarforu u svom selu, nego da ode u grad i da sedi na klupi jer realno on i nije toliko dobar igrač...

Šta ti treba da uradiš je da stvoriš sebi uslove da postaneš taj 'centarfor' u selu, i da umeš da prepoznaš svoje mogućnosti i limite...

ma vas dvojica + dimkovic staslno nesto kontrirate. necu da kazem da vas je ukenjalo pa sad zivite
ok ali ajde malo se osvrnite oko sebe pa pogledajte gde se nalazite ( dimkovic nek dodje malo ovde
pa nek se osvrne) nista licno ali preterujete bas ...

Nisi bio dovoljno precizan pa sad ne znam da li sam mozda jedan od ove dvojice koje si prozvao, pa cu zato krenuti od pretpostavke da jesam. U tom slucaju, mogu ti reci da ne zivim nesto mnogo bolje od proseka zaposlenih u Srbiji, niti imam neke ambicije da budem nekakva "elita". Naprotiv, ovo mi je trece radno mesto i na svakom od ta tri su mi svakodnevna zaduzenja bila naj razlicitija moguca - od prenosenja monitora do rukovodjenja radnom jedinicom. Mozda je vama neshvatljivo da jedna ista osoba istog dana potpisuje vazne medjunarodne trgovinske ugovore i uhvati usisivac pa ocisti celu firmu, ali eto, ja sam taj. Nikada nisam bio uobrazen u smislu da mi je neki posao ispod casti i otvoreno sam protiv bilo cijih takvih nacina razmisljanja. Radnici treba da budu multifunkcionalni a ne da se ponasaju kao u poznatom vicu:
Mujo, Haso i Suljo radili u telekomunikacionoj kompaniji na postavljanju kablova. Mujo je kopao, Suljo polagao kabl u zemlju, Haso zatrpavao. Jednog dana krene sef da prekontrolise radove i vidi da Mujo kopa a Haso ide iza njega i odmah zatrpava. Kad ih upita sta to rade, oni odgovorise "Mi radimo svoj posao a to sto je Suljo na bolovanju, nas uopste ne interesuje".
Naravno, postoje kompanije gde je takva poslovna politika da svako radi usko specifican posao - znaci programer se zatvori u onaj box i tu programira i tako svakog dana, godinama. Po meni je to veoma neprirodno i nehumano - covek je stvoren za naj razlicitije radne zadatke, a ne za jedan specifican posao gde je stalno aktivna jedna ista nekolicina sivih celija i jedna grupa misica a ostatak organizma polako atrofira, zato ja volim razlicite radne obaveze, ali dobro, ocigledno pojedinci misle drugacije... Bilo kako bilo, to je nesto sto je deo poslovne politike kompanije, ako je poslovna politika da radis jedan posao, onda radi taj jedan, ako je poslovna politika da radis 100 poslova, onda radi 100 poslova, ako ti ne odgovara poslovna politika kompanije, onda menjaj kompaniju a ne poslovnu politiku. Kreiranje poslovne politike od strane radnika smo imali u blizoj istoriji ali se nije pokazalo kao naj bolje resenje, tako da se to polako ili sigurno prestaje da se primenjuje tamo gde je opstalo do danasnjih dana.

He, da rad i znanje niko ne ceni sam dva puta potvrdio u praksi.

Prvo sam se zaposlio u lokalnoj tv stanici i rdobio posao kao montazer.
Pored toga sam morao da idem da snimam, znaci kao kamerman, i to put o svom trosku, znaci ono, idi biciklom, peske i to.... Pa sam ubrzo posle poceo da radim i kao realizator.
Pa radis recimo drugu smenu, snimas voditelja za dnevnik, trazis pokrivalice, a u isto vreme pustas etar....
I onda dodje gazda, zalepi papir "Klima se sme upaliti samo od 14-16h". Iako imamo 5 kompova u prostoriji, miksete, video rekordere, DV koji komad, risiveri...... To greje nenormalno, leto, potkrovlje.... Tuga.
I onda kada ne stignes sve sam da uradis, ili ne daj Boze da se komp blokira ili resetuje... Gotovo, to je odmah zvanje telefonom, vredjanje....

Niko te ne pita nista, samo te bicuju. Tu sam bio par meseci, jednom prilikom, bio prenos neke utakmice, swicer se nesto zabagovao, nije pustio zvuk u etar.... I zove pocne da psuje, da vredja, da preti... I tu mi pukne film posle par meseci cutanja, i je8em mu sve po spisku. Tada dobih otkaz, i bilo mi je drago zbog toga. To bese 2001 za platu od 4500 dinara, koja je bila redovna, tj. sa redovnim zakasnjenjima.


Nadjem posao, kao dize se radio stanica, zove me ortak, hoces da radis, rekoh hocu, kaze ali narodnjacki radio, rekoh ma nije vazno, pare su pare.

Zovem ja vlasnika, kaze dodji da se dogovorimo....
Ja odem, kazem struka mi je audio video servis, radim racunare, radio sam na radiju i na tv-u, i jedno recju imam sve potrebne kvalifikacije za taj posao. Radno mesto tonca je bilo u pitanju.
Kaze da idemo da vidimo studio, ja sad ocekivao nesto extra, kad ono kuca u raspadu. Udjemo mi u jednu prostoriju, kad unutra dva stola i police na zidu. Pitam gde je studio, kaze ovo je studio. Rekoh, kako, gde je oprema, gluva soba...
Kaze, imam ja kuci dva kompa, a sta ce nam gluva soba.... Majko mila.... Trebao sam odmah otici odande, ali rekoh, da probam...
I od ta dva kompa, jedan je bio za upotrebu, drgi je bio krs. Nagovorim ga ja da uzmemo jednu konfu, za primarne potrebe, i kupimo. Onda smo isli kupovali ostatak opreme.
Moram da vam kazem da bih vam docarao "atmosferu i uslove" o cemu se radi. To je radio Rota-Tocak u Kikindi, ciganski [ili romski] radio.
E sad, verovatno svi znate kako je sa ciganima... Necemo da kupujemo pojacalo, zvucnike, cd plejer.... Donece Miki iz nemacke. Onda Miki dodje kroz neko vreme, donese opreme, od toga pola nije upotrebljivo, pola ne radi...Ma znate kako je.
Onda sam isao od cigana do cigana, da vidim sta ko ima od opreme, da "sastavim" radio. Jedino smo kupili predajnik, antenu, miksetu, slusalice, i komp [bez monitora]. Mada predajnik je bio rucni rad, "jeftinije je".

