poz. dvsd i kao sto Vanja rece: ne 'vici' toliko ;D

i mene interesuje ista stvar...poznat mi je princip delovanja, ali to nije
dovoljno za handmade jednog takvog 'sistema'...naravno moze se prepraviti
recimo stari zamrzivac ili frizider,ali mislim da je to igranje tipa: hajde da ulozim
vreme i novac! malo eksperimentisem pa kaj bu bu...hmm..
tu bi eventualno mogao da pomogne neko ko za predmet na faksu ima ?termodinamiku...ili je to recimo imao za diplomski etc...
a sto se site-ova tice, domacih nema...nazalost...ali probaj recimo
http://www.heatpumpcentre.org/

srecno

Koja vrsta toplotnih pumpi? Za koju namenu, kapacitet i slicno..

Vecinu informacija mozes naci u knjizi Termodinamika sa termotehnikom (B.Djordjevic i ostali) za Tehnoloski fakultet.


Daj malo blize sta te interesuje pa da pomognemo :)

Pa frizider i jeste toplotna pumpa a od starog verovatno neces napraviti nista jer je pokvaren pa ga zato i zovu "stari" Uzmi novi pa se igraj!!!!!!!!

Možda se treba obratiti nekom servisu za popravku i proizvodnju rashladnih vitrina (hint: vidi nalepnice na starijim vitrinama u prodavnicama, mesarama i sl.). Oni bi verovatno znali kako da to isprojektuju i naprave.

Koliko se ja secam, te toplotne pumpe su jedine masine kojima je covek uspeo da 'zezne' prirodu.Znam, perpetum mobile nije moguce napraviti, ali u srednjoj skoli smo na nekom primeru(neki zadacic), prikazali da je ona energija koja se ulozi(elektricna) manja od one koja se dobije(grejanjem).Znam da nam je svima bilo cudno.Postojala su neka objasnjenja u vezi svega toga, ali sam zaboravio.Uglavnom, kao sto ste rekli, teoretski(a donekle i prakticno) bi bilo moguce napraviti toplotnu pumpu ako bi koristili frizider pa onaj zadnji deo okrenuli vani a unutrasnji ka prostoriji koju grejemo, naravno ukoliko su vrata od frizidera otvorena .Uredjaj bi bio mnogo ucinkovitiji ukoliko bi razlika temperatura van i unutra prostorije bila sto veca.Ukoliko negde gresim molim da me ipravite!
Sto se tice teorije obavezno bi bilo procitati neku knjigu iz termodinamike i termotehnike - oblast levokruzni procesi.
I jos nesto.Negde sam cuo za tzv. fenkojler aparate, koji cini mi se, rade na istom ili slicnom principu.Leti greju, zimi hlade.A koriste bas te toplotne pumpe, koje su usput i vraski skupe.Ako neko nesto zna o ovome, neka nesto napise.

Potkrala mi se greska(verovatno sam bio umoran)!!!Mislio sam da se onaj zadnji deo frizidera okrene ka prostoriji koja se greje.Sorry !
Vrlo interesantna tema.
Neka se javi neko ko je mnogo vise upuceniji od nas(prethodnika), pa nek' napise koju.

Ja bih rekao nesto oko fan-coil aparata. To nema veze sa toplotnom pumpon. To je uredjaj koji se koristi u klimatizaciji velikih objekata (hotela, bolnica...) i radi tako sto mesa prethodno pripremljen vazduh u klima komori sa vazduhom iz prostorije. Inace, postoje razni rezimi fan-coil aparata, zavisno od sistema klimatizacije koji je razveden. Najcesci je dvocevni sistem sa prebacivanjem. To znaci da kada je leto kroz fan-coil protice hladna voda temperature 6 stepeni, koja se zagreje oduzimajuci toplotu vazduhu koji ide u prostoriju pa se posle hladi u rashlednim kulama ili chilerima, a zimi protice topla voda prethodno zagrejana u kotlu. Sto se tice toplotnih pumpi o tome moze da se prica mnogovise od ovoga, tako da ako ima neko konkretno pitanje mozda bih i mogao da kazem rec dve...

Frizider jeste toplotna pumpa uz uslov da ti je potrebna toplotna energija koju odaje kondenzator sa njegove ledjne strane i da ti nije potrebna njegova funkcija hladjenja. Na istom principu i rade svi uredjaji za razmenu toplote. Ostalo je stvar maste....

Da li neko poznaje ili je cuo da se neko zagreva kucu pomocu toplotne pumpe? Konkretno me zanima kako izgleda sistem da se pomocu toplotne pumpe zagreva kompletna kuca. Cuo sam da se ukopaju cevi u dvoristu na dubini oko 1,5m i da je tamo konstantna temperatura oko 10 stepeni pa se ta temperatura pomocu kompresora koji nije jaci od 2 kw dize na nekih 50-60 stepeni a to je dovoljno za zagrevanje!!
Koliko bi takavi sistem kostao i sta sve treba od uredjaja?

Znash kako, teshko da je zimi na -10c temperatura zemlje na 10c, malo je prevelika razlika. A taj sistem toplotne pumpe se ne koristi za grejanje jer je nepraktichan po pitanju koeficijenta iskorishcjenosti. Dakle ne mozhe da se napravi velika razlika temperature, jer bi morao od hladnog da uzimash toplotu shto je poprilichno teshko i neekonomichno sa energetske strane gledano...

Pa eto, ja koristim to "čudo tehnike" svaki put kada koristim klima uređaj za zagrevanje... :)



Moguće da postoji nešto tako, ali ćeš ipak morati da priupitaš nekog ko se bolje razume, po mogućstvu nekog sa termotehnike (mašinac).

--

Mašta je data čoveku da kompezuje ono što nije, a smisao za humor mu je dat da se pomiri sa onim što jeste.

Sto se tice male razlike u temperaturi zato se kopa i postavljaju se cevi na vecoj dubini jer je tamo temeratura konstantnija i nikad ne pada blizu nule.

Da, cevi se postavljaju na dubinu i do 100m jer je tako najvece iskoriscenje. To su neke proverene informacije i tako se radi u Kanadi.
Cuo sam na od prof. Djordja Kozica(Masinac,Termodinamika) da razvija ovaj sistem za nase trziste i da ce moci kod njih u lab. da se vidi neki model na kome mogu da se vrse i merenja na sistemu u radu, samo je problem sto sam to cuo pre 6 meseci i nista od toga do danas nisam video!
Znaci, sistem radi i postoji mnogo takvih instaliranih u svetu, samo sto kod nas to jos nije zazivelo.

100m u dubinu??? Pa onda bi mogli da se greju na naftu... :):):)

Toplotne pumpe se siroko koriste u Americi, Kanadi, Skandinaviji - u mnogo hladnijim predelima od nasih, za grejanje.Ovaj sistem se smatra najekonomicnijim nacinom grejanja (uz gas) i pored toga ste se u stvari trosi struja. A struja je tamo jako skupa.
Generalno postoje dva nacina ukopavanja cevi u zemlju:
horizontalni-cevi se postavljaju na malu dubinu 0.7-1m na veliku povrsinu. Ovaj sistem ima prednosti kada se planira grejanje pre izgradnje kuce. Tada je moguce prilikom pripreme terena i kopanja temelja ukopati i cevi. I da, Zemlja zaista vec na ovim dubinama ima priblizno konstantnu temperaturu tokom godine od 7-21*C u zavisnosti od nadmorske visine.
vertikalni-kada se cevi ukopavaju u dubinu nekoliko desetina metara, pa tako u nekoliko prolaza u zavisnosti od potrebnog kapaciteta. Ovo nije tako skupo i komplikovano kako se na prvi pogled cini jer se koristi isti sistem kao za busenje bunara, sto kod nas kosta oko 350-400din po metru sa sve cevima fi50. Ovaj sistem ima prednosti jer ne trazi "prekopavanje" cele baste.

Googlaj sa "geothermal heat pump" pa ces svasta naci. Gotovi projekti se prodaju, ali mislim da se uz dobru edukaciju moze napraviti i "uradi sam".

I da, naravno da ovo nije perpetum mobile mada se na prvi pogled tako cini. Npr klima uredjaj ima oko 1.5kW elektricne snage, a u rezimu grejanja daje oko 3.5kW toplotne energije. Energija se ne "pravi", vec se prebacuje-"pumpa", iz jedne sredine (zemlje, vazduha,vode) u drugu. Zimi ti prakticno hladeci Zemlju grejes kucu, prilikom cega koristis samo el. energiju za pogon kompresora.

ovaj, baš pre nego si ti napisao ovo, htedoh da primetim da (po mojim saznanjima) to uopšte nije tako jeftino, jer kopanje bunara košta otprilike 50€ po metru..

ovo što ti navodiš je praktično za ceo red veličine manje, tako da moram da pitam da li si baš siguran u cene (pošto ja nisam)?

Nisam rekao kopanje, nego busenje. Bunari se buse vrlo primitivnim sredstvima: Busilicom od ~1000w sa regulacijom broja obrtaja, homemade svrdlom i pumpom za vodu,postavljaju se plasticne ili metalne cevi od fi50 pa navise. Jedan poznanik je rucno(!!!), bez busilice, sa rucno pravljenim svrdlom, izbusio bunar(ne bih na pamet, ali preko 10m) u Fruskogorskoj ilovaci. Ko je nekad isao na Fruskogorski maraton po kisnom vremenu zna o kakvoj se zemlji radi.Ako si licno zainteresovan pisi pa cu ti na pp poslati telefone ljudi koji se time bave. Doduse svi su iz NS ili okoline

A vezano za temu: postavljale bi se u jednu rupu dve paralelne cevi, na donjem kraju povezane, znaci u obliku slova "U", jedna uz drugu i zatrpavale.

Jos ne znam koji je sitem bolji, da li postavljati cevi u dubinu ili sa vecom duzinom cevi na manjoj dubini. Posalji broj fona majstora za busenje mozda to bude u opticaju. Bas volim sto si iz Novog Sada :-))
Jos pokusavam da nadjem neke cene toplotne pumpe za kucnu upotrebu!!

Slovenci su bas azurni, odmah su odgovorili sa gomilom propratnog materijala, ali kad sam video cene toplotnih pumpi....
__________________________________________________________________
Primer ogrevanja stanovanjske hiše z geotermalno energijo

Podatki o objektu

Velikost objekta 150 m2
Način ogrevanja Talno ogrevanje s temperaturo dvižnega voda max. 35°C
Skupna toplotna potreba 8,6 kW
Izhodišča:
-zunanje stene k=0,39 W/ m2 K
- streha k=0,21 W/ m2 K
- okna k=2,50 W/ m2 K
- tla k=0,99 W/ m2 K
Ogrevanje sanitarne vode Bojler 200 l / 47°C

Podatki o lokaciji objekta

Najnižja dnevna zunanja temperatura - 14°C
Pričakovana temperatura prostora 20°C pozimi, poleti hlajenje
Struktura tal Od 10 m globine apnenec

Potrebna dela in oprema

Rudarska dela

- izdelava geološke prognoze
- priprava rudarskega projekta in pridobitev upravnih dovoljenj
- vrtina globine 100 m premera 145 mm, vrtanje se izvaja z izplakovanjem ali s kompresorjem
- vgradnja geosond G100 s pripadajočo opremo
- betoniranje vrtine s posebno cementno maso
- hidravlično testiranje geosonde

Toplotna črpalka

- reverzibilna toplotna črpalka sistema voda - voda, namenjena ogrevanju in hlajenju (obrnjen – reverzibilen ciklus delovanja), grelno število (razmerje med oddano toplotno energijo in porabljeno električno energijo) EER > 4, vgrajena osnovna elektronska regulacija delovanja, ki pomeni regulacijo temperature izstopne vode ter zaščito med delovanjem, vgrajena elektronska regulacija ogrevanja, ki pomeni tritočkovno regulacijo ogrevalnega tokokroga, ki uravnava temperaturo dvižnega voda glede na zahtevano temperaturo v gretem prostoru ter glede na zunanjo temperaturo, regulacija omogoča tudi prilagoditev delovanja toplotne črpalke na cenejšo tarifo, ločeno regulacijo ogrevanja sanitarne vode ter v poletnem času regulacijo hlajenja v reverzibilnem načinu delovanja.V črpalki je hladilno sredtstvo freon R407C.
- bojler za sanitarno vodo izoliran, vakuumsko emajliran, vgrajen toplotni menjalnik za ogrevanje s toplotno črpalko, vgrajen elektro set z grelnikom 2000 W, ki služi kot rezerva, regulacijskim termostatom in zaščito
- montaža toplotne črpalke, ki obsega namestitev toplotne črpalke, povezava do pripravljenega razdelilnika ogrevalnega sistema, priklop toplotne črpalke na geosondo skupaj z vgradnjo obtočne črpalke, polnitev primarnega sistema in geosonde z glikolom, preverjanje tesnosti
- poskusni zagon toplotne črpalke

Vrednost predvidenih del

Pridobitev dokumentacije- izdelava geološke prognoze z energetskim izračunom,- pridobitev lokacijske informacije- izdelava rudarskega projekta in revizija projekta,- pridobitev rudarskega dovoljenja,- pridobitev kredita oz. subvencije 365.000 SIT
Rudarska dela 1.293.500 SIT
Toplotna črpalka z bojlerjem ( TH V 8 RE ) 950.680 SIT
SKUPAJ 2.609.180 SIT
( v ceni ni obračunan DDV v višini 8,5% )

Rok izvedbe in garancija

- 2 – 3 mesece za pridobitev rudarskega dovoljenja
- tehnična izvedba 10 dni po pravnomočnosti rudarskega dovoljenja (po dogovoru z naročnikom)
- 5 let za toplotno črpalko z obveznim letnim servisom proizvajalca,
- rudarska dela po gradbeno rudarskih uzancah
- geosonda po DIN standardih, to je 50 let


Možno je pridobiti sredstva za izvedbo projekta pri Ekološkem skladu RS po obrestni meri 1 % + TOM za obdobje 6 let.

Na željo investitorja pripravimo tudi vlogo za pridobitev državne subvencije po vgradnji TČ po objavi v Uradnem listu RS.

Rezultati 400 ugradjenih toplotnih pumpi svedskog izuma, pokazuje da kuca prosecnih dimenzija sa ukupnom godisnjom potrosnjom elektricne energije do 30.000 kWh radi zagrejavanja, moze smanjiti potrosnju sa 50%.

Najbolji efekt ima pri temperaturi do -10C, u kombinaciji sa elektricnim patronom koji se automatski ukljucuje pri temperaturi od -10C.

Plasiranje toplotne pumpe se iskljucivo vrsi na otvorenom prostoru, obicno pored kuce ili u dvoristu.

Odgovara kako podnom tako radiatorskom sistemu grejanja.

U slucaju direktnog zagrejavanja stambenog prostora elektricnom energijom, postoji sistem konvertiranja.

Proizvodi se u velicini; 48X, 61X, 81X. Svaka velicina toplotne pumpe je optimirana odredjenoj velicini stambenog prostora.

@energija:

Ovo izgleda kao neka reklama. Ako je tako, koje su cene i sta znace oznake 48X,61X...?

Da li je neko ovde uopste nepravio toplotnu pumpu? Da li je moguće da je sve to tako komplikovano, šta je sa osnovnim konceptom: povezeš kompresor, isparivač, kondenzator i ekspanzioni ventil i imaš osnovu sistema?
Da li moguće koristiti kompresore veće snage, kao iz pokretnih hladnjača?

Ovo su samo neka razmišljanja a vi se nadovežite.

<DIV></DIV></div><br clear=all><hr>Fynda en begagnad bil. <a href="http://g.msn.com/8HMASVSE/2752??PS=47575" target="_top">Leta h�r </a> </html>

48X, 61X+(toplovodne cevi): stambeni prostor ili lokal od 100-200m2
81X: stambeni prostor, lokal ili industrijski lokal od 200m2

Ova toplotna pumpa inace nazvana "ledeni stapic",
zbog svog jedinstvenog izgleda funkcionise na principu
vazduh-voda.Svojim aluminijumskim profilima uzima toplotu
iz hladnog i vlaznog vazduha i prenosi je putem bakarnih cevi
u jedini pokretljivi deo sistema- kompresor.

U sustini toplotna pumpa se sama o sebi brine, kada, kako i koliko da radi ,
a pomocu digitalnog kontrolera podesavaju se zeljene temperature.

Ova toplotna pumpa je rucni rad, svaki komponent je jednostavan,
pazljivo odabran i proveren, svaki detalj je dobro osmisljen,
i ceo sistem ima minimum 50 godina radnog veka.

Cena 6000€ (57000skr)
Vise informacija o pumpi e-mail ili tel: 0046-40-21 93 37(18-24h)
Slike i mala skola o toplotnim pumpama na engleskom jeziku na sajtu:
www.octopusenergi.se

Vrlo zanimljivo i posto cu sigurno povezati centralno grejanje na toplotnu pumpu, zanima me par detalja. Da li je ta cena sa ugradnjom toplotne pumpe i to u Svetskoj, a kako doci do nje u Srbiji? Ako imam centralno grejanje na struju u kombinaciji podno i radijatori sta je jos potrebno osim toplotne pumpe ? I da li je moguce povezati toplotnu pumpu sa sistemom salarnih panela za zagrevanje vode?

Ako jos nekog zanima grejanje kompletne kuce na principu tplotne pumpe uskoro pocinje izrada sistema pa koga interesuju detalji neka se javi.
Pozdrav Zoran, Novi Sad

POZDRAV SVIMA!
Koliko sam mogao u ovih posljednjih petnaestak dana proučavanja TOPLOTNE PUMPE shvatiti koji su njezini potencijali na ovim našim siromašnim područjima bivše juge, utoliko sam morao nešto da nešto kažem.
Glavni problem zbog čega kod nas nema ovakve vrste grijanja je i zbog toga zato što zaostajemo za evropom a i zbog toga što nemamo para!
Ali ako kažem da je to najekonomičnija vrsta grijanja i da se ja bavim mišlju da to pokušam sprovesti u djelo, ali nikako bez vaše pomoći.
Evo moje zamisli: Budući da ovaj sistem radi na principu oduzimanja topline od zemlje (hlađenjem iste) i dizanjem te topline s toplotnom pumpom u praksi su se pokazale iskoristivosti od 400 do 500% , znači snaga recimo kompresora 1KW a na kondenzatoru dobivena toplotna energija od 4 do 5KW ( za ne povjerovat). Što to puno košta?: pa polaganje plastičnih cijevi na dubinu od 1 do 2 na površini 2,5 puta većoj od grijanog prostora u kući, Original toplotna pumpa hiljade eura, pa sam ja to ovako mislio izvesti:
Budući da je voda ovdje kod mene konstantne temperature od 14 C i zimi i ljeti osobno sam izmjerio prije 10 dana na 32 metra (toliko mi je duboka pumpa od hidrofora ). Pored pumpe imam također i bunar 10m, pa bi ovu vodu iz pumpe tjerao nekom niskoprotočnom pumpom (recimo za centralno) preko isparivača (koji na i izlazu ima i do -35 C stupnjeva) od "pazite sad" nekog prerađenog KLIMA UREĐAJA u opet onaj bunar tako da na izlazu imam temperaturu vode negdje 7 C stupnjeva. Tako da investicija nebi trabala biti u hiljadama eura nego baš pogodna za naše prostore ( mislim da nas dosta na selu ima ovakvu situaciju- hidrofor pored bunara-).
Izračunao sam da negdje da s klimom električne snage od 1KW bi dobio na izlazu oko 4,2KW toplotne energije uz protok vode od 7500litara na 24 sata (ako grijete non stop), da bi onoj vodi od 14C oduzeli toplinu do 7-6C koja se vraća u bunar.
To praktički znači da bi ja na račun podzemne vode profitiro! Samo što mislite dali ću preoptereti bušotinu na 32 m ovolikim protokom( računam na to da je bunar samo dva metra od bušotine) ?, jer ako je manji ( mislim protok) oduzimanje toplote je također manje pa napokon i ekonomičnost pa recimo s 14C na 2C omjer 1KW izlaz 3,4KW- kažete opet dobro ?
Ma može i bolje ako na ovaj sistem priključite podno grijanje onda od 1KW dobijete 5KW toplinske (ma ljudi jeli to moguće!).
Ako računate da plin PROPAN-BUTAN (dosta se ljudi ovdje kod mene tako grije) ima istu cjenu kao jeftina struja u zimsko doba ( ne morate vrerovat ako neko tvrdi drukčije rado ću mu dokazati da je to tako!!) zamislite uštedu u hlađenju ovakvim sustavom s jeftinom strujom u ljetno doba (50% jeftinija nego zimi).
Gradski plin (metan) je do duše duplo jeftiniji od ovog nesretnog PROPAN-BUTAN, ali opet ova toplinska pumpa je jeftinija i od njega i od DRVA (samo koja je zajebancija s drvima), onda vam je jasno o čemu se ovdje priča a između ostalog i ovdje ( mislim priča) OBAVEZNO ŠTIVO - http://www.majstor.hr/teme/200...nskepumpe/toplinskepumpe.shtml - gdje sam većimu idea i pokupio.

JAVITE SE SVI KOJI IMATE PRIJEDLOGE I NASTAVITE OVU JAKO ZANIMLJIVU TEMU!!

S poštovanjem Mario!

Hm! biće da je prošla zima i zatoplilo je pa više niko nema što za reć!

Malo smo se zamislili izgleda!!
Pokusavam da saznam ko sve ugradjuje kod nas toplotne pumpe.
Za sada su jako ljubazni ovi iz alfa klima http://www.alfaclima.co.yu/
Kod njih je uradjaj za zagrevanje kuce od oko 150 m2 1300 evra, a snaga je 9KW.
Sto se tice iskoriscenja snage za sistem sa radijatorima iskoriscenje je 3,2 za temperaturi do 55 stepeni, sto je temperatura manja veci je stepen iskoriscenje, tako da se za podno grejanje moze racunati oko 4,5-5 posto su temerature znatno manje u sistemu.
Posto imas podzemne vode kao i kod mene u Novom Sadu onda je idealno sa kopanjem cevi i uzimanjem "tople" vode iz dubine i to je dovoljno vec oko 10-15 m.
Nikako da odem da vidim ovde je uradjena kompletna bolnica na sistemu tpolotnih pumpi i kaze mi drugar koji radi na odrzavanju da je super radilo preko cele zime i uprkos niskim temeraturama!!
Ja sam jos iskomplikovao pa hocu i solarne kolektore koji su na krovu da prikljucim na sistem sa toplotnom pumpom da greje i sanitarnu vodu i da greje kucu!
Pozdrav

Ticma hvala na sajtu.
Našao sam dosta upotrebljivih tehničkih podataka i karakteristika tako da kad pogledam proračune za svoj konkretan slučaj vidim da sam tu negdje.
Što se tiče solarnih kolektora to ti je dobra idea u ljetnim mjesecima ćeš imati obilje tople sanitarne vode a i sada u prelaznom razdoblju ti može bitno pridonositi grijanju.
Nastojat ću da se javim kada počnem sa izvedbom projekta toplinke pumpe do tada------
Sretno!

OK, cujemo se!
Ja sam ozbiljno odlucio da se time pozabavim do sledece zime!!

Ja imam instaliran sustav grijanja s toplinskom pumpom koji radi savršeno. Napisao sam preko onog što su ti slovenci poslali da usporediš:

Velikost objekta 150 m2
Ogrevanje sanitarne vode Bojler 150 l 44°C (u sredini bojlera)

Najnižja dnevna vanjska temperatura - 14°C
Temperatura prostora 20°C zimi

Zemni kolektori umjesto bušenja.

- iskop uzdužnog kanala dubine 1m duljine 230m
- izvođenje iskopa frezom (obično to koriste za vodu, plin, telefonske kable....)


Toplinska pumpa

- toplinska pumpa voda-voda sa mikroprocesorskim upravljanjem i ugrađenim el. grijačem za neke krajnje ekstremne slučajeve
- spremnik tople sanitarne vode kapaciteta 150l ugrađen u pumpu
- instalacija i puštanje u pogon (normalno i punjenje kolektora i radijatora)


Vrednost predvidenih del

Iskop: - morate sami saznat cijenu
Toplinska pumpa s bojlerom: - 41.000 kn
Cijevi: - 5.000 kn
Punjenje protiv smrzavanja: - 4.000 kn

To je cijena u Hrv. bez poreza (PDV
)
U ovom gore je ugrađeno pasivno hlađenje, znači samo cirkulacija kroz zemlju i sustav u kući bez rada kompresora.
Inače može se ako želite napraviti aktivno hlađenje, bez hlađenjam upravljanje putem interneta preko GPRS-a.

- garancija je 2 god. i to zato što nismo još u EU, oni imaju 5 do 10 godina na istu pumpu......


Eto takva je situacij u Hrv. ako želite mogu vas spojiti s firmom koja se bavi time.

Lijep pozdrav.

Ovo je sve prilicno zanimljivo.

Bas sam prosle godine uradio centralno grejanje na prirodni gas. Ideja mi je da ove godine uradim neki low-cost solarni sistem za grejanje sanitarne vode.

Glavni problem mi je bio kako dovesti toplu odu do kupatila, tj. do sistema cevi a da sto manje rasturam intalaciju. Resenje sam nasao u izmenjivacu toplote koji se montira u el. bojler u kupatilu. Naime, jedna firma iz Kraljeva pravi izmenjivac toplote na onom nosacu grejaca u bojleru. Znaci, izvadite originalni nosac grejaca i stavite izmenjivac na kojem i dalje postoji el. grejac. Sistem moze da radi i na struju a mozete i terati toplu vodu kroz izmenjivac.

Verovatno cu i preko zime terati toplu vodu iz sistema centalnog grejanja kroz bojler. Zasto? Ja imam sanitarnu vodu iz gasnog kotla ali to nije bas to, treba vremena da krene topla voda, pogotovo ako vam treba mala kolicina tople vode. Bojler mi je mnogo blizi lavabou i kadi.

Za solarne kolektore planiram da postavim jednopanelne radijatore i to ispod crepa. Mnogo je jednostavnije, jeftinije a preko leta mi je i onako pakao na tavanu. Racunam da ce to uspeti da zagreje vodu za tusiranje u bojeru.

Ako neko ima iskustva u izgradnji low-cost solarnih sistema, voleo bih da ih cujem/cujemo.

Ovo je sve prilicno zanimljivo.

Bas sam prosle godine uradio centralno grejanje na prirodni gas. Ideja mi je da ove godine uradim neki low-cost solarni sistem za grejanje sanitarne vode.

Glavni problem mi je bio kako dovesti toplu odu do kupatila, tj. do sistema cevi a da sto manje rasturam intalaciju. Resenje sam nasao u izmenjivacu toplote koji se montira u el. bojler u kupatilu. Naime, jedna firma iz Kraljeva pravi izmenjivac toplote na onom nosacu grejaca u bojleru. Znaci, izvadite originalni nosac grejaca i stavite izmenjivac na kojem i dalje postoji el. grejac. Sistem moze da radi i na struju a mozete i terati toplu vodu kroz izmenjivac.

Verovatno cu i preko zime terati toplu vodu iz sistema centalnog grejanja kroz bojler. Zasto? Ja imam sanitarnu vodu iz gasnog kotla ali to nije bas to, treba vremena da krene topla voda, pogotovo ako vam treba mala kolicina tople vode. Bojler mi je mnogo blizi lavabou i kadi.

Za solarne kolektore planiram da postavim jednopanelne radijatore i to ispod crepa. Mnogo je jednostavnije, jeftinije a preko leta mi je i onako pakao na tavanu. Racunam da ce to uspeti da zagreje vodu za tusiranje u bojeru.

Ako neko ima iskustva u izgradnji low-cost solarnih sistema, voleo bih da ih cujem/cujemo.

Zemni kolektori umjesto bušenja.

- iskop uzdužnog kanala dubine 1m duljine 230m
- izvođenje iskopa frezom (obično to koriste za vodu, plin, telefonske kable....)


Zasto zemni kolektor a ne busenje i koriscenje podzemnih voda? Da li nemate podzemne vode ili je rentabilnije postavljati cevi na manju dubinu?
Ja se dvoumim sta je bolje, posto kod mene ima podemnih voda mislim da je to bolje, konstantnija je temperatura?
U Srbiji je, bar sto sam ja saznao, toplotna pumpa 1200 evra, pumpa za vodu oko 70 i busenje i postavljanje cevi oko 100 evra.
Pokusavam da nadjem nekog da napravi projekat da uklopi u ceo sistem grejanja i solarne kolektore koji su vec namontirani na krov, povrsina je 10,8 m2.
Mislim da je to mocuce ali...

Ako ti je "pakao na tavanu", zasto onda jednostavno ne montiras na tavan obican bojler, samo bez termoizolacije? Pali grejac samo kad ti treba brzo zagrevanje, a ako mu das dovoljno vremena preko dana, zagrejace se i bez paljenja. To mi izgleda jednostavnije i jeftinije nego cela skalamerija sa radijatorima, pumpama, izmenjivacima itd.

Ako sam te dobro razumeo ti predlazes da uzmem bojler koji radi, skinem mu spoljnu izolaciju i postavim ga na tavan. Prvo, sam bojler je skuplji od resenja koje predlazem, drugo, sta ti mislis koliko bi vremena trebalo da krene topla voda sa tavana, kupatilo je u prizemlju a kuca je na sprat. Trece, sta ces da uradis zimi ? Voda ce da smrzne u bojleru, nije bas tako jednostavno kao sto mislis. Tesko mozes napraviti solarno grejanje sanitarne vode bez pumpe i izmenjivaca a da to bude efikasan i upotrebljiv sistem.

Resenje sa jednopanelnim radijatorom (nadam se da znate kako izgleda jednopanelni radijator) nije najelegatnije ali ima svoje prednosti. Prvo ti radijator su vrlo jeftini, imaju tacke za vesanje, fiting nije problem itd. Drugo resenje je da uzmem 20 m bakarnih cevi i nesto "U" komada i sam napravim "zmiju" od toga. Videcu kada se konkretno posvetim tom projektu.

Ipak, to treba na nesto i da lici. Inace, mogao bih da uzmem stari bojler, ofarbam ga u crno i montiram u dvoriste i napravim spoljni tus. Hocu da imam toplu vodu u kupatilu.

Ipak mislim da je jednostavnije napraviti kolektor na krovu. Od profila okolo odole pocinkovani lim unutra staklena vuna i bakarni lim i spiralna bakarna cev a odgore staklo. Mnogo je manja kolicina vode i moze se zimi koristiti sa antifrizom. Preko zime danju temperatura vode kad je suncan dan bude i 60 stepeni a nocu moze da ledi!
Video sam izmenjivace male kao kuciste od kompjutera u njega ulaci cev iz kolektora i vraca se a sa druge strane ulazi voda iz bojlera, znaci ima dva zatvorena vodena toka, znaci moraju dve pumpe, ali se koristi obican bojler ne mora sa onim komplikovanim izmenjivacem u samom bojleru!!!

Ovo su firme koje se navodno bave izradom i ugradnjom toplotnih pumpi, pa sada treba redom zvati da se vidi sta ko nudi!!

ETG INZENJERING
PODGORICA, SCG 081 612 239

FILTER-FRIGO
BEOGRAD, SCG 011 3473 321

FRIGOMEX
BEOGRAD-BORCA, SCG 011 3324 215

FYROGENIS-YU
NOVI BEOGRAD, SCG 011 3115 653

INVEST FONKO
BEOGRAD, SCG 011 3235 794

MEGA-MENT
BEOGRAD, SCG 011 603 559

POIMEX GROUP-MARKPROINTERNATIONAL
BEOGRAD, SCG 011 3421 274

SEBRA
BEOGRAD, SCG 011 3030 190

TERMO
SUBOTICA, SCG 024 44 116

VIESSMANN
BEOGRAD, SCG 011 3097 887
Strana 1 od 2

GORENJE D.O.O. BEOGRAD
BEOGRAD, SCG 011 3610 555

REFER
BEOGRAD, SCG 063 1711 117

AEROINZENJERING
NOVI BEOGRAD, SCG 011 3013 706

SM ENGINEERING
BEOGRAD, SCG 011 638 915

YUBEL INZINJERING
NOVI BEOGRAD, SCG 011 3116 085

AIRCO
NOVI SAD, SCG 021 467 144

AIRCO B
BANJA LUKA, BIH +387 51 218646

BEOPUMPE
NOVI BEOGRAD, SCG 011 2153 385

BEOTECHNOCLIMA
NOVI BEOGRAD, SCG 011 606 188

ESOTEH
BEOGRAD, SCG 011 2623 836

DOO "ALFA CLIMA"
Direktor: Saša Jović
Adresa:B. Radičevića 14 B-10, 19350 Knjaževac

Ovako,

Podzemne vode su bolji izbor od kolektora jednostavno zato što voda bolje izmjenjuje toplinu od zemlje i ne trebaš kupovat cijevi za zemne sonde ili zemne kolektore... pa onda ne trebaš ni antifriz u njima....

Što se tiće razlike između kolektora koji se postavljaju horizontalno i sondi koje idu vertikalno, razlika je cijeni izvođenja (u Hrv. bušenje po metru dubine je oko 50 eura, ovisi o terenu, a kopanje frezom oko 1 eur po metru dužnom, prema mojim saznanjima).
Jedino kod bušenja može bit dobro iskorištavanje podzemnih voda samo treba bit dovoljno vode jer se voda na jednom mjestu vadi, a na drugom vraća opet u zemlju (holanđani rade 90% na taj način).

Freza - naziv za stroj koji ima priključak sličan motornoj pili i vrlo učinkovito prqavi kanale u zemlji. (ima kod nas i tomo vinkovića sa istim priključkom.....)

Najrentabilnija je podzemna voda - najmanje bušenja i kopanja i najmanje cijevi, zatim kolektori, zatim sonde.

Solarni kolektori - oni su dobri samo za grijanje tople vode za kupanje.... ljeti. Zimi kad trebaš energiju najviše, od njih u pravilu ne dobivaš mnogo jer dan je puno kraći, a sunčanih dana je malo.
Spajanje kolektora i pumpe nije baš najbolje rješenje. Ali je moguće pomoću spremnika tople vode s dva izmjenjivača topline - jedan za pumpu i jedan za sol. kolektore.

Što se tiće cijena razlika je ogromna, kod nas toplinska pumpa s instalacijom košta oko 7.000 eura za kuću oko 200 m2 (ako su podzemne vode onda je jeftinije - ne treba cijev i antifriz).

Eto, ako ti to šta znači, sretno.

Puno hvala,
u ovoj fazi je jako korisno imati puno informacija, ipak je to nova tema za nase podrucje i
malo ima prakse sa ugradnjom toplotnih pumpi pa je svaki savet koristan!!
U svakom slucaju odlucujem se za koriscenje podzemnih voda. Ostalo je "samo" odluciti koji uredaj kupiti i sve povezati!
Jos jedno pitanje, kolika je snaga Vase toplotne pumpe, i koji je model?
Unapred hvala, Zoran.

Postovani,
citam sve ove interesantne stvari napisane na ovom sajtu i neverovatno korisnim mi se cine. Ima li neko informaciju o dobijanju elektricne energije iz toplotne razlike. Dakle, temperaturna razlika kao izvor struje?

Ključna reč: "termoparovi". Međutim, el. energija dobijena na ovaj način
je izuzetno mala. Pa se koristi samo u specijalnom slučajevima. Recimo u
mernoj tehnici.

http://en.wikipedia.org/wiki/Thermocouple

uhhh al se ovdje svega nacitah :))))

Ajd pitajte sta vas zanima ali konkretno!

Ugradio sam i pustio u rad 30-tak toplotnih pumpi vazduh-voda od 12-250 kW i to od raznih proizvodjaca.

Napominjem DAIKIN kao najbolji ('bes Carrier i njihovu seriju sa proDialog -om ;)

Da neko proizvodi toplotne pumpe kod nas nesto nisam cuo a trebao bih :)
Mislim znam neke entuzijaste koji su kako kazu napravili chiler vjerovatno ima jos takvih poduhvata ali da to neko ozbiljno radi, mislim "proizvodi" sigurno bih znao.

Hmm ako ne smatrate za one sitne vazduh-vazduh, nesto Soko (Mostar) Beograd mada se ta proizvodnja odvija na puko sklapanje komponenti iz uvoza :)

Pa onda one stare prozorske od Slobode Cacak, Ei Nis, Rudi Cajevec... Mislim da je to davna proslost



P.S.
Ovaj "Octopus" interesantan ....

uhhh al se ovdje svega nacitah :))))

Ajd pitajte sta vas zanima ali konkretno!

Ugradio sam i pustio u rad 30-tak toplotnih pumpi vazduh-voda od
12-250 kW i to od raznih proizvodjaca.

Napominjem DAIKIN kao najbolji ('bes Carrier i njihovu seriju sa
proDialog -om ;)

E baj mi je drago, pokusavam da nadjem nekoga ko se razume u to da probam da sklopim sistem koji ce raditi.
Za sada imam radijatore i elektro kotao na kuci od 130 m2 u dvoristu sam iskopao (izbusio) bunar na 18 m za vodu,
i sada bi trebalo ubaciti toplotnu pumpu ali ne znam koju ni kolike snage. Na krovu imam i 10.8 m2 suncanih kolektora koje
bi voleo da ukljucim u ceo sistem sa toplotnom pumpom ako je to moguce??
Pitao sam ljude iz Alfa clima Knjazevac za toplotne pumpe i oni tvrde da ih proizvode.
probaj i sam www.alfaclima.co.yu tel 019 731-711.
Ako treba jos nesto od informcija potrebnih za konkretniju odluku - [email protected]
Unapred hvala
Zoran Matic Novi Sad

Evo jednog konkretnog pitanja za majstora vladosa!
Budući da se u sistemu toplinske pumpe voda zagrijava do recimo 45 C i takva ulazi u sistem (za ovaj slučaj-ne računajući podno grijanje) radijatorskog grijanja a izlazi s recimo 40 C pitanje:
Koliko bi se u postocima morao povećati svaki radijator ako kroz njega protječe voda ulazne temperature 45C u odnosu na "normalno" grijanje na lož-ulje ili recimo plin propan-butan, inače ja mislim da je temperatura tamo negdje oko 60-80 čak celzija?
I ako bi ste mogli s nama podjeliti svoje znanje možete nam ukratko objasniti kako vi izračunavate i dimenzionirate sistem centralnog grijanja za neki konkretan slučaj ili što jedan majstor traba da zna kada radi centralno grijanje?

Pozdrav i hvala!

da konkretna pitanja su tu

Eh jos da meni nije sezona u punom jeku pa da se malo posvetim ovome bilo bi bas interesantno da to sve sklopimo ali ajd dugo je do zime.

Kao prvo toplotnom pumpom je moguce niskotemperaturno grijanje dakle pomocu ventilatotor konvrktora i/ili cijevnih panela (zidno grijanje, podno grijanje itd.)

U kao prvo, u tom pravcu treba razmisljati a ne o radijatorima cija toplotna moc drasticno pada pri niskoj temparaturi polazne vode, pa bi za pokrivanje toplotnih gubitaka za jednu prostoriju treba OGRAMAN broj clanaka (prilozit cu formulu cim stignem) sto bi bilo naracionalno u pogledu nabavke, montaze , obezbijedjivanja protoka ( neodgovarajuci precnici cijevne instalacije=veliki otpori u cijevnoj mrezi= cirkulaciona pumpa velike snage=visoka investicija+velika potrosnja el. energije ...)

Dakle manite se razmisljanja o prikljucenju toplotne pumpe na neku postojecu instalaciju radijatorskog centralnog grijanja.(mdj300B)!!!

Dakle pravi koncept i obim investicije onda idemo u realizaciju.


Drugo pitanje je koju toplotnu pumpu odabrati, odnosno da li kondezator treba biti vodom ili vazduhom hladjen?

Za podrucja odakle ste vi preporuka je naravno da to bude toplotna pumpa sa vodom hladjenim kondezatorom i tu na scenu stupa onaj BUNAR. Izvaredan toplotni IZVOR koji treba iskoristiti.

Ako ste jos zainteresovani tu sam

E da formulica za radijatore stize prevece zurim ...

@ mdj300B
mislim da vam je proračun poprilično tanak, u toku 24 sata vi kažete da bi pumpali 7500 litara vode i iskoristili razliku od sedam stepeni. Ta količina vode pri tim uslovima približno oko 22 MJ energije što odgovara energiji od 6 kWh ,kada bi ste imali stopostotno iskorištenje, što je naravno nemoguće, znači uz to još trebate trošiti energiju za pumpanje, ako bi to bilo hidroforom sa dubine od 32 metra za to bi vam bila potrebna snaga oko 150W približno , što je utrošak električne energije od oko 3,6 kWh za 24 sata. Znači ja bih rekao dobitak :6,1x0,8-3,6=1,28kWh za 24 sata. Na mjesečnom planu zanemarivo u odnosu na potrebnu energiju. Pozdrav.

Hej gospon Pppooo ja priznajem da sam se prešao prvi puta u računu ali ako baš hoćemo na tačno ovih 22MJ je u stvari 220MJ (7500*4190*7), tako da nije 6kWh već je prava vrijednost 61,1 kWh! Znači tačno, ja bih iz vode vukao svaki sat 2,54kw i + snaga toplinske pumpe ako je iskorištenje 1/4(400%) + 0,84kw = 3,38 kw na izlazu! Nije baš nešto ali za 120 kvadrata kuće s izolacijom od 10cm duplo više snage bi bilo dosta.
Što se tiče protoka standard je ( to sam tek nedavno saznao) 1,5-3 galons per ton per min (1 galon=3,7litara , ton ti je 12000 btu ili 3,52kW)
Znači meni treba 2 ton pa bi to bio protok vode od 12-24 litre u minuti ( ovo gore je za temperaturnu razliku od 5 stupnjeva) i na kraju za 16 satni rad pumpe ispada da je to više vode nego što sam ja zamislio prvi put a to me i brine.

Što se tiče onih 32 metra, ne vučem ja vodu s te dubine jer je to nemoguće, već je od hidrofora do vode 7metara a ostatak cijevi je kompletno u vodi.
Evo cjele priče kada smo bušili bušotinu za hidrofor bilo je bitno naći vodu na što većoj dubini, da bude što kvalitetnija, tako, kada je bušeno "prva voda" je nađena na 7 metara (ova prva ovisi o vodostaju obližnje rijeke i varira od 1m do 9m kada je suša ) na 22 druga i na 32 treća i tokom cjele godine ima 14 celzija. Fora je da su ova vrela povezana hidrostatski tako da kada prebacujem vodu iz ove bušotine od 32 metra (u stvari 7) u onaj bunar koji je na "prvoj vodi" dubine 9 metara ( zna se desit i da presuši ali to nije bitno jer u njega ću sipat vodu) mislim da će po principu spojenih posuda u bunaru biti prisutan podtlak koji će sisati vodu i biti skoro izjednačen s podtlakom u ovoj 32 metarskoj bušotini. Tj mislim da nebi trebalo biti više od 100W.
Mene jedino muči ako u slučaju dali ću preopteretiti bušotinu ako budem crpio više od 10 000 litara dnevno.
Kažem bunar je 2 metra horizontalno od bušotine i u njega ću sipati vodu, muči me to dali će ova voda dovoljno curiti od bunara prema bušotini tamo duboko u zemlji?
Moram reći da sam neki dan pustio da cjeli dan i noć voda teče iz hidrofora u bunar i to je bilo oko 8000 hiljada litara i nije bilo nikakvih ploblema, ali što poslije 5 dana 10 , 100 ????
Nalazim se na ravničarskom zemljištu 1400m od rijeke Save na nadmorskoj 83m. Eto ako ima nekakav geodeta da me usmjeri ili imate nekakav prijedlog pišite!!

Gledaj PPPOOO i ja do nedavno nisam vjeraovao da postoje strojevi koji imaju iskorištenje veće od "makar" 95% ali doista toplinske pumpe imaju u prosjeku kod pumpi vazduh-voda 200% na -18 celzija vanjske temp. do 450-500% kod pumpi voda-voda u sistemu podnog centralnog grijanja.

Pozdrav !

I svakako obavezno štivo http://www.majstor.hr/teme/200...inskepumpe/toplinskepumpe.html ili google -open loop heat pump-
i još http://geoexchange.org/about/movie.htm

ok tačno za 61kWh. Ja sam i mislio da je plan da se pumpa sa 32 metra zbog problema dotoka vode iz "posude u posudu".Pogledaću ovaj članak baš me interesuje to 400% sumnjam nešto...

što se tiče koeficijenta korisnog dejstva ja sam mislio na teoretske vrijednosti termodinamičkih procesa (koji između ostalog zavisi i od temperature ambijenta -planeta Zemlja). Što se tiče pumpanja mislim da je eksperiment najbolje rješenje, ali kako ste mislili rješiti filtraciju?

Hm, o kvaliteti vode nisam baš puno razmišljao a takođe i o filtraciji.
Voda je pogodna za piće pa mislim da nebi trebalo nekakva posebna briga o ovome, tj. ne mislim je filtrirati!

Pozdrav svima zainteresovanima za TOPLOTNE PUMPE

Kao prvo toplotna pumpa je jako dobra stvar!
Ziveo sam u Subotici do 1996. godine i grejao sam svoju kucu sa toplotnom pumpom tipa voda-voda.
Evo kratkog opisa sistema. Koristio sam dva bunara dubine 42m. Jedan za uzimanje vode a drugi za vracanje vode. Bunari su precnika 50mm ( 2 inca ) okiten crevo. Temperatura vode je bila konstantna +14 C. Toplotna pumpa je proizvod LTH Skofja Loka, Slovenija. Snaga kompresora je 3kw, 3x380V. Za crpljenje vode sam koristio Hidroforsku pumpu 0.75 kw a za cirkulaciju sekundarne vode Severova pumpa oko 100 w snage RS 25 ili RS32. Najbolji sistem za koriscenje toplotne pumpe je podno grejanje, koji sam sam uradio u celoj kuci.
Primarnu vodu sam "ohladio" za oko 5 C, znaci sa +14 na +9 C.
Sekundarna voda nije nikada prelazila +45C! U najhladnijim periodima sistem je radio dva puta u toku 24 casa i to ujutro od 3.30 pa do 7.30 i po podne, negde od 13.30 pa do 17.30. Podno grejanje je veoma zahvalno, izmedju ostalog, sto ima veliku toplotnu akumulativnost ali to je mozda druda tema. Sama toplotna pumpa je imala koeficijenat grejanje 1:4.
Sto se tice ekonomicnosti tu sam jako dobro upucen jer sam merio sve parametre sistema: primarna el. energija ( elektricno brojilo ) sekundarna energija ( kalorimetar ) kao i protoke primarne i sekundarne vode ( vodomeri ) i na kraju temperature.
Ceo sistem je imao koeficijenat grejanja 1:3, sto znaci ako sam za jedan mesec trebao 2100 kwh za grejanje onda sam oko 630kwh uzimao iz mreze a oko 1470 kwh iz zemlje ( primarna voda).
Ovde bih se malo zadrzao na stepen iskoriscenja sistema ! Nazalost ni ovo nije perpetumobile ni prve ni druge ni bilo koje vrste. Ovaj sistem je malo specifican po tome sto mu na ulazu dolaze energije iz dva izvora a to su : 1. elektricna mreza i 2. zemlja tako da stepen iskoriscenja je izlazna energija podeljeno sa zbirom el. energije plus energija preuzeta od vode, sto ce, nazalost biti manje od 1 tj. 100%. Medjutim druga je stvar "novcanog stepena iskoriscenja" tu dolazi onaj odnos 1:3. Naime, da se vratim na 2100 kwh potrebnih za grejanje. Ako bih se grejao na struju npr. termo peci ili sl. i ako predpostavimo da je cena el. energije 0.05 evr./kwh onda bih za taj mesec trebao da platim 0.05 X 2100 = 105 evra. Kod toplotne pumpe placam samo el. energiju a to je 0.05 x 630 = 31.5 evra. Sto se gradnje topl. pumpe tice nije nemoguce ! Znam coveka u Subotici koji je napravio ! toliko za sada... Ovo je tek mali deo onoga sto znam o toplotnim pumpama i grejanju... Pozdrav svima

U bivšem zagrebačkom časopisu SAM opisana je prepravka frižidera tako da se od njega dobije toplotna pumpa za zagrevanje vode u bojleru. Toplota se uzima iz spoljnog vazduha (sistem vazduh-voda). Kako sam skoro menjao kompresor na zamrzivaču znam da je cena zamene kompresora sa punjenjem freonom standardno 80e. Za dodatne delove treba izdvojiti još oko tridesetak evra (ne računajući kazan bojlera). Ako je neko zainteresovan mogu mu poslati skenirane stranice SAM-a (1,6Mb). U pitanju je broj 9/80. U samu br. 8/80 objašnjeni su osnovni principi toplotnih pumpi ali oni nisu bitni za samu konstrukciju (ako su nekome potrebne mogu i njih skenirati). Ako neko ima neispravan frižider koji mu više ničemu ne služi ovo bi moglo biti idealno rešenje za hlađenje kuhinje i istovremeno zagrevanje vode u bojleru.
Konstrukcija bi se mogla lako prepraviti tako da se montira na postojeći bojler (ako nije predaleko).
Ja ovo nisam pravio ali imam nameru.
Za slanje skeniranih stranica kontaktirajte me na PP.

_{[Ovu poruku je menjao Stojan Trifunovic dana 10.09.2005. u 00:13 GMT+1]}

eto i Majk55- ovo iskustvo iz prakse :) potvrdjuje da sam u pravu :)

Ostah duzan onu formulicu ali ako nekom treba poslat cu mu .xls fajl sa veoma jednostavnom racunicom za odredjivanje toplotne moci radijatorskog clanka (baterije).

Ali opet ponavljma samo nisko temperaturno grijanje!

Ili mozda nekom treba knjiga o toplotnim pumpama, doduse na ruskom javite se :)

Pozdrav.

P.S. Steta sto nigdje kod nas ne postoji neki HVAC forum tu bi mogli dobiti dosta savjeta.



_{[Ovu poruku je menjao vlados dana 24.10.2005. u 17:15 GMT+1]}

Skenirane stranice za prepravku frižidera u toplotnu pumpu iz SAM-a (br.8/80 i br.9/80) okačio sam na
http://www.geocities.com/stoja...lotna_pumpa/Toplotna_pumpa.pdf 1,5Mb
Ugradnju ovakve toplotne pumpe u postojeći bojler može otežati činjenica da u zemlji Srbiji i Crnoj Gori svi kao po nekoj teoriji zavere postavljaju bojler u kupatilo (najhladniji deo stana), umesto u kuhinju (najtopliji deo) i time prilično povećavaju i toplotne gubitke usled zagrevanja okolnog prostora.



_{[Ovu poruku je menjao Stojan Trifunovic dana 10.11.2005. u 15:50 GMT+1]}

Zavisi gde ti je kupatilo. U vecini novih stanova kupatilo je u centru stana, mala prostorija bez prozora.

E super da si se vratio, sigurno je bilo puno posla preko ljeta.
Evo pošalji sve što možeš poslati na e-mail samo da nije na ruskom zbog slabog poznavanja jezika, šteta.

Unaprijed hvala,
Pozdrav!

Da li ste išta radili oko pumpe i kakvi su rezultati?

Ljudi, kriza energije nikad gora a forum u vezi toplotnih pumpi zamire.!?
Ono sto mene intrigira u vezi celog problema je mogucnos iskoristenja toplote iz septicke jame kojima smo mi u Novom Knezevcu prebukirani jer nemamo gradsku kanalizaciju. Pa racunam: ako smo po necemu naj gori, da to bar iskoristimo. Nisam siguran ali o ovome sam ranije cuo kao: napravi se spirala od plasticne cevi promera pribliznog unutrasnjem precniku septicke jame i odgovarajucim brojem namotaja tako da se utrosi napr. 300m cevi. Onda se ta spirala, u ovom slucaju kondenzator, uroni u jamu (svod se mora skinuti pa vratiti) i pumpom se voda tera kroz sistem kako bi preuzimala temperaturu vode iz jame...
Dali je za ovo neko cuo, dali sam ja to dobro razumeo, dali je to mogiuce???
Meni je to prilicno logicno ako uzmem u obzir sistem sa polaganjem cevi u zemljiste, jer ne vidim tu neku bitnu razliku, cak mislim da je temperatura u jami veca, a ceo sistem jednostavniji ako vec imate septicku jamu. Nadalje razmisljanja idu u tom smeru da se u septickoj jami hemiskim putem mogu potstaci i vrenja koja dovode do podizanja temperature a sa druge strane razgradjuju sadrzaj iste i potspesiju njen bolji rad u smislu duzeg funkcionisanja bez praznjenja. Znaci jednim udarcem 3 muve...
Ako je neko cuo nesto o ovoj mogucnosti koja se meni licno jako dopada, mozda i zato sto mi odgovara, neka mi se javi, jer ja vec imam dve stvari: dobru volju i septicku jamu.

Mislim da ce tu biti mali problem sa duzinom cevi u septickoj jami. Za sistem toplotne pumpe koja koristi cevi u zemlji mora da se koriste velike duzine cevi jer je mala razmena temperature jer je i temperaturna razlika mala. U septickoj jami je veca temperatura ali kolika treba duzina cevi ...
Resenje nije nemoguce, cak sam cuo da u Kacu ima nesto slicno, jedino ne koristi toplotnu pumpu, nego klasicno dogreva vodu koja prolazi kroz septicku jamu!!

Radi se, radi se. Što se mene tiče napravio sam kondenzator, a sutra završavam isparivač. Orebrio sam mu unutrašnjost do maksimuma. Trenutno mi najveći problem predstavlja vodoinstalater koji nikako da dođe da mi prebaci bojler u kuhinju (sa druge strane zida). Ćim to budem završio, zovem frigo-mehaničara da postavi kompresor, sušač i da sve zavari (izmedju ostalog i cev kondenzatora za flanšu bojlera). Računam da će za 2 nedelje sve biti gotovo. Čim budem završio, postaviću detaljno uputstvo sa gomilom slika na svom sajtu.
Da odmah napomenem da pravim varijantu sa običnim kompresorom za frižider i da je namena te toplotne pumpe zagrevanje vode u bojleru u letnjem periodu (zimi imam drugačije rešenje).

Čekaj, pa zašto praviš celu skalameriju samo za zagravanje u letnjem periodu, pa zar ti nije bilo lakše da izbaciš kazan od bojlera na terasu ili krov, ofarbaš ga u crno i imaš toplu vodu?

Kada ne bih stanovao u stambenoj zgradi i kada bi mi terasa bila na južnoj a ne na severnoj strani upravo bih to i uradio. Ovako toplotna pumpa mi je jedino rešenje smanjenja potrošnje električne energije, a istovremeno i rashlađivanja kuhinje koja je ionako leti pretopla.

Trifke ne mogu nikako da te nadjem sve ono sto si mi poslao i br mobilnog i ostalo sam pogubio posalji mi mail sa brojem telefona
Mene mozes naci na [email protected]
Ivica ex cimer

Bojler sam prebacio, ali nisam još uspeo da nađem majstora za frižider, a i završio mi se godišnji odmor. Odložiću projekat za neko vreme. Ono što sam do sada uradio možete videti na mom sajtu.

Pozdrav svima

Ja imam toplotnu pumpu proizvodnje LTH VTC 12 - Skofja Loka Slovenija. Kupili smo je potpuno novu 1990te godine je postavljena kao grejanje za kucu od 200kvm. Tada je radila lepo i bili smo zadovoljni ali kompresor pregoreo.kada je napravljen radila je jos jednu zimu pa je ponovo bilo problema sa njim.Onda smo poceli da grejemo sa strujom a pumpu smo izkljucili. sada bih ponovo da ga pokrenem jer gradim kucu i hteo bi da postavim u novu kucu kao grejanje ali ne nadem majstora koji se razume da prekontrolise , napravi i poveze elektricni deo te pumpe post su zice razcupane sa nje. Ako neko zna ko ima ili zrtez za povezivanje ili neku ideju kako bi mogao da stavim ponovo u funkciju tu pumpu neka mi pomogne. treba mi covek ko se razume u ove stvari! ne bi bio nezahvalan...

Elektricni deo Vam moze povezati bilo koji elektricar koji se bavio povezivanjem kotlova, jer je taj deo slican sa obicnim elekto kotlom, a telefon inzinjera koji se bavi projektovanjem i ugradnom tplotnih pumpi i podnog grejanja u Novom Sadu je 021/6341-128 Vlahovic, ako ne nadjete nekog blize mozete nazvati njega da uradi ili posavetuje!
Pozdrav i pisite o iskustvima sa pumpom.

Pozdrav!

Jos jedno pitanje. ako stavim toplotnu pumpu(ili kotao ili bilo koje sredtsvo za grejanje) u garazu a garaza mi se nalazi nekih 5metara oda kuce koju zelim da grejem,koje je najbolje resenje za odavod izpod zemje,kako da izolujem naljbolje da imam sto manji gubitak posto se sigurno haldi zevi na tih 5metara izpod zemje do kuce

Pozdrav!!!

@ griffinboy

Kolika je snaga kompresora bila potrebana za kucu od 200 kvadrata?

Godisnja potrosnje loz ulja mi je 2000 litara, prosjecno nekih 10 litara dnevno u sezoni grijanja. Razmisljam da umjesto nafte ove godine investiram u toplinsku pumpu.

Da li je netko od forumasa sam napravio toplinsku pumpu? Na koje ste probleme naisli?

Snaga kompresora koju ja posedujem je 4kw. Toplotna pumpa je tipa LTH VTC12 - Slovenija

Da li je neko mozda radio podno grejanje nekada, mislim kompletan projekat? Zanima me kako se radi, pa ako ima neko neki primer proracuna bio bih mu zahvalan ako moze da mi ga posalje da vidim kako se radi.

unapred hvala

Pozdrav svima na listi.

Trenutno sam u fazi rekonstrukcije kuce od naboja, i stigao sam do grejanja.
Planiram da postavim kombinaciju podno i zidno alpex cevi.
Toplu vodu bi mi trebala omoguciti toplotna pumpa.
Srećom nabavih nekoliko prozorskih klima uređaja EI nis koji imaju kompresor od 2000W elektricne snage, sto bi mi dalo uz podzemnu vodu (10- 12° C), COP oko 4-4.5 iliti oko 8 KW toplotne snage, ali izmenjivači su u njemu saćasti, a ja bih varijantu VODA-VODA.

Da li neko ima iskustva sa saćastim izmenjivačima ako se koristi voda (kamenac, rdja, pesak, blato...) ili u startu treba koristiti koaksialne izmenjivače?
Koji prenosni fluid treba koristiti za kombinacuiju Primar 8-12°C a sekunder 30-40°C ?
Kako treba izvršiti progačun celog sistema?

Hvala unapred!

Pozdrav narode,

drago mi je da je ova tema jos "ziva"





_{[Ovu poruku je menjao vlados dana 31.05.2006. u 08:50 GMT+1]}

Ah tu ce biti malo posla :)
a valjalo bi eksperimentisati :)

Pogledaj ovaj pdf ili da kontaktiraj ljude iz ove firme.

Resenje je u koaksijalnom izmjenjivacu..... :)

Pozdrav!

Ako ti treba proizvodjac/prodavac ovih tipova izmjenjivaca javi se :)

Pozdrav!

Jos jedno pitanje. ako stavim toplotnu pumpu(ili kotao ili bilo koje sredtsvo za grejanje) u garazu a garaza mi se nalazi nekih 5metara oda kuce koju zelim da grejem,koje je najbolje resenje za odavod izpod zemje,kako da izolujem naljbolje da imam sto manji gubitak posto se sigurno haldi zevi na tih 5metara izpod zemje do kuce



neka ideja????

Naravno :)

najbolje resenje je koristenje preizolovanih cijevi.

Pogledaj http://www.izolir.com/ mada i neku inprovizaciju nece biti tesko realizovati.

Nesto kao celicna/bakarna cijev oblozena mineralnom vunom i uvijena u ter papir, kondor ili slican hidroizolacioni materijal.

Lako se snaci kad si rodjen na Balkanu :)

Tema je odlična.Interesuje me da li neko u Srbiji poseduje mašinu za postavljanje cevi na dubinu od 100m.

Znam za njih, kontaktirao sam ih vec jednom. Imaju i manji model 9KW grejne snage, monofazni, 1300€...(1200 bez hladjenja - jedan cetvorokraki ventil)
Too much for me ...

Sto se tice izmenjivaca za hladnu stranu, za pocetak cu probati sa sacastim iz klime. U njemu ima oko 40m cevi (i oko 10 kg bakra za limove), tj ako uspem naci limara koji mi moze izraditi dobru hermeticnu kutiju (da prodje test od 3bar-a ) i ako obezbedim ravnomerni protok vode po jedinici povrsine mozda i bude dobar...

Pitanje:

Da li je kod konstrukcije toplotne pumpe, bitno da izmenjivac na toploj strani (u slucaju grejanja) bude odvojen izmenjivac ili je moguca i izvedba sa izmenjivacem u pufferu (akumulaciji tople vode) kao "zmija"?

U tom slucaju bi konstrukcija bila jednostavnija i ustedeo bi i jednu cirkulacionu pumpu, a posto imam manje kompresore, mogu izvesti i dve toplotne pumpe koje bi bile kao moduli i u pufferu imao dve zmije...

Hvala Unapred

Pozdrav svima

Vec duze vrijeme pratim ovu temu i koliko vidim nije bas puno aktivna.
Prije nekih godinu dana dosao sam na ideju da instaliram toplotnu pumpu koja bi se koristila za centralno grijanje porodicne kuce. Citajuci ovu temu dosta sam saznao u samom pocetku zamisli. Ideja je realizovana i sa svima vama bi podjelio iskustvo i rezultate. Kod kuce imam centralno grijanje na el energiju i pomisao na toplotnu pumpu je bila ne samo da se snize troškovi grijanja vec i veliki izazov. Naravno nisam izmisljao toplu vodu vec samo ovaj projekat dovesti do kraja uz pocene nedoumice i probleme koji su bili.

Prosle zime sam poceo razmisljati o svemu i evo nakon nekoliko mjeseci traganja i prikupljanja dijelova potrebnih za jednu home made toplotnu pumpu, sve sam to sastavio i sinoc napokon pustio u funkciju. Kod nas je vec hladno i potreba za grijanjem je vec tu.

Za izradu toplotne pumpe koristio sam:
- vanjsku jedinicu klima uređaja 24-ka (sto veca to bolja)
- rotacioni kompresor copelland zrk24 freon r22
- izmjenjivac voda freon -kupljena na ebay.de
- termostatski expanzioni ventil tex2


Izmjenjivac voda freon sam postavio u povratni vod centralnog grijanja prije ulaska u protocni el kotao, tlacnu stranu iz kompresora sam spojio na izmjenjivac(u mom slucaju kondezator) i bakarnim cijevima dalje spojio na vanjsku jedinicu klima uređaja u kojoj je termoexpanzioni ventil.
Vakumirao sistem provjerio pustanje sistema i napunio freonom, i pustio u rad kompresor. Cirkulaciona pumpa radi na srednjoj brzini i pocetna temperatura je 20C, sistem radi raste temperatura vode ali problem se javio kako raste temperatura u potisu centralnog grijanja tako raste i u povratu pa se javlja problem sto se povecava temperatura kondeznacije freona i sistem stabilno radi do nekih 38-40 stepeni topli vod i povrat od 33-35, i onda je problem jer prema vani ide suvise vrela voda tj temperatura kondezacije je visoka. Hmm faza dva preinaka , dodajem mali kazan od koncar bojlera 10 litara i u nju stavljam bakarnu spiralu kao dodatni grijac vode tj povecavam kondezator , jer ocito da moj originalni nije dovoljan , kazan spajam tako da povrat hladna voda ulazi u bojler a na vrhu topla voda ide u vrucu stranu razvoda centralnog grijanja.
Rezultat svega je da sinoc pri vanjskoj temperaturi od 8C ja sam dostigao 50 C tople vode sto mi je sasvim dovoljno za grijanje prostorija, a kad minusi budu onda cu sa el grijacima samo vodu dogrijavati.

Naravno da cu postaviti i slike cim spojim malo ljepse razvodni ormar sa strujom sklopkama i malom automatikom, naravno ovo je samo sturi izvjestaj mojoj toplotnoj pumpi ali tu sam da objasnim i detaljnije svaku stavku ponaosob

Pozdrav

Svaka čast majstore. Ja svoju krpim već godinu dana, i još je nisam završio.
Ako ih ima još možeš li podeliti sa nama načine nabavke delova (spoljne jedinice i kompresora).

Ja skoro godinu dana tusim sve oko sebe pricom o toplotnoj pumpi :-) a zadnje dvije sedmice kako sam je poceo sklapati (inace radim do 16 pa poslije posla radim) moja razmisljanja su pumpa i samo pumpa :-) . Bilo je situacija kad u drustvu svoje djevojke ja cutim (cutim i kontam sta kako gdje i sl) a ona prica prica i ja ubacim neki komentar i u trenutku se nesto skontam JOOOOOOOJ a ona sta je a ja ma mogao sam to i drugacije a ona nos ko pecurka pa ti mene ne slusas sta ja pricam :-) :-)

mogu reci da sam prilikom nabavke dijelova imao bas bas srece

na ebay.de sam nekada u maju kupio izmjenjivac toplote voda freon , "warmetauscher"
vanjsku jedinicu klime ehh nju kao da sam ja nacrtao i rekao hocu ovakvu - to je jedna 24-ka uz koju je dosao kompresor rotacioni (zasto treba ici na rotacioni- scroll, a ne na klipni to je druga tema), kupljena polovna nedostajala unutrasnja , smjesna cijena iste al eto , ima kod ovog tipa jos jedna al vanjska 9-ka (zavisi koje snage vam treba ) i ona komplet kosta 60 eura, da napomenem ja sam iz BiH

Idemo dalje :-)

Drago mi je sto si uspeo da instaliras toplotnu pumpu, ja sam poceo ali sam se malo oladio bas zbog pomanjkanja iskustva drugih. Nigde da nadjem konkretno da je neko zavrsio i da pogledam kako to funcionise preko zime.
Zanima me kako si resio odavanje toplote u kuci, da li je podno grejanje ili su klasicni radijatori, i kako ti radi izmenjivac, uzimas li vodu iz bunara ili su postavljene cevi u zemlju pa kruzi stalno ista?
Nadam se da ces pomoci nama neodlucnima.
Puno uspeha,
Zoran Novi Sad

Moja kotlovnica je od sada pa ubuduce :-) dostupna svima da pogledaju kako to radi.

Grijanje je radijatorsko, pumpom grijem vodu do 50C a ako sobni termostat nije zadovoljan ovom temperaturom ukljucuju se el grijaci 18kW i griju dok se sobni termostat ne iskljuci, Naravno ovih 50 C je vise nego dovoljno sada u ovom prelaznom periodu za zagrijavanje kuce.

Kondezator je freon -voda(povratni vod centralnog grijanja)
Isparivac je freon-zrak ( vanjska jedinica klima uređaja, po mogucnosti sto veca) znaci zrakom zagrijavan
ovdje je bitno da vanjska jedinica ima samo ventilator , termoexpanzioni ventil (niposto kapilara) i propratni elementi freonski filter, eveltualno freonsko oko i akumulator tekucine prije expanzionog ventila.
U ovom slucaju podrucja sa puno magle i vlaznog zraka imat ce vise problema sa kondeznatom na vanjskoj jedinici pa se Obavezno mora postaviti defrost, bilo preko cetveropuntog ventila, el grijaca ili kako sam ja zamislio kako rade hladnjace, sa jednim magnetnim ventilom i most u potisu(ovo jos nisam spojio, jer iziskuje ispustanje freona da bi se cijevi zavarile , ali je ventil postavljen na zid)

NARAVNO DA NAPOMENEM, kompresor je u kotlovnici pored kondeznatora voda-freon

pozdrav svima

ja baš ne razmišljam samo o pumpi al me interesuje zato vam stavljam link do slične teme ...pa ako si netko pomogne..jedini problem je možda samo u jeziku ...al sa malo muke i to se može srediti

http://www.termotehnika.com/forum/



a pa da ...treba se logovat ako želite sudjelovati ..al ako samo čitate netreba :)

Pozdrav
I ja planiram da kupim (pravim montažnu-zidanu) kuću sa grejanjem toplotnom pumpom i
hteo bih da mi se javi Majk55 @ koji je nekad živeo u Subotici a grejao je svoju kucu sa toplotnom pumpom tipa voda-voda

[email protected]

Pogledajte na www.pea.co.yu . U pitanju je kineska marka Bright, trenutno nesto najpovoljnije tog tipa sto moze da se nadje kod nas. Poznato je da u ovakvim stvarima kinezi vise nisu sinonim za jeftinu i losu robu.