Onda je to sve pocelo sa radom, pa audicija za voditelja, voditeljku... Koliko li je tesko raditi sa ljudima... A dolazili su mnogo neskolovani... Perin sin, Djokinog suraka brat od strica... Dam jednom romu da cita novine, da vidimo dikciju, kaze, "Brate imas nesto na latinicu..." Tuga! Po 14-15 sati dnevno. Onda odem kuci premoren, tamo se skupe cigani, ponesu gajbu piva.... Naprave dzumbus, sjebu muziku, pa me zovu da dodjem da sredim..... Eh, kako sam se tu zajebao.

Onda je dosao jedan dan, kaze pusti dzingl, ja rekoh ne moze dzingl preko pesme, moze maska. Ne jel cujes ti sta ti ja kazem... Ja pokusavam da mu objasnim da je dzingl sa muzickom pozadinom, a maska bez... I ne slusa, vristi, ja popizdim pustim dzingl, on pocne da vristi sta si to pustio, ja kazem, pa lepo sam ti rekao da ne moze..... Molim te ostavi me da radim svoj posao, nemoj mi se mesati, ne razumes se, izadji napolje.

Aaaaa, ti si bezobrazan, lenj, ti si ovo ono.... I tu se popickamo... I ja odem.

Nije bilo sanse da dobijem platu, morao sam da ga zivkam, da ga smaram za 200+ €.

Da skratim pricu, izvukao sam 300 dinara kredita, 500 dinara kesa, woofer za kola, centalni zvucnik za 5.1 i 20kg polubelog brasna.

Moram i ovo da spomenem, trazili radnika za market, ja se javim odem na razgovor, kaze, od 7 do 15 radno vreme, vozim, idem u nabavku [po gradu], a po zavrsetku radnog vremena, idem kod gazde sat-dva da pomazem, covek gradi kucu. Pitam za platu kaze osam [8] hiljada.
Rekoh, pali brate... Neka gradi, ali preko mojih ledja nece sigurno....

Nema izbora, nemas gde da radis, moras imati vezu za sve....

KO SE MESA SA POMIJAMA, SVINJE GA POJEDU!

@pctel

ma opusteno, he he... bitno je da smo svi zivi i zdravi
nemam nista protiv bilo koga, samo shvatite, a verujem da vam je to jasno,
da okruzenje u kome zivimo nije bas zdravo. ostati normalan ziveci u bedi
je stvarno tesko boreci se za najosnovnije stvari svaki dan.
pozdrav svima, i srecno

@biotech
Da, kao sto vec rekoh:
"Moj stav je da je covek srecan ako su mu mogucnosti vece od zelja. Vecina ljudi ceo zivot bezuspesno pokusava da poveca mogucnosti, zaboravljajuci pritom da postoji mnogo laksi nacin da budu srecni - treba samo da smanje zelje :-)"
Ma koliko nama izgledalo da zivimo u bedu, treba biti svestan cinjenice da spadamo medju naj bogatijih 15% populacije planete:
http://www.globalrichlist.com

Ono sto ja pokusavam da kazem nije da ce neko da postane milijunas ako krene da se bori sa sistemom, niti da ce nesto preterano uspeti u zivotu. Ono sto ja pokusavam da kazem je da small-scale privatni biznis (dakle, pruzanje usluga - informatickih, grafickih, itd...) moze da prehrani porodicu ako se covek debelo potrudi.

Sta to znaci? Znaci da neces ziveti mnogo bolje a radices mnogo vise nego u drzavnoj sluzbi. Ali ces barem raditi za sebe, i imaces bar neku sansu da u buducnosti povecas svoj biznis. Kome ne odgovara.. e yebi ga, cekajte 20 godina da se stvari u Srbiji pomere malo za radnike koji rade za platu. Sta da kazem.

Nije moguce? Ma nemoj - a sta rade hiljade vodoinstalatera, vulkanizera, zavarivaca, mehanicara, frizera, grafickih dizajnera, prevodilaca, IT sistemskih inzenjera, itd.. itd... po Srbiji koji imaju male biznise i zive (jos nisam cuo da je neko od njih crkao od gladi na ulici) ? Nije moguce... nije nego.

Najteze je poceti - svi misle da im treba svemirski brod da pocnu nesto sami da rade a stvari ne stoje bas tako.

E sad, ako nekom, recimo, smeta sto nece raditi BAS ono na cemu je diplomirao i stekao cenjenu diplomu ili zato sto mora da radi gomilu administrativnih poslova i da se cima radi nalazenja musterija, okrece telefone, vuce ljude za rukav - sorry dude, you're in the wrong country, ako hoces ugodan, dobro placen 9-do-5 posao to moze u Srbiji samo ako si politicar, hi-end inzenjer, ekstra nadareni ekonomista ili dobar privatni stomatolog proteticar. Tako je i to se ne menja od danas do sutra i ne vredi o tome preterano jadikovati. Samo se trose zivci.