Toplotne pumpe se jos uvek tesko probijaju u podrucja primene samo sa grejanje objekata i tesko da ce u skorije vreme zameniti konvencionalne sisteme grejanja, zbog niza problema. Koplikovana i skupa instalacija je najveci problem. Radni fluid je sabijen pod relativno visokim pritiskom, pa se javljaju i problemi sa zaptivanjem spojeva. Sto je veci pritisak sabijanja veca je i temp. kondenzatora koji se koristi kao predajnik toplote, sto je povoljno sa stanovista kolicine predane toplote grejanom prostoru Q , ali je nepovoljno sa stanovista kvalitete ciklusa, koji se karakterise koeficijentom grejanja topl. pumpe Kg=Q / Pk, pri cemu je Q=Qo+Pk-kolicina toplote predana grejanom prostoru[kW], Qo- kolicina toplote oduzeta od okoline [kW], Pk- snaga kompresora [kW]. Ako bi toplotna pumpa radila po Idealnom Carnot ciklusu njen koeficijent grejanja bi bio Kg=T/(T-To), gdje je T=273 +t temp. kondenzatora , a To=273+to temp.isparivaca. Odavde vidimo da toplotna pumpa radi kvalitetnije ukoliko je manja razlika izmedju temp. kondenzatora i temp. isparivaca. Npr. Ako je temp. isparivaca to= -10 C , a temp. kondenzatora t= 50 C, onda je koef. grejanja Kg= 5.38 , pa ako grejemo prostorije sa 10 kW, potrebna nam je snaga kompresora Pk=10 / 5.38 = 1.86 kW, ali ovo su idealni uslovi. U stvarnosti Kg zavisi i od kvalitete izrade postrojenja (npr.toplotne izolacije cevi).

Voleo bih da čujem mišljenje ostalih forumaša o ovakvoj toplotnoj pumpi

http://peswiki.com/index.php/Directory:PaulL:Thermodynamics

Ja tu ne vidim nikakvu toplinsku pumpu!??

Izgleda da je u pitanju sajt koji omogućava izmenu svog sadržaja od strane korisnika (poput Wikipedije). Neko ga je sigurno prebrisao.

To je toplotna pumpa sasvim posebne klase. Premesta toplotu okoline u jednu tačku. To je opisano u "Introductory Facts". Ova toplotna pumpa radi na principu radiacije, a ne pomocu gasa kao dosad opisane. Moze li ono da se napravi u kucnoj radinosti, i valjalo bi mi jos koji podatak o onom uredjaju

Svima inf. o toplitnim pumpama.Radim 15g u njemackoj sa istim.

Kao instalater ili serviser ?

Da li imate iskustva sa gasnim apsorbcionim toplotnim pumpama?

Kao instalater und serviser.
Gas-Absorbacions TP- Sam ugradivao, i servisiram.
Tu ima puni migucnosti izvodbe, Kao npr.grijanje-hladjenje i istovremeno proizvodnja el. energije BKHW.
One su dosta skupe, a problem je i vrijeme ispostave. Kavasaki pocinje proizvodnju u martu a vec je sve
rasprodao do 2012, ca 150000 komada.Ja sam dobiao gasab. iz japana po zijeni netto ca 12000 € za 12 KW.
Sada dolazim na trziste bivse yug. sa Toplotnim pumpama, a ugradio sam vec jednu u bosni zrak- voda u monovalentnou
upotrebu sa pripremom tople vode, mogu reci radi super.Godisnja pot el. energije ca300€.Imam vec veliku potraznju u
BiH i HR.
Pozdrav

Dobro je cuti neka iskustva ljudi koji to ugradjuju. Mene konkretno zanima toplotna pumpa za zagrevanje kuce, koja bi koristila podzemne vode sa dubine od 15 m. Velicina kuce je 120 m2 i sadasnje grejanje je radijatorsko na elektro kotao. Da li je isplativo koristiti toplotne pumpe na radijatorski sistem grejanja ili mora biti podno grejanje. I jos jedno pitanje, koji uredjaj preporucujete za tu povrsinu, s obzirom da je kuca dobro izolovana, naravno nije potrebna ona verzija sa proizvodjom struje.
Unapred hvala Zoran Novi Sad

Zdravo!
Povrsina kuce 120m2, Dobro izolovano, Znaci pricamo o
nisko-temp-energihaus.Potreba po m2 je 50W,sto znaci 6kw.Pretpostavljam da u
domacinstvu zivi 4 osobe,trebas jedan boljer za toplu vodu od min. 200l.
sve to se onda poveze skupa, i imas super sistem. Potrebnu semu ti mogu
meilen.
Cijena tebi potrebne pumpe do 10kw je ovdje u njemackoj ca 5000€ (samo
funkcija Grijanja) Netto
Na srpskom trzistu mozes dobiti od fonka super uredjaj za ca 3000€ (sa
funkcijom Hladjenje-Grijanje)
Ja iste uvozim u BiH-HR i njemacku .dobra je kvaliteta, a imaju i funkciju
hladjenja.
Mogu da ti ponudim, preko moga partnera u novom sadu model FW SC 081 LG.
Potrebna kolicina vode je 0,35l/h = 2,1m3 na sat. Dnevno max. 12m3 vode.
Potrosnja godisnje 162€(DIN-DVGW).
Kod vas su zime malo mekse. prosjecna tem. 10,9C-nadmorska visina 72m do
80m.
Toplina podzemne vode 13C do 15C.
Bunar ne mora da bude 15m. Potrebno je samo 2,1m3 vode na sat.
Racunajuci tvoju momentalnu potrosnju za pripremu tople vode u godini, ti
ces se grijati badava.
Sada trosis nesto manje od 1000€ godisnj struje- grijanje i topla voda?
Upravo zavrsavam dokumentaciju na S-H jeziku koju ti mogu poslati.
Moj broj u Njemackoj 0049-177-8665682 ili kucni 0049-8165-646967 Tel
0049-8165-646968 fax
Pozdrav Ivica

Pozdrav!
Vjerovatno ste mislili 0,35l/sec=1,2m3 na sat?

Imam više pitanja baš za takav sistem o kome govori Ticma.
Kako kažete da ste serviser predpostavljam da mi možete odgovoriti na pitanje: koliko kvaliteta vode utječe na mogućnost korištenje takvog (tj. open loop) sistema tj. dali obavezno izmjenjivač mora biti od bakar-nikal legure
ili može samo bakar.
Znači, dali voda na tim našim prostorima uz Savu ( i sam jesam uz nju) odgovara po svojoj PH vrijednosti i čistoći (željezne bakterije) i drugim parametrima (posebno s tako male dubine, ja je zovem "prva" voda) za ovakav tip pumpe?
Dali se koriste kakvi filteri?
Kakvim kemikalijama čistite kada se poslije određenog vremena na izmjenjivač nataloži mulj i ostale nečistoće drastično smanjujući učinkovitost (može izraz smanjujući "prenos topline")?

Pričajte malo o iskustvima, koji su načešći problemi, nažalost vrlo su rijetki tako dragocjeni primjerci kao Vi za održavanje ove teme aktivnijom :-))

Inače, odakle crpite ove gore podatke o hidrogeološkim značajkama za konkretan slučaj, dosta su korisni?
Imal gdje da se mogu skinuti ti podaci s neta, i imate li koji link o tim pumpama koje ugrađujete?

Hallo !
Bakarni izmjenjivaci se ne koriste, a za to ima vise razloga; u vodi ima uvijek sitnih cestica pijeska , koje prolaze kroz
filter (obavezno ugraditi),te sitne cestice mogu pojesti bakarni izmjenjivac.Ja uvijek ugradjujem VA izmjenjivac,
pa sam se rijesio problema zeljezo- mangan.Zeljezna bakterija moze da ozivi tek ako dodje do kontakta sa zrakom(kisik)
Znaci strogo zatvoren sistem.onda 1 mm naslage na izmjenjivacu je 7% gubitka.Skoro nikako ne dolazi do zaprljanja
jer zbob velike kolicine protoka vode je bunar cist.Izmjenjivac je intergriran u TP ,i to je kompektni sklop.Prvih mjesec dana
moze eventualno da dodje do nekih problema (da se zacepi filter zbon pijeska) inace toplotnu pumpu nije potrebno
odrzavati. Normalno rade 20 do 30 godina bez kvara. Odrzavanje je cista berba para,jer kad jednom TP radi onda tu nema vise nikakvi problema.Planiranje i izvodba se mora prepustiti profesionalcu. Istina da je malo takvih ljudi cak i ovdje u njemackoj, ali potreba za TP je sve veca i veca . Mi ovdje u njemackoj imamo rok isporuke 6-8 mjeseci.Nase balkanske zemlje nemaju ni jednog poduzetnika koji je pravi profesionalac.Imam uredjaje koji su ugradjeni 1970g i jos su u funkciji.
Naj idealnije je rijesenje sistem voda-voda.Netreba nikakva dozvola za busotinu, a i ekonomski je opravdano.COP je najbolji.
Podatke koje ja imam dostupne, za balkanske zemlje sam nabavio preko "visoki veza" . Zalosno je sto takvi podatci
nisu dostupni svakom. Mi smo se uvijek ponasali kao da smo prirodu naslijedili od nasih djedova , a ne iznajmili od nase djece.
Imam iskustvi sa nasim inzinjerima (vecinom) da im je lakse utjerati metar u dupe nego centimetar u glavu.
Ja upravi radim dokumentacije na nasem jeziku, i njih cu staviti da budu dostupne svima. Moze potrajati jos nekih 15 dana.
Ako imas hidrogeoloski pitanja za tvije mjesto , rado cu ti ih odgovoriti.
Bio si u pravu sa protokom vode na sat.
Pozdrav svima,
PS:sa Toplotnom pumpom ne da se samo stedi novac, nego i ekoloski svijet u svim razinama, a to ke kod globalnog
zatopljenja koje mi sada imamo nama zadnja sansa da svojoj djeci ostavimo bar malo sanse da oni mogu biti bolji od nas,

Jako ste me zaiteresovali za ugradnju toplotne pumpe, problem je ovde u Novom Sadu sto nisam nasao nikog da se razume u instalaciju, mnogi znaju za to i kazu nije problem ali kad se proba nesto konkretno dogovoriti okolisaju.
Da li se mora puno prepravljati sadasnja instalacija grejanja koja se sastoji od elektro kotla, pumpe, ekspanzione posude, razvoda na radijatore i jednan krug podnog grejana (u kupatilu) .
Da li se u kombinaciju sa toplotnom pumpom mogu prikljuciti i solarni kolektori, (imam 10,8 m2 na krovu) koji bi u trenucima suncanog vremena snabdevali TP sa toplom vodom?
Molim vas posaljite neku dokumentaciju koja bi pomogla u razmisljanju i laksem odlucivanju da ugradim takav sistem.
Pozdrav [email protected]

Pozdrav
Tvoj cjelokupni sistem ostaje.Prednost kod vas je sto monteri centralnog
grijanja neznaju proracunati potrebnu energiju za ze objekat i prostor, i
oni ugradjuju predimenzionirane radiatore,pa se moze sa nesto nizom
temp.raditi.Naravno izbacujes el.kotao i ugradjujes TP.
Potrebno je ugraditi jedan bafer (smanjiva se broj paljenja TP,i stvara ce
kapacitet pohrane energije, koja dolazi iz solarnog sistema) sa jednim
izmenjivacem za solarno.TP se pali kada solarno ne moze da liferuje dovoljno
topline.
Ako imas cjevaste kolektore , i ako su kako treba postavljeni oni mogu na
tem. od -20c (kod svijetlog dana) liferovato +130c.Ja preporucujem
kombinaciju TP-SOLARNO samo kod postojecih sistema, jer ako bi se postavio
kvalitetan novi sistem, a on je samo alternativni,
potrebno je mnogo novaca.Ako se usporedi da je TP glavni izvor Toplinske en.
trebace otprilike 30-40godina da bih se vratila investicija od solarnog
sistema.Mozes jos da napravis zaobilaznico preko bafera, u potrebnim
prostorijama izmjenis radiator, i stavis masinski izmenjivac topline -
hladnoce, mozes koristiti funkciju hladjenja.
Za svaku funkciju postoji potrebna sema, tu netreba izmisljati toplu vodu.
Dokumentacije ce biti za 15 dana.
Ako ti je ppotrebno ranije mogu ti nesto na fax steviti.
Ja inace kad planiram TP, prvo pogledam objekat.
prodajem TP, koju domaci monter pospaja po dobijenoj semi.Elektricar odradi
svoje.
Sve se to desava pod mojom kontrolom,
Ja onda ukljucujem TP, i dajem potrebna uputstv za upotrebu. TP moze da
popravi svaki ferotehnicar, normalno nema nikakvih problema.Ja sam dostupan
24h dnevno.
pozdrav

Pozdrav
Tvoj cjelokupni sistem ostaje.Prednost kod vas je sto monteri centralnog
grijanja neznaju proracunati potrebnu energiju za ze objekat i prostor, i
oni ugradjuju predimenzionirane radiatore,pa se moze sa nesto nizom
temp.raditi.Naravno izbacujes el.kotao i ugradjujes TP.
Potrebno je ugraditi jedan bafer (smanjiva se broj paljenja TP,i stvara ce
kapacitet pohrane energije, koja dolazi iz solarnog sistema) sa jednim
izmenjivacem za solarno.TP se pali kada solarno ne moze da liferuje dovoljno
topline.
Ako imas cjevaste kolektore , i ako su kako treba postavljeni oni mogu na
tem. od -20c (kod svijetlog dana) liferovato +130c.Ja preporucujem
kombinaciju TP-SOLARNO samo kod postojecih sistema, jer ako bi se postavio
kvalitetan novi sistem, a on je samo alternativni,
potrebno je mnogo novaca.Ako se usporedi da je TP glavni izvor Toplinske en.
trebace otprilike 30-40godina da bih se vratila investicija od solarnog
sistema.Mozes jos da napravis zaobilaznico preko bafera, u potrebnim
prostorijama izmjenis radiator, i stavis masinski izmenjivac topline -
hladnoce, mozes koristiti funkciju hladjenja.
Za svaku funkciju postoji potrebna sema, tu netreba izmisljati toplu vodu.
Dokumentacije ce biti za 15 dana.
Ako ti je ppotrebno ranije mogu ti nesto na fax steviti.
Ja inace kad planiram TP, prvo pogledam objekat.
prodajem TP, koju domaci monter pospaja po dobijenoj semi.Elektricar odradi
svoje.
Sve se to desava pod mojom kontrolom,
Ja onda ukljucujem TP, i dajem potrebna uputstv za upotrebu. TP moze da
popravi svaki ferotehnicar, normalno nema nikakvih problema.Ja sam dostupan
24h dnevno.
pozdrav

Da li vam je u planu skoriji dolazak u Novi Sad, ako je najbolje da se prvo pregleda objekat pa da se onda napravi proracun i spisak potrebnih delova da se sve poveze!

Pozdrav!
Pratim ovu temu, i niko još nije spomenuo šta se radi sa 12m3 ohlađene vode dnevno (mnogo je za zaliti baštu ), ali pretpostavljam da ide u kanalizaciju. Čuo sam da postoji mogućnost vraćanja u drugi bunar. Naime, koliko bi mi bila zgodna postavka pumpe na ovoj lokaciji pored Dunava (zbog podzemnih voda), tako vidim i problem sa ohlađenom vodom obzirom da nemamo kanalizaciju. Planira se u toku ove godine pa tek za 2008. mogu da planiram neke radove.
Inače kuća je pored nasipa i kad Dunav kod Novog Sada pređe 500-550 pojavljuju se podzemne vode. Letos kad je bilo 740 u dvorištu je bilo 20cm vode a čak su se pojavljivali „izvori” ispod temelja. Pitanje je: kako će se odraziti pumpanje desetak kubika vode dnevno na stabilnost kuće?
Pozdrav iz Novog Sada

Ako se koristi podzemna voda, ona je na odredjenoj dubini, i ima svoj smjer
kretanja . Recimo od istoka prema zapadu.Onda se mora kopati bunar na
istocnom djelu, a drugi bunar (ponor) na zapadnom dijelu. Obrnuto
bi tvoja kuca jednom bila na santi leda (sala).Smanjila bih se delta-teta i
vise nista od grijanja. Znaci bunar pa ponor i to sve nizvodno.Nigdje u
evropi nije dozvoljeno izbacivanje vode u kanalizaciju.Voda se placa
posebno, a kanalizacija posebno.Jedino mozda kod nas na balkanu je to
dozvoljeno. Pravilo "gdje nema tuzioca- nema ni sudije"
Svi vuci siti, sve ovce na broju, to neide nikad, Jedino ako vuci nisu
pojeli cobana.Salu na stranu.
Postoje razlicite toplotne pumpe :
voda-voda : COP= odlican (naj bolje rijesenje)
sole-voda : COP= vrlo dobar(potrebno ca 500m2zemlje)
Direktna expanzija- voda:COP odlican, velika ulaganja,
ili ca500 m2 zemlje.
zrak-voda: COP dobar. investicija kao i kod prve, godisnja potrosnja ca 150€
vise.
Znaci da za svakoga postoji mogucnost ugradnje.
Danas idem da ugradim jednu od novelana, voda -voda
jacina 50 KW.Vila od 850 m2, Potrebna en.27,3 KW,
ostala energija se trosi za otapanje snijega pri ulasku u garazu i kucu.
U njemackoj daje drzava bezkamatni kredit investitorima za ugradnju TP.
Ko pravi kucu, i od pocetka planira TP izadje ga jeftinije
nego grijanje na fosilno gorivo. Netreba dimljak,tankova, etc, a grije se ca
75% jeftinije

poslat cu ti dokunentaciju za koji dan u NS.

Ako se koristi podzemna voda, ona je na odredjenoj dubini, i ima svoj smjer
kretanja . Recimo od istoka prema zapadu.Onda se mora kopati bunar na
istocnom djelu, a drugi bunar (ponor) na zapadnom dijelu. Obrnuto
bi tvoja kuca jednom bila na santi leda (sala).Smanjila bih se delta-teta i
vise nista od grijanja. Znaci bunar pa ponor i to sve nizvodno.Nigdje u
evropi nije dozvoljeno izbacivanje vode u kanalizaciju.Voda se placa
posebno, a kanalizacija posebno.Jedino mozda kod nas na balkanu je to
dozvoljeno. Pravilo "gdje nema tuzioca- nema ni sudije"
Svi vuci siti, sve ovce na broju, to neide nikad, Jedino ako vuci nisu
pojeli cobana.Salu na stranu.
Postoje razlicite toplotne pumpe :
voda-voda : COP= odlican (naj bolje rijesenje)
sole-voda : COP= vrlo dobar(potrebno ca 500m2zemlje)
Direktna expanzija- voda:COP odlican, velika ulaganja,
ili ca500 m2 zemlje.
zrak-voda: COP dobar. investicija kao i kod prve, godisnja potrosnja ca 150€
vise.
Znaci da za svakoga postoji mogucnost ugradnje.
Danas idem da ugradim jednu od novelana, voda -voda
jacina 50 KW.Vila od 850 m2, Potrebna en.27,3 KW,
ostala energija se trosi za otapanje snijega pri ulasku u garazu i kucu.
U njemackoj daje drzava bezkamatni kredit investitorima za ugradnju TP.
Ko pravi kucu, i od pocetka planira TP izadje ga jeftinije
nego grijanje na fosilno gorivo. Netreba dimljak,tankova, etc, a grije se ca
75% jeftinije.

sve sto gtp mann gvorori, a vezano za zamjenu radijatorskog grijanja sa elektro kotlom, toplotnom pumpom
je i izvpdljivo pod uslovom da je u kuci insatliran dvocijevni sistem radijatorskog grijanja.

Mislim da nisi sasvim u pravu. I kod jednocevnog sistema je izvodljiv nakakav „bypass” za povezivanje sa toplotnom pumpom.

OK. ako tako mislis onda mi objasni kako je to moguce

Naravno neka bude argumentovano, dakle maseni protoci, precnici cijevi itd...

Volio bih to da vidim.

blackman je u pravu !
Kod jednocijevnog sistema, a isto kao i kod dvocijevnog sistema se ugradi obavezno überstromventil,kosta ca 30€
Ima funkciju da odrzava konstantan protok vode kroz TP. Samim tim se izbjegava sistanje vode u radiatorima, a i smanji se
koncentracija zraka u sistemu.

Uffffffffffff.... vratio sam se.

Hvala gtp mann na konkretnom odgovoru pošto nisam znao kako se šta konkretno zove od te opreme.

Ja imam dvocevni sistem na koji je povezan fasadni gasni kotao „JUNKERS” koji trenutno kao gorivo koristi plin (boce)
jer kod nas još nije prošao zemni gas. Kotao u sebi ima pumpu, eks.posudu (6l), gorionik sa izmenjivačem i još dosta
elektronike i sigurnosnih stvarčica.

Ako si imao iskustva sa ovim kotlovima, konkretno me zanima kako je moguće iskoristiti postojeću cirkulacionu pumpu,
jer je ona povezana na automatiku samog kotla, u suprotnom bi značilo da trebam nabaviti još jednu cirkulacionu pumpu.

O cemu mi pricamo ovdje ?

O prikljucenju toplotne pumpe na sistem radijatorskog grijanja, zadrzavajuci radijatore kao grejna tijela ?

I to u rezimu 45/40 pri dT=5C ?

O tome govorite ?

A ko je tako odmah recite.

I nek vam je sa srecom !

@gtp mann
Hvala na brzom odgovoru. Imao bih još pitanja, ali ću sačekati da okačiš dokumentaciju. Ako je to što prevodiš sa nemačkog dostupno možeš okačiti link.
Molio bih te za ubuduće uštedu na struji ako možeš izraziti u KWh mesto u evrima. Kod nas je to jako varijabilno sa cenom struje: zavisi od potrošnje (crvena, zelena, plava šarena tarifa), da li je brojilo dvotarifno (noćna-dnevna tarifa) itd.
Pozdrav!

@vlados
Pričam o varijanti da postojećem sistemu dodam i toplotnu pumpu kao osnovni izvor tople vode za grejanje,
a podizanje temperature vode na potrebnu za grejanje, dogrevanjem preko kotla.

_{[Ovu poruku je menjao blackman dana 07.03.2007. u 13:36 GMT+1]}

Kako se na to sve kaci i bojler za toplu vodu, da li je poseban, koji u sebi ima izmenjicas pa topla voda iz sistema prolazi kroz njega i tako zagreva potrosnu vodu ili ima neki drugi nacin?

i kolika je temperatura vode na povratu iz radijatora ?

Cilj je -> iskoristiti toplotnu pumpu za maksimalno podizanje temperature „fluida za radijatorsko grejanje”,
a po potrebi koristiti sve varijante „konvenconalnog” grejanja istog, podići na potrebnu
temperaturu (bilo za podno ili radijatorsko grejanje).

Mišljenja sam da za zagrevanje na temperaturu od 35-50⁰C treba mnogo više energije, nego što je potrebno
podići je na 80⁰.

Mene interesuje ušteda u ovom dT.

Bdw. u ovoj temi je čovek pomenuo da u određenim uslovima podiže temperaturu fluida na 50⁰.

Jednostavno pitanje trazi jednostavan odgovor.

Kolika je temperatura na povratu iz radijatora?

I sta kanite sa tom vodom ? Vratiti je u TP ?

A sa druge strane, pogledajte malo kolika je toplotna moc jednog clanka radijatora pri 45/40, zanci dT =5C.

Greska je u konceptu. O tome sam vec pisao.

Toliko od mene na ovu temu.

Pozdrav i sve najbolje!

Samo sistem zrak-voda preporucujem u bivalentnu funkciju.
To znaci kombinacija TP sa fosilnim grijanjem.
Ostalim sistemima nije potrebno i mogu da idu u monovalentnu funkciju, jer i sami mogu po potrebi dizati tem. 70C, sto je vise nego dovoljno.
Kome treba vise neka mjenja prozire i izolira kucu. Radiatori su sasvim dovoljni, i moraju biti proracunati kako treba,
proracun po DVGW EN255. Ko to nezna ne treba da postavlja ni logorsku vatru, a pogotovu ne grijanje.
Ljudi kvalitet nikada nije skup. isao sam 20tak puta raditi iz njemacke u bosnu i hrvacku, posavjetovao sam musterije profesionalno, napravio kompletan sistem sa puno manje matriala, Naravno kvalitetnijeg i sto je najvaznije za trecinu vremena. Svi kazu da im je to cak jeftinije, a nisu morali da se plase "drzi vodu dok maistori odu"
Mogu reci vlados da 45/40 nije dT.
dT je razlika u temperaturama ulaz- izlaz iz potrosaca.
ticmi sam rekao da sada trosi nesto manje od 1000€ godisnje, dali to stima?

da li je razlog jezik ili "nesto drugo" ali ja i vi se ocigledno ne razumijemo

A taj materijal kad prevedete, volio bih da okacite na nekom serveru, javno dostupnom pa da se "upoznam" sa tom revolucionarnom tehnikom u termotehnici.

A za pocetak nam navedite tip i proizvodjaca takve toplotne pumpe koja moze zagrijati vodu do 70C.
Ja se vec izvjesno vrijeme bavim termotehnikom i neka bude na moju sramotu, ali takvo nesto nisam cuo (?).

Gasne apsorbcione TP mogu zagrijati vodu do 60C, zato sam i posatvio pitanje o tome da li imate iskustva sa njima, ali sa obzirom na ovo sto sam procitao, zaboravite da sam vas ista pitao.

Mislim da se ovdje suvise uopsteno razgovara, i ako neko tvrdi da nesto moze (ugradnja TP na jednocijevni sistem grijanja) neka to i dokaze.
Kao sto je bilo jedno od mojih prethodnih pitanja. Dakle ajde postavimo problem, definisimo rezim rada,(to famozno dT) oderdimo se koji cemo sistem izabrati (neki postojeci) dakle imao cjevovod koji se ne mijenja , izracunajmo potrebne protoke, da vidimo brzine u cjevovodu, pad pritiska, dobre (ako ih ima) i lose strane i komantarisemo.

Mislim da ovdje, nema argumentovane rasprave, vec samo uopstene price, koja se zove "mlacenje prazne slame"

Da, i jos nesto u EU je vazeca norma za proracun toplotnih gubitaka EN 12831 (koju su usvojili u Hrvaskoj i Sloveniji) dok se pomenuta norma odnosi na:

DVGW W 255:1996-06 Important advices for water suppliers in cases of emergency caused by radioactive substances

i da zakljucim citatom:

Naravni da je razlog nesto drugo!! A mi se dobro razumijemo!!!
Ja se bavim termodinamikom vec 22g. I moje znanje se temelji na najnovijim iskustvima.
Ovo nije profesionalna stranica, ovdje se sastaju Termodinamicki laici koji zele nesto da nauce,jer drugo gdje
ocito nemaju mogucnosti, i nije uljudno da se kaze da je to mlacenje prazne slame,jer vjerujem da vecina od njih
zna vise od tebe.Sama cinjenica da oni priznaju svoje neznanje iz termodinamike postavlja ih u bolji polozaj od tebe,
jer znaju da neznaju pa uce.Ti imas neko staro iskustvo, i nisi spreman da ucis nesto novo.
Vec sam rekao da je nekim ljudima lakse utjerati matar u dupe nego zentimetar u glavu.
Ja nemam namjeru da te vredjam, ovo ti samo kazem da bih ohrabrio druge da nesto nauce.
Otvori www.aros-umwelttechnik.de
Onda otvori "Unsere Produkte", pa onda otvori "aros standard monoblock" To je sistem Zrak-Voda koji postize
temperaturu do 70c. i funkcionira do -20c. vanjske temperature.
Procitaj te podatke o TP, i znati ces koliko sam znas.
tu ces naci i pomenuti EN.
Kao iskusni termodinamicar pono koristis rijec "mislim"
Misljenje je odraz neznanja.
Za sve druge:Postavljajte pitanja, ma koliko ona bila za nekog nesmislena ja cu odgovoriti na svako.
Ja se izvinjavam ako sam koga uvrijedio

Sto se tice karakteristika TP, moram priznati, zapanjujuci podaci!
Vidim da je namjena iskljucivo grijanje. Ja zivim u CG i kod nas se iskljucivo ugradjuju TP sa mogucnoscu reverzije ciklusa (hladjenje/grijanje).
I vidim da isti proizvodjac ima u svom programu takve uredjaje cije su karakteristike kao vecine ostalih proizvodjaca.
OKo EN norme je sve jasno ne racunaju se toplotni dobici po njoj a to bi morali znati.

Ono sto bi bilo interesantno je saznati cijene opreme.
Ovo oko znanja, iskustava, metra u dupe i ostalih rijeci upucenih licno meni, ne zelim komentarisati.








<sub>[Ovu poruku je menjao vlados dana 08.03.2007. u 12:18 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao vlados dana 08.03.2007. u 12:18 GMT+1]</sub>

Ja sam sutra u berlinu da dogovorim exportnu cijenu.
Importirati mogu samo dobro kvalitetni profesionalci.
Svaki pocetak je tezak. TP do +55c imaju odlicne karakteristike. a naravno mogu i hladiti.
+55 je sasvim dovoljno i za radiatorski sistem (postaviti 30% vece radiatore, ako to vec nisu).
Ja mislim da cu uspjeti dogovoriti cijenu 50-60% jeftinije od vismana i drugi kvalitetni uredjaja.
http://www.dimplex.de/download...04_wi40-90c_dim-2004-05-03.pdf
pogledaj hidraulicne seme u montageanweisung. tu se nalaze skoro sve potrebne mogucnosti.
Pozdrav!!
Ono u prikljucku nije misljeno na tebe, nego samo na one koji misle da su pametniji od drugi.
Svi mi ucimo citav zivot, i opet odapnemo glupi!!!!

http://www.dimplex.de/nc/downl...pen/heizungs-waermepumpen.html
ona gore adresa je za odredjeni uredjaj. A ova za sve druge.
Ticma koliko trosis struje???

Sada mi je zao sto nisam posao NA IKK u Frankfurtu, mada je moj dir. tamo i vec sam mu poslao podatke koje proizvodjace bi trebao da potrazi i uspostavi kontakte.

Samo se plasim visoke cijene opreme i relativno malo trziste bile limitirajuci faktor za neku ozbiljniju saradnju na tom polju.

Ja sam zainteresovan za Wärmepumpe mit passiver Kühlung sto bi bilo primjenjivo za podneblje u kojem ja zivim.

ja sam danas bio u Berlinu. Badava sam vozio 1300 km. I meni bi bilo bolje da sam otisao u Frankfurt.
Moji partneri FA; MARK su tamo.
Ovi u berlinu su dobili nove TP, nisu nizasto. Tehnicki mogu proci, ali je izvedba katastrofa.
Kuciste od lakiranog zeljeznog lima ze vanjsku montazu.
Los IP faktor elektricni djelova, fale ozracivaci u sistemu itd.
Pravi su dedeerci.
Normalno imam sve adrese od svih proizvodjaca TP u EU.
Ako ti trebaju Exportni kontakti mogu ti iste poslati.
jesili pogledao hideaulicne seme?

imal zivih?da li neko zna nesto o TP vazduh-voda i da li je ugradnja jednostavnija(jeftinija)?

@gtp mann

Pogledao sam cijeli proizvodni program na dimplex.de i zaista izgleda jako impresivno.

Hvala na ponudjenoj pomoci oko kontakata rpoizvodjaca TP u EU, trenutno imamo potpisane ugovore o distribuciji opreme od raznih prozvodjaca, ciji su ofisi uglavnom u Austriji (DAIKIN, YORK, GEA) i prilicno uspjesnu saradnju sa dosta firmi iz Italije i Grcke.

Pogledao sam i ja sajt dimplex.de ima svega, ali bas ne razumem mnogo nemacki, ima previse modela, ako moze samo link do toplotnih pumpi koje koriste podzemne vode i koriste radijatorski sistem za grejanje.

Gtp mann jesil napravio dokumentacije, prošlo je 15 dana :)

Ticma ti ne reče čovjeku koliko trošiš struje, imal tko kakvih novosti?

Malo je komplikovano, dvojna je kuca sa zeninim roditeljima, mi smo na spratu ali placamo i njima struju (jedno brojilo), oni loze a mi na struju

Ej narode !! pa nemojte praviti toplotne pumpe. Moja VTC 12 "trune" u Subotici vec 10 godina, ne koristi se, je li neko zainteresovan ?

Ako moze za neupucene sta je VTC 12

Za Ticmu:
VTC 12 je toplotna pumpa sa ovim karakteristikama:



Tip : voda - voda
Napon : 3x380V
Snaga kompresora: oko 3.3 kw
Grejna snaga :oko 12 kw
Freon : R-12 ( malo zastareo tip, sada se koristi R-134a )
Koristio sam je oko 5 grejnih sezona sezona
Proizvod : LTH Skofja Loka

U Subotici ih ima bar 7, 8 komada u upotrebi

Najpogodnije je da se koristi sa podnim grejanjem
Ako ima jos pitanja samo napred, nema problema, rado cu odgovoriti...
Inace sada sam usred istog projekta ovde u Kanadi. Toplotnu pumpu sa kupio, bunar je izbusen ( puno vode :)
pa se nadam da ce sledeca grejna sezona biti: toplotna pumpa + podno grejanje )

PS Pozdrav za Roberta Obradovica iz toplane Subotica. Robert javi se...
Mile

Pozdrav Mile!