Jeste, sve je to prezivljavanje i daleko od normalnog zivota - al barem necete imati "gazdu" ili "korumpirani kolektiv" koji vas sprecava da radite i da se dokazete.

Toliko od mene.


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 30.06.2006. u 09:08 GMT+1]}

Ti, Dimkovicu, nikako i dalje ne dolazis na zemlju...Privatni biznis, pa privatni biznis! Covece, ljudi jedva prezivljavaju i sastavljaju kraj sa krajem, postani svestan toga i spusti se sa trona!

U jbt... znaci ako pomenem kao privatni biznis, recimo vodoinstalatera koji sredjuje slavine i otpusava WC solje, ili racunovodju koji firmama sredjuje knjige ja sedim na kosmickom tronu i pricam gluposti - po tebi ti ljudi ne bi ni mogli da postoje vec bi do sad bili kao crnci iz bijafre ili mirisali zemlju odozdo ;-)

Ili ti pod "privatni biznis" ne smatras nista ispod voznje privatnog lear-jeta?

<sub>[Shadowed: obrisan nepotreban citat.]

[Ovu poruku je menjao Shadowed dana 01.07.2006. u 20:47 GMT+1]</sub>

Bez obzira na sve, Ivan ponekad kaže i nešto pametno. :)

Ipak, zaboravlja se. Čak ni u USA, gde je priv. biznis postavljen na pijedastal, nisu svi “privatnici”, odnosno, manje ih je od polovine radno sposobnog stanovništva.

Ovde bi trebalo da prođu godine da se zaboravi na samoupravljanje. To što su neki (uslovno rečeno) napredni, pa razmišljaju u tom pravcu, nije stvar sistema, nego pojedinca.

A tek kad to bude stvar sistema (forsiranje i olakšavanje privatne inicijative) moći ćemo da očekujemo napredak. Dotle će se privatnom biznisu okretati samo retki koji sticajem okolnosti razmišljaju drugačije od većine.

Dakle, kao što ne može svako da bude fudbaler, glumac, slikar, balerina itd. ne može svako ni da bude uspešan privatni preduzetnik. A još ako mu društvo u tome svesrdno odmaže...

gabriyella, pogledaj ovu temu! http://www.elitesecurity.org/tema/124434/0 Mislim da je skroz ok, imas i link ka Nikoli koji je stvarno ok lik, javice ti se sigurno...Popricaj sa njim ako si uopste zainteresovana za tako nesto...Jos ako je i suprug u toj bransi, superiska!
Pozdrav za Dimkovica, ti si moj idol!

Nemam vremena sad za duzhi post, samo kratko

@Ivan: Da, vodoinstalateri fino zhive, privatnici i tako to. samo..... koliko ljudi ima vodu u kuci i kolikom broju ljudi je voda zivotna potreba tako da 'popucale cijevi', 'zacepljena kanalizacija' i slicno imaju veci prioritet od popravke racunara, antivirusnog paketa i slicno. Koliki broj ljudi IMA racunar a koliki broj tih IMA LEGALAN SW? Ne mozes porediti vodoinstalatera i servisera racunara i programera u zemlji poput Srbije.
Kome bi ti u malom mjestu u Srbiji (30.000 stanovnika) pravio Informacioni sistem?

kazi mu, miskO, molim te...

@misk0,

Onda radis nesto drugo - nije mi bas najjasnija misija da zavrsis skolu za nesto za sta objektivno nema nikakve potrebe u mestu iz kojeg ne mozes da ides iz ovih ili onih razloga, a onda ne zelis da se bavis necim drugim.

Kada čitam ivana, pctela, venturu, apsolutno kapiram o čemu pričaju i podržavam takav način rada i razmišljanja, tj. to je ono čemu težim. Dolazi nam kapitalizam, borba za život i smrt, neprestana borba za svoje mesto pod suncem. Najbolji idu napred, ostali su tu gde jesu ili padaju dole. Ja to razumem.

S druge strane, ostali koji su u takvoj situaciji da (naizgled?) nemaju izbora (među njima i moja malenkost) imaju svoje argumente koje, takođe, podržavam i razumem jer smo u istoj situaciji. Kada u malom mestu nema posla (osim ako nemate člansku kartu partije na vlasti u tom mestu), to je sasvim druga situacija. Sva vrata su zatvorena u gradu, osim da se internetom kačiš sa ljudima van grada ili države. Tu ja tražim svoju šansu, i u tom pravcu mislim da se izvlačim iz govana, što apsolutno preporučujem i koleginici gabrijeli.

Pa sad... istina je verovatno negde na sredini... vrtimo se u krug sa argumentima.

Ako je članstvo u nekoj partiji ono što je potrebno za uspeh, pa što da ne? Da je tako, svi bi se učlanjivali u te partije i dobijali dobre pozicije... Samo što svi znamo da nije tako, al je uvek lakše svaliti krivicu za lični neuspeh na nekog drugog...




Internet je fenomenalna šansa za upravo te ljude... Šta nekoga sprečava da radi na sitno preko rentacodera ili nekog sličnog servisa, da radi neke sitnije design posliće ili nešto slično tome, i time dopunjuje svoj budžet...

Ja sam pre par godina nešto pričao da drugarom koji je vlasnik cvećare i on mi je komentarisao kako je to dobar posao i kako bi trebali da zajedno otvorimo još neku cvećaru u gradu... I tu meni padne na pamet ideja da napravim online sajt koji će da pravi naplatu putem kartica, a isporuka da se vrši u Srbiji... Ukupno ulaganje u prvih mesec dana, izrada sajta, reklame na sajtu blica, glasajavnosti, serbiancafe i gde sve već ne me je koštalo oko 1000 evra, i plus nešto mog vremena. Kada je sajt pokrenut, u nešto malo više od mesec dana ja sam pokrio tih 1000 evra ulaganja, i nakon svih ostalih troškova, meni je ostalo 400-500 evra, drugi mesec sa nešto manje reklama mi je ostalo 500-600 evra... I pri tom sam ja kupovao cveće u cvećari po punoj ceni, naplaćivao duplo, i još uvek bio 30-50% jeftinij od Teleflore... Pošto kasnije nisam imao vremena da se toliko zamajavam oko toga, dao sam taj posao drugu koji je isto kukao kako nema para, kako ne može da se živi, ovako onako, dao sam mu bukvalno sve uz obavezu da se ozbiljno posveti tome, da vodi knjige, i da meni da 30% od profita... I šta se desilo, to je sve propalo nakon mesec dana jer on nije hteo da radi to, bilo mu je ispod časti verovatno, i taj moj drug opet posle toga kuka kako nema para, ne može da se živi itd... Al važno je uvek da je neko drugi kriv..

Drugi interesantan slučaj koji sam imao, jedan moj drugar iz srednje škole, otac mu vojno lice, majka nezaposlena, žive na ivici bede... On kao nešto studira, obnavlja prvu godinu već par puta... I ja mu ponudim posao u mojoj firmi, kancelarijski posao, ništa specijalno ali je plata bila solidna, nešto oko 300 evra... I kakav je bio odgovor - JA da ti radim za te pare, ti nisi normalan... Da, stvarno nisam normalan što sam uopšte i nudio to, posle sam sam sebe psovao...

Treći interesantan slučaj koji mi se desio pre par meseci... Isto tom drugaru kome sam dao posao sa cvećem ponudim posao u mojoj firmi. On trenutno radi za 300 evra kao kurir u jednoj nebitnoj firmi... Ja mu ponudim posao za 300 evra, i 10% od bruto iznosa svake prodaje koju on napravi. I dobio sam odgovor, da ako ja hoću da ON radi za mene, onda moram da mu kupim službenu Nokiju 8800, jer i ja imam taj telefon (kao da je to meni palo sa neba), i da on može da dolazi na posao kad on hoće, odnosno da ga pre 11 ujutru ne cimam da dolazi, da može u toku dana da izađe u lokalni kafić da popije kafu, i da ga ja ne cimam zbog toga...

Ja sam imao dosta iskustva sa takvim ljudima koji kukaju kako nemaju, kako im je država kriva, kako im je kriva partija, milošević, roditelji, saturn u marsu, horoskopsi znak, itd. Svako je kriv osim njih samih... A kad dobiju šansu da nešto urade, naravno da neće, već će da propuste to i da opet nastave po starom i da krive sve ostale za svoje neuspehe, a kad ih neko drugi pita, onda su svašta probali, nenormalno se trudili i opet ništa ne mogu u ovoj državi da naprave... Tako se ja stvarno više ne primam na te tužne priče, previše sam se takvih priča naslušao...

članstvo: No thanks!

Krivica za lični neuspeh: ima nešto i u tome, ali ima nešto i u ovome što sam napisao. Rekoh: istina je uvek negde između. Ne bih sad da ulazim u detalje, ipak su mi neki od njih kolege, pa da se ne prepucavamo ovde. Jednostavno, liku su otvorena vrata svih direktora, i ide iz firme u firmu i ugovara izradu sajtova od jedne do druge.

Meni, direktori ne da neće da me prime, nego se ne udostoje ni na mail da mi odgovore, o telefoniranju mogu i da sanjam. Ali, da sam možda dosadniji i prodorniji, možda bih i uspeo, đavo će ga znati.

Biće bolje.

Ok, ti nemaš posao, živiš loše, i zbog političkih stavova ne želiš da se učlaniš u neku stranku iako znaš sigurno da bi ti bilo mnogo bolje kad bi bio član te stranke.

Onda u čemu je problem? Ti ne živiš loše jer nemaš uslove da živiš bolje, već živiš loše zbog svojih političkih stavova (ne ulazim u to kakvi su)...

Sta ako nema nikakve politicke stavove ? :)

@ventura:
uf, teško je s tobom ;), ali imaš ispravne poglede na posao, moram priznati.

Prvo:
Ne želim da ulazim u partiju jer mi se dugoročno to ne isplati. Kada se smeni vlast, ne da ćeš biti u proseku, nego te niko neće hteti, jer ćeš biti "suprotni tabor". Osim, ako opet ne promeniš partiju, ali je tu već i moral u igri (ko jošdrži do toga?). Uostalom, sa svim lopovima u strankama (biće nam isto ko god dođe na vlast, ostalo su priče za narodne mase) neću da imam posla. Toliko o politici, ne smem dalje da ne dobijem warn.

Drugo:
Ja nikad nisam rekao da živim loše, već da mogu, hoću i imam potencijala da živim bolje. Hoću da na tenderu ili oglasu pobedim jer sam bolji/kvalitetniji/jeftiniji/konkurentniji, a ne da izgubim jer nisam "član biblioteke", a pobedi šljam gori od mene. To je već psihologija. To je "utucavanje u mozak". Nisam ni ja neko mudo, da se razumemo, ali ovi što dobijaju poslove su smejurija teška. Hoću samo da pobedi bolji i da posao odradi najsposobniji u tom trenutku. Ovo je već i pitanje ukupnog napretka svakog grada, pa i države u celini. Ako na nekom oglasu ili tenderu pobedi stvarno bolji, imam na koga da se ugledam, imam od koga da naučim gde sam pogrešio, a ovako mi se šljam smeje u brk i jebe ti kevu kad okreneš leđa.

A priča o javnim preduzećima je vrlo slična, malo smo skrenuli s teme.

Prošao sam tu fazu "svi su mi krivi za sve", borim se za sebe da mi bude bolje i već vidim neke pomake. Imam još mnogo da učim, a opisao sam samo jedan fragment naše stvarnosti.