Evo i mene na forumu do sada sam bio samo posmatrac red je da se i ja ukljucim.
Drago mi je da smo u kontaktu uvek sam dostupan na e-mail:

Puno Vas pozdravljmo !



P.S.
Hvala gtp mann-u za savet o kretanju podzemnih voda Istok-Zapad do sada
nisam obracao paznju kod prikljucivanja TP kod sledeceg objekta pokusacu da ispostujem
smer. Inace u Subotici postoji problem oko kolicene vode u nekim slojevima tako da svaki
"litar" dobro dosao

Naravno pitanja ima gomilu, problem je sto je to kod nas jos nepoznata oblast pa nemamo koga ni pitati . Naravno sto vise cujem vidim da sve manje znam. Jedan problem je sto imam postojecu instalaciju sa radijatorima i elektro kotlom, e sad koliko je isplativo montirati toplotnu pumpu na takav sistem jer se uvek pravi kombinacija toplotna pumpa – podno grejanje zbog malih ulaznih temperatura. I jos jedno pitanje vezano za podzemnu vodu, imam iskopan bunar, odnosno samo cevi, do 15 m dubine, kojima crpim vodu sa pumpom i sluzi za zalivanje baste. Da li se to moze koristiti i kakve se pumpe koriste za snabdevanje vode u TP.

Kao sto rekoh , samo planiranje od pocetka geadnje moze da ima idealni COP. Sve ostalo je povezano sa gubitcima(koji nisu tako veliki).Vecina kvalitetni TP ima u svom upravnjacu salter N-R, koji se prebaciva po potrebi.N- je novogradnja , a R-renoviranje.Radiatori su takodje prikladni za TP. Mogu se koristiti i ventilatorski konvektori kojima nije potrebna velika temperatura, dovoljno 40c°, a sa kojima se moze i ljeti hladiti. Tvoj bunar je sasvin dovoljan.
Ticma ti si ko nevjerni Toma.Nema cega da se plasis.Konvaktore mozes da dobijes u srbiji, i vrlo su povoljni.Mogu da ti dam adresu uvoznika sabiana iz italije . Taj uvoznik ima i TP iz svoje proizvodnje voda- voda koje su jako kvalitetne, a imaju i pristojnu cijenu. Odluci se za nesto. Sad ce i ljeto koje ce biti jako vruce , a sa tim sistemom mozes i hladiti.
Dokumentaciju sam zavrsio, imao sam puno posla . uskoro ce biti dostupna.
pozdrav svima

Odluci se za nesto, e to je ono, samo za to sam i trazio savet, sta mi je sve potrebno. Kupicu vec jednom i mene nervira koliko vremena trazim, ali jednostavno ne znam sta sve treba. Kolika TP, koja, koje pumpe, da li prikljuciti na radijatore i plus dva konvektora da moze i da hladi, ako je uposte moguca takva kombinacija. Nadam se da cemo nesto vise saznati iz tog uputstva.

Izrada projekta je resenje.

Sastavis projektni zadatak i dobijes sve sto ti je potrebno.

Mansarda, odnosno sprat u kuci od 120 m2, dimenzije 14x9 visina zida 1,5m gde pocinje krov, a najveca visina 2,7m, znaci ima kosina u sobama.Izolacija- zidovi siporex 25 cm + presovana trska 5 cm, malterisano, fasada. Kosina krova- presovana trska 5 cm, tervol 5 cm, daska, alu folija, terpapir, crep. Iznutra jedan deo oblozen lamperijom a jedan gipsanim plocama. Sadasnje grejanje eletro kotao 18 KW, alu radijatori sa jednocevnim sistemom, cevi polozene u pod. Ima cetiri voda (kruga) na razvodu, tri idu na radijatore a jedan na podno grejanje u kupatilu. Da li je to dovoljno podataka ili treba jos?
Jos podatak da u poslednje tri godine nije bilo potrebe ukljucivati vise od jednog grejaca (6KW) i temperatura vode nije prelazila 50 stepeni

Tu je sve jasno. Objekat je dobro izoliran .mi tu obracunavamo 50w m2, sto
potvrdjuje i tvoja potrosnja od 6KW. Vlados je potpuno u pravu. Ne radi se o
peci na drva, nego o necemu sto ce da te grije i hladi sledeci 30 godina, i
zato je potreban idejni i izvodbeni projekat.
Sto je vlados spominjao (pasivno hladjenje) je super stvar, a ne trosi skoro
nista.Pogledaj ove podatke nisam jos zavrsio, i bez smijeha, ja nisam dolje
pohadjao skolu.

//edit -> attachment je prikacen par poruka nize

_{[Ovu poruku je menjao McKracken dana 20.04.2007. u 15:49 GMT+1]}

@gtp mann

Ne možeš prikačiti fajl odgovorom na mailing listu. Moraš to uraditi ručno sa sajta.


Moja pumpa je skoro gotova. Doduše ne može se koristiti za zagrevanje čitavih prostorija već samo potrošne vode u bojleru, ali i ovako sam njom zadovoljan.

Možete je videti na

http://www.ptt.yu/korisnici/t/r/trifunov/T/Toplotna_pumpa.htm

Hvala gtp mann na uputstvu, prikaceno je dole!

Evo i zanimljivo graficko objasnjenje rada toplotne pumpe
http://www.dimplex.de/fileadmi...ds/animationen/waermepumpe.exe
velicina 1,5 MB
i za reverzibilni model
http://www.dimplex.de/fileadmi...ownloads/animationen/revwp.exe
velicina 1,6 MB

I jedno pitanje. Da li mogu da greju i hlade svi tipovi TP ili mora da je posebno naglaseno da sluzi i za hladjenje? Da li samo reverzibilne mogu i da hlade?

Doslo toplije vreme i odmah niko vise ne razmislja o grejanju...




Ali, posto smo u fazi izgradnje, moram nesto da pitam...


Naime, pravim farmu pilica povrsine 120m2 iznad koje ce se nalaziti stambena jedinica, priblizno iste kvadrature...

Ideja je sledeca:
posto pilici proizvode toplotu, naime temp u objektu u toku tova zna da dostigne i 35 stepeni zimi, te je neophodno hladjenje, kako iskoristiti tu toplotu za grejanje prostora iznad?

Moze li nekim aluminijumskim "kolektorima" ( nasao par na otpadu, od starih prozorskih klima ) oduzeti toplota terajuci ventilatorom vruc vazduh kroz njih i na taj nacin zagrevati neku tecnost i tako dobijenu toplotu, koju bih dalje, nekom toplotnom pumpom, dizao na nekih 50-tak stepeni sto je, pretpostavljam, dovoljno za sistem podnog grejanja...

Moze li to po sistemu DIY ili toplotna pumpa mora da se kupi?

Znam da je sigurno BOLJE kupiti nego praviti, ali u obzir bih uzeo i krajnju cenu toplotne pumpe, kao i zadovoljstvo da nesto radi zahvaljujuci umesnosti tvojih ruku...

Naravno, izolacija, oba objekta se podrazumeva...

Unapred se zahvaljujem...

Kupio sam solarni kolektor sa vakumskim cevima 2 kvadratna metra sa bojlerom od 140l (400EUR) sad za leto je super za toplu vodu, ali kako to da iskoristim zimi, za grejanje kuce. Ako ce temperatura vode biti oko 20C kako da povezem toplotnu pumpu na sistem, i koju bi ste predlozili ?

malo je off topic ali me interesuje gde si nabavio vakuumski solarni kolektor i da li je pomenuta cena samo za kolektor ili i za bojler?

inace vakuumski solarni kolektor se moze koristiti i zimi za toplu vodu, postoje dva nacina:
1. da se koristi fluid koji ima dobre radne karakteristike od -20 to +200 ......
2. da se koristi nacin DRAIN BACK - to je u sustini jedan otvoreni sistem koji ima mali rezervoar u grejanom ambijentu (podrum, ostava...) i kad diferencijalni termostat iskljuci pumpu jednostavno fluid iztece iz kolektora i cevi u taj mali rezervoar. ->Google

>Ako ce temperatura vode biti oko 20C...
gde ce biti temperatura 20C?

Zajedno sa bojlerom od 140l, sve zajedno stoji na postolju.
Kupljeno u Kraljevu: e-mail:[email protected]

Prema prici trebalo bi da zimi temperatura vode u bojleru dostigne 20C samo na osnovu solarne energije :) verovatno gresim

_{[Ovu poruku je menjao digikv dana 19.07.2007. u 13:22 GMT+1]}

Bavim se frigo tehnikom i planiram da napravim kvalitetan sistem za grejanje i hladjenje
planiram da iskoristim spoljasnju jedinicu 18 btu housel i da umesto vazdusnog izmenjivaca napravim izmenjivac u zemlji na dubini od 2 metra
sistem bi preko izmenjivaca freon voda spojio sa postojecim grejanjem,a u slucaju kada je potrebno hladjenje postavio bih jednu unutrasnju jedinicu od 24 btu i stavio bih je na naj visu tacku kuce tako da moze celu kucu da ohladi.
naravno stavio bi jedan ventil koji odvaja grejanje od hladjenja.
kada koristimo kompresor od 18 btu pozeljno je da unutrasnja jedinica bude barem 24 btu jer bi se od 18 btu zamrznula zbog velikog koeficijenta iskoriscenja koji se postize sa izmenjivacem u zemlji

naj bolja kombinacija je da leti grejemo vodu u bazenu a hladimo kucu ili zimi grejemo kucu i imamo umesto bazena klizaliste hi hi hi

Imam bunar koji je dubo 14m, a nivo vode je 7m. Temperatura vode je oko 12 stepeni. Da li moram da napravim novu busotinu za vodu koju vracam ili je mogu vracati u postojeci bunar?

Kada bi vraćao vodu u isti bunar ubrzo bi se voda razladila i smanjio bi se efekat. najbolje je iskopati novi ali se mora paziti kako ide tok podzemnih voda da se kopa nizvodno!

Pa mogao bi pokušat ali onda (za slučaj grijanja) vučeš vodu s površine a vraćaš je na dnu bunara na 13,5metara.
Uglavnom napravi eksperiment pa javi, ali sumljam da bi za neku veću snagu sistem funkcionirao bojim se da nebi zaledio bunar. Uglavnom probaj ništa te ne košta. Možeš recimo (za eksperiment) staviš grijač od 5KW i da preko njega cirkuliše voda i mjeriš za koliko će se temp. u bunaru povećati. Ako je povećanje veće od 10°C znači da nećeš moći s 5KW jer je ka uzmeš tu tvoju vodu od 12°C ohladit ćeš je na ispod 2°C pa bi se mogao zamrznut bunar.

Nemoj da te zbunjuje što sam ti dao u eksperimentu da griješ vodu jer nije važno grijao ti nju ili hladio važno je da utvrdiš koliko možeš postići najveći delta T za određenu snagu.

Ali ipak najbolje rješenje bi bilo da imaš još jedan bunar (ili bušotinu) udaljen/u makar 10 metara gdje bi dobio puno bolje
rezultate.




_{[Ovu poruku je menjao mdj300B dana 02.08.2007. u 07:51 GMT+1]}

Čekaj, jesil mislio ovo pravit samo za hlađenje po ljeti ili i za grijanje po zimi?

Reko i ja da se javim i priupitam nesto vezano za toplotne pumpe.

Upravo zavrsavam projekat kuce i zelja mi je da ugradim toplotnu pumpu.
Projekat toplotne pumpe i podnog grejanje radi mi gosp. Vlahovic iz Novog Sada.
Radi si o toplotnoj pumpi vazduh-vozda i o kuci grejne povrsine 230m^2.

Nekoliko pitanja za profesionalce.

1.
Izneseni su podaci da je potrebno oko max. 12 m^3 vode.
Zanimam me sta uraditi sa tom vodom posto sam cuo da je kisela i da ne moze da se koristi?
Kako su Nemci resili taj problem?---pitanje za gtp mann
Voleo bih da iskoristim tu vodu ako je moguce.

2.

Posetio sam stranicu http://www.aros-umwelttechnik.de/ i vidim da ove pumpe rade do -15°c.
Da li rade kada se pojavi mraz i inje? Da li je zbog toga potrebno jos jedna rezervna varijanta grejanja?


3.

Pitanje za gtp mann posto je radio jednu kucu u Bosni i od prlike zna kolike su cene struje i vode u Bosni.

Da li za moju buducu kucu grejne povrsine 23 m^2 mogu racunati troskove oko 300 eura za struju i 150 eura za vodu?

4.
Kucu bih pravio u Vojvodini i to i blizini Beograd u mesto St.Banovci.
Pitanje za gtp mann posto vidim da covek ima veliko iskustvo sa toplotnim pumpama.

Da li je moguce ovde instalirati pumpu voda-voda?(Posto si spomenuo da imas neke poverljive podatke za teren u Srbiji)
Da li je njena ugradnja skuplja?
Da li je po tvom misljnju to najbolja varijanta sto se toplotnih pumpi tice?

Cuo sam da se voda ovde nalazi na oko 20 m dubine ali ne znam da li su potrebne dozvolje za "busenje "?


Hvala svim dobronamernim ljudima na odgovrima i veliki pozdrav iz Svajcrske
Sale

Da odgovorim na ono sto znam, nije potrebna dozvola za busenje i crpljenje vode.
I nije mi jasno oko troskova sto predvidjate za vodu od 150 eura, ta voda od koje se uzima toplota se crpi iz dubine i troskovi bi osim samog busenja bili samo za struju koja trosi puma za crpljenje vode!!
Sto se dubine podzemnih voda tice, poznato je da u Vojvodini ima na maloj dubini. U N. Sadu se voda nalazi vec na 8 m, a u Banovcima bi se trebalo raspitati od mestana koji zalivaju njive gde su nasli vodu!
Za Vlahovica sam cuo da se dugo bavi tim poslom i da je dobar strucnjak!

Za saleta_ch


Vodu iz bunara sa 20m ne bih ti preporucio da koristis za kucne potrebe makar se radilo i o teh. vodi ustvari problem bi nastao ako u blizini neko ima septicku jamu ili slicno. O kvalitetu vode najbolje da se raspitas od lokalnih bunardzija ja koristim bez problema po zdravlje vodu sa 40 -45 m ovde u Subotici jedini problem je veca kolicina gvozdja.
Sistem voda-voda je daleko isplatljivi sto se tice ulozeno - dobijeno COP po meni nego vazduh-voda.
Samo budi racionalan i misli na buducnost nemoj vodu da bacas u kanalizaciju vec vrati u drugi bunar.
Ako budes busio bunar busi ga na dubinu od oko 45m tep ovih voda je od 12 - 14 C vrlo povoljno za toplotnu pumpu

Interesuje me toplotna pumpa za grijanje( sa bojlerom za toplu vodu ) i hladenje objekata otprilike 600 m2.Moguce samo vertikalno dubinsko (kolika bi morala biti dubina busenja?)postavljanje cjevi u zemlju.Dolazi u obzir samo fan-coil sistem razmjene toplote u prostorijama.Ako ima neko ideju ko prizvodi i postavlja takve sisteme i koliki bi bili troskovi.Pozdrav

Pozdrav svima!!!!!!!!!!!!!!
Za sale_ch1
Bitna je izdasnost bunara, a ne kubikaza. Naj isplativiji sistem je voda-voda.
Ako je voda kemijski i bakterijalno ispravna iz bunara ona se ne mjenja pri izlazu iz TP.
TP imaju na sebi ugradjene otopljivace. Sto znaci da nemas problema do -20C°.
Bio sam u firmi Arovs umvelttechnik . Njihove pumpe funkcioniraju ali su lose sastavnjene,
ja ih nebih nikome preporucio.
Bio sam u bosni na sajmu (ZEPS)sa mojim proizvodom, interesi su veliki. Upravo ugradjujem dva komada u Zepcu,
Sledeci prijekt je jedan u zavidovicima, pa onda sest komada u bihacu itd.

Bio bih vam veoma zahvalan ako mi mozete pomoci oko iznalazenja odgovarajuceg resenja za grijanje objekta koji sam izgradio kod Kiseljaka!
Kuca se sastoji od prizemlja ca. 160 m2 + prvi sprat 100 m2 i potkrovlje 60 m2,
Oko imanja protice rijeka Lepenica i od kuce je udaljena 30 m. u tehnickoj prostoriji pored kuce je instalirana pumpa koja na ljeto treba da puni bazen za kupanje, koja je opremljena odgovarajucim pjescanim filterom. S obzirom da se bazen puni vodom samo jednom godisnje, pumpa bi se mogla koristiti za snadbijevanje TP odgovarajucom koliocinom vode iz rijeke.
Upravo se sada vrsi mjerenje temperature vode u rijeci, a predpostavljam da je najniza temperatura zimi 7-8 stepeni!
Pod hitno moram iznaci adekvatno resenje jer trenutno nemam alternativnog izvora grijanja!
Safet

Čitam sta ste pisali o TP ali mene interesuje sistem vazduh -voda.Dogodine hoću da radim etažno grejanje i zelim da se informišem da bih izbegao greske.Živim u Aranđelovcu gde su zime jake .Kuća je povr 170m2,visina prostorija je 3m.Debljina zidova je 36cm.Pored moje kuće je prošao gas ali priključak kosta 1000e a kotao 900e.Komšije kukaju ko ranjenici zbog računa za gas.Primer kuća 160m2 mesečni račun za gas 120-130e.Ko može da pomogne sa savetom nek se javi.

Prvo trebas da provjeris opcije voda-voda,sole-voda,direktna ekspanzija-voda, pa da se onda odlucis
za zrak-voda. Jako je vazan kvalitet prozora K-vrijednosti. Kvalitet zida.Izoliranost krova.ITD
Za kvalitetan objekt tih dimenzija ,potrebno je ca. 220€ u godini za grijanjnje i pripremu tople vode.
Ako uzmes zrak voda , onda si na nekih 400€ godisnje.

Hvala ti na odgovoru gtp.Nisam razumeo deo 220-400evra godisnje za troskove grejanja.To je jeftino i lepo zvuci.Sto se tice opcije sole- voda tu si potpuno u pravu.Moja kuca se proteze u pravcu istok -zapad tako da mi je nekih 70m2 krova okrenuto ka jugu.Mada ne znam koliko je m2 sol.panela potrebno da bih se grejao i koliko ta investicija kosta,i sta je sve od opreme potrebno da bi se to realizovalo.Izolaciju nemam,stolariji treba dobro dihtovanje,kuca je 39.godiste.otvori na prostorijama su od 3 do 6m2 a po proracunu za etazno grejanje na cvrsto gorivo treba mi kotao od 36 kw.A sto se tice gasnog kotla ubedjivali su me da je dovoljan kotao od 28kw,navodno zbog boljeg toplotnog iskoriscenja!?Ako mozes molim te pojasni mi.Hvala

<sub>[Ovu poruku je menjao zivotadj dana 21.11.2007. u 13:48 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zivotadj dana 21.11.2007. u 13:50 GMT+1]</sub>

Hmmmmmmmmmmm da li je neko zaista ucelo napravio i instalirao postrojenje o kome je u predhodnim postovima(pa i godinama)bilo govora?Da li ste koristili strucnu literaturu iz termodinamike,grejanja,klimatizacije i prenosa toplote,da biste napravili toplotnu pumpu ili ste se mahom oslanjali na neka prakticna iskustva i neka znanja stecena u toku rada?Da li imate ceo proracun i tehnicku dokumentaciju ili.........Poceo bih da se i sam bavim tom tematikom pa bih voleo da budem sto upuceniji.

Jesam ja. Nazalost, crkla je nakon sto su mi braca podesila tajmer na neprekidan rad. Neposredno pre kvara pipnuo sam donju stranu bojlera. Bila je vrela. U isparivacu se uspeo cak stvoriti led.
E sada! Nisam je bas koristio za grejanje stana vec vode u bojleru, ali dok je radila radila je sasvim dobro. Imas njen opis na mom sajtu.

Da..........hmm bio sam na tvom sajtu Stojane i odusevio sam se zaista svaka ti cast postavio si zaista sve same dobre,korisne i prakticne stvari.Ja sam malo lutao ali sam odlucio da upravo princip rada toplotne pumpe uzmem za temu diplomskog rada sad jos samo razmisljam kom predmetu da pripadne dali temodinamici ili termoprocesnim uredjajima 1 ili 2.......ili iz grejanja i klimatizacije ali to je vec nesto drugo .Zanima me da li imas proracun po kom si radio,i da li imas tehnicku dokumentaciju tj crteze,dijagrame itd.I da sad jedno pitanje posto cu uskoro i ja da pocnem sa pravljenjem iste zbog cega su ti namestili taj radni rezim da ti je stalno ukljuceno?I da hoces li je popravljati i imas li nameru da prosirujes postrojenje tj da je prilagodis i ya grejanje neke manje sobe recimo?Ovde sam procitao dosta o tome kako je najbolje prikljuciti toplotnu pumpu na sistem podnog grejanja,ali sam danas upravo procitao na internetu da se vrlo efikasno moze prikljuciti i na sistem radijatorskog grejanja samo sto je potrebno postaviti vece radijatore.Hmmmmmmm skinuo sam ovih dana gomilu materijala sa interneta o toplotnim pumpama ivoleo bih da ih ovde okacim ali to jos nisam ukapirao.Da li si razmisljao da ``ukombinujes`` toplotnu pumpu sa solarnim kolektorom posto sam na tvom sajtu video dosta i o ovoj vrsti energije a i procitao sam da je ta kombinacija najbolja?

Stavi pod termodinamiku ili grejanje i klimatizaciju. Ipak se termoprocesna tehnika moze odnositi i na razne druge stvari. Prvenstveno tu mislim na kontrolu temperature što podrazumeva njeno merenje. Toplotna pumpa tu ne spada.

Proracun nemam. Jedina literatura bio mi je SAM. Želeo sam i sam još odavno to napraviti, ali nikako da nađem odgovarajuću literaturu. Onda sam se iznervirao i krenuo tako peške. Da sam samo ranije krenuo!

Ako bi vec i sam pravio, preporucio bih ti par stvari:

1. Uzmi što veći kondenzator. Iako je moj od 6, preporucio bih ti bar 9m dužine cevi.

2. Umesto isparivača iz frižidera probaj da nađeš kondenzator sa neke stare hladnjače, zajedno sa pripadajučim ventilatorom. Obično se nalaze neposredno do kompresora i izgledaju kao hladnjak automobila. Zbog mnogo boljeg prenosa toplote (zbog većeg orebrenja) prikupiće više toplotne energije. Jedino bi sa njim mogao možda imati problema prilikom čišćenja. Između limova je skoro nemoguće prići. Jedino mlazom vode ili vazduha pod pritiskom. Nisam gledao, ali možda bi i neki fabrički hladnjak sa automobila mogao da se iskoristi za ovu namenu.

3. Lemi kondenzator srebrom.

4. Ako praviš toplotnu pumpu većeg kapaciteta, probaj da nabaviš kompresor sa klima uređaja. Njima ne bi trebalo da smeta neprekidan rad.

5. Povedi računa o rasporedu elemenata prilikom montaže. Topao vazduh se kreće nagore, i zato sam ga ja odatle i uzimao. Kasnije mi je pala na pamet ideja da bih mogao kompresor postaviti iznad isparivača, pa bih tako dobio njegovo još bolje grejanje, jer bi deo toplotne energije uzimao upravo sa zagrejanog kompresora. Kompresor se inače pri normalnom radu može zagrejati sasvim solidno. Moja subjektivna procena je negde do 90 stepeni.

Tajmer sam stavio za povremeno uključenje i isključenje kompresora upravo da bih mu sprečio neprekidan rad. Medjutim, moja braća (7 razred osnovne) pritisnuše na njemu jedno dugme, i on ostavi kompresor uključen CELE 2 NEDELJE. Za takav rad kompresor ipak nije predviđen. Sada žalim što nisam ostavio originalni termostat bojlera. Dovoljno bi bilo podesiti ga na nižu temperaturu i ne bih imao (skoro) nikakvih problema. Dok sam rešio da napravim digitalni termostat, toplotna pumpa ode.

Popraviću je tek nakon što završim taj termostat.

Grejanje sobe ne planiram, bar dok prethodno tu sobu ne obložim stiroporom. Kako je stambena zgrada u pitanju, obložio bih je iznutra. Medjutim, upotrebljeni kompresor jednostavno ne bi mogao mnogo da je zagreje. Mislim da bi mi za jednu sobu bi mi trebala ulazna (električna) snaga od bar 500W, i naravno ikakav izvor toplote.

Podno ili radijatorsko grejanje, sve je to isto. Mana mu je (po meni) sto je za manje prostorije (jednu sobu na primer) potrebno uvesti dodatne gubitke toplote prilikom prelaska toplotne energije sa kondenzatora na vodu u izmenjivaču toplote. Mislim da bi za manje sisteme daleko praktičnije i jeftinije bilo grejati vazduh direktno ventilatorom i kondenzatorom u obliku hladnjaka automobila. Ja nemam ni imam podno ni radijatorsko grejanje.

Da obrazložim ovo: Direktnim prenosom toplote ne bi imao nikakve dodatne gubitke. Toplota bi se prenosila sa kondenzatora direktno u vazduh. Preko radijatorskog ili podnog grejanja (iako je daleko praktičnije zbog manje buke), imao bi gubitke pri prenosu toplote sa kondenzatora na vodu, i zatim sa vode na spoljni vazduh preko radijatora.

Kombinacija toplotne pumpe sa solarnim kolektorima je svakako najbolje moguće rešenje. Možda bi jedini problem bio sneg koji može napadati preko kolektora. Najpraktičnije bi tu bilo izložiti isparivač direktno sunčevim zracima zbog što manjih gubitaka u izmenjivačima toplote. Nažalost, kao što rekoh ja sam u stambenoj zgradi. Meni ostaje jedino uzimanje toplote iz kuhinje (sa smederevca) ili iz spoljnog vazduha.

Za opis "kačenja" fajlova na sajt pogledaj pomoć na ES.

Hvala ti,bas ti hvala na ovako bas bas bas korisnim savetima,hmmm eto vidis spojeve lemiti srebrom......... pa da,u svom tom poslu to bi mi verovatno i promaklo,eto takav jedan detalj.Evo ovako kod mene stvari stoje ako sutra polozim energetska postrojenja 1 onda odmah sutra i uzimam diplomski pa uporedo sa tim cu i iskoristiti da pocnem i da je pravim .Samo da ti kazem da je i automobilski hladnjak takodje izmenjivac toplote.Sto se literature tice imam brdo knjiga iz termodinamike,prenosa toplote,izmenjivaca toplote.....probacu da ti to nekeko ostavim na sajtu,uglavnom sutra cu i razgovarati sa profesorom koji mi je predavao termodinamiku pa cu se onda ovde pojaviti sa nekim novim informacijama.

Zdravo ljudi.Posto sam u bivsoj kuci jedan deo bakarne instalacije uradio sam uzecu slobodu da vam dam par saveta.Pre letovanja srebrnom zicom ili kalajem ocistite cev vodenom smirglom ili finom celicnom zicom,slicna je zici za ribanje sudova.Umesto da varite cevi za flansu zalemite na krajeve cevi MS prikljucke sa spojnim navojem.Pre montaza na njih stavite dihtunge provicite ih kroz otvore na flansi i stegnite maticama isto kao elektro grejac.Manje muke.MAP brener nije skup,boca dugo traje i snjim mozete lemiti Cu cevi do fi 22mm.Kad ste pomenuli hladnjak od automobila setio sam se da imam isparivac koji se koristi u hladnjacama dimenzija 600x1000 sa prikljuccima od 1 col.Hteo sam da od nje pravim izmenjivac (podstanicu)za daljinsko grejanje ali sam odustao i kupio gotovu.Covek koji mi je radio projekat za etazno grejanje ing.termodinamike tvrdio mi je da bi njena snaga bila 40kw kad bi na primaru imala temperaturu 100 C,(pregrejana voda)i bila uronjena u posudi u kojoj bi kruzila voda iz kucne instalacije.Posuda zadihtovana,i sposobna za pritisak do 10 bari.Na sekundaru bi imala temp.80 C.Tolika ili veca temperatura mora biti u kucnoj inst.etaz.grejanja.Molim Vas posavetujte me kako da je iskoristim za TP.

E da sam samo ranije znao za te MS priključke. Uštedele bi mi mnogo truda.

Isparivač ti je samo jedan deo posla. Pretpostavljam da je taj isparivač obična cevna zmija, odnosno da nije orebren. U tom slučaju mogao bi služiti kao kondenzator toplotne pumpe. Medjutim potrebno je najpre osmisliti kazan u kome bi on bio uronjen. U običan bojler sa takvim dimenzijama ne bi stao osim ako bi se njegov kazan isekao.

Problem je još što imaš samo jedan deo kompletne instalacije toplotne pumpe. Najskuplji i uopšte najzahtevniji je svakako kompresor, i to (budući da nemam nikakvih proračuna) najverovatnije iste ili veće (zbog dužeg rada) snage kao onaj sa hladnjače sa koje si skinuo isparivač. Međutim, uprkos tome što je teoretska snaga isparivača (kad bi se koristio za grejanje postao bi kondenzator) 40kW ne verujem da bi običan kompresor mogao dostići punih 100 stepeni. Istopila bi mu se izolacija namotaja. Trebalo bi da tako u kućnoj radinosti možeš dobiti do oko 60 stepeni. Na osnovu toplotne snage koju bi mogao predati sistemu sa tom temperaturom biraš kompresor tako da mu potrošnja električne energije bude 3 do 4 puta manja. To su samo moje pretpostavke bazirane na mom sistemu. Za konkretnije proračune ipak konsultuj nekog (ako uspeš da nađeš) iskusnijeg.

Mnogo veći problem od odašiljanja toplote bilo bi ti njeno prikupljanje. Na spoljnoj temperaturi od -20 verovatno ne bi dobio ni +20 stepeni ako uzimaš toplotu iz spoljnog vazduha.

Kod takvih (većih) sistema ne koristi se kapilarna cev već ekspanzioni ventil, i to ručni. Njegova funkcija je ista kao kod obične slavine. Automatski ekspanzioni ventil (kakav se sreće u ponekim hladnjačama) ne može se koristiti jer je on namenjen za regulaciju protoka freona u zavisnosti od niske temperature na isparivaču.

Isparivac je dupla zmija,orebren AL limom sa razmakom 3mm izmedju limova.Sirina isparivaca je 70mm tako da ima veliku povrsinu.Nije problem staviti ga u posudu.Mene buni ponuda jedne firme iz Pozarevca koja proizvodi sol.panele i instalira iste da mi je potreban bojler od 1000l vode i 40m2 panela.To je jako skupo 12000evra,a ne znam koju bih temperaturu imao u instalaciji,taj podatak mi nisu dali.Sve sto mogu da sam napravim ,napravicu.Na slovenackim i hrvatskim sajtovima detaljno je opisana samogradnja sol.panela 2 tipa plocastih.Na prolece cu da se upustim u samogradnju istih.Nadam se da cu doci do literature iz koje cu moci da ucim.Nasao sam podatak da je Zavod za udzbenike izdao knjigu Solarni kolektori pa cu je potraziti u Bg-u.Americki sajtovi su prebogati sa resenjima iz ove
oblasti ali moje siromasno znanje engleskog me ogranicava da ih razumem do kraja.Zanimljivo je da od 1907 god proucavaju sol.panele i toplotne pumpe.Ja ne bih koristio sistem vazduh-voda.vec po preporuci gtp-mann-a sistem sole-voda.Trombov zid je obavezan deo projekta kao i prostor na tavanu gde je temperatura za 3 stepena visa nego na spratu.Zelim da iskoristim taj akumulator toplote i toplotu ponovo vratim u sve delove kuce preko TP i inst.etaznog grejanja.

To što je isparivač orebren limom ne znači mnogo kada je već uronjen u vodu. Štaviše, moguće da bi čak smetao cirkulaciji vode. Po opisu pretpostavljam da bi bio zgodniji za uzimanje ili predaju toplote vazduhu.

Ta firma iz Požarevca verovatno je pretpostavila da želiš grejati ceku kuću SAMO solarnim panelima (bez primene toplotne pumpe). Ako je tako, verovatno je računica dobra. Moraš negde akumulirati toplotu zbog grejanja noću. Proveri to ipak sa njima za svaki slučaj.

U pravu si.Mnogo mi lici na kalorifere na vrelu vodu,kakvih ima kod mene na poslu.Ja sam ovaj isparivac kupio u prodavnici oduzete robe sa carine i pretpostavio sam da sluzi za hladnjace.Zao mi je sto ih nema vise,bilo ih je raznih velicina.Sto se tice ove firme pretpostavka je tacna jer sam pitao za Solarno grejanje bez TP.Ali rezervoar od 1000l je mali kao akumulator toplote(moja pretpostavka)ma kako bio izolovan.Pogotovo sto zimi sunca ima od 8 do15h.Termoventili iskljucuju solarnu instalaciju na 10 stepeni C razlike.Znaci od 15.30 do 8h moram kucu dogrevati.Znaci usteda je samo 7h.Koliko onda treba da se investicija isplati bez TP?Gde da postavim TP da bih imao najbolje iskoriscenje?Da li na tavanu gde je najtoplije?

E tu je caka! Ako za solarne kolektore imaš sunca samo od 8 do 15, sa toplotnom pumpom mogao bi bar pola sata ranije i kasnije grabiti toplotu. Kako (kako sam kažeš) termoventili isključuju pri 10^o razlike, tu razliku lačše ćeš dobiti uz toplotnu pumpu koja može bez problema raditi i kada je temperatura kolektora sa isparivačem svega +5^o. Ispod toga nemoj ići zbog mržnjenja isparivača.

Ako se uzme u obzir da bi imao iskorišćenje toplotne pumpe u odnosu na električnu energiju u odnosu 1:3 – 1:4 (a pod pretpostavkom da isti odnos vaši i za dobijenu / predanu energiju) dolazi se do zaključka da bi ti za grejanje bilo dovoljno 40/3 odnosno 40/4 = 10m² kvadratnih uz isti toplotni učinak.

Da bi sprečio gubitke (ionako male dobijene toplotne energije) preporučujem ti da napraviš takav sistem u kome bi isparivači toplotne pumpe bili direktno zagrevani u solarnim kolektorima. Sistemom sa još jednim izmenjivačem imao bi kao prvo veće gubitke usled prenosa toplote, i kao drugo veće troškove zbog potrebe za još jednim kazanom, izmenjivačem toplote i tečnošću za prenos toplote (ne može biti voda zbog mržnjenja niti voda sa antifrizom zbog razjedanja delova instalacije). Ako već želiš sistem sa još jednim rezervoarom raspitaj se kod kotlarnica šta one koriste za potrebe.

Gde bi smestio toplotnu pumpu zavisi od tvojih mogućnosti i prostora. Nije toliko bitno gde će ona biti sve dok su priključne cevi dovoljno kratke. Pošto smatram da je bitnije da cevi do isparivača (bar od ekspanzionog ventila do isparivača) budu što kraće, verovatno bi najzgodnije bilo da je postaviš što bliže krovnoj instalaciji, ukoliko se već odlučiš za direktno grejanje isparivača.

Za rezervoar mislim da bi ti bilo svejedno gde god ga postavio. Ipak, ja se ne bih tako lako odlučio da smestim tonu vode iznad svoje glave. Nisi opisao je li ti kuća dovoljno čvrsto građena. Verovatno ti je najbolje rešenje podrum. U svakom slučaju potrudi se da dobro toplotno izoluješ sve cevi.

Da li je 1000l dovoljno, ne znam. Zavisi kako ti je izolovana kuća. Kod nas se malo pažnje posvećuje tom problemu (tek od skoro je počela masovnija prodaja stiropora), ali po inostranstvu na primer iznajmljuju termovizijske kamere upravo zbog merenja rasipanja toplote.

Grejem se na centralno grejanje,kotao na cvrsto gorivo ! Hteo bi da ugradim tp voda-zrak,odakle poceti ! sta se sve mora znati da bi imao uvid koliko bi me to kostalo,i koliko bi se ustedelo na takvom rezimu grejanja !


<sub>[Ovu poruku je menjao Dalibor14 dana 08.12.2007. u 21:21 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Dalibor14 dana 08.12.2007. u 21:29 GMT+1]</sub>

Stojane,hvala Ti na ovim objasnjenjima.Ja u kuci nemam ni jednu plocu ni betonski prenos.Mesto ploca se nalaze drvene grede 10x20cm na kant pa preko njih fosne 5cm,pa parket.S donje strane je trska i krecni malter.Rezervoar od 1000l ne bih stavljao na tavan.Tu bih postavio jedan od 200l za toplu vodu.Zanima me kako da iskoristim toplotu koja se koncentrise na tavanu?Da li ista TP-a moze da koristi taj topli vazduh posle 15h kad se iskljuce sol.paneli,preko drugog isparivaca.Broj sol.panela koji si naveo znacajno smanjuje investiciju pogotovo u samogradnji.TP-u bih postavio na tavan tj.1m od sol.panela.

Može, ali ne vidim neke koristi od toga. Naime, ako već nemaš sunčeve zrake koji obasjavaju solarne panele, ne verujem da bi ti i sam tavanski prostor bio mnogo zagrejan. Možda i bi, ali veruj mi brzo bi se ohladio. Toplotu tavanskog prostora možeš koristiti leti kada crepovi upeknu, ali zimi...

Moguće da bi i imao neke koristi ukoliko toplotnom pumpom uzimaš toplotu koja ti je pobegla sa donjeg sprata, ali nisam siguran isplati li ti se to. Morao bi imati još 2 ventila (postoje fabrički takvi ventili - baš za freon, ali oni se moraju okretati posebnim ključem ili klještima) i isparivač koji bi prikupljao toplotu vazduha. Ne verujem (ili bar meni nisu poznati - voleo bih da me neko opovrgne) da postoje ventili koji bi se mogli daljinski prebacivati. Znači ne gine ti ručno prebacivanje, a to ti se definitivno ne isplati.

@Dalibor14 Daj malo više objašnjenja. Iskorišćenje je 1:3 do 1:4 u odnosu na utrošenu električnu energiju. Znači ako prostoriju greješ sa 3KW električne energije, sa toplotnom pumpom bio bi ti dovoljan 1KW. Ali da bi postigao taj odnos moraš imati dobar izvor topote sa koga ćeš je uzimati.
Kažeš voda-vazduh. Kakva voda. Geotermalna, rečna, jezerska, bunarska, sa solarnih panela, presušuje li, prosečna temperatura zimi...
Koliko bi koštalo zavisi prvenstveno od mogućnosti nabavke odnosno samogradnje toplotne pumpe, kao i od izvora toplote.

Stojane napisao sam ti pregrst informacia o kuci (nacin grejanja,toplotna izolacija ...itd ),o svojim prirodnim resursima,ali sipak,nisam mogao da ti pustim male,jer sam se skoro registrovao i ovi me stalno nesto uslovljavaju,te treba ti ovo ,te treba ti ono ,no nije bitno ! Povrsina koju grejem je etaza nije podkrovlje,etaza koja je izolovana termo izolacijom,sistem grejanja je dvocevni ,pec je na cvrsto gorivo (drvo-ugalj),Za TP na voda -zrak,sam se sam olucio citajuci misljenja ostalih ucesnika i ljudi koji su se usudili probati TP,mozda ona i nije naj bolje resenje jer jedini izvor vode bunar koji i ujedno koristim i za kucne potrebe u smislu tehnicke vode,jedino u cemu ne oskudijevam je prostor,sto u podrumu sto u dvoristu,naznam dali sam ti rekao naj bitnije ali ako ti jos nesto treba pitaj ! POZDRAV !!!

Moram te razočarati, ali ja imam PRAKTIČNOG iskustva jedino sa onom mojom pumpom malog kapaciteta. Sve ostalo su samo moje pretpostavke.

To što istovremeno koristiš i tehničku vodu iz bunara nema nikakvog efekta ukoliko je nivo vode stalan. Jedino bi ti ta voda bila ohlađena za koji stepen.

Ono što ti sa sigurnošću mogu reći je da je potrebno da pre svega izmeriš temperaturu vode u bunaru leti i zimi.
Zašto temperaturu, a ne protok. Pa ako imaš uslova, izmeri i protok (još bolje), ali nije mi jasno kako to da izvedeš. Ovako na osnovu razlike temperature možeš doći do približnih podataka o protoku (što veća razlika, to manji protok).

Dalje, bilo bi ti najpraktičnije da u bunar uroniš cevi (plastične su najjeftinije) koje bi uzimale toplotu iz vode. Kroz te cevi teklo bi ulje, odnosno (pitaj majstore za centralno) tečnost koja se ne smrzava zimi. U podrumu (to ti je najbliže) bi trebao postaviti izmenjivač toplote koji bi prenosio topotu ulja na isparivač toplotne pumpe. Proveri da li ta tečnost koju misliš koristiti šteti pumpi koju bi morao koristiti za cirkulaciju te tečnosti (npr. ulje rastvara gumu). Sve nadalje je posao toplotne pumpe.

Zašto ti ovde ne savetujem da isparivač direktno uroniš u bunar? Pa zato što bi morao koristiti mnogo više (skupih) bakarnih cevi i mnogo veću količinu (isto tako skupog) freona za punjenje instalacije. Jeste komplikovanije, ali mislim da se ipak isplati.

Hm sve mi je to nekako na dugom stapu i nekako ne doreceno,nego sta sam mislio da te pitam ! Procitao sam da je frizider ustvari jedna toplotna pumpa,kojoj natreba nista posebno sem kompresora i freona i naravno i el en. od bitniji elemenata za rad,e sada primer, uzecemo kunci obicni frizider i sa njegovim radom recimo mozemo ugrejati 20 l vode na zeljenu temperaturu ,dali bi se to isto moglo i u praksi uraditi tj proracunati da se to napravi sa vecim promerom bakarnih cevi i sa vecom snagom kompresora i de se taj proces zagrevanja obavlja u nekom rezervaru recimo od 300 l vode (proracunati da kolicina i temperatura vode bude srazmerna potrebama postojeceg sistema),a samim tim na tom rezervaru povezati pumpu na vec postojeci sistem grejanja,tako da bi ta voda zagrejana na potrebnu temperaturu odlazila u sistem i vracala se ponovu u rezervoar na dogrevanje ! Sta,mislis o ovome ako si shvatio sta sam mislio reci !

Naravno, jaš samo da rešiš šta ćeš sa hladnoćom (da li da je predaš zemlji, vodi ili vazduhu).

Jesi li pogledao ovo Stojanovo.
www.geocities.com/stojantrifun...lotna_pumpa/Toplotna_pumpa.pdf

Ispravka: Kompresora, freona, isparivača, kondenzatora, ekspanzionog ventila, susača gasa i električne energije.

Osim toga, u SAM-u su zagrejali 60l a ja sam uspeo 80. Doduše sa malim protokom.

Nravno da je moguće to o čemu pričaš, ali ja jednostavno ne znam potrebne proračune. Pretpostavljam da bi vodu iz kotla tvoje peći na čvrsto gorivo sa protokom od npr. 2000l/h, a zagrejanu na 40^oC toplotnom pumpom dogrevao na 60^oC i da bi nadalje tu temperaturu koristio za zagrevanje prostorija. Pri radu bi vraćao u kotao rashlađenu vodu temperature 10^oC.

Sa hladnom vodom bi se pozabavio tako sto bi jednostavo izveo napolje i napolju bi onda izveo instalaciju sa cevima,dovoljne duzine i promera da bi gas mogao da obavi svoju funkciju u tom delu spoljne instalacije !
Prakticno tada bi se led stvarao napolju i nebi mi zadavao nikakve probleme ! Nego javlja se drugi problem neinformisanosti .
Primer,hocu da upalim TP i zagrejem je na odradjenu temperaturu za potrebe grejanja stana i upalim pumpu da gura tu vodu u sistem,paljenjem pumpe voda se pokrenula iz rezervoara u sistem i topla voda gura hladnu u rezervoar,
za par trenutaka voda u rezervoaru ce biti poprilicno ohladjena i sa nedovoljnom temperaturom da bi sa prosledila u sistem grejanja ,jer je voda iz sistema ohladila rezervoar !
Kako tome stati na put da se to ne desi,dali sa vecom zapreminom samog razervoara ili neko ima neku drugu ideju !

Stojane,sta mislis o plafonskom grejanju?Samo da se umesto elektro -grafitne folije postavi zmija kao za podno grejanje.

Nije baš tako. Led je sam po sebi prilično dobar toplotni izolator. Zbog toga na primer frižider kome je isparivač okovan ledom mnogo lošije hladi od odmrznutog. Morao bi ili da povremeno odleđuješ zaleđene cevi da bi toplotna pumpa i dalje mogla vršiti svoju funkciju, ili uzimati toplotu sa nekog drugog mesta (na primer iz reke jer se tekuća voda ne može zalediti).


Veća zapremina rezervoara ne bi ti pomogla. MORAŠ odnekud uzimati toplotnu energiju. To ne može biti neki rezervoar (osim ako nije baš gigantskih dimenzija tako da toplotu nagomilanu leti predaje zimi). Pa nije on perpetum mobile. Čak i da ga malo pomalo rashlađuješ, u jednom trenutku doći ćeš u situaciju da on nema odakle uzimati toplotnu energiju. Razmišljaj o rezervoaru kao o kotlu bojlera ubačenim u frižider. Jednom će se i on zalediti.
A ako misliš da toplotu rezervoaru dodaješ toplotnom pumpom, moraš tako dimenzionisati rezervoar, toplotnu pumpu i naravno izvor toplote da toplotna pumpa uvek ima odakle da preda novu toplotu rezervoaru, tako da se on nikada ne ohladi.


Ne mislim ništa dobro. Opšte je poznato da topao vazduh ide nagore. Isparivač je kod frižidera smešten u gornjem delu da bi se zagrejan vazduh unutar frižidera neprestano hladio i tako kružio kroz rashladnu komoru.

Plafonsko grejanje ima smisla jedino kod grejača sa velikom temperaturom (>100^oC) jer bi tu mogao da direktno zrači toplotu u okolni prostor.

Da pojasnim malo ovo. Toplota se prenosi na 3 načina. Provođenjem (kao kad zagrevamo ekser na jednom kraju), strujanjem (kao kad sušimo kosu fenom) i zračenjem (na taj način dobijamo toplotu od Sunca kroz vakum ili od infracrvene grejalice).
1. Provođenje toplote kod toplotne pumpe značilo bi da je njen kondenzator u direktnom dodiru sa materijalom koji zagrevamo (na primer podom).
2. Provođenje toplote strujanjem moglo bi biti prolaskom vode kroz izmenjivač toplote ili direktnim zagrevanjem vazduha prolaskom kroz orebreni kondenzator.
3. Provođenje toplote zračenjem ne bi bilo moguće toplotnom pumpom zbog previše male toplote koja bi se mogla dobiti toplotnom pumpom. Ne verujem da bi ijedna toplotna pumpa mogla dati temperaturu veću od 100^oC osim u eksperimentalnim uslovima, ili sa nekim posebnim tipovima (npr. Stirlingov motor ili Peltierov element).

Nismo se mi bas naj bolje razumeli,ja sam mislio na jedan vid zagrevanja vode,a ti si otisao na toplotnu pumpu koja crpi toplotu iz nekog izvora ! Nema veze,hvala ti i na ovim imformacijama !

Cao svima, ja sam Novi Clan na ovom Forumu. Bavim se gradnjom i hteo bi sto vise da naucim o ovoj oblasti.U planu nam je da na prolece-leto(zavisi od dozvola) gradimo jednu vecu kucu cca 550m2 u novom sadu ,pa ako neko moze da mi pomogne koje preduzece izvodi radove i uvozi svu opremu za Voda-VOda grejanje,hladjenje.I ako neko moze da posalje proracune,kostanjai izvedbe tog sistema.tj. svaki pisani materijal na srpskom,nemackom je od velike koristi. Unapred Hvala.
IN.

Pozdrav

Ako vec planiras da gradis kucu i imas u planu da se grejes sa toplotnom pumpom, predlazem ti da grejanje resis sa podnim i/ili zidnim grejanjem jer je njegova radna tamperatura do 40C i gde ti je iskoriscenje (COP) toplotne pumpe najvece.

Za podno grejanje postoji puno izvodjaca, a za zidno postoji neka firma u Adi koji prodaju i ugradjuju Medithrem resenje.

Sto se tice toplotnih pumpi imas uvozne (skupe) i domace alfaclima iz knjazevca (prihvatljiva cena).

ja sam ugradio kombinaciju podnog i zidnog grejanja, samo alpex cevima, i jako sam zadovoljan, ali nemam jos toplotnu pumpu, to planiram za dogodine...

zvao sam nekoliko bunardzija i malo njih zna za grejanje toplotnom pumpom, tako da imaju malo iskustva u busenju bunara za ove potrebe. jedan je busio u NS za TP i usisni bunar je busio na 75mm a odliv na 120mm i nema pojma kako to radi, on je samo busio.

I samo napred, pre renovacije kuce nisam imao pojma, ali sirok je NET i svasta sam procitao i naucio....

hvala na odgovoru, i ja tragam za resenjima pa ce valjda biti sve kako treba. ako ovo cita Gtp mann nek se ljavi, zanima me kakvu ponudu ima. Hvala unapred.

pozdrav svima.
moj novi BIH broj je 00387-63-366921.

Ziv nam bio.Nego reci nam da li ces i dalje ucestvovati na forumu?Voleo bih da se cujemo u vezi projekta TP ali ovde Telekom kaznjava svoje korisnike umesto da ih stimulise.Mozemo li da kontaktiramo preko e-mail?Jeftino a korisno.

tu sam.
pita se puno nepotrebni stvari, ili koje su vec objasnjene.
Svaki objekt treba da ima proracun toplinske energije, sto znaci da staticar dadne podatke o toplinskoj izolaciji zidova.
onda se vrsi proracun.
Spreman sam svakome dati informaciju koju treba , molio bih svakoga da postavi konkretna pitanja.
Toplotnu pumpu moze ssvaki kvalitetni maistor da napravi, ali je problem sto TP treba da funkcionira kvalitetno (COP)
i bez kvarova sledecih 35g.TP je jako ucinkovita i isplativo ju je financirati preko banke.
Cijenu TP opravdava kvalitet.

tu sam.
pita se puno nepotrebni stvari, ili koje su vec objasnjene.
Svaki objekt treba da ima proracun toplinske energije, sto znaci da staticar dadne podatke o toplinskoj izolaciji zidova.
onda se vrsi proracun.
Spreman sam svakome dati informaciju koju treba , molio bih svakoga da postavi konkretna pitanja.
Toplotnu pumpu moze ssvaki kvalitetni maistor da napravi, ali je problem sto TP treba da funkcionira kvalitetno (COP)
i bez kvarova sledecih 35g.TP je jako ucinkovita i isplativo ju je financirati preko banke.
Cijenu TP opravdava kvalitet.

kroz dvoriste mi prolazi kanalizacija u duzini 14m.Dubina od 70 do 150cm.Juce na -6C poklopac sahte je bio topao.Ima li ucinka poloziti cevi za TP po kanalizacionoj cevi,pokriti Al folijom i zatrpati?Ako nema dovoljno ucinka postaviti jednu sondu plus. Placa imam malo da bih postavljao cevi vodoravno.Rekao si mi da bi imao veliki ucinak sa sistemom sole-voda.Ako imam zimsko sunce od 8 do 15h,i cestu oblacnost koliko bi se isplatila ta investicija i kako se grejati nocu?Pozdrav

Pozdrav!
Novogradnja?starogradnja? koliko m2 stambenog prostora? Koliko m2 baste?Imali podzemni voda?
Koliko clanova obitelji?
Daj mi te inf. za pocetak!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Poz.

Pitanje za gtp-mann- a:

Dali ja potrebno da u sistemima sa toplotnom pumpom treba ugraditi puffer rezervoar ili to zavisi od tipa grejanje (podno, radijatorsko ili fan coil uredjaji ) ?

pozdrav

za gtp-mann-a;trenutna povrsina kuce 170m2,Sa adaptacijom tavana 200m2.Zapremina580m3.Stara gradnja 39god.Materijal-prizemlje kombinacija granita i pune cigle.Debljina zidova 45-38cm.Sprat puna cigla debljina zida 38cm.Tavan debljina zida 25cm.U kuci je planirana unutrasnja izolacija sa 2cm 30g stiropora+rigips.Na tavanu izolacija zidova 5cm 30g stiropora i rigips.Izolacija kompletnog krova sa 15cm trske ili staklene vune sa parnom branom.Ventilirajuci kanali ispod crepa.Stolarija je dvokrilna bez dihtung traka.Planirana je ugradnja treceg stakla i dihtovanje stolarije.Za sad 5 clanova porodice.Povrsina slobodnog placa je 150m2.U blizini kuce(70-100)m ima par bunara.Zbog neposredne blizine parka Bukovicka banja pretpostavlja se da ima termalnih izvora.Pogoditi zicu je cista lutrija na ko zna kojoj dubini.Planirana je hidroizolacija poda u prizemlju i ugradnja podnog grejanja.Ukoliko je moguca instalacija podnog grejanja u prostor izmedju drvenih greda na kojima lezi sprat resio bi se problem grejanja istog.Grede se nalaze na razmaku 60cm.Iznad greda nalaze se fosne 5cm i parket 22mm.Kako bi grejali prostor na tavanu (30m2) ne znam.Merenjem temperature uocio sam da je tavan 2 stepenaC topliji od sprata.U prizemlju u centru kuce nalazi se kamin koji nije u upotrebi 50 god.Planiram da ga osposobom i ubacim ulozak za etazno grejanje,7kw isijavanje i cirkulacija vazduha 12kw voda.Volim da gledam vatru.TP ne bi nosila sav teret grejanja.Ako sve bude kako treba svi radovi na kuci bi bili zavrseni u toku sledece godine.Ako treba jos informacija napisacu.

Za db58!
U svakom slucaju se ugradjuje puffer. Velicina i nacin ugradnje ovise o objektu i vrsti toplotne pumpe.
Za zivotadj: Vrsis li sanaciju i vanjske fasade? Ne bih se mjesao u druge djelatnosti ali, stiropor dolazi sa vanjske strane
tako da zid sluzi kao akumulator, a izbjegnes kondenzaciju izmedju gipsa stiropora i zida.
Ako bi TP bila u Bivalentnoj funkciji, i kako sam svatio uslove kod tebe, onda je naj bolje da ides na zrak-voda, gdje bih samo u ekstremnim uslovima bio prinudjen da lozis vatru, ili ubacis elektro grijac koji bi se palio samo 30ak sati godisnje.
obavezno TP povezati sa spremnikom za toplu vodu. puffer bi trebao imati zapreminu od najmanje 800l, jer dnevna tem. je uvjek veca od nocne, pa se kuca , baffer i tvoji zidovi zagriju danju, tako da TP nema potrebe da radi u losim nocnim uslovima. Sto TP zrak voda potrosi vise zimi, nadoknadit ces ljeti kada pripremas toplu vodu sa vanjskim toplim zrakom (ne bas skroz).Nisam bas svatio kako mislis grijati sa podnim.
Pozdrav.

Gtp-mann hvala ti na odgovoru.Kucu na zalost ne mogu da izolujem spolja zbog specificne fasade koja se sastoji od kombinacije granita,pune cigle i malterisanog zida.Izmedju rigipsa i stiropora postavicu parnu branu.Zbog male snage uloska za etazno grejanje mislio sam da postavim podno grejanje kao ekonomicnije i isplativije.Kamin moze da greje direktno jednu vecu sobu i indirektno jednu manju.U prizemlju moram da menjam betonsku podnu podlogu.Na spratu pod ne smem da diram.Zato me interesuje da li toplota od 42-45 stepeni moze da prodre kroz 7cm drvenog poda i greje sprat ili bi na spratu morao da postavim radijatore?Na jednom sajtu sam procitao da TP koje greju i hlade mogu postici temp.od 55 C vode a one koje samo greju cak 65 C.Kolika je temperatura vode koja ide iz puffera u grejnu instalaciju i koje snage bi bila TP.

Pozdrav
Parnu branu ne bih smio da postavljas jer ce ona kondenzirati. Ako mozes presvuci zidove ROTBANDOM proizvodi knauf.
kvalitetan spahtler moze da predje citavu kucu za 2-3 dana. Naj jeftinije, a naj kvaliternije rijesenje.
kroz 7cm ne moze proci dovoljno topline, temp.nesmijes toliko dizati jer bi doslo do sirenja podne podloge , a i nepozeljni zvukova (pucketanje). Ispod podnog geijanja obavezno stavi dobru izol. naj manje 5cm. Ulozak od kamina je sa protokom vode ? ako sam dobro svatio, i njega moras da spojis na puffer. TP je dovoljna 10kw u rezimu zrak 2c° voda 35c°.
sprat rijesi sa fenkollerom. Neces imati potrebu da dizes tem. vise od 45c°. Pufer se postavlja u povrat , tako da toplina ide sirektno iz TP u sistem. naci cu neku semu pa cu ti je dostaviti.

Pozdrav,

Da li postoji proizvodjač koji nudi kompletno resenje: toplotna pumpa vazduh-voda (40kw grejanje), električni kotao kao backup za dogrevanje (za ispod -5) ?
Sistem se koristi za podno grejanje, fenkojlere (12kom) i centralni bojler (300L) koji ima sopstveni el. dogrevac, u zimskom periodu (40 kw gubici).
U letnjem periodu (25kw dobici) sistem se koristi za hlađenje korišćenjem fenkojlera, dok se podno isključuje.

Kolka bi bila cena ovog sistema (bez instalacija, podnog i fenkojlera naravno) ?
Ako ne postoji kompletno resenje, kolko bi kostalo da se napravi automatika ?

Hvala

moram da ti postavom isto pitanje kao i zivotadj.
sistem ne postoji, ali se moze sastavit.
Iskreno receno ima upravljacko rijesenje od “dixella“ koje sam procitao, i koje bi moglo potpuno automacki
kontrolirati citav sistem, U cijevovod bi bio ugradjen troputi ventil, kojo bi prebacivao iz funkcije grijanja u funkciju hladjenja
ili pripremu tople vode. Dixell je jako stabilan , a dosta i kompliciran. negdje na ljeto cu ugraditi takav sistem kod mene kuci, da bih mogao savladati kontrolu nad istim.Ako ga budem dalje ugradjivao vezat cu ga telefonom(modemom) tako da bih kod eventualnih greski mogao iz ureda da ga kontroliram. dixel nije skup, negdje oko 500€- netto.
Postoje i spremnici za toplu vodu 300l sa malom TP zrak -freon na sebi. Trose 0,5kw struje, a proizvode ca. 2kw topline.
to sam vec kombinirao. Funkcionira bezprijekorno.

U zadnje vreme se sve vise ugradjuju toplotne pumpe na bazi freonskih sistema , odnosno invektorski klima uredjaji koji sluze za grejanje i hladjenje sa vanjskom jedinicom . Zelio bih cuti misljenje gtp-mann-a i ostalih koji su imali iskustva u eksploataciji vezano sa oba sistema u ekonomicnoscu , vekom trajanja , odrzavanju sistema kao i ostalih relevantnih faktora za rad ovih sistema . Prvenstveno mislim na uporedjivanje toplotne pumpe vazduh-voda i vazduh freon .
Osim toga interesuje me koji proizvodjaci imaju najpovoljniji odnos cena/kvalitet .

Pozdrav.

Sistemi zrak voda imaju cop 2,5. isto kao i zrak freon. voda-voda i drugi imaju cop 4,5.
sto znaci da su ekonomicniji. sto je vani hladnije, cop kod zracni sistema opada.
kod drugi je to konstantno. kod zrak freon imas klima efekt, mores mijenjati filtere.
Za domacinstvo je najbolje izbjegavati takve sisteme.
ako nemozes da rijesis drugim sistemom onda idi na zrak voda.
fonko ima kompletnu paletu tih sistema.
trebas samo dobro isprojektirati, kao sto rekoh svaki je objekt individualan.
trebao bih mi bolje poisato gdje se nalazis, i nacin koristenja objekta.
pozdrav.

O ROTBAND-u nema podataka na domacim sajtovima Knauf-a.Nemacki ne znam.Na ruskom sajtu sam procitao da ima malu toplotnu provodljivost.Ako imas neke informacije o Rotband-u molim te posalji mi.Kontaktirao sam Knauf.co.yu ali mi jos nisu odgovorili.Ulozak kamina je sa protokom vode i planiram da ga vezem u instalaciju na sledeci nacin.
1.TP samostalan
2.kamin samostalan
3.TP+kamin zajedno
Nisam razumeo deo o snazi TP.TP je dovoljna 10kw u rezimu zrak 2c° voda 35c°.Zar 35°C nije malo u mono funkciji TP?Da li je 10kw izlazna snaga TP?

da u pravu si!
Radim jedan objekt u dalmaciji, pa sam otisao na njihove klimatske uslove.
tvoje grijanj mora imati snagu na -6c° 10kw top. energije.
sto veci puffer to bolje.
sto znaci da u dnevnim uslovima pripremis toplu kucu, i rezervu u puffreu od 800l tako da se u losim nocnim uslovima TP ne mora ni paliti.
prekonoci se koristi spar-funkcija.
sto se tice rothbanda , pitati cu kolegu da li postoji neki drugi proizvodjac koji je zastupljen kod nas.

Jedno prosto pitanje.
OCU po zavrsetku ove zime da trajno resim problem grejanja i jako sam zainteresovan za TP
Kuca mi je oko 200 kvadrata bez izolacije(bice reseno) i sa vec postavljenim etaznim grejanjem(gde je pecka jako predimenzionisana 65000 kalorija, i puno trosim ogreva).
E sad
Interesuje me KOLIKO TO KOSTA??
I kolika je mesecna cena grejanja??

Tu trebam tacnije podatke.
Koja vrsta TP? zrak-voda-zemlja
Pripema sanitarne vode?
Cijena se krece izmedju 6000€-13000€, ovisno o proizvodjacu.
Mjesecna potrosnja se krece izmedju 250€-450€ ovisno o objektu i tipu TP.
TP mora biti izmedju 10kw i 15kw. Naravno ovisi o objektu.
Trebas izmedju 17000kw i 25000kw topline za citavu godinu, to mozes podjeliti sa 4 ili 5,
i onda znas koliko bi TP potrosila struje.
To su investicije koje se isplacuju vec nakon 3g. zato treba profesionalno sve proracunato i ugraditi,
jer taj ces sistem koristiti sledecih 30g.i vise.

Mislim da ti je najbolje da nazoves neku firmu koja se bavi prodajom i ugradnjom toplotnih pumpi i da se direktno raspitas za sve sto te zanima.Mislim da sam bas na ovom forumu u nekoj raspravi cuo da su najpovoljniji sto se tice cena/kvalitet PEA d.o.o.(ne zato sto su mi nudili saradnju),a oni imaju i jednu toplotnu pumpu koja im sluzi ya prikaz i objasnjenje potencijalnim kupcima,sto mislim da je super da znas kako stvar zapravo funkcionise.

Tu lezi zec!!!!!
Ko se uopce na teritoriji bivse juge bavio, ili bavi sa TP.
Ima njih par, moze se na jednu ruku nabrojiti koji sada nesto pocinju.
To nisu ljudi sa iskustvom! Imaju novelan-visman-dimplex itd.
To su super TP, ugradjivao sam ih sve. Ali ti uredjaji kostaju od 11000€ i vise.
Konktaktirao sam neke u HR, i nisu prodali nista,samim tim nemaju ni iskustva.
Bio sam na web. PEA d.o.o , i oni tek egzistiraju od 2006.
Tu nema iskustva , distribucije, servisa itd.
Jedini je JASMINM d.o.o. Zepce BiH, koji se moze pohvaliti sa 25g iskustva u toj tehnici.
A imaju i kvalitetne uredjaje, koji kostaju u pola jeftinije.

Ako si mislio da nekog reklamiram,ja zaista nisam to mislio.Ne znam......u pravu si ali svi moraju poceti od neceg pa jos dodaj na to da puno ljudi ni ne zna šta je to........pa ce vremenom sticati iskustvo.Sto se VIESSMAN-a tice.....sta reci...kako je moj sef na praksi govorio ``mercedes`` medju kotlovima i ostalim uredjajima.Inace kada sam bio na profesionalnoj inzenjerskoj praksi dobio sam od njih originalnu dokumentaciju,i originalni softver ``vitoplan`` i ``esop``,a ja to nisam bas pregledao imao sam puno da ucim,mislim cak da tu postoji neka dokumentacija o tp,ako ti zatreba.....
Ti ih vec duze vremena ugradjujes,pa mi reci koji se problemi najcesce javljaju u upotrebi tp?
Meni je inače proračun i dimenzionisanje toplotne pumpe,ovako u najgrubljim crtama rečeno tema diplomskog ispita,pa bih te pitao da li imaš konkretno proračune,radioničke crteže samo da vidim kako se to radi "ne školski" tj profesionalno?

Sta studiras?
Visman je Akcijsko drustvo. Oni su vodeci u svijetu kada je rijec o kotlovima na fosilna goriva.
Sto znaci da visman- buderus-wolf-i njih jos par su u stvari ista tehnologija samo u drugoj kosulji.
Ja sam postavljao pokusne stanice kod wolfa, i iznenadio sam se kada sam dobio opremu oznacenu visman-buderus itd.
Tada mi proizvodni ing. rekose da je to sve isto, da su svi pod jednom kapom.
Visman i ostali imaju TP tek jednu godinu, sto znaci, kad na zapadnom trzistu nisu mogli da prodaju vise kotlove na
fosilna goriva u onom broju kao prije odmah su presli na TP od KKW .
KKW je tvrtka koja je u zadnje tri godine kopila sve firme do 100 radnika koje su proizvodile TP.
Za sigurno visman ima sada kvalitetnu TP , a od prije ima vodeci brand. jedna problematika se sada javlja kod njih,
distribuciona mreza koju posjeduju , kao i servisna tek se sada prilagodjavaju novoj tehnologiji.
Mislim da ce to potrajati jos 2-3g. dok ne postanu totalno fit.
Proracun, dimenzioniranje se vrsi isto kao i kod fosilnog grijanja, ako nije resivibilna.
70% od jacine je grijanje, a 30% je priprema tople vode.
NOVELAN je tochter firma od simensa, i oni kao i dimpleks, Bartel, KKW, Fonko i njih par imaju decenijsko
iskustvo u toj tehnologiji.
Postoji PROJEKTIERUNGSHANDBUCH WÄRMEPUMPE od simensa, to je knjida u kojoj je sve opisano u detalje.
Moze se kupiti u Njemackoj za 29€, sto znaci ako to studiras da ti je ona prijeko potrebna.
Vjeruj mi da sve musterije interesuje, koliko njih kosta uredjaj TP? i koliko trosi energije u radnom ciklusu?
Ako mislis da se i poslije studija bavis ovom tehnologijom, pisi pa ce mo vidjeti sta ti se moze pomoci.
Prilikom ugradnje TP mora se peziti da sve bude po propisu i normi izvedeno.
Jako je vazno da prateca oprema ispunjava sve potrebne kvalitete.
Kada je sve kako treba, TP funkcionira bez ikakvi problema.
Jos nesto jako vazno.
Tehnologija koja funkcionira na zapadu, ne mora da funkcionira i kod nas.
Par primjera:
Na zapadu je struja konstantno 230v, ne moze se desiti da dodje do pada jedne faze.
Kod nas napon varira izmedju 180v i 246v. sto moze unistiti kompresor.
Isto tako i pad jedne faze unistava kompresor.
To i puno drugih uslova utice na kvalitetan rad TP.
Zato onaj koji ugradjuje TP mora da poznaje TP, kao i uslove u kojim se ugradjuje.
Nisam ni ja htio nekoga da reklamiram, ali na ovom forumu se sastaju laici, jer sami moraju da dodju do puno info. materiala,
a nemaju kvalitetnog servisera-montera-inginera koji to za njih mogu odraditi.
Ja isto trazim suradnike za neke teritorije, jer nemam namjeru da pokrivam citav balkan.