Poz!

@bags:
Pa upravo tako: nemam nikakve političke stavove.

@all:
Bio sam član "jedne biblioteke" i smučilo mi se kad sam video kakvi likovi se tu nalaze i kome treba da polažeš račune, pobegao sam glavom bez obzira. Hoću da za hleb zarađujem zato što sam stručan, kvalitetan i konkurentan, to mi diže moral i daje mi satisfakciju da radim još bolje i kvalitetnije. Ako bi me neko gurao po raznim kuloarima jer sam "bratanac našeg osnivača" ili "zet našeg sekretara", vrlo brzo bi mi elan i samopouzdanje splasnulo, a struka ode u p.m.

Isto ti je i u JP-ima. Stoka i šljam te zatucava u mozak, ogovara, smeje ti se iza leđa, lepi ti ekikete, a to treba PSIHOLOŠKI izdržati, a ne samo što ti je narušen ponos jer niko ne poštuje tvoju diplomu, ma kakva ona bila. Tamo nema ni K od kolegijalnosti, poštovanja i lepog vaspitanja.

Ja mislim da je pokretač ove teme, pre svega pukla na psihološkom planu, a tek zatim na stručnom i profesionalnom.

I ja bi da imam jedno 200 miliona na računu, megajahtu na mediteranu, i da ladim jaja po ceo dan... Al trenutno nemam mogućnosti za to...

Ako ti trenutno nemaš mogućnosti da se zaposliš jer nisi u nekoj partiji koja je trenutno na vlasti, WTF, učlani se u tu partiju... Pa ćeš em imati prednost što si u partiji, a em ćeš ih onda razbiti sve još dodatno ako si i stručan, kvalitetan i konkurentan kao što kažeš...

Kažeš ta partija neće trajati... Ok, kakve ima veze, kad dođe neka druga partija, ako in oni budu tražili knjižicu, pređeš kod njih, pa si onda u njihovom dresu... Ne vidim zašto bi neko ko nema nikakve uslove za život, nit ima boljeg izbora, postavljao sebi još neke dodatne uslove i kriterijume, tipa hoće ovu partiju ovu neće, hoće ovaj posao ovaj neće.. itd... Uzmi maksimalno što možeš u datom trenutku, pa kad se situacija promeni, onda uzmi maksimalno iz tog trenutka, i šljakaj... Čekajući da ti nešto padne sa neba nećeš nikad ništa napraviti...

Serem se na državu u kojoj je jedini kriterijum za određivanje kvaliteta radne snage pripadnost političkoj partiji. Na to nikad neću da pristanem.

Žao mi je samo što podržavaš takve kretene, beskičmenjake i ljude sumnjivog morala da maksimalno iskorišćavaju svoj položaj u partiji i društvu, stavljajući u nepravednu konkurentsku poziciju poštene, politički neopredeljene ljude koji samo hoće POŠTENO da rade. A bolji su od ovih prvih. Jeste da je to iskorišćavanje situacije i takvog momenta, ali gde je tu moral, poštenje i profesionalizam? Hoćeš da mi kažeš da na zapadu to ovako funkcioniše? Ja se borim protiv ovakve Srbije. Nije sve ni u tih par projekata koje si dobio preko veze, gde je tu zdrava konkurencija?

Možda se i borim protiv vetrenjača, a polako me sve to manje i manje interesuje i okrećem se prema napolje. Samo da ne gledam ovo što se dešava ovde.

Problem koji ispravljaci krivih Drina imaju jeste sto ne mogu naterati sebe da shvate da se sistem ne moze promeniti tek tako.Jednostavno, priroda (masa) tezi haosu, te morate biti stvarno nesto posebno da bi udostojili sebe razmisljanja na taj nacin.To sto je neko vrstan strucnjak u svojoj oblasti nije i predispozicija za unovcavanje svojih znanja i vestina.Narod kaze, cuvaj se sam i Bog ce te cuvati.Treba se prodati, jeste, bas tako.Najveci kretenizam koji sam cuo je pozivanje na moral, obicajne norme, zakonski poredak i ono "kako bi trebalo".Mora covek biti mudar i razborit, te shvatiti da oni koji se na to najvise pozivaju to cine iz razloga sto sebi osiguravaju pozadinu i pripremaju teren za realizaciju svojih planova.Kazu ljudi, "on je egoista".Samo to i moze reci prizemna masa.Sta je, do djavola, lose u tome biti egoista ?Znate zasto to pricaju o nekome? Zato sto u dubini sebe osecaju strahopostovanje i zavist prema toj osobi.Vremenom ta zavist moze preci u mrznju, a tada dolazi do "sece knezova".Pametan covek, na koga su zavidni i nazivaju ga egoistom, treba masi bacati mrvice, tlaciti je, koristiti, izvlaciti informacije i korist na takav nacin da masa primi to kao nesto normalno i da trazi repete.Masi ne treba dozvoliti da realizuje mrznju.Kuka i motika nema granica.Kapirate.

Nije mi jasno zasto se Gabrijela uopste ovde stavila u defanzivnu poziciju.Umesto da svojom zenstvenosu, inteligencijom, iskustvom i znanjem osigurava teren za nove akcije, ona se stavila u ulogu zrtve.Ne moze to tako.Mada sve zavisi koliko ste dugo pod pristikom.I najjaci ponekad moraju posustati.

Medjutim, to nikako nije razlog za izostanak pregrupisavanja, prikupljanja informacija i stvaranje povoljnih prilika za sebe u bilo kom smislu.

Mislim da najveci problem Gabrijele jeste crta tradicionalizma sa elementima komunisticke poslusnosti sistemu.Nema toga vise.Ne vredi sebe zrtvovati zbog sistema.Covek treba na sebe misliti.Niko drugi nece njezinu djecu da nahrani, sem nje same.