_{[Ovu poruku je menjao gtp-mann dana 06.01.2008. u 10:35 GMT+1]}

Pre malo manje od dve godine dana sam diplomirao na proizvodnom masinstvu,a na termoenergetici mi je ostao jos diplomski ispit koji sam spomenuo.Puno ti hvala za naslov knjige,slabo jako znam nemacki,gotovo nista,a imam kolegu koji povremeno tamo ode pa cu je nabaviti.Jako je malo ``upotrebljive`` literature,sto znaci sve su sami trostruki integrali,parcijalne diferencijalne jednacine,a kada se dodje do najvaznijeg,a to je kako nesto konkretn proracunati i dimenzionisati,eeeee vidis tu prestaju sve teorije i teoreme i nastaje tajac.Jako malo ima neke literature koja zaista moze pomoci pri nekom proracunu,pre koji dan sam kupio knjigu ``dobosasti razmenjivaci toplote`` od M.Rikalovica zato sto mi treba za proracun kondenzatora i isparivaca,i tek sam tu nasao nesto sto se moze primeniti.
Kada se budem bas detaljno konsultovao sa profesorom onda cu tacno znati sve sto mi treba,pa mozda zatrazim neku pomoc i od tebe.

Imam pitanje za mašince: Kako se računaju toplotni gubici kod spoljašnjeg zida sledeće strukture:

Giter block 25cm
Stiropor 8 cm
vazduh 5 cm
zavrsni sloj (kamen, granit, alubond) 2-3cm

Znaci u pitanju je ventilirajuća fasada i interesuje me kolka je provodljivost u W*m-1*K-1.

Hvala

Zta to znaci ventilirajuca fasada?
Koeficenti su Giter blok- Suva gustoca kg/m3 1300kg -Toplotna provodljivost 0,57w/m x k difuzioni otpor 3,0
1700kg - ---//--- 0,76w/m x k 6,5
Znaci sto je m3 laksi to je bolje.
Na stiroporu ti pise, ovisno o gustoci- prosjecno 0,035w m x k
Ako imas cirkulaciju zraka izmedju bloka , onda nisi nista ni napravio Nasi ljudi kazu za takvo nesto vodu grij- vodu hladi .
Onda se mora proracunati debljina fuge izmedju bloka aki je sa cementom onda 1,28 m x k - krec 0,87
Kamen -granit- ovisno o kamenu 3,0m x k - Isto kao i otvoren prozor difuzioni otpor 155
Ovi podatci su po din-u, mozda je zadnje godine doslo do promjene, ali to mozda minimalno
Toplotni koeficent proracunava staticar ili arhitekt.
Masincima treba puno podataka sa kojim radi staticar.
Javi mi molim te za fasadu, to jos nisam cuo.
pozdrav

Ventilirajuća fasada se sastoji od nosece konstrukcije od aluminijuma ili cak drveta, na koju se stavljaju razlicite
obloge od aluminijuma, kamena, keramike, drveta i sl. Sustina je dobiti par centimetara vazdušnog zida između stiropora i završnog sloja fasade koji služi kao dodatna izolacija i ventilacija (da bi zgrada "disala"). Mana je sto je dosta skupa, ali je navodno trajnija i isplacuje se kroz ustedu energije. Probaj malo na google da vidis slike.
Fasade koje su ovako urađene stvarno mi se sviđaju, ali me kopka kako se postiže ta "dodatna izolacija", te sam zato i
postavio prethodno pitanje.

I naravno, gtp-mann, konkretno pitanje za tebe:
kad imam sad ove koeficijente kako da izracunam kolki su mi toplotni gubici.
Ajde da bude prostije:
Imam dva razlicita materijala sa koeficijentima k1 i k2, te debljine d1 i d2. Kolki su toplotni gubici u w/m2
za ovu konstrukciju, ako je temperatura sa jedne strane t1 a sa druge strane t2 ?

Pozdrav i hvala

Skuzio sam!
Ventilirajuca fasada ima smisla, ista je stvar i na krovu (vertikavno pa horizontalno postavljanje letvi),
Postavlja se da bih se izbjegao toplotno ili hladno zracenje crijepa ili zavrsnog sloja (kamena).
Kod direktnog zracenja sunca na na kamen raste temperatura kamena na 60c° i vise, a vanjski je zrak samo ca.35c°.
zimi se desava obrnuta situacija, a izbjegava se i eventualna kondenzacija zbog vece promjene temperature.
Toplotni gubitak se ne isijava direktno u atmosferu nego u medjuprostor, lagana hidraulicna cirkulacija na gore
umanjuje vanjski napad hladnoce. Nisam se susrecao sa tim tipom fasade, ali iz drugih iskustava mogu procijeniti da
da imas ustedo ca.30%, cto znaci , ako tako nastavis dobit ces pasivnu kucu (u najmanju ruku nisko, nisko energetsku kucu)
pa ces se moci grijati sa 25wm2.
To je super stvar, a interesuje me koliko je ekonomski opravdana.

Rekoh da staticar i arhitekt vrsi proracune.
Oni podatci su samo za gradjevinsku supstancu.
Za proracun se mora uzeti u obzir:
1-Vanjska temperatura zraka
2-brzina vjetra
3-potrebna tem. prostor u skladu sa vanjskom tem.
4-prostorne tem. od ne zagrijavajucih okolnih prostorija
5-toplotni otpor prozori-vrata staklene stijene
6-dodatak toplotne koncentracije u supstanci ( ovdje nastupa ventilirajuca fasada)
7-Prolaz kroz fuge u bloku
8-Visina objekta
9-visina prostorija
10-korekturni faktor Ka
11-korekturni faktor Km
12-korekturni faktor Kn
to sam tako ucio u Njemackoj, a interesuje me dali se to i kod nas tako radi
malo mi je tesko prevesti sve to na nas jezik.
Mi smo na maistorskom ispiru imali sve te stvari iz termodinamike,elektrotehnike,gradjevinske supstanca itd,

Prostiranje toplote:
Prvi zakon termodinamike uspostavlja veyu iymedju količine toplote,unutrašnje energije i rada,ali ne ukayuje na smer odvijanja termodinamičkog procesa i uslove usled kojih taj proces počinje da se odvija.Ako u nekoj sredini(čvrstoj,tečnoj,gasovitoj) postoji nexomogeno polje temperatura t=t(x,y,z,τ) tada se u njoj odvija prostiranje toplote.Prostiranje toplote ostvaruje se na tri načina:
1.provođenje(kondukcija),
2.prelaženje(prenošenje,konvekcija),
3.zračenje(radijacija).

Sad da te ne bih previše davio sa integralima jer ti je to u ovom slučaju potpuno nepotrebno,(a i nikako da skontam kako da ovde ubacim formule),

STACIONARNO PROVOĐENJE TOPLOTE:

t=t(x)

Toplotni fluks,ili gubitak toplote:

q=(t1-t2)/(λ/δ)

R=δ/λ ;toplotni otpor zida(pregrade).

Provođenje toplote kroz zid sa pregradom:

Q=qA

q=(t3-t1)/((δ1/λ1)+(δ2/λ2))=Q/A ;e ovo je za tvoj slučaj i nemoj da te zbuni t3,to je u stvari tvoje t2

Prolaz toplote kroz zid(ravan zid):

prolaz toplote je istovremeno provođenje(kondukcija) i prelaženje toplote(G.U.III-vrste:poznata temperatura okoline t0 i zakon prelaza toplote između površine tela i okoline.To opisuje Njutnov zakon prelaya toplote tj. q=qa=±α(ta-t0),gde je α(W/m^2K)-koeficijent prelaya toplote,a znak ±odnosi se na grejanje/hladjenje tela(q=-λdt/dr))

Sve bih ti ovo lepše napisao ali ne znam kako da ovde ubacujem formule,a iznad q i Q treba da stoji tačka,ubacio bih ti i pr slika ali takođe ni to ne znam kako se kači.

Ubaci excel tabelu. To ima skoro svaki masinac koji se bavi termotehnikom.

Terorija je dobro obradjena

Hvala na odgovorima oko toplotnih gubitaka. Sta me dalje interesuje:

1. Pod uslovom da je nije moguce precizno odrediti gubitke kroz toplotne mostove, da li postoje neki standardni koeficijenti za ubrajanje i ovih gubitaka i kako se oni koriste ?

2. Kod ventilacionih gubitaka koji se obicno koristi koeficijent za korekciju u ukupnim gubicima ?

3. Da li se ventilacioni gubici racunaju za fiksne prozore ? (Predpostavljam ne)

4. Kako se racuna srednji koeficijent toplotne provodnosti za prozore i balkonska vrata ? Proizvodjac mi daje samo provodnost za staklo, u pitanju je AL stolarija sa termo prekidom.

Znam da je mnogo kompleksnih pitanja, ali probajte sto jednostavnije da mi odgovorite. Projektanti su mi uradili proracun toplotnih gubitaka i sve mi je to izgledalo prenaduvano. I malo po malo krenuo sam da kontrolisem citav proracun i pronalazim im greske.

Hvala i pozdrav

Za Gtp-mann-a

Gde bih mogao naci podatke o TP JASMINM d.o.o. Zepce BiH sa cenama i karakterstikama kao i automatikom.

Pozdrav.

pozdrav svima na ovom delu foruma posto je tema malo zamla da je zivnemo
jer izgleda da niko ne radi nista po pitanju uradi sam pa sam resio da postavim
par pitanja strucnjacima dobre volje.
sta mislite o ovom izmenjivacu i dal mogu da ga upotrebim za izradu
toplotne pumpe kao kondenzator ili da nabavim veci?
umalo da zaboravim koristicu klimu 24 000BTU r22

Za db58 !
Dali ti trebaju samo inf. ili imas namjeru da ugradjujes?
Ako ti treba uredjaj onda mi javi, jer imam firmu koja bi mogla pokriti to podrucije.
Pozdrav

Interesuje me informativno , karakteristike . cene i ostalo .
Pozdrav.

Sada mi je jako zao sto moram ovako ali nema mi druge.Ja ovu temu nisam zapoceo,ali bih sada zamolio moderatora ili administratora,ili ko je vec zaduzen za ove stvari da je zakljuca pre nego sto postane jos gore(uvek moze gore).Tema je bila TOPLOTNA PUMPA,znaci ne neka centrifugalna pumpa,gde se po ``pumpanjem`` podrazumeva autooscilatorni proces promene napora i protoka pumpe i cevovoda,vec TOPLOTNA PUMPA.Uopste se ne spominju nikakvi termodinamicki procesi,prolaz toplote kroz zidove cevi,proces kondenzacije,dimenzionisanje kondenzatora ili isparivaca npr...........Ipak je ovo forum Fizika a rasprava se okrenula na koja firma,koja cena.......

Onda recimo ovo:


Ovo je koliko sam ja ucio na studijama spada u grejanje i klimatizaciju,provetravanje ali nigde nista o principu rada,ili konkretno o toplotnim pumpama.

Da ne bismo dalje mlatili praznu slamu molio bih jos jednom da se tema zakljuca.

Ako ti se ne svidja , ne moras da prisustvujes.
Moja je predrasuda da to sve skupa ima veze sa termodinamikom.
Pozdrav

Dr Jožef Njerš (Dr. József Nyers) je diplomirao na toplotnim pumpama i živi u Subotici. On je napravio primenu na grejanje svoje kuće i takođe po njegovom projektu u nekoliko kuća u Subotici. Koliko sam čuo, potrebno je izbušiti dva bunara, jedan na 40 i drugi na 70 metara, voda se koristi iz jednog bunara pa se ispušta u drugi bunar a po principu kao u frižiderima se uz pomoć toplotne pumpe zagreva podno grejanje u kući. Najskuplja je toplotna pumpa koja košta oko 7000 evra! Čuo sam da se zagreva jedna kuća na sprat na periferiji Subotice veličine 12 puta 8 metara a troškovi grejanja zimi su manje od 2000 dinara za struju mesečno. Moguće je napraviti isto to i na kući sa etažnim grejanjem ali je tada potrebna jača toplotna pumpa a to onda izađe mnogo skuplje. Eto, to je ono što sam saznao iz treće ruke a za više informacija potražite Jožefa lično...

_{[Ovu poruku je menjao Tony dana 11.03.2008. u 06:40 GMT+1]}

Prati sam sa zanimanjem ovu temu. Molio bih člana gtp-mann da mi napiše nešto više o TP koja može da proizvodi i struju (osim grejnje-hladjenje).
Mislim da je to pomenuo negde ranije u ovoj diskusiji. Takodje me interesuje da li se zna nešto o novim TP koje su ,dodoše labaratoriske, Švedske a imaju razmeru 1:8 ili o Američkim 1:15? Ovi podatci nisu provereni. Hvala unapred u svakom slučaju dobra tema.

pozdrav mali genije

mislim da je tvoj spiralni izmenjivač i previše mali .mada sve zavisi odakle hoćes crpiš toplotnu energiju, kolika temperatura treba da bude grejnog fulda.treba puno stvari uskaditi.

@scroll
izmenjivac mi je naleteo slucajno pa reko da upitam nekog za savet
snaga izmenjivaca je 24kw sa prim.temp 70/90.
temp. fluida bi bila max 45 stepeni grejanje/hladjenje preko
fancoil uredjaja. mislio sam da uradim top. pumpu
voda/voda
pozdrav.

mali genije
izmenjivač 24kw sa prim.temp 70/90. kolika je površina izmenjivača? kolika će da bude temperatura kondenzacije i isparavanja? temperatura vode iz bunara?
po meni to je mali izmenjivač.iz čega je? (BAREM ONA SA SLIKE) . koje snage bi trebalo da bude toplotna pumpa u kw-tima?
puno uspeha u izgradnji T.P.!!!
pozdrav

-sto se tice povrsine izmenjivaca nemam taj podatak.
-izmenjivac je od gasnog kotla i sluzio je za zagrevanje
sanitarne vode.
-za temp. kondenzacije i isparavanja bih morao da se konsultujem sa nekim
ko poznaje materiju jer je meni poznata samo max. temp. fluida.
-temp.bunarske vode je oko 12 stepeni.

Po meni tvoj izmenjivač za toplotnu pumpu biće manje snage 1kw.
Bilo kom režimu rada .

Da li ste upoznati, Interesuje me da li Srbija na neki način stimuliše ugradnju sistema za grejanje-hlađenje na principu koji koristi toplotnu pumpu kao izvor energije? Agencija za energetsku efikasnost obećava više od godinu dana pomoć za toplotnu izolaciju privatnih kuća, ali isto tako i kažu da ne znaju tačno kada će to da omoguće. Da li takvo nešto postoji i za ovakve alternativne metode grejanja-hlađenja?

@scroll imas pp.

Po mom ličnom mišljenju stimuliše jedino promocijom (na primer opisom rada toplotnih pumpi u Telekomovim žutim stranama).

Nažalost i dalje imamo PDV na SVE. Solarne module, toplotne pumpe, stiropor, generatore hidrocentrala ili vetrenjača... (o carini da ni ne govorim).

mali genije i ti bi imao pp ali nisam dovojno dugo član da bi mogao ......

20kw približno 68.2 kBtu/h

A ni mail isto ne mogu slati.

_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 20.04.2008. u 21:38 GMT+1]}

Pozdrav svima, trenutno sam u fazi projektovanja sistema voda-zemlja uz koriscenje Wiessman toplotne pumpe za kucu od 300 mkv. Sistem koji ce biti primenjen je voda-zemlja ovaj sistem mi se svideo jer nema klasicni bunar,nema pumpu koja vuce vodu sa 30,40,50 metara vec gde je bunardzija nadje, ovde se postave sonde i potrebna je samo manja pumpa koja tera fluid kroz cevi za proracun koji smo mi napravili potrebne su dve sonde dubine 130 m.
Takodje cu staviti i centralni bojler za sanitarnu vodu koji ce deo energije dobijati od toplotne pumpe a deo od solara,obzirom da je sve ovo novina kod nas trenutno vladam samo teorijom a za dva do tri meseca bi ceo sistem trebao da proradi onda cu pisati vise.
Pozdrav

Ako moze objasnjenje za sta sluzi sonda na 130 m dubine? Da li je to zatvoreni sistem cevi koji je zakopan u zemlju i uzima toplotu zemlje? Ako je tako, kolika je duzina cevi i na koju dubinu je postavljen?

Sonda se sastoji od 4 okiten creva precnika koji su sastavljeni 2 i 2. postavljaju se u busotine koje nemaju vodu. Dubina sondi je uglavnom 100 m. Kad se sonda spusti u busotinu ona se zalije specijalnom glinom koja prenosi toplotu sa zemlje na cevi. Sonda je najbolji vid grejanja ali ne i najeftiniji. Bunari su isplatljivija investicija pod uslovom da je teren takav da ima vode. uglavnom se buse 2 bunara, iz 1 se uzima voda koja prolazi kroz izmenjivac toplote i toplotnu pumpu i vraca se u 2 bunar. sve moze da prodje sa 1 bunarom ali je steta uzimati vodu iz zemlje i posle je bacati u kanalizaciju. u isti bunar ne moze da se vrati zbog razlike u temeraturi. Kod nas je temeratura zemlje na 100 m od 13 do 15 stepeni. Koliko sondi treba zavisi od velicine kuce. Ja sam radio geotermalne bunare po Beogradu (senjak, dedinje) a radio sami po drugim mestima. To uglavnom rade ljudi koji znaju sta hoce i koji imaju pare za takvu investiciju. Sto je veca kvadratura to ser vise isplati ova vrsta grejanja. Usteda u energiji je do 70-80%.

Za "srbijabunar".
S obzirom da ste kopali po Dedinju, zanima me kakav je teren na većim visinama u Beogradu. Ja sam još malo višlje tj. u Kumodražu. U mojoj okolini ima podzemnih voda ali me one ne zanimaju jer ne bih ulazio u takve investicije zbog nesigurnosti u izdašnost takvih bunara.
Pozdrav

Treba da vidim gde se tacno nalazite ba bi mogao da vam kazem o kakvom se profilu radi. Sve zavisi gde vam se nalazi kuca. Kvadratura objekta koji se greje/hladi odredjuje kolicinu vode koju bunar treba da da. Ako bunar ima manju izdasnost od potrebne busi se jos jedan ili vise bunara. Moguce je uzimati vodu iz jednog a vracati u drugi bunar na dogrevanje i tako povecati njegov kapacitet. Kao sto sam napisao u predhodnom postu obicno se rade 2 bunara da bi se u drugi vracala voda jer se izdasnost bunara moze smanjiti s vremenom crpljenja. A ta voda samo sluzi da se uzme toplota od nje.


pozdrav

Pozdrav svima!!!
Ugradnja sistema voda-voda je naj isplativija.
COP je naj bolji.
Pasivno hladjenje funkcionira bez problema.
Kakvoca vode je bitna.
Sistemi zemlja voda su isto dobri, ali ima gubitaka prilikom primo-predaje topline.(zbog glikola ili druge zastite od mrznjenja)
U tom slucaju je bolji sistam Direktna espanzija-voda. tu se salje freon direktno u sondu, ucinkovitost je puno bolja, a netreba pogonska energija za sonde.
Viesman nema tu tehnologiju, i iskustvo jer je on novi na trzistu sa TP.
Sto se tice nestanka vode u bunaru, to se jos nije desilo nikad. Bunar prilikom crpljenja moze postati samo izdasniji.
Problemi kod bunara mogu nastati samo tada kad se bunar ne odradi kako treba, ili kod prekomjerne eksploatacije(Samo kod arterijski bunara).
Kod klasicni bunara to nije problem, jer se mogu cistiti.
Bunar izvor i ponor moraju imati odredjenu razdaljinu, ili se mora paziti na smijer kretanja podzemne vode.
Pozdrav

veliki pozzz za gtp-mann

procitao sam sve od prvog do poslednjeg slova ove teme i skroz sam se zapalio....
kada budem sebi pravio kucu najverovatnije cu instalirati TP a posebno me zanima kombinacija kuca plus plastenik!!!
pppoooooozzzzzz

gtp-mann reci nesto o kvalitetu vode,sta je dobro a sta ne,u mom kraju je voda loseg kvaliteta,gvozdje i kamenac....

Pozdrav.
Sto se tice kvalitete vode ne bih trebao da nikakve probleme.
Do naslaga kamenca dolazi samo kod otvoreni sistena gdje se voda zagrijava na vece temperature.
Izmjenivaci topline smiju biti samo od VA materiala.
Treba samo paziti na postotak mangana, ako ga ima mnogo treba cesce cistiti izmjenjivac.
Bolje ti je naptaviti staklenik, nego plastenik.
Postavi se spirala u zemlju, i bez problema imas povrce citave godine.
Naj-jeftiniji nacin grijanja i hladjenja sto postoji.
Samo je topla voda iz zemlje jeftinija , ako se ne mora placati koncesija.

Pozdrav gtp-mann, ako moze nekoliko pitanja :)
Spominjete VA materijal za izmjenjivač, po naški kakav bi to bio materijal (tj. metal ili legura)?
Kako se inače čisti izmjenjivač i koliko često se to čini kod vode koja je na granici prihvatljivosti (tj. 0,2mg/l željeza i 0,1mg/l mangana, znači navedite neki primjer iz prakse).

Jedno pitanje:

Šta ako se u zemlju umesto creva zakopa npr bure od 500 litara, voda u njemu će takođe da poprimi temperaturu zemlje, tako da ona može da cirkuliše.
Ideja je čisto iz praktičnih namera, možda je lakše i jeftinije ukopati bure u zemlju nego razvlačiti dugačko crevo...

Pozdrav

Jedno pitanje:

Šta ako se u zemlju umesto creva zakopa npr bure od 500 litara, voda u njemu će takođe da poprimi temperaturu zemlje, tako da ona može da cirkuliše.
Ideja je čisto iz praktičnih namera, možda je lakše i jeftinije ukopati bure u zemlju nego razvlačiti dugačko crevo...


Proglem je u tome što ako uzmemo bure od 500 litara i ukopamo u zemju ,površina vode koja se dodiruje sa zemjom preko bureta je mala. A ako uzmemo 500 litara vode i sipamo u crevo od recimo polacola tu će površina vode koja se doiruje sa zemjom preko cevi biti znatno veći .
Tako da bi sa buradima bilo još skupje da se dobije ista aktivna površina. Sem toga u takve sisteme ide antifriz to da i neračunamo.
scroll

Pozdrav svima!!!


Teoretski moze i sa buretom, ali tebi treba 3m3 vode na sat zavisnosti od sistema, tako da bi trebalo da bure bude veliko 13140m3, jel toliko protekne vode na objektu od 500m2 godisnje u rezimu grejanja i pasivnog hladjenja,minimalnu temperaturu da imas 7-8 celsiusa na izvoru da bi radilo kako treba. Pozdrav iz Ns

Ok, znači bure može teoretski, ali praktično ne.

Milion ideja ste mi dali, hvala za inspraciju...

Pošto nagodinu i kod nas prolazi kanalizacija razmišljam i o polaganju cevi tik uz kanalizacione, em je u zemlji, ne mrzne, plus kanalizacione će grejati iako nisu nešto toplotno provodljive...

Ili da napravim izmenjivač toplote u septičkoj jami, tamo ima i preko 14C (mala stočna farma)...

Šta mislite o korišćenju vode iz vodovoda, ona ima relativno konstantnu temperaturu, vodovodne cevi su već u zemlji. Možda bi se moglo iskoristiti to nekako.

POZDRAV

Voda iz vodovoda uopšte nije loše rešnje ako ima dovojnog protoka .

Koristenje gradske vode mozda nije lose sto se tice temperature, ali je sigurno mnogo skuplje resenje. Treba racunati na protok vode od 0,5 do 1,5 l u sekundi.
Ipak su se do sada dva sistema pokazala najisplativija, jedan je koristenje temperature podzemnih voda, a drugi je pomocu vode u zatvorenom sistemu koja prolazi kroz cevi vece duzine zakopane u zemlju i oduzima toplinu od okoline. Sada ako se te cevi postavljaju pored nekog izvora topline (kao sto su kanalizacione cevi ili septicka jama) samo se povecava stepen iskoristenja.
Cevi se mogu postaviti vertikalno, a dubina tako postavljenog sistema je od 50 do 200 m, naravno da ako je manja dubina treba vise rupa kopati.

ili mogu biti na dubini od 2 do 3 metra ispod povrsine

Ipak za Vojvodinu, koja ima dosta podzemnih voda, najisplativije je koristenje tog sistema i tako iskoristiti toplotu vode iz dubine.

pozdrav

dobri su i sistemi koji koriste različite izvore .

Pozdrav svima i pitanje za gtp-mann-a:

Da li znate ko od proizvodjaca toplotnih pumpi ima pumpu zasnovanu na ovom principu?

Pozdrav svima!!

Direktna expanzija-voda je jako dobar sistem, gdje nema podzemnih voda, ili gdje nije potrebno (pasivno) hladjenje.
U srbiji se jako uspjesno bavi tvrtka GEOTEMPUS tim , a i drugim izvorom topline za toplotne pumpe.
Iz sonde dubine od 30m se moze izvuci 4KW topline. tako de za jednu familijarnu kucu trebaju 3 sonde po 30m.
U obzir se mora uzeti struktura zemljista, jer se po tome izracunava izdasnost busotine(sonde).

Kvalitetan proracun je jako bitna stavka u toj tehnologiji!!!!!!!!!!!


Pozdrav

Pozdrav Svima!!!

Za Color Laba mozete me slobodno potražiti na pa cu vam dati konkretne informacije. pozdrav

cao svima,

Posto zivim u vojvodini zanimaju me sledece stvari.

Da li moze da se ugradi pumpa na vec postojece grejanje(radijatori u vecem delu kuce a hodnicima ,kupatilima je ugradjeno podno grejanje)?

Ukupna grejna povrsina je oko 280- 300m`2.

Da li se toplotna pumpa ugradjuje samo na podno grejanje?
Koliko bi kostala toplotna pumpa i citva sistem grejanja ?

pozdrav
Sale_ch

ja imam rijeku 15m od kuće visinska razlika je cca 6m temperatura vode u rijeci ne pada ispod 7C u najekstremnijim zimskim uslovima . Interesuje me ako iskoristim klima uređaj 18-24 ili veci pošto sam vidio da ima klima uređaja gdje udaljenost od vanjske do unutrašnje jedinice može biti 15-20m a vanjsku jedinicu (skinuću ventilator) potopim u rijeku u kojoj je protok vode 50-100 l/sec a unutrašnju jedinicu iskoristim kao izmjenjivač i ubacim je direktno u bojler 250 l koji mi je spojen na sistem grijanja -(podno , trenutno je kuća bez vanjske izolacije ali biće) kakav efekat mogu dobiti pogotovo sa dobrim invertorskim klima uređajem (toshiba - panasonic) gdje je cop 5,1grijanje i do -15C i gdje kažu da je kompresor vrhunski , mislio sam da kupim takav klima uređaj (nov) izvršim potrebne prepravke sa svojim frigo majstorom (koji kaže da sam lud) i da pitam nekog da li je to moguće , da li je to neko radio i da li mogu iskoristiti rasplinjač i kondenzator u te svrhe a da njihovo direktno potapanje u vodu ne nosi nekakve posledice , uz to mislim iskoristiti i svu postojeću elektroniku sa klima uređaja (termostat , timer , daljinski itd...) zaštiti vanjsku jedinicu od eventualnog onečišćenja i napraviti dobru izolacijsku pripremu
Molim nekog ko ima iskustva ili je radio ovakve prepravke ili bar misli da je to moguće ili ne da prokomentariše , uzgred zasad mi ne treba nikakav proračun je sam planirao to uraditi sa jednim klima uređajem a ako bude funkcionisalo kako treba po potrebi staviti još jedan.

Pitanje za gpt-mann-a:
dal i je ovo sistem direktne ekspanzije?
http://www.erdwaerme-zeitung.d...dedirektverdampfung/index.html




Bravo, ova se ideja provlači u isto vreme od nekoliko različitih osoba i na različitim mestima - iskoristiti to da je klima zapravo topl.pumpa, njen kondenzator odnosno izmenjivač spoljašnje jedinice potopiti negde gde je koliko toliko konstantna temperatura - u zemlju, bunar, reku, vodu čija se temperatura zimi ne spušta ispod nekog nivoa, a dobijenu toplotu dalje iskoristiti po potrebi...

- Malo sam skeptičan po pitanju druge strane - nikako ne bih potapao unutrašnji (isparivač ili kako se već zove) u vodu, možda na neki drugi način
- u sistem sa 15-20m cevi za klimu trebaće više gasa, što kažeš majstoru za klimu
- cevi do kuće će morati biti ekstremno ali baš ekstremno izolovane, zbog zimskih prilika
- možda da napraviš dodatni izmenjiivač toplote klima-bojler, sa nekom pumpom malog protoka, da ne rasturaš klimu...

ovo su samo ideje - pozdrav!

zaNikola M
Čuj TOSHIBA DAISEKAI ras 16 neki zajeban model en.klasa 5,1 po specifikaciji udaljenost vanjske od unutrašnje jedinice 15m , jabem li ga ako oni daju taj podatak a i ako je kila više ili manje plina to ćemo zanemariti jedino me brine što bi kompresor bio uz unutrašnju jedinicu koja bi bila u bojleru a ne uz vanjsku jedinicu koja bi bila u vodi a sam ekspanzioni ventil bi takođe bio uz kompresor , a to znači da bi hladan plin izlazio iz unutrašnje jedinice išao do vanjske jedinice u vodi tu se zagrijavao na 7C i dolazio do klima kompresora (tako da mu ne treba ekstremna izolacija jel ne bi trebalo dolaziti do pretjeranog pada temp uz neku normalnu izolaciju) koji bi ga po mojoj pretpostavci trebao dizati temp do 60-70C koliko bude ugrijana unutrašnja jedinica nekakve obična klme kada je napolju +5C kako to radi ja ne znam , da li će moći takođe ne znam ali ako bude ok to je extra.
Sa nekim ljudima koji su u nekom sličnom poslu sam pričao takođe o potapanju unutrašnje - vanjske jedinice i dobio ovakav odgovor "ako može trpiti kondenzat kada grije ili hladi može i potapanje a tu bi imao najmanje gubitke" , pa su mi poredili i kondenzator klime od auta šta sve trpi so , led , vodu sa ceste , razne nečistoće pa radi po 10 i više godina i uglavnom odlazi od fizičkog oštećenja .Toliko o tom mom projektu zasad ja bi ipak ako je neko to radio ili zna nekog ko bi radio da mi se javi ja čekam sept-okt pa počinjem to tad mi trebaju pamete glave

A šta ti Nikla misliš da spiralne cijevi ubaciš u kanalizaciju ako imaš otvor koji ti je dostupan , u kanalizaciji je topla voda ali i vazduh bi trebao imati nekakvu konstantnu temp. pa pokušati napraviti nekakvu spiralu od alkaten crijeva i napraviti otvoreni cirkulacioni krug fluida do t vog izmjenjivača , to mu dodje kao bušenje onih velikih rupa u zemlji a ti to možeš napraviti sa 300m crijeva (alkaten ili slično samo da je jeftino) mislim da ne bi bilo više od 150eura par litara antifriza i sve to u posudu otvorenog ili zatvorenog sistema i rock and roll . pozdrav

Procitah sve i moram reci da smo mi balkanci puni ideja!!
Sve te zamisli su dakako izvodljive, ali ne bas tako jednostavno (umocim u rijeku, i rijesio sa problem)
Kondenzator (vanjska jedinica) tu su jako niske tem. i do -30, sto znaci da bi nastala santa leda,dolazilo bi do mehanicki ostecenja itd.
Antifriz je otrovan, i nesmije se upotrebljavati u te svrhe, zato se uzima glückol ili sl.
Moguce je napraviti takav sisten sa cijevnim kolektorom (moze alkaten ili sl.)
Kolega COP kod tih uredjaja nikad i stvarno nikada ne moze da bude 5 ili vise.
Samo namjenski uredjaji mogu to da ostvare, naravno u idealnim uvjetima.
fekalije i kanalizaciju mozete zaboraviti, to nije jos niko uspio napraviti, da funkcionira duze od jadnog sata!
Kuca se moze lako grijati alo se smanje top. gubitci na minimum.
pozdrav svima

pozdrav svima
Moje mišjenje je da treba sve iskoristiti što se može da posluži kao izvor energie za toplotnu pumpu,naravno ono što imamo u svojoj okolini.
Ako kondenzator klime stavimo u vodu od 7C i ima dovojnog protoka nikako neće temperatura sići na -30 .
Samo napred voda ima veću provodjivost od vazduha ,ali ne treba misliti daće biti boji COP .Koji kod klime je od 2,5 do 3. zbog same kostrukcije izmenjivača.