Gabrijela, moras shvatiti da je posao bojno polje, ono se moze menjati , ali ce na njemu uvek padati glave.Potrudi se da se tvoja glava ne skotrlja niz padinu.Jesto to grozno poredjenje, ali tim bolje, jer u takvim misaonim bljeskovima dolazi do zivotno vaznih saznanja.

Podji od cinjenice da ne mozes otici iz preduzeca (recimo).Jedino sto ti ostaje je privatno angazovanje (ljudi vole da im neko "visok" iz drzavne sluzbe odradjuje sajtove, programira i td.) i pripremanje terena u preduzecu, tj. ispiranje mozga, od najblizeg kolege do sefova.Kako?pretpostavicu da znas njihove navike, slabe tecke, prikupljaj informacije koje mogu da ih diskredituju, stavi im do znanja da iste posedujes i da ih drzis u saci.Diskretno, po potrebi.Imaj uvek duplog keca u rukavu.Neka jedan pogled izmedju vas govori sve.Njihovu pokornost.To je bitno.

Ali nikad, NIKAD, ne dozvoli da neplanirano "planes" ili se IZLANES o svojim planovima.Stvori situaciju u kojoj ce se svi poveravati tebi.Budi firmin psiholog, arhiver.Ne zbog njih, nego zbog informacija.Ali se nikad NE IZLANI.Posle "izlanjavanja" dolazi tvoje tiho umiranje u firmi.

Da se vratim na "plani i ne plani".Ne plani.Zasto?jer kada planete time stavite do znanja izazivacu da vam je nasao slabu tacku.Gabrijela, tvoja hladnoca kod resavanja problema pred kolektivom treba da "sece tisinu".Ako je potrebno pricaj brzo, preskaci, postavljaj pitanja ne cekajuci odgovor, manevrisi, budi pokretljiva i ponekad nerazumljiva u tome sto pricas i radis, ali neka to odaje utisak da to samo ti znas i da si nezamenjiva.Razumes.

Baci dimnu bombu, stvori privid kontakata sa vaznim ljudima u gradu.Obezbedi sebi pozadinu.Jos bolje, drsko stvaraj poznanstva sa ljudima za koje pretpostavis da su trenutno jaki, ali i podlozni manipulacijama.Dozvoli i organizuj da te vide sa jakim politicko privrednim facama u gradu.

Jednu stvar ne zaboravi.Nikad, NIKAD, ne smeju da te vide na kolenima.Mozes plakati kuci, u toaletu, mogu ti oci biti crvene, ali samo ako te ne vide.Cak i clanovi porodice.Pogotovo.

Od trenutka kada napustis kucu i krenes ka poslu, budi hijena.Zaboravi na decu, zaboravi na muza.Bas tako.Mozda je to "nemoralno", ali sta je moral ? Kada ides u bitku, nikakva proslost ili otezavajuce okolnosti ne smeju da te sprecavaju u tome da pucas nekom u glavu.Kada likvidiras neprijatelja, posle do mile volje moralisi da li je to dobro ili ne.Ali tek kada se njegovo truplo ohladi na zemlji.Shvatas o cemu pricam.

Nemoj pogresno da me shvatis, sve ti to mozes u svojoj kuci kad te niko ne vidi, da nadoknadis na razne nacine.Muz i deca to nece ni primetiti.Menja se samo tvoj stav.

Ne bi bilo lose, da se dogovoris sa muzem da ti ponekad posalje cvece, bombonjeru iz neke cvecarnice sa nekom slatkom porukom (koju ti pripremis sama sebi), kako bi ostali u preduzecu shvatili da imas i porodicu iza sebe.To mnogi od tvojih kolega mogu samo da pozele.Narocito zene.ALI, kada ti budu urucivali cvece budi skoro hladna da bi oni okolo tebe primetili da ti ni to nije bas bitno (jer zaboga svaki dan ti neko u kuci nesto lepo priusti...).Budi skoro nezainteresovana i vrati se na posao.Naravno, ne "ocigledno hladno".Dozvoli koleginicama da mogu procitati pisamce kada ga ti bacis u korpu, posto moras, eto, nesto hitno izaci napolje.

Time im stavljas do znanja da si u stanju da predjes preko lesa, i pocece da te se plase, ali te nece vise smarati dodatnim poslovima, cak ce ti traziti savete.

Ja sam musko, skoro zavrsio faks, imam 23 godine, pa smisljam svasta...a kamo li ti koja si iskusna zena i znas to sto znas...

Evo malo literature za tebe:
::Nikolo Makijaveli
::De principatibus (IL Principe, Vladalac)
::100 strana

Ova knjiga vredi vise od "suvoga zlata".

Iustum enim est bellum quibis necessarium, et pia arma ubi nulla nisi ni armis spes est.(Pravedan je onaj rat koji je neophodan, a sveto je ono oruzje u koje se jos nadas).

Plus, imas nas sa ES-a ;)

PS. Nikad ne dozvoli kolektivu da ima uvid u tvoj privatan zivot.To ti je kao da obuces minic, a hoces da te niko ne pogleda.

@ *********
Zaista divan tekst, hvala najlepše na ovakvim savetima.
Nisam čitala navedenu knjigu, ali čini mi se da je malo "neprimenljiva" u svakodnevnom životu jednog običnog čoveka. Evo šta nađoh u jednoj recenziji:



Možeš li ovde, ili bar na pp da mi detaljnije kažeš šta je to u knjizi na šta trebam obratiti pažnju, i šta je to zbog čega mi je preporučuješ, dok je ne naručim i dok mi ne stigne?