Ideje su majka znanja
Ja znam da je ovo samo ideja samo pitam da li je izvodljivo bar da teoretski riješim taj problem to što cop nije 5 nego 2,5 nije nekakav pretjeran problem ja gledam i pokušavam improvizovati ne zato što nemam para ili zato što ću napaviti perpetum mobile nego zato što volim improvizovati i vjeruj mi da mi je odnos dosada pola - pola
Pola sam nekih stvari riješio svojom improvizacijom , a pola jebiga mislim da me i danas koštaju ali ja to volim i treba mi savjet.
To što ti kažeš da će se ta vanjska jedinica zamrznuti to nema šanse sa tolikim protokom vode kroz savršen hladnjak koji i cirkulacijom vazduha uspijeva grijati na -5 ili -15 (po specifikaciji proizvođača) i ne zamrznuti se , a sa protokom vode kakav ima rijeka vrbas ja mislim da će povratni plin iz rijeke biti iz -30 koliko ti kažeš da ima na vanjskoj jedinici biti dignut na punih 7C realno zimi kad čuvjek uzme crijevo i zalijeva vodom iz vodovoda koja ima 10-tak C a vanjska temperatura oko 0C dobija se odličan efekat zagrijavanja(lično isprobao i kad me nije struja ubila) , a dok god zalijevaš ne moze doći do smrzavanja , a možeš misliti vrbas i taj protok.
Ja tu vanjsku jedinicu planiram spustiti u vodu iz više razloga:
-Manji gubitci nego da pompam vodu iz vrbasa u posudu u koju će staviti izmjenjivač
-Zašto praviti izmjenjivač kada je to već savršen izmjenjivač (makar izvadio lepezaste folije između cijevi i ostavio samo cijevi)
-Ako neće izmjenjivač lediti u vodi koju ja budem pumpao što bi ledio dole gdje imam savršen protok (mora biti bolje plin direktno grijem u primarnom kolu nemam gubitke bar jednog izmjenjivača koje bi dobio dovođenjem vode do izmjenjivača)
-plin je lakši od vode i po specifikaciji proizvođača daju garanciju 5 god do 20m odaljenosti i 15m visinske razlike , dodatni plin je 20g/m a ja tačno imam 12m i 3,5m visinske razlike , ako oni mogu dati garanciju smijem i ja rizikovati nešto (makar znao da nemam garanciju zato što ću uništiti uređaj)
-NE VIDIM RAZLOG ZAŠTO NE BIH I UNUTRAŠNJU JEDINICU UVALIO U KAZAN I DOBIO I UNUTRAŠNJI IZMJENJIVAČ -PREDAVAČ TEMPERATURE I ZAŠTO TO NE BI FUNKCIONISALO MOŽDA SAVRŠENIJE NEGO NEKAKVA TOPLINSKA PUMPA NEKOG PROIZVOĐAČA KOJI MISLI DA JE TO IN PA KRENO PRAVITI TO JUČE I LIJEPO PAKOVATI I PRODAVATI A RECIMO FIRMA KOJA IMA KOMPRESOR no1 U SVIJETU TOSHIBA NE PRAVI TOPLINSKE PUMPE A SVI ZNAMO DA JE TOPLINSKOJ PUMPI KOMPRESOR SVE.
eto to me interesuje
to da se tplotni gubitci moraju smanjiti ja znam i vjerujem za tebe mann da si extra majstor i drago mi je vidjeti majstora koji hoće pomoći ljudima sa neim svojim iskustvom baš zato bi ja ovo i pokušao i pitam da nije neki luđak već pa da vidim s kakvim se problemima sreo da mene ne zajebu ili bar da me ti nasavjetuješ što se ovog podnog grijanja tiče a što mi je sad aktuelno koliko izlaza da vučem na razdijelnik sa prostorije od 32m2 znam da treba što više ali da ne pretjerujem i na koliko da razmičem cijevi pošto je prostorija kvadratna 4,20m x 7,40m a u sredini će biti kvaratni dio 1,80m x 2,60 na kojem će biti brodski pod i ispod kojeg neće biti podnog grijanja znači apsolutna temp okolo a unutra ćorak?
A ono što sam predložio Nikolici sa fekalijama mislim da nije niko ni pokušao pa vjerujem da kad bi pokušao i nebi to bilo tako loše a nije neka investicija jaftinije je nego kopati preko kanalizacije pa mislim da bi vrijedilo pokušati , možeš misliti kako je neko reko nekom ko je opet reko da može grijati kopajući rupe u zemlji da je apsolutna budala ,a ja vjerujem da je ta ideja pala na pamet stvarno nekoj budali koja je popravljala frižidere (ako ih je i bilo tada) pa mi sad imamo o čemu raspravljati sad ovde na forumu i dograđivati te iste ideje a bogami neki i rade i zarađuju od toga šta misliš a?
POZDRAV SVIMA KOLIKO VAS IMA!!!!

Istina nema govora o bilo kakvom smrzavanju vanjske jedinice uz toliki protok i temp. (čak i u zimskim uvjetima kada temp vode može pasti na dnu na 4°C) ali temperature koje misliš postići nikako ne mogu biti 60do70 °C jer je temperatura kondenzacije (posebno ako se radi o R410 plin) do najviše 55°C što ti onda znači da bi se voda mogla grijati najviše do 50°C.

Znači odmah u startu moraš razmišljati o niskotemperaturnom režimu rada i to što niža temp. polaznog voda to veći COP. Inače ode kompresor!

Drugo, preinačiti inverter i uskladiti sve njegove senzore da rade u režimu koji je optimalan nije nikako jednostavno. Jer ako uđeš u nedozvoljen spektar temperature koji očitava taj isti senzor elektronika će blokirati daljni rad (zaštita). Tako da dva puta razmišliš prije nego što raskopaš inverter.

Rijeka kao direktan medij za toplinsku pumpu je dobar potez ali u tvom slučaju ćeš morati obezbjediti redovito čišćenje i računaj da će korozivnim dejstvom rebra od alumija u stalnom kontaktu s bakrenim cjevima s vodom tvoriti galvanski članak koji će pojesti rebra od aluminija ali
što je najbitnije bakar će ostati netaknut tako da znaš što te čeka. Znači razmisli kako ćeš dizajnirati taj dio jer je to najslabija karika.

P.S i nemoj da te zbunjuje što temperatura cijevi pri grijanju na izlazu iz kompresora bude i preko 70°C, ta temperata nije temp. kondenzacije jer je temp. kondenzacije kod običnih klima uređaja najviše 55°C i na toj temp. je skoro sva energija na kojoj možeš zagrijati vodu (u praksi na 50°C) a ova temp. od 70°C (može biti i viša) čini samo dio do kojih 10% ukupne energije koju dobivaš kondenzacijom tj. na onih 55°C.
Nadam se da si shvatio :)

Toplotna pumpa se moze koristiti za zagrevanje i preko radijatora ali je najbolje iskoriscenje energije sa podnim grejanjem ili fenkojlerima.
Sa podnim razvodom i fenkojlerima imas i grejanje i hladjenje,a sa radijatorima samo grejanje.

Pa ako bi se koristili radijatori i fenkojleri (nadam se da mogu zajedno da se namontiraju) onda se takodje moze pored grejanja imati i hladjenje prostorije gde je potrebno!

Hvala na informacijma upravo m je i trebala informacija oko toga stvaranja galvanskog članka bitno mi je da ne strada cijevni sistem , a što se elektronike tiče pričao sam sa elektroničarem koji radi za topling Prnjavor to je jedna firma koja se bavi proizvodnjom kotlova i toplifikacijom on kaže da ima malo zajebancije ali da može prilagoditi elektroniku najosjetljiviji dio jest i ta regulacija radnog takta invertera ali kaže da to može riješiti.
Kod mene se trenutno i instalira niskotemperaturni sistem rada odnosno podno grijanje što sam i napisao u startu a o temperaturama polaznog voda ja sam i pisao laički iz onog što sam vidio i mjerio , sve u svemu mislim da ću ja ovo moći prilagoditi samim tim što sam već pisao da temp vode ne ide ispod 7C p amislim da će sa tim protokom dolazna temp plina biti bar 5C što mi izgleda jako dobro s obzirom na temperature plina koje se postižu izmjenjivačima u raznim medijima

evo da i ja kazem nesto u diskusiji mozda pomognem.

@teslac
ne moras da koristis taj izmenjivac od klime uzmi plocasti izmenjivac i zavrsi posao kako treba
evo ti pa pogledaj doc.

cao svima

reko da pitam nekog ko radi grejanje sa toplotnom pumpom.

Posto imam coveka koji je zaenteresovan da ugradi pumpu(zivi u Bosni) trebao mi broj telefona ili
mail sa kime da stupi covek u kontakt.

Zato ako neko radi ove stvari profesionalno(gtp-mann mi ostavalja utisak profesionalca) neka posalje svoje
telefone ili mailove na mail [email protected]


puno pozdrava
sale

Pravi li neko sebi toplotnu pumpu po principu uradi sam?

Ja prvo pokušavam da osmislim kako da jeftino (po mogućstvu sam) iskopam rupe. Tako bih prvo probao kako funkcioniše pasivno hlađenje, a pumpa... to dolazi na kraju.
Čuo sam za foru kako po Vojvodini kopaju bunare sa običnom bušilicom, samo imaju neki alat koji se kači za plastične cevi i ima adapter za vodu sa kojom vrši ispiranje. Da li neko možda ima skicu tog sistema i da li ga je moguće negde kupiti.
Ja ći vam proložiti sajt sa kojeg možete skinuti jedan video clip (12 MB) zanimljivog alata za kopanje.

http://www.consallen.com/forager/cable-tool/

U prilogu imate i njegov opis.
Ako neka ima još neku zanimljivu ideju...

Meni su kopali bunar, ili tacnije, rupu za za montiranje pumpe i izvlacenje podzemne vode. Radili su vrlo jednostavno. Napravi bazen od satorskog krila u koji uspe vodu, zatim namontira adapter na busilicu koji vrti plasticnu cev kroz koju pumpom ubacuje vodu. Prvo ukopa plasticnu kanalizacionu cev fi 110 na jedno pola metra i onda kroz nju spusta tanju mislim da je fi 50 i dugacka je oko 3-4 metra. kada ukljuci pumpu voda kroz cevi ispira zemlju i potiskuje pored tanke cevi kroz deblju i preliva u onaj bazen odakle pumpa uzima i potiskuje ponovo kroz cev. Da, u vodu je u pocektu razmutio pesak, a posle je pesak poceo i da izlazi iz zemlje. Popne se na merdevine i polako potiskuje cev, kad dodje do dole, zagreje i namaze cev nekim lepkom pa nastavi cev i tako sve do 20 m dubine. Potom je kompletno sve izvadio i ubacio dugacko sito napred i sve vratio u zemlju.
Tako sve radi fino vec par godina i sa pumpom Kama 10 bez problema polivam po basti.
na taj sistem sam mislio da namontiram i toplotnu pumpu!

Jednim mojim poznanicima su tako iskopali 75 m za par sati. Doduše kod mene je drugačiji teren, ali baš me briga ako bi sam radio polako pa kad iskopam. Ako treba i više rupa samo da dobijem oko 160 m ukupne dužine koliko predviđam da mi treba za 150 m2.
Da li neko zna gde ima da se nađe takav adapter ili kako izgleda. Cevi ima da se kupi a ionako one neće trebati da ostaju u zemlji već bi mogle da se koriste za kopanje druge rupe.

Postovani gtp-mann...

Sa interesovanjem sa pratio vase postove. Da li mozete da me kontaktirate na e-mail [email protected], da bi mozda uspostavili i saradnju...

Sa postovanjem
Milan Veljkovic, dipl ing el
DOO MIFIMI Nis

Hajde i ja da se ukljucim. Potpuni sam laik, a pored toga i zensko. Krenula sa uvodjenjem grejanja pa ne znam koje i sa kojim kotlom? Putem foruma dosla do malog genija koji mi je preporucio uvodjenje TP i tako sam dosla i do ovog foruma. Ali, na forumu 14 stranica. Imam konkretna pitanja:

1. Da li je za TP obavezno kopanje bunara ili prikljucak moze da se izvede nekako drugacije? Naime, u pitanju je kuca od 120 kvadrata (60 osnova i 60 potkrovlje). Uradjena je izolacija krova (mineralna vuna, folije, knauf), a spoljnu izolaciju planiram (demit fasada, 5 cm stiropor). Planirano je da u njoj zive 3 osobe. Namena TP bi bila i za grejanje i hladjenje najverovatnije FANCOIL uradjaji i naravno za toplu vodu (kuhinja i 2 kupatila). Nasla sam proizvodjaca TP iz Knjazevca, firma alfaclime.

2. Gde pronaci FANCOIL uredjaje?

3. I da li tu instalaciju rade majstori za centralno grejanje i hladjenje?

Nije losa ideja ova sa rijekom samo sto ja nebih potapao vanjsku jedinicu od klime u rijeku, nacrtao sam neku sliku (nije mi se dalo bolje) kako bih ja to rijesio.
Mislim da je ovo isplativije nego vuci bakarna crijeva i jos puniti ih plinom, naravno ja bih i alkaten crijeva sa slike izolovao npr staklenom vunom mislim na onaj dio koji ide do rijeke, cak miskim da nebi trebala nikakva pumpa da tijera vodu , topla voda se samo dise a hladna spusta isto kao centralno grijanje kada se pec nalazi ispod sistema radiatora , a i ovo nije lose da se potopi unutrasnja jedinica...

Jeli ikome palo na pamet , ves ako se toliko stedi da se jos vise ustedi. Ovo sve sa toplotnom pumpom je OK. Ali meni je palo na pamet pravljenje samog sistema, tj da sami napravimo sistem od dijelova i jednostavno ga napunim freonom.
Ja ima ideju da zagrijem samo jednu sobu , da iskoristi dijelove od frizidera , kondenzator stavim u sobu ispod prozora tamo gdje po pravilu ide radijator od centralnog a ispravlja i motor stavim vani naravno bilo bi pozeljno da ipravljac zagrejavam sa necime npr voda od 5-6 spepeni. mislim da bi to radilo.

Sjecam se jenom da sam po zimi usao u jednu prodavnicu, napolju je bilo hladno, pogledao sam okolo i vidio da nemaju ni klime ni peci na drva ni radiatora, pitao sam prodavaca cime se oni giriju posto je unutra bilo poprilicno toplo, on mi je rekao da griju frizideri naravno imao je dvija velika hladnjaka za prodavnicu.

Ali meni je jos nesto palo na pamet, dali bi se mozda mogao napraviti kompresor koji bi bio malo vecih dimenzija i radio na principu pumpe za biciklo imam jednu zamisao moram je nacrtati pa okaciti ovde

Derva svaka čast na dovitljivosti - iako se to već radi. Ukratko: ideja 1. može, ideja 2. ne može.

zdravo,
samo da pitam dali postoje neke knjige koje bi mi neko mogao preporuciti da procitam o grijanju tj o toplotnim pumpama, instalaciji,racunanju radiatora i sve ostalo ?

harko

sto se tice strane, strana je odlicna i hvala ti i naravno ako jos neko ima slicnih strana bilo bi dobro ako bi mogao -la ovde postaviti link.sto se tice viessmann-a moram reci da moze samo makar koliko sam ja to mogao videti da moze samo da se skine pdf fajl od razlicitih produkata samo upustvo za upotrebu dok ostali fajlovi ne mogu.zanima me ako neko zna dali mogu da se nabave i ostali fajlovi jer bi mi dobro dosli.pokusao sam da posaljem mail kako bih n jih direktno pitao ali mi stalno dolazi neka greska tako da nisam uspio.za sve odgovore zahvaljujem unaprijed.

poz harko

Mozda nekom bude od koristi, inace jako dobra knjiga:

Naslov: Ventilacija i klimatizacija-teorija i praksa
Autor:grupa autora
Izdavac: EVROKLIMAT 2000 god.
Broj strana: 406
Jezik: Ruski

link za download: http://depositfiles.com/files/8269214
velicina fajla: 13.5 Mb

Napomena: Neophodan program za pregled DJVUReader ili sl.

Toplotna pumpa

@scroll
pozdrav.
jel to rucni rad?

Da ali ne moj.Ja imam kompressor falemi još izmenjivači.
pozdrav

ha ha a vidi ovo cevka 12mm 35metara u bojler 120l

I ja sam teo da pravim od bakarnih cevi ali sam odustao zbog veličine.

@sroll
ne isplati se praviti jer je mala razlika u ceni

imas pp.
pozdrav...
koje je snage kompresor i koliko je kostao?

ZB21KCE-PFJ 220V 16.48A 8-10KW 50C kondenzacija 0-5C isparavanje(R407c).


_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 30.09.2008. u 23:20 GMT+1]}

toplotna pumpa

http://www.dimplex.de

http://www.dimplex.de/en/downl...s-project-planning-manual.html

http://www.heliotherm.at/en/vo...therm-a-technology-leader.html http://www.ornl.gov/~wlj/hpdm/

<sub>[Ovu poruku je menjao scroll dana 08.10.2008. u 22:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao scroll dana 08.10.2008. u 22:48 GMT+1]</sub>

Još jedna samogradnja.

Pozdrav svima.
Mogu li se za izmenjivace toplotnt pumpe voda voda koristiti vodeni kondezatori iz rashladne tehnike.
Dali je to vec neko radio ili pokusao i kakve je rezultate dobio?
Unapred hvala.

Pozdrav
Ja mislim da može,a i videosam negde i toplotnu pumpu sa spiralnim izmenjivačima.Sa dobošatim(kondenzatorom) izmenjivačem nisam još video,ali ako imaš njegove parametre samo napred.
http://www.coaxial-coils.com/Heat-pump-coaxial-coils.htm

_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 17.10.2008. u 17:59 GMT+1]}

Hvala na podrsci.
Jedan izmenjivac kojeg imam na njemu je bio namontiran motor od 3kw, njega planiram da stavim za kondezator,ima prikljucke za vodu od 1 col i na njih da prikcim sistem od grejanja.Druga dva koja su po mom misljenju menje jedinice za trecinu a imam dva ista ,planiram da stavim u paralelan rad kao isparivac i kroz njih takodje paralelno propustim bunarsku vodu.Za kompresor imam klipni "Freskold" od 3,7kw ne znam kojeg protoka (m3/h) i dva ekspanziona ventila takodje u paralelan ra na R22.
Sta mislis o tome.
Pozdrav neleLO.

Pozdrav
Ovde možeš da nađes podatke za kompressor. http://www.frascold.it/pr_01.htm



Kondenzator na kojem je bio kompressor od 3kw neće li biti mali za 3.7kw? (teba videti kolika je snage za koliku razliku temperature)



Ako su i to kondenzatori imaćeš veći pad pritiska zbog manjeg promera cevi.

scroll

Dvostepena

http://www.frascold.it/download.htm

http://www.frascold.it/download.htm

Šta mislite o ovoj toplotnoj pumpi. Koliko kapiram u pitanju je direktna ekspanzija ali me zanima šta se dešava sa ledom na spoljnoj jedinici. Zar on neće posle nekog vremena blokirati razmenu toplote. Inače deluje jako prosto i nije potrebno nikakvo kopanje.

http://www.octopus.tm/eng/index.htm

http://www.octopus.tm/eng/e_varmepumpar.htm

citat sa predhodnih strana o octopus pumpi, original na http://www.elitesecurity.org/t19098-1-Toplotna-pumpa

" Ova toplotna pumpa inace nazvana "ledeni stapic",
zbog svog jedinstvenog izgleda funkcionise na principu
vazduh-voda.Svojim aluminijumskim profilima uzima toplotu
iz hladnog i vlaznog vazduha i prenosi je putem bakarnih cevi
u jedini pokretljivi deo sistema- kompresor.

U sustini toplotna pumpa se sama o sebi brine, kada, kako i koliko da radi ,
a pomocu digitalnog kontrolera podesavaju se zeljene temperature.

Ova toplotna pumpa je rucni rad, svaki komponent je jednostavan,
pazljivo odabran i proveren, svaki detalj je dobro osmisljen,
i ceo sistem ima minimum 50 godina radnog veka.

Cena 6000€ (57000skr)
Vise informacija o pumpi e-mail ili tel: 0046-40-21 93 37(18-24h)
Slike i mala skola o toplotnim pumpama na engleskom jeziku na sajtu:
www.octopusenergi.se"

To su informacije iz 2004. ko zna koliko su uznapredovali u tehnologiji a mozda i snizili cenu.

Pozdrav za sve učesnike foruma ,

S obzirom na sve napred navedeno vrlo sam blizu odluke da predjem na zagrevanje objekta pomocu toplotne pumpe.
Zamolio bih sve koji imaju konkretna iskustva sa konkretnim sagledavanjem investicije za grejanje pomoću toplotne pumpe voda - voda da iznesu iste.
Inače živim Pančevu pa mi je bitno sledeće:
1. Koja je potrebna dubina bunara,
2. Cena bušenja bunara i ostalog pratećeg pribora (potrebne cevi , pumpa itd.)
3. Cena toplotne pumpe koja bi se koristila samo za grejanje, s tim da je potrebna temperatura potisne vode, 60*C - 65*C
4. Da li je neophodan izmenjivač pre toplotne pumpe ili se bunarska voda moze direktno pumpeti kroz TP.
5. Orijentaciona cena ventilatorskih konvektora.
6, Sta je potrebno da bi se TP uparila sa električnim kotlom za rezervu u slučaju ekstremnih temperatura.
7, Na koji način se vraća voda u bunar ponor i na koji način se reguliše rad bunarske pumpe (nije mi logično da mora da radi neprestano) https://static.elitesecurity.org/questionmark.gif
8. Kolika je prosečna snaga motora bunarskih pumpi - niko ne spominje potrošnju energije za pumpanje vode

Što se tiče objekta grejna površina je oko 120m2 i do sada je potrošnja el. energije pri grejanju sa el. kotlom bila oko 2500-4000 kWh mesečno uz maksigraf 0d 9,2 kW.
Hvala na odgovorima, Ukoliko neko ima konkretnu ponudu može na pp ili na email [email protected]

Dejan

pozdrav svima,

odgovor za dekacus
1 dubina bunara neka bude desetak metara od prvog nivoa podzemnih voda, precnika 125 mm da stane potopna pumpa u nju.

2. cena je 50eur po metru komplet sa materijalom, i to da bunardzija garantuje za izdasnost koja je potrebna i stabilan rad. bunar je osnova celog sistem. Bunar je jako bitan i mora da bude bezprekoran.
3 dobra potopna pumpa koja radi kako treba je od 500 eur do 700eur
4.cena tp za koju garantujem i imam iskustva sa njom je oko 4600 eur sa svim mogucim zastitama za nase podrucje.
5. ventilokonvektori su od 290 eur pa do 450 zavisnosti od kapaciteta tebi ovi od 300 su dovoljni.
5 ide direktno u pumpu
6. naj bolje resenje je napraviti ponor bunar mada postoje i druga resenja.tp je povezana elektronikom sa pumpom u bunaru i sao na signal se pali.
7 u tvom slucaju bunarska pumpa nece biti veca od 0.5 kw, a cirkulaciona ostaje koja je bila, zanemarljiv je potrosac.

Pozdrav svima !

Vrlo interesantna tema, odn. područje koje zaista treba iskoristiti, jedno od malobrojnih koje koriste ljudima, a ne štete prirodi.

Međutim, pošto nemam kuću nego stan, mogućnosti (voda, zemljište) za primjenu ove tehnologije su mi ograničene.

Molim da mi neko odgovori na slijedeće:

Obzirom da je klima uređaj (koju imam) zapravo toplotna pumpa, i da sam u mogućnosti da na ulaze klime dovedem zrak temperature oko 15ºC (dok je vanjska temperatura recimo -10ºC), kada grijem sa klimom postižem li (i koliko) bolju energetsku efikasnost (1 kw / ? kw toplote).

Hvala unaprijed,

Pozdrav iz Sarajeva !

Jeste, ukoliko je klima invertor, odnosno nema ugradjeni elektricni grejac. Nazalost takve klime su skuplje.

Po nekim iskustvima sa ovog sajta (tema "koju klimu kupiti") izgleda da su se tu najbolje pokazale Toshibine klime.

Efikasnost uveliko zavisi od temperature koja se dovodi na isparivac (deo klime koji se hladi - spoljna jedinica). Ukoliko je dovedena veca kolicina toplote, iskoriscenje ce biti bolje. Pomenute Toshibine klime sudeci po gore pomenutim postovima rade i do -15. Sve preko toga je bolje od obicnog elektricnog grejaca, a ispod toga gore, pa je onda nema svrhe koristiti.

Naravno, ovde treba racunati i na mogucnost zaledjivanja spoljne jedinice klime, tako da su u prednosti modeli sa automatskim odmrzavanjem.

Stepen iskoriscenja toplotne pumpe vazduh voda sa mog sajta (objavljene u SAM-u) je po njihovim merenjima 4:1. Pretpostavljam da bi trebao biti isti i za klime, bar do pomenutih "normalno" niskih temperatura.

Hvala Vam velika na odgovoru, ja sam pretpostavljao da je tako ali ipak volim pitati ljude koji to najbolje znaju.

Obzirom da zrak kojim raspolažem nije hladniji od +14° C (uz vanjsku temperaturu od -15°C), klima će uz malu potrošnju el. energije grijati zimi.

Slika u prilogu !

Još jednom hvala.

nmarilov - odakle ti vazduh sa tolikom temperaturom (iz dimnjaka, neke pećine, kanalizacije...)

Iz ventilacije !

Pa ti ćeš da se greješ za džaba još ako ta ventilacija radi i noću!

Završio izgradnju toplotne pumpe voda-voda sa bunarskom vodom sa dodatnim zagrevanjem preko septičke jame koja diže temperaturu vode sa 14C na 18c

@scroll
svaka cast. jel ima neka slika i u samom postupku gradnje?
hm cini mi se da ti izolacija na cevnoj instalaciji TP i nije neka.
jel ti se javlja kondenzat na isparivackom delu?
pozdrav..
genije.
evo i jedne prepravke covek se vec greje duze vreme.

Nije još skroz gotov sad sam u fazi isprobavanja.Kondenzacije nema jer je temperatura ekspanzije +10c.

genije jesi ovo ti pravio ili neko drugi, šta je zapravo uradio?

Genije je li ovo faktički potopljena unutrašnja jedinica , tj. samo puštena voda oko nje da se zagrijava ?

Nisam stigao završiti pumpu ove jeseni , razvukli mi se ostali poslovi. Sad imam podno grijanje izlazna temperatura iz el.kotla mi je 35-40 C i imam odličnu temp u prizemlju objekta cca 80m2 el.kotao je vaillant 9kw i troši cca 2000kwh mjesečno , još ostajem pri onom za dobar klima uređaj i potapanje vanjske i unutarnje jedinice pošto mi je rijeka na 15m od kuće Genije ovo što si ti poslao izgleda baš pristojno volio bih znati šta čovjek uradio i kakva je iskoristivost , hvala.

nisam ja jer nemam vremena ni svoju da zavrsim

@tesac pp.

@scroll
jel radi makina?
pozdrav.
genije..

"genije" zašto izbegavaš da kažeš šta je čovek uradio?

Hvala na pitanju. radi .Temperatura ulazne bunarske vode je 16C izlazne je 14.7 C protok je 3,6 m3/h što zači da iz vode izvlači 5.4kw.

Super je tema! Svaka cast!
Imam ja jedno pitanjce: kazete da treba posebne odvodne cevi za ohladjenu vodu. Mene zanima da li se t voda moze iskoristiti za druge svrhe, npr. fontanu, zalivanje - dobro, to je pogodno leti, npr. kad je hladjenje u pitanju.
Izvinite ako pitam glupost, laik sam u tim elektricnim radovima, a jos usput i zensko! :)

Naravno da moze, ali zalivati bastu sa 3,6 m3/h je ipak malo previse. Zavisi kolika je basta.

I za fontanu moze, ali za nju se uglavnom upotrebljava ista voda koja neprekidno cirkulise. Nova (ohladjena) bi ipak bila cistija, pa bi i fontana bolje izgledala. Ipak, opet ostaje pitanje viska vode, koji mora negde otici.

ma moze i travnjak da zaliva ako joj voda ne bude previse topla leti a moze i da pere automobile komsijama.
pozdrav
genije.

Da bunarsku vodu može na razne načine iskoristiti.Recimo ako imas fankoile možeš da koristiš bunarsku vodu za pasivno hađenje kuće i posle satom malo zagrejanom vodom možeš da zalivas bijke.Dve stvari odjednom.

Pozdrav svima vidim da se ovde vrsi fina razmena znanja oko toplotnih pumpi pa da i ja pokusam da dam svoj doprinos
Trenutno sam u izradi jednog ovakvog sistema grejanja planiram da probusim nekoliko rupa u zemlji dubinu cu jos videti posto radimo na pravljenju busilice za zemlju na kakve ce se sve probleme tu naici obicno se busi na dubinu od 100 metara
Za kompresorsku jedinicu planiram da koristim LG 24 btu umesto spoljasnjeg i unutrasnjeg vazdusnog izmenjivaca napravicu izmenjivace freon voda
u slucaju grejanja objekta kroz hladni izmenjivac ce cirkulisati voda iz izmenjivaca smestenog u rupe u zemlji a voda iz toplog izmenjivaca ce ici cevima u obicne unutrasnje jedinice od standardnog klima uredjaja(naravno treba prilagoditi prikljucke cevi da bi se dobilo na protoku i ugraditi sistem za luftiranje kao i neke sitnice na elektronici mislim palenje ventilatora u zavisnosti od zadate temperature)
u sistem bih dodao i akomulaciju toplote naj jednostavnije i naj jeftinije je napraviti 2-3 kubika izolovanu kutiju od vodo otpornih osb ploca u kutiju smestiti 150-300 metara okitenskog creva i sve to zatrpati peskom tako da kada se u kuci postigne zadata temperatura gase se ventilatori na unutrasnjim jedinicama
voda topla prodje kroz nju ne izgubivsi toplotnu vrednost prolazi kroz okitensku cev smestenu u pescani rezervoar i zagreva ga tako da nocu zagrejemo kucu i napravimo zalihu toplote da preko dana kada je struja skuplja oko 4 puta samo cirkuliramo pumpom vodu i grejemo dom sa toplotom akomuliranom u pesku naravno u koliko imamo dvo tarifno elektricno brojilo

ovaj sistem bi trebalo da bude jeftiniji od klasicnog elektricnog grejanja za oko 10 do 15 puta

Svidja mi se ideja sa akumulatorom topline

Ove jeseni sam završio samogradnju toplotne pumpe. Napravljen je bafer rezervar od kanalizacione cevi prečnika 315mm i dužine dva metra. U ovaj rezervar je potopljen izmenivač iz unutrašnje jedinice od klima uređaja LG 24000 btu. Kroz rezervar cirkuliše voda koja prolazi kroz fan coil uređaje u kući. Kuća je veličine 260m2 ali se greje 220m2. u ostalih 40m2 je teperatura oko 18 stepeni pa može da se računa da deo toplotne energije ode i na zagrevanje ovih prostorija. Spoljna jedinica je ostala u funkciji kao kod normalne klime. Automatika (samogradnja) isključuje kompresor kada temperatura potisa dostigne 40 stepeni a ponovo ga uključuje kada padne ispod 35 stepeni. Dakle kuća od 220m2 se greje sa kompresorom od 2,7kW!!!. Potapanje izmenjivača iz unutrašnje jedinice je samo faza testiranja, jer je klima uređaj koji sam nabavio skinut iz neke firme i dugo je stajao pa nisam bio siguran u njegovu ispravnost. Sledeći korak bi bio zamena spoljšnjeg izmenivača vazduh/freon sa novim izmenjivačem voda/freon s obzirom da imam bunar dubine 20m sa temperaturom vode od 12-14 stepeni kao i zamena unutrašnjeg "potopljenoog" izmenjivača sa "pravim" izmenjivačem. Namerno upotrebljavam reč izmenjivač umesto kondenzator/isparivač s obzirom da sa istim ovim sistemom nameravam da se hladim leti. Bunarsku vodu bih vraćao u kanalizaciju jer mi je Dunav poprilično blizu (a od njega su i podzemne vode). Da li neko može da me posavetuje oko izbora ova dva izmenjivača? Da li mogu da se upotrebe pločasti izmenjivači? da li neko zna gde u Srbiji mogu da se kupe koaksijalni izmenjivači i za koje pare?

lepo uradjeno jos da je inverter klima bilo bi extra. da si prelistao malo temu u nazad procitao bi i malo o izmenjivacima
imas adresu za izmenjivace na pp.
pozdrav..
genije..

Pročitao sam sve ali još uvek nisam siguran u izbor tipa izmenjivača.

plocaste uglavnom svi koriste zbog malih dimenzija i velike efikasnosti
ako nije tajna koliko si placao fancoile i koje su snage?
pozdrav..
genije..

Hvala na odgovorima i savetima. Malo sam danas bazao po internetu i na Alfa Laval-u sam našao lepa objašnjena i dokumentacije za pločaste izmenjivače. Kod proizvođača kojeg si mi poslao, koliko vidim iz njihovog kalkulatora kada unesem svoje podatke, odgovaraju mi samo rastavljivi izmenjivači. U ovoj temi ranije se nalazi slika samogradnje TP gde su korišteni lemljeni izmenjivači (doduše više komada). Ima li problema da rastavljivi izmenjivači rade kao isparivači ili kondenzatori u režimu hlađenja?

Što se tiče Fan coil uređaja ja sam ih kupio pre pet godina. Fan coili su Sabiana i pre tada sam ih plaćao čini mi se oko 250 €. Imam dve različite snage 2 i 4 Kw i razlika u ceni između njih je bila mala (20-30€).

do februara 2009 bice gotova busilica za zemlju dubine do 100 metara javicu vam kako napreduju radovi prenosna na tockovima bice na usluzi veoma povoljno
sto se tice izmenjivaca po meni naj jednostavnije je cev u cev motano kao kalem da se lakse izluftira e sada spoljna cev kroz koju prolazi voda moze da bude od bakra,okitena ili neceg drugog sto se moze nabaviti a da je pouzdano i savitljivo
nisam siguran do kojih temperatura je okiten upotrebljiv mada mislim da bi izdrzao za ovu namenu po gotovo za izmenjivac u zemlju jer tu ne moze da se pregreje
sto se tice invertera jako dobra stvar mada mislim da u ovom slucaju sa zemnim izmenjivacem i nije toliko neophodno
moze se staviti 3 manja kompresora pa kombinovati snagu
imam 2 trofazna kompresora jedan je od 4 kw a drugi od 6kw bilo bi dobro da nabavim regulator obrtaja mada je to dosta skupa stvar za tu snagu.trofazni motori imaju vece iskoriscenje od monofaznih i jos ako im se moze kontrolisati polazna struja starta i broj obrtaja to je onda veoma ekonomicno jer nova brojila za struju mere i maksimalnu angazovanu snagu koja utice na krajni racun

Pozdrav

Ako se radi o kompressoru od 24000 btu onda po meni nešto nisi dobro računao ili program nije skoz proradio ,svakom slučaju pokušaj ponovo.
Ja imam te lemjene izmenjivače i zadovojan sam sa njima.

Može li onda mala pomoć oko parametara? Primar voda 12/8? Snaga 7-10KW. Šta da stavim za sekundar tj za freonski deo?

Pozdrav
Neće biti najtačnije jer nema opciju za freone, 3/7 stepeni za sekundar.

_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 17.12.2008. u 18:22 GMT+1]}

Pratim temu ali me interesuje jedan detalj...

Svi pricamo o sistemima TP, samogradnji itd... Par stranica ranije pominje se skandinavska TP firme Octopus ili nesto slicno. Direktna ekspanzija... Moze li neko malo da pojasni tu direktnu ekspanziju?