@all
kada ovako čitam iznova vaše postove, SVI STE U PRAVU. Volela bih da razvijem način razmišljanja jednog ivana ili venture, ali je to plod verovatno dugogodišnjeg iskustva.

Ja jesam možda pogrešila što sam se suprotstavila poslodavcu na tako direktan način, i što sam digla prašinu. I verovatno ću u raditi na tome da odem odatle jer je psihološki pritisak postao nepodnošljiv.

Interesuje me da li je neko od vas ovde bio, ili je sada u takvoj situaciji, da sa troje dece, ušteđevinom od 1500 eur, u malom gradu sa malo posla, sa relativno sigurnim "državnim" poslom i redovnom platom od 250 eur, napušta posao i počne privatno da radi, prvo na crno par meseci u iznajmljenoj garsonjeri 10 sati dnevno, a zatim i da otvori neku agencijicu? Da li je taj rizik prihvatljiv?

Varijanta 2: da li zadržati postojeći posao, sa strane nalaziti posliće i raditi popodne/uveče/vikendom, zapostaviti supruga, decu i kuću (suprug će zasigurno preuzeti većinu mojih poslova, to je divan čovek i podržava me), uveče se skljokati u krevet posle ponoći i ujutro ustajati u 6, i tako godinama... da li je i takav način života i uloženi trud vredan postignutih rezultata?

Napominjem: da nemam decu, napustila bih sve i počela da radim sama po prvoj varijanti. Ovako me je strah.

Dvoumim se između ove dve varijante, pa bih eventualno čula neki savet od vas. Do sada sam samo čula negativne i pesimističke tonove u familiji i okruženju, ali mislim da nisu relevantni u mom slučaju, samo me destabilizuju još više.

Zahvaljujem još jednom.

Ne nije vredan, bar ne u Srbiji TM ako stvarno imas zelju da radis skupi muza i decu i tutanj negde gde ce ti se 12 sati rada isplatiti na pravi nacin.

Kas

Ovo pitanje je kao da pitas da lije bolja vanila od cokolade.

Pravo pitanje je "Da li je MENI ovaj rizik prihvatljiv?" - a odgovor, ocigledno, moze da da samo jedna osoba

I opet se sve vraca na pocetak, i opet se postavljaju ista pitanja i odgovor je da, kad prvo napravis presek stanja i imas potpun uvid u celokpunu situaciju, tek onda mozes da vidis koje su ti opcije. Nakon toga je donosenje odluka lako. Inace, kakvu god odluku da doneses, dobro je. Cak iako je odluka bila pogresna.

@ "oni koji samo kukaju": Onog trenutka kada vise radis na tome da promenis svoje stanje od kolicine lamentiranja, tad imate neku sansu

O da, i te kako je primenjiva u zivotu "obicnog" coveka.Kako to mislis "obicnog" coveka ? Prema toj tezi ti je ne bi ni smela citati, i svi mi ostali smrtnici.

Citaj izmedju redova.Makijaveli je pisao knjigu kao prirucnik za tadasnjeg vladaoca u Italiji, i samo tako je mogla ugledati svetlo dana.Mozes ovu knjigu primenjivati u apsolutno svim okolnostima.Od oficira u kriznim situacijama, do menadzera preduzeca ili roditelja...knjiga je vanserijska.Pogotovo sto nije pisana radi profita, vec je Makijaveliju pomogla da sacuva tada glavu na ramenu i postane savetnik na dvoru.

Mi smo na BK izucavali jos u prvoj godini kako su se ljudi koji su postali "nesto" ponasali u kriznim situacijama.Poenta je u predupredjivanju kriznih situacija i okretanju istih u svoju korist.Moguce je to, samo treba razmisljati 24/7/356.

Recimo analizirali smo pri predmetu "Teorija praksa i vestina savremenog menadzmenta" iz knjige "Tajne uspeha velikih imena svetskog biznisa" sledece licnosti : Luidji Riva, Alfredo di Stefano, Paolo Rosi, Vujadina Boskova - Vujketa, Vivaldija, Johana Baha, Mocarta, Betovena, Suberta, Sopena, Verdija, Cezara, Aleksandra Velikog, Atilu, Dioklecijana, Suvorova, Kutuzova, Napoleona, Zivoina Misica, Stepu Stepanovica, Petra Bojovica, Edisona, Olivetija, i jos desetine i desetine zivota i sudbina veliki ljudi.

Knjigu je napisao Prof.Dr Zivota Radosavljevic

Moj zakljucak iz svega je sledeci: "Nema velikog coveka bez velike krvi, znoja, muke, odricanja i zrtava".

Mozes ti nabasati i na knjige tipa "Moc podsvesti", "Misticna moc uma" i tako dalje.Problem sa tim knjigama je sto daju previse nedefinisanih podataka koje na kraju moras sama uklapati.Ja sam sa njima zavrsio do 2-og srednje, jer sam ih jeo za dorucak.Naravoucenije glasi "samo ih procitaj, pokupi sta ti treba i odlozi na policu neka skupljaju prasinu".Zasto ? Zato sto ako imas 3-je dece moras citati mnogo, mnogo ozbiljniju literaturu.I nemoj slucajno da mi kazes da ne mozes procitati 2 knjige mesecno.

E sad, napisala si da ti clanovi porodice daju kojekakve "podsticaje".Budi obazriva i slusaj pazljivo sta ti pricaju.Kladim se da je vicina njih uplasena sto postoji sansa da im odu u neki drugi grad unuci, rodjaci, pa da nece videti tvoje klince cesto, itd.Ne znam da li su ti roditelji zivi, i tvog supruga, ali i oni nisu time mozda odusevljeni jer misle "e tu je selo, moci ce se nekako, pomoci ce mo se, kao i do sad...".

Lepo je to, zaista.Ne znam u kom gradu zivis, ali verovatno vec sada na osnovu decjih interesovanja mozes uvideti njihove predispozicije, pa razmisli da li se tu gde si sad mogu adekvatno skolovati.

Evo bicu iskren.Jedan dobar deo kolega bi voleo da ti vidi ledja.To ti moze reci da te ipak cene kao profesionalca i da su poceli da te posmatraju kao nekoga sa kim se ne moze manipulisati, bez obzira sto ti sad okrecu glavu i bacaju na tebe "cudne" poglede.Konkretno misljenja sam, da bi trebala popraviti situaciju na poslu i zadrzati ga.Uvek mozes raditi nesto privatno, i biti kod svoje kuce.

Ako imas svoj stan, time jos bolje, ne razumem zasto bi napustila sve to sto imas.Naravno, ako zelis otici vidi da li sa novcem od prodaje stana mozes kupiti u BG-u nesto relativno normalno.Pri tome, nije losa i ideja da se raspitas mozes li od novca od prodaje uci u neki kredit za stan pa da kupis neki veci u BG.

ALI, neka ti selidba bude zadnja stvar, ja se apsolutno ne slazem sa idejom da napustis sve to stu tu imas i da odes ziveti kao podstanar u BG.To je krajnje, ..pa, smesno...

Ako si i tu podstanar, pa sta da ti kazem, onda je vrednije da , kao sto rece covek, sljakas u BG-u 12 sati za pristojnu platu, i imas bar izbor sta ces raditi u slobodnom vremenu.Ako nista, deca ce ti imati veci izbor.I videce "sveta".

Licno mislim da bi ti bilo mnogo bolje da smiris duhove u firmi, i prilagodis se.Ne mozes glavom kroz zid.Samo odradi posao.Bar se pravi da odradjujes.Pa idi kuci deci i muzu.

E da, napisala si da imas dobrog muza.Ako je to istina, da li si ti bre zeno svesna koliko si srecna ?

A sto se rodjaka tice, subjektivnost im je sigurno jaca strana.Ne znam kakvo obrazovanje imaju, mozda gresim...

+1

Zbog takvih ljudi, i onih koji smatraju da je to u redu, mi non stop imamo negativnu selekciju kadrova, jer za bitne pozicije ne dolaze sposobni nego politički podobni ljudi. Kako onda stručnjaci i kvalitetni ljudi da ostanu?

Neka hvala, više volim mirno da spavam, a svoj posao radim tamo gde me cene zbog onoga što radim, a ne zbog toga čiju knjižicu imam.

@gabriyella
Covek je u principu nezadovoljno bice, bez obzira sta radio i koliko imao. Neki crnac u Africii je nezadovoljan zato sto 7 dana nema hrane i vode, neko ko ima malo vise je nezadovoljan sto ima para da jede ali nema da sedi svako vece u kaficu, onaj ko ima jos vise je nezadovoljan jer nema para za novi auto vec mora da vozi stari, onaj ko ima jos vise je nezadovoljan jer ima samo novi auto a nema para za jahtu, onaj ko ima jahtu je nezadovoljan jer nema jos vecu jahtu i tako vec ne mogu sad da posmatram svet iz ugla nekog ko ima ekstra veliku jahtu, ali svakako bi i on hteo nesto sto ne moze sebi da priusti...

Sto se privatnog posla tice, ne preporucujem, znas kako kaze ona poslovica - bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Zapitaj sebe samu, da li si spremna da se sada odreknes neceg sto sigurno nije idealno ali definitivno nije ni lose, zbog neceg sto bi eventualno, mozda, jednog dana, moglo biti bolje? Mogu ti reci iz sopstvenog iskustva kako je voditi svoj posao - jednog meseca super prodjes i zaradis 1000 EUR-a, ali onda ne trosis kao sada 300 a 700 ostavis, ne, porastu ti prohtevi pa potrosis svih 1000! Onda sledeceg meseca imas bas slabo posla pa treba od ustedjevine da dodas jos par stotina EUR-a... dobro, prezivis to nekako, ali ako i sledeceg meseca nemas posla onda si vec u problemu i pitas se sta ti je uopste trebalo da napustas drzavnu firmu i redovnu platu... U proseku zaradis vise para sa privatnom firmom, ali pare ne stizu redovno, vec ih nema po 3-4 meseca kad su naj potrebnije a kad stignu onda se lako potrose...

Opisao sam relativno detaljno kroz sta sve radnici prolaze na poslu u jednoj drugoj temi. Nemoj se iznenaditi zbog drugacije tematike, polovina moje poruke se bavi problemima zaposlenih u Srbiji. Za razliku od tebe, ima ljudi sa pravim problemima na poslu, a ja u ovom sto si napisala ne vidim da imas bilo kakav problem, vec si samo, kao sto sam rekao na pocetku teme, prirodno nezadovoljna sto je u principu svojstveno svakom ljudskom bicu.

Pisitel, ja će ti objasnim u čemu je stvar.

Znaš i sam da nije sve u novcu. Svako želi da bude poštovan, a naročito kad to stvarno zaslužuje.

Igrač sa klupe ne želi stalno da sedi na klupi, već hoće da igra. Zna da može dobro da odigra i nerviraju ga saigrači koji su u igri a vuku se po terenu i još ga šalju po vodu, kao da ne mogu sami da je uzmu.

I ne želi svako da se bavi politikom, tj. zakulisnim radnjama. A, ako ipak svojevoljno pristane na to, biraće sredinu adekvatnu njegovim potencijalima, ne bi li što bolje prosperirao.

Dakle, svi ti saveti tipa ćuti, trpi, pretvaraj se, jer ima i gore, padaju u vodu. Mogu da se primenjuju samo izvesno vreme dok čovek ne pukne, jer predstavljaju silovanje prirode nekog kome to inače nije svojstveno.