Meni to deluje da radi slicno principu klima uredjaja, s tim sto bi onda spoljna jedinica bila ustvsri veliki kolektor toplote? Da li to znaci da je samo freon koji koriste ustvari medijum za prenos toplotne energije do kompresora koji zatim dize temperaturu pa odatle u izmenjivac toplote sa vodom za grejanje, itd. da ne duzim sa pricom...

Koliko vidim, ti sistemi rade u vrlo hladnim uslovima i daju neku temperaturu vode koja je pogodna za podno i zidno grejanje?
Sta mislite o samogradnji toga i kako uopste to funkcionise kad se recimo zaledi, jer uspit ga zovi u "ledeni stapic"?

Moze li neko to malo da pojasni....

Pozdrav
Direktna expanzija znači da nema imeđu izvora toplote i freona nekog prenosnog mediuma (voda,etilglikol....) .

Sistem "OCTOPUS" je ovde detaljno objašnjen ali nažalost na jezicima koje slabo ko poznaje. Ako neko zna nek pročita, možda nešto i ubode.
http://www.octopusenergi.pl/
I mene zanima kako "ledeni štapić" funkcioniše s obzirom na nagomilavanje leda na spoljnjem izmenjivaču, ako znamo da led slabo provodi toplotu.

Da to je tacno... Ono sto oni prikazuju na sajtu zvuci dosta ubedljivo... Naime to je sasvim dovoljno za dobro izolovanu kucu i podno grejanje... A ima samo spoljni "stapic", TP i izmenjivac za sistem za grejanje... Ali kako to radi s bozirom na temperature ugradnje i led na isparivacu...

Interesantno je videti i ovaj podatak:

Octopus Sweden u brosuri navodi kao fluid R290.
Njihov zastupnik u Irskoj kao fluid u tabeli anvodi R417.

Da li je to mozda zbog zakonske regulative, razlika u tipu fluida?

R 290 je propan (HC3HC2HC3)
R417 je mešavna gasova;
R134A 50%
R125 46.6%
BUTAN 3.4%
i jedna je od zamena za R22

Pa dobro ljudi,
da malo teoretisemo o DIY octopusa...

Dakle, ostopus je direktna ekspanzija, dakle freon predaje toplotu sistemu grejanja.
Kad bi uzeli neku klimu i prepravili je :

=spoljasnja jedinica bi bila ledeni stapic
=unutrasnja jedinica bi bila izmenjivac u recimo nekom kotlu uz dodatak nekog el.grejaca za hladne dane

dobili bi manje vise taj princip.

Nije mi jasno (i dalje) kako to funkcionise s obzirom na led? Koristi energiju koja se stvara prilikom zaledjivanja vode? Velika povrsina "stapica" preuzima tu energiju itd...

Generalno gledano, to nije neka velika prica, sam uredja nema mnogo delova, dakle spoljna jedinica, kompresor sa automatikom, eksp.sud, izmenjivac toplote...

Sta vi mislite o tome?

Moze li da se to odradi na taj nacin? Ili recimo da se kupi scroll kompresor 5 kw i polako...


Dodatak:

Kad bi se ledeni stapic stavio pod neki staklenik?
Ili da se greje vodom iz bunara?

Cisto razmisljanje naglas....

Povremeno se led otapa sa površine isparivača,kad već jako odebja i već nema efekta .
Na primer:
tc 35C, te -10C , cop 4.03
tc 35C, te -25c, cop 2.70
Znači pustimalo toplog gasa u isparivač i padne led.
tc-temp. kondenzacije
te-temp. isparavanja

Znaci da bi morali da merimo optimalne temperature napolju i unutra i u skladu sa tim da podesavamo temperaturu...

Samo sta se desava sa toplom vodom u sistemu grejanja kad pustis topao freon na stapic?
Dolazi do pada temperature u izmenjivacu? Eventualno bi mogla da se iskljucuje cirkulaciona pumpa na sistemu grejanja u tom periodu...
Da li to znaci da takav sistem mozes da koristis i za hladjenje uz podno grejanje?
A tu bi trebalo znaci da se okrece "smer" freona, kao kad klima greje pa zatim hladi...

A tc i te zavise od rashladnog fluida i kompresora, jel da?

Usput, sta bi bilo kad bi stapic koristili ispod nekog staklenika, verovatno da bi dobili nesto... staklena basta itd...

hehe dobili bi gomilu smrznutog povrća...
Šala mala...
To što vidiš nisu štapići bukvalno već cijevi oko kojih se nalaze aluminijska rebra (kao kod nekih radijatora). Preko ekspanzionog ventila kompresor rasplini freon koji je do tada u tečnom stanju. Prilikom rasplinjivanja freona temperatura mu se spušta na neki debeli minus recimo -25 stepeni (isto kao kad fizioterapeuti fudbalerima onim sprejevima rashladjuju uboje na nogama) , tada tako rashladjen plin prolazeći kroz ove "štapiće" zagrijavaju se vanjskim zrakom koji je -10 stepeni (pri tome se vanjski zrak na štapićima spušta na još nižu temperaturu, zato su zaleđeni).
S druge strane kompresor sabija tako "zagrijan" freon i pritome mu nekim od onih izo... procesa povećava temperaturu na 45 stepeni koju onda koristimo u izmjenjivaču.
Prosto ko pasulj (onaj iz staklene bašte)...

I ja sam razmišljao na temu da se povremeno u isparivač pusti topao freon i otopi led, samo mislim da bi to morali da radimo jako često, onda ništa od grejanja.
Neznam da li ste primetili kako izgleda štapić na slikama kada je u funkciji. Kao da je na njih pao sneg a ne led. Možda je svaranje "leda" drugačiji proces pri naglom hlađenju i tako niskim temperaturama pa "sneg" sam spada sa štapića????????
Uostalom i to se vidi na slikama. (Pogledajte stranu 8 u brošuri)

He he, dobra fora, smrznuto voce (i povrce)..

Znaci, mozemo da napravimo hladnjacu zimi i tu da drzimo kiseli kupus i pivo... a leti onda mozes da napravis neku foru saune ili sl...

Ok, kontam ja da je taj "stapic" ustvari veliki aluminijumski "hladnjak" koji svojom povrsinom apsorbuje toplotu i njom greje rashladni medij koji ide u kompresor....
Samo sam mislio da se efektom "staklene baste" malo zastiti od prevelikih temp razlika u bas hladnim danima... posle gledam slike octopusa i vidim da u podnozju stapica ima leda koji je otpao, sto znaci da je tacna tvrdnja da kad se mnogo zaledi, okrenes mu smer gasa i poslajes mu malo toplog, te otpadne deo leda...

Sustina je u tim finim intervalima grejanja "stapica", znaci da ne preteras...

Mada, negde sam nesto na brzinu procitao i sad ne mogu da nadjem ponovo: otprilike je prica da se prilikom prelaska vodene pare iz vazduha u led stvara dodatna energija, koju taj "stapic" koristi...

Inace, po svakom suncanom danu, bey obyira na spoljnu temperaturu, sigurno je da ce tako velika povrsina aluminijuma preuyeti dobar deo toplote...

Ispravite me ako gresim...

Generalno, ako napravis tako nesto, sigurno da ima ucinka, narocito sa podnim grejanjem... vidis u njihovom prospektu koje povrsine greju sa kojim kompresorima... cak i sa tako dobro izolovanim kucama kao sto su u Svedskoj... Npr. 265 m2 greju sa modelom 48x, koji ima kompresor snage 3 kW!

Ako uzmemo da ta kuca ima energetske potrebe npr. 50W/m2, to izlazi oko 13 kW. Koliko je onda COP Octopusa, 4.4?

Sta me zezate za bastu... vidite u brosuri da covek gaji cvece... evo i slika, haha...

Ja kazem lepo da se to ostakli ... i imas lale i ruze i gladiole i gerbere itd...


to prodajes i jos brze isplatis investiciju...

Usput. kako se okrece smer freona? Preko nekih ventila, sta li je...

Optimalno treba da bude sistem grejanja prema toplotnoj pumpi ili obrnuto,a zbog velikog obsega spojašne temperature preko zime za regulaciju potrebno dosta ozbijno upravjanje sa elektronskim expazionim vetilom .
Otapanje kratko traje ,pogotovo prema podnom i zidnom grejanju jer su to troma grejanja.
Da bi koristio za hlađenje terbaju fancoili i to predimenzionisani.
A tc i te zavise najviše od temperature izvora toplote i temperature sa kojom se grejemo pa onda od kvaliteta izmenjivača,anajmanje od tipa gasa i kompressora .

za "johnnie ": Teško da će bela površina leda apsorbovati neku znatnu količinu toplote. Znači samo temperatura vazduha tj. vlaga iz njega imaju znatan uticaj na prijem toplote.

Procitao sam pazljivo gotovo cijelu temu, i vidim tu je par dobrih profesionalaca, dosta entuzijasta, inovatora i ljudi sa idejama, pa se i sam zelim ukljuciti u raspravu o ovoj veoma ozbiljnoj i korisnoj temi. Princip rada TP mi je dobro poznat kao i vecini vas koji ste diskutirali. Godinama vec planiram napraviti centralno grijanje, naravno cijelo vrijeme je u planu bilo konvencionalno grijanje na loz ulje, ali kako pratim nove tehnologije, a i samo poskupljene energenata me navelo na promjenu plana tako da sam se ipak odlucio na TP pa se pokusavam sto vise educirati o ovoj temi kako bi sa strucnjacima mogao razgovarati sa nekim predznanjem. Iznenadilo me koliko njih vrlo malo zna o TP, a kad vide da ja poprilicno znam o tome pokusavaju pobjeci od teme. Meni to dobro dodje jer na taj nacin vec mogu selektirati strucnjake koji ne prihvataju nove tehnologije vec guraju ono sto su naucili prije 20-30 godina. Ipak mislim da se mogu naci profesionalci koji poznaju ovu materiju. Za pocetak cu postaviti par pitanja pa se nadam da ce neko od ovih ljudi koji imaju iskustva u ovom poslu dati neke konkretne odgovore.
1.Prvo pitanje je vezano uz postavljanje geo-termalne sonde ili vertikalnog kolektora. Kako zivim u Rijeci, gradu koji je bukvalno sav na stijeni, a poprilcno sam visoko iznad razine mora znaci busenjem najvjerovatnije ne mogu doci ni do kakve vode sto znaci da bi rupa bila gotovo sva u stijeni. Zanima me da li neko ima iskustva kolika je korisnost jedne takve sonde koja bi bila u kamenu u odnosu na one koje su u zemlji ili vlaznom terenu, odnosno da li je stijena prednost ili nedostatak. Mozda je ovo i nedostatak ali bar imam prednost sto zivim u primorju gdje temp. rijetko kad padne ispod nule, a ima i dosta sunca. Istina ima i bure ali to je godisnje desetak - petnaestak dana.

2. Kod busenja rupa za sonde da li je bolje busiti jednu duboku rupu ili 2-3 ili vise njih sa manjom dubinom.

3. Kod busenja rupa da li je cijena busenja ista za 2 rupe po 50m ili za jednu od 100m. Busenje u stijeni je sigurno mnogo teze nego u samoj zemlji, i pretpostavljam da se ti poslovi mogu obaviti samo sa profesionalnim velikom strojevima a nikako amaterski. Usput zna li neko kolika je cijena busenja rupa u stijenovitom podrucju po metru dubine.

4. Gdje se moze kupiti materijal-beton ili kako se vec zove masa kojom se sonda zaliva i da li se to zalijeva strojno ili se zalijeva rucno dok se rupa ne zalije? Postoji li negdje neko objasnjenje kako se to prakticno izvodi...mozda neki link ili neka brosura.
5. Ovo pitanje mozda nije za ovu temu ali mozda neko zna o tome malo vise pa da ne otvaram novu temu. Naime pitanje je vezano za sam sistem podnog grijanja...jedne prilike sam citao neke komentare da ovaj sistem grijanja ima neke nedostatke, kao podizanje mikro cestica sa poda koje onda zbog podizanja toplog zraka lebde u zraku pa moze doci do alergija i sl. Drugi problem je navodno u tome sto je ljudski organizam naviknut da je tlo uvijek hladnije, odnosno da je temperatura stopala uvijek niza od temperature tijela pa dolazi do oboljenja zglobova. Sve ovo mozda i nije istina ali ima i razumnih osnova za takvo razmisljanje. Cak sam citao da su ljudi naknadno ipak ugradjivali radijatore, a neki izmijenili projekte pa presli na klasicne radijatore umjesto podnog grijanja. Za sada sam postavio i previse pitanja, a imat cu ih sigurno jos mnogo jer sam se definitivno odlucio za grijanje sa TP. Pozdrav i ocekujem odgovore od profesinalaca kojih ovdje sigurno ima nekoliko.

Pozdrav
Bušiti u steni je sigurno skup poduhvat,rupa za sondu se ispunjava sa glinom .

Evo, u slici i "reči" kako su ljudi to uradili.
Pogledaj sajt, ima jako zanimljivih stvari:

http://www.beodom.com/sr/journ...tallation-of-geothermal-probes

busenje sondi u kamenu moze brzo da se uradi sa odgovarajucom masinom. odgovajajuca masina moze da izbusi i 100 m dnevno. sve zavisi koliko je tvrd kamen. sa odgovarajucom masinom brze se busi kamen nego materijali kao sto su gline i peskovi.
ako je teren kamen ne mora da znaci da ne moze da se nadje voda.
cena moze da bude ista za 50 i 100 metara ali ako je veca dubina raste i cena po metru zbog velicine posla. lakse i brze je izbusiti 3 rupe po 100m nego 1 od trista. 1 busotina se radi samo ako je mali prostor pa nema mesta za vise.
trebalo bi da se dobija ista kolicina energije iz jedne busotine od 300 m i iz 3 po 100. neki standard za ugradnju sonde je 100m. Mi trenutno busimo 1 u beogradu koja ce biti duboka 300 metara. To ce biti jedna od najdubljih sondi u evropi.

Lepo uradeno? Dobro bi bilo kad bi "Mali genije dovrsio svoju misao sa tim sto je "mhribijan" uradio sa svojom klimom i otkrio sta je ispod klime, sto je sliku poslao"(Izgleda fino i uredno )
Je li to unutrasnja jedinica klime, koja se nalazi oklopljena ispod klime ?
Obzirom da mali genije Kratko odgovara i sadrzajno dobro bi bilo da na ovom forumu nade malo vremena i da nam detaljno objasni, Kako bi se to "Klima, toplotna pumpa inverter" mogla preurediti za kucu da grije vodu.Imam osjecaj da dosta zna a da
na slamku odgovara.

Mali genije pokazi sad da si
veliki genije!

_{[Ovu poruku je menjao cosovic dana 28.12.2008. u 13:51 GMT+1]}

@Vlaki1 ..Hvala puno za ovaj link!!! To je bas ono sto sam trazio. Mislim da bi ovaj site trebali posjetiti svi koji se bave graditeljstvom ili oni koji imaju namjeru graditi stan. Ovo je svojevrsna abeceda modernog graditeljstva. Svaka cast i pohvala za ove ljude koji su nesebicno podijelili svoje iskustvo i svoj primjer sa drugima.

@srbijabunar ..vidim ti si profesionalac i vjerujem da znas dosta o ovom poslu. Ja se odnedavno bavim ovom mislju i gotovo sam siguran da cu se vrlo brzo upustiti u realizaciju busenja i postavljanja geo-sonde. Nisam jos prikupio dovoljno informacija sto se tice firmi koje se bave busenjem, mada mislim da ljudi veoma sporo prihvataju nove tehnologije i ja ne znam jos ni jedan konkretan primjer gdje je postavljena geo-sonda u na mom podrucju. Vjerovatno zato jer su ljudi konzervativni i niko nece da bude prvi, a nema ni strucnjaka koji bi se upustili u ovaj posao. Razgovarao sam sa covjekom koji se bavi sa centralnim grijanjem i solarnim sistemima na ovu temu...vidim da je on samo cuo o tome i da nema konkretna iskustva ali vidim da je spreman prihvatiti izazov. Raspitivao se za strojeve za busenje pa bih mu rado pomogao u prikupljanju informacija na ovu temu. Posto vidim da si profesionalac u ovom poslu mozes li mi reci nesto vise o tim strojevima za busenje. Sta je potrebno imati od te opreme, kakve su cijene polovnih i novih strojeve, koje firme proizvode te strojeve, postoje li depoi gdje se mogu kupiti polovni strojevi, koliko je ljudi potrebno kod opsluzivanja ovakvog stroja. Da li su razliciti strojevi za kopanje u zemlji ili u stijeni. Sto se tice strukture kamena na mom podrucju mislim da se radi iskljucivo o sedimentnom kamenu koji nije jako tvrd. Ovo sto si rekao da je ponekad lakse kopati u stijeni nego u tlu mi izgleda sasvim logicno jer se rotirajuce svrdlo u glini dosta lijepi, stijenka se osipa i zatrpava vec izbuseni dio dok kod kamena je taj problem mnogo manje izrazen. Bas bih volio cuti kako je proslo busenje te rupe od 300m. Reci mi jos i to da li vi samo busite rupe ili vrsite i spustanje sonde sa finalnim zalijevanjem. Odgovore mozes poslati i na p.p. ako mislis da sve ovo nije za forum. Imat cu sigurno jos dosta pitanja ako imas vremena i volje da odgovoris. Pozdrav.

ljudi nisu obavesteni i pocetna investicija je velika. Kod nas je ovaj vid grejanja masovno poceo da se ugradjuje u nove skupe vile. strucnjaka ima jako malo kod nas ima jako malo firmi koje se bave postavljanem toplotnih pumpi i podnog i zidnog grejanja.
masine za busenje su skupe narocito masine za busenje kamena.
sto se tice polovnih i novih masina za busenje to je najbolje da potrazis po internetu.
mi osim busenja spustamo sondu i rupu punimo specijalnom vrstom gline za bolju provodljivost toplote.

Ja sam naravno svjestan toga da su pocetna ulaganja mnogo veca od klasicnog grijanja, ali sam svjestan i toga da se novac u takve stvari vise isplati uloziti nego ga drzati u banci ili kupiti rizicne dionice. Smatram da je sama sonda i naj vitalniji dio cijeloga sistema, ako se tu napravi pogreska ona se vise ne moze popraviti. Sve ostalo u sistemu se moze popraviti ili zamijeniti ali sonda ne, zato i zelim imati sto vise znanja o tome prije nego sto zapocnem konkretno raditi. Evo onda jos poneko pitanje...Gdje se moze kupiti ta specijana glina za zalijevanje sonde, pod koji nazivom i da li je nju dovoljno samo zamijesati sa vodom i zalijevati rupu dok se ne ispuni ili se mora injektirati sa pumpom. Negdje sam vidio da se to radi sa pumpom dok sam negdje vidio da se samo zalije ta masa koja se pripremi tako da je tekuca i da sama silazi u rupu. Osim toga vidio sam da postoje i specijalni cementi za ovu namjenu, pa me zanima koeficijent temp. provodljivosti jednog i drugog materijala. Jos jedno pitanje u vezi ove sonde...da li vi postavljate dvostruku ili jednostruku sondu i da li kupujete originalne sonde ili ih sami pravite? Koju debljinu cijevi koristite? Ako busite vise sondi koliki je razmak izmedju njih?Koje sonde su se pokazale najbolje od onih koje se kupuju gotove? Kakav stroj vi koristite za busenje u kamenu?

Za sve koje interesuje, skinute publikacije sa www.heatpumpcentre.org,

http://rapidshare.com/files/178082059/HPCnewsletters.rar.html

Pozdrav za sve ucesnike foruma

Malo da i ja pomognem u nekim stvarima, posto se bavim instalacijom kompletnih sistema sa toplotnim pumpama sa mojim partnerom koji ima 23 godina iskustva u ovoj oblasti na zapadu, mogu vam reci da postoji jos jedna opcija sa sondama(gde nema vode) Dx ili Direkna expanzija kad u zemlju pustamo direktno ekoloski gas R407c i tako bez pogonske energije dobijemo najveci COP(25% veci od sondi sa voda-glikol punjenjem),sonde mozemo postaviti max 35 m vertikalno ili horizontalno, od bakra su, do te dubine da kompresor toplotne pumpe moze da pravi cirkulaciju, to je vec neko proracunao pametniji od mene:). Sa nasim cenama opreme sistem sa toplotnom pumpom vec kod objekta 400-500 m2 izjednacuje sa cenama sa instalacijom na fosilno gorivo. radimo na ovim prostorima tek 5 meseci i trenutno radimo 3 porodicne vile, jedno manje prenociste 400m2 i jedan lux hotel sa 15000 m2 . to su sve objekti voda voda sa povrsinskim sistemima grejanja i hladjenja(pod-zid-plafon) ,pocetkom proleca cemo raditi u vojvodini prvi objekat sa direktnom expanzijom.Za sve savete se mozete slobodno obratiti bez ikakvih obaveza.

veliki Pozdrav i sretan Badnji dan i Bozicne praznike vam zelim.

Da li neko od forumasa ima centralno grijanje sa TP i fan coil-ima, naime ja cu sigurno za centralno grijanje koristiti TP, ali imam problem sto su mi stanovi vec izgradjeni pa podno grijanje nazalost ne dolazi u obzir. Koliko sam razumio problem moze biti u tome sto TP ne zagrijavaju vodu dovoljno za klasicne radijatore pa mi ostaje izbor izmedju fan-coila, ili povecanje broja clanaka radijatora, odnosno povrsine radijatora.Procitao sam da TP zagrijavaju vodu do max 62C, sto je malo za klasicne radijatore, a i TP kod te maximalne temperature imaju manji koeficijent iskoristivosti. Ima li neko od strucnjaka ili ljudi sa iskustvom koji bi mi mogao dati pravi savjet sta u mom slucaju odabrati? Kuca je u primorju (Rijeka) ima termo izolciju 30cm opeka+5cm stiropor, solidna drvena stolarija sa izo staklima. Polozja kuce je takav da su prostori koje treba vise grijati prema jugu kao i vecina otvora. Planiram staviti na krov 3-4 solarna grijaca...Sto se tice TP jos se nisam odlucio da li cu ici na opciju geotermalini sondi ili na opciju zrak/voda.

Pozdrav,

55C je dovojno i za radiatore, prednost fan coil uredjaja je da mogu i da hlade a radiatori ne, oni su proracunati tacno koliko Kw imaju na kojoj ulaznoj temperaturi vode, mi vec jesmo ih ugradjivali i rade super, mada povrsinski sistemi su mnogo bolji ali i skuplji u startu . sa fan coil uredjajima cop je oko 4-4,5
pozdrav!

Kuća 260m2. Malkice predimenzionisani fan coili i to samo da bi radili u prvoj i maksimalno drugoj brzini kako se ne bi čuo šum vazduha. U kući se održava temperatura 22 stepena kada je spoljna temperatura -10 sa temperaturom vode od 45 stepeni. Temperatura vode od 40 stepeni dovoljna za grejanje do 0 ili koji stepen niže. Zidovi su od blokova 25cm i demit fasada (5cm stirodura). S obzirom da mi je TP vazduh/voda podaci do 0 stepeni (sa temperaturom vode do 40 stepeni) su kada radi TP. Trenutno mi radi gasni kotao (dok ne nestane gasa!!!) i temperatura na potisu je podešena na 45 stepeni što proveravam i sa analognim meračem temperature na potisu. Bitno je da se sa temperaturama vode do 50 stepeni i fan coilima može grejati dobro izolovana kuća što znači da TP može da se koristi sa fan coilima i to sa dosta velikim COP. Naravno da COP ne može biti dobar kao kod podnog grejanja.

Pa vas dvojica ste me malo ohrabrili...vec sam mislio da cu imati probleme...pa kod mene veoma rijetko temp. padne ispod 0 °C, mozda par dana u godini, doduse zna biti i bure pa se hladnoca vise manifestuje, ali to je opet rijetko mada covjek mora sve predvidjeti. Kako ja u dnevnom boravku imam i klimu (Daikin sa inverterom), pa mi hladjenje i nije bas neki uvjet, mada bih to volio rijesiti u cjelini, naravno u kriticnim danima niskih temperatura sa burom bih se mogao i potpomoci sa Daikinom, on je dosta dobar i u grijanju, prije godinu ili dvije se desilo da je jedno jutro bilo -5 ali je on uredno grijao, navodno bi trebao raditi i do -15 (tako bar piše..ali "piše i na zidu p.č.a, pa niko ne j..e"). E sad imam jos jednu dilemu...rjesenje sa geo sondama mi izgleda najbolje, medjutim busenje i postavljanje sondi otprilike kosta oko 60€ po dubnom metru, po mom izracunu trebalo bi mi cca 200 m sto iznosi oko 12.000€ samo za sonde plus TP + instalacija i fan-coil-i. To je poprilicno visoka cijena..Znam da je to stvar u koju se investira jednom i nikad vise, medjutim neki ljudi me ubjedjuju da na ovom klimatskom podrucju nema potrebe za geo-sondama vec da su i sistemi zrak voda sasvim dovoljni. E sad naravno tu je najveca dilema, da li ipak investirati u geo sonde ili kupiti malo jacu i kvalitetniju TP zrak/voda, malo jace i kvalitetnije fan coil-e, ugraditi vece pufere, pojacati solarne kolektore pa mozda na taj nacin proci nesto jeftinije nego sa sistemom geo sondi.
Jos nesto, zanima me ako sistem ne bih koristio za hladjenje da li bi bili dovoljni samo radijatori sa nekom nominalnom temperaturom vode koju daje TP i za koliki koeficijent bi ih u tom slucaju morao uvecati kod izracuna u odnosu na klasicno centralno grijanje sa plamenikom, koje radijatore mi u tom slucaju preporucujete a koje fan-coile ako se ipak odlucim za njih.

@ELTI
ja bih ti preporucio tp. vazduh/voda zbog podneblja u kome zivis.
sto se tice radijatora to bih ti preporucio da izbegnes jer bi morao da povecas broj rebara zbog nize temperature
vode u sistemu grejanja zbog iskoristivosti tp. sto onda ne predstavlja veliku razliku u ceni izmedju fan coill uredjaja i radijatora.
sto se tice fan coilla namontirao sam ih poprilican broj i pustio u rad i za sad rade bezprekorno i u svaku prostoriju koju
grejes mozes montirati sobni termostat za regulaciju temperature u prostoriji sto oped dovodi do smanjenja opterecenja tp. i vece iskoristivosti.
pozdrav..
genije..
@scroll
sta kaze tvoja makina u ove hladne dane?
pozdrav

Meni nije jasno zasto ti jednostavno ne koristis invertersku klimu za grejanje!? Ako je vec imas! Temperatura na moru retko kada pada ispod nule a ti hoces da trosis pare na busenje sonde u kamen... Bas interesantno Cak i obican klima uredjaj moze odlicno da radi u tim uslovim

Pa zato sto bih htio grijati cijelu kucu, to jest 2 stana po 90 m2 i jedan poslovni prostor od 30 m2, a Daikin mi je samo u dnevnom boravku.

"ELTI" Ne znam da li si gledao ovaj sajt,
http://www.alfaclima.co.rs/
Ona prva, vazduh-voda ti košta čini mi se oko 1600 eura ako se dobro sećam. pogledaj malo karakteristike.Mislim da tako nešto možeš da nađeš i u HR.

Pitanje za "geotempus", pošto smo već započeli temu o OKTOPUSU, šta tvoje iskustvo kaže o tim pumpama?
S obzirom da im je cena otprilike ista kao i drugim pumpama a vani nema kopanja nema postavljanja cevi samo dva kvadrata slobodnog prostora za isparivač.

Predlazem da trazis neku toplotnu pumpu vazduh/voda ili vazduh/vazduh-(one trose malo vise elektricne energije zbog temperatrue kondenzacije ali je investicija jeftinija) ali u svakom slucju inverter. I biti ces :) zadovoljan! Klimatski uslovi na moru savrseno odgovaraju da se od vazduha oduzima toplota, i uopste nemas potrebe za busenjem sonde u kamen :). To je veoma skupo, a tebi ne potrebno. Toplotne pumpe alfa klime su tehnoloski prevazidjene!
Sto se tice pitanja u vezi oktopusa. One stede enrgiju ali im COP opada sa snizavanjem spoljnje temerature.

Imam jedno pitanje za Gosp. Geotempus-a! Da nisi mozda greskom dodao jednu ili dve nule kod onih 15000m2 (petnajst hiljada)? Koji je taj hotel inter kontinental? Mora da ima naj manje 400 soba... Koji izvor toplote ce da ti bude? Voda? Koju pumpu za vodu ces da koristis? Sonde? Kolko sondi ces da postavis? Ako ti projektujes toplotne pumpe za takav objekt ti si opasan baja! :)

Pitanje za @geotmpus

Koliko standardnih sondi (tih od 35m vertikalno ili horizontalno postavljenih) je potrebno za sistem direktne ekspanzije po povrsini grejanog prostora? Jasno mi je da ih (zbog nize temperature sondi u zemlji - samim tim i boljim izmenjivanjem toplote) moze biti manje od sistema sa voda-glikol punjenjem, ali me interesuje koliko sondi je dovoljno za npr. 100m².

Takodje, buduci da je direktnom ekspanzijom izbegnut kompletan sistem izmenjivanja toplote u niskotemperaturnom delu, interesuje me da li se u praksi primenjuje isto i u visokotemperaturnom delu (sipati R407c direktno u radijatore ili fan coil). To bi trebalo dati jos bolje iskoriscenje toplotne pumpe, ali radja dodatne probleme (buku, vibracije, otezanu detekciju curenja, skupe opravke (prilikom curenja), nemogucnost iskljucivanja pojedinacnih radijatora i sl.

S obzirom da sam jako zainteresovan za samogradnju još jedne toplotne pumpe, jer je TP koju trenutno koristim zapravo modifikovana klima, molio bih te da mi malo pojasniš šta to znači "tehnološko prevaziđeno". Šta je to danas moderno (aktuelno, neprevaziđeno) i na šta treba obratiti pažnju?

mhribljan koje je tvoje zanimanje? koja si ti struka? mislis da sam mozes da napravis aktuelno, ne prevazidjenu toplotnu pumpu? ja da ti kazem koje komponente da koristis i da kako da sve to sklopis i podesis? bas si interesantan pa sta je onda tu tvoje znanje prijatelju!?

Ako malo bolje pročitaš moj post videćeš da ja od tebe ne tražim spisak komponenti i uputstvo kako to sve da sklopim i podesim već samo pojašnjenje tvoje izjave da postoje tehnološki prevaziđene toplotne pumpe. A i to me je zainteresovalo samo zato što si pokazao želju da nekoga posavetuješ. Jednostavno, životno iskustvo me je naučilo da ne verujem blanko izjavama, pa pre nego što ja (ili neko drugi) sa ovog foruma prihvati tvoje dobronamerne savete samo želim dodatno objašnjenje. Ovakvi forumi su (između ostalog) namenjeni i nama ( neznalicama) kako bi nam Vi (sveznalice) pomogle. Iz tog razloga samo mogu da se zahvalim Scroll-u i malom geniju na njihovim korisnim savetima. Uostalom na svih 19 strana ovog foruma nisam našao post u smislu: "Ja znam sve a sa Vama neću da podelim ništa". Tvoj je prvi. Izvinjavam se ako je ovaj forum namenjen profesionalcima koji razmenjuju svoja iskustva a mi ostali smo sa našim pitanjima nepoželjni.

Pozdrav!

Nije me bilo neko vreme, pa na neka pitanja cu da odgovorim na koje znam odgovor:)

kod hotela nisam omanuo sa nulama, u banji vrujcima je hotel prva faza pod krovom 8000 kvm, a druga faza je pocela da se zida cca 7000 kvm radimo zidno grejanje hladjenje, u restoranima i kupatilima, ordinacijama podno grejanje, projekat je radio cuveni ujka Vasa a mi dajemo materijal(nemacki) i izvodimo radove, nisam opasan baja :) nego radim sa partnerima sa zapada kojima to nije velik zalogaj, izvor je voda temperature 32c a dizemo je na 50c i posebna bumpa ce dizati na 65c za vodu u kuhinjama, sa specijalno izradjenim toplotnim pumpama koji stizu na prolece, zidni paneli se vec postavljaju, u svaku prostoriju se ubacuje svez rashladjen vazduh i tako pomazemo hladjenje, to je (prva nova Banja). 1.maja je otvaranje 1.faze(ako bog dozvoli) i po projektu ce stedeti jako mnogo energije:) .Sto se tice za sad tp vazduh voda ne ugradjujemo jos... i tu nemam nekog iskustva. Sto se tice dir. ekspanzije za kucu od 100 kvm mi racunamo ako je ok izolacija 50w po kvm ili 5kw , iz jedne sonde mozemo izvuci cca 4,5 kw zavisnosti u kakvo tlo stavljamo...bitna je izdasnost zemlje, ali 4,5 kw to je neka donja granica ...Izvinjavam se ako na neko pitanje nisam odgovorio ucinicu to u sledecem izlaganju ako znam odgovor:)

pozdrav svima gledam cene busotina sa instalacijom cevi koje staju i 5000 evra po rupi a da ne pricam o ostalim delovima sistema mislim da je previse da bix se to komercializovalo ovde kod nas.
Znam neke firme koje je ovo grejanje kostalo i preko 250 evra po kvadratnom metru ima tu malo i muvanja al u svakom slucaju mnogo je.
da bih se izbusila rupa 100 metara potrebno je kvalitetna busilica na elektricni pogon i od prilike 3 do 4 dana 2 coveka recimo 8 dnevnica po 20E=160 i nesto ostalih troskova kao sto je struja glina i armortizacija masine neka sve izadje 300 evra a cevi ok kvaliteta se mogu naci za 1 evro po metru pa 400 m cevi kosta oko 400 evra + onih 300 i cela busotina sa cevima kosta 700-800 evra ko neveruje zvacu ga da vidi problem je sa kamionskim busilicama teske su rasture dvoriste i potrose puno nafte sve su to stare ruske busilice predvidjene za dubine od 800 do 1200 metara zato je busilica na elektricni pogon majka

za 800 evra busis rupu od 100 metara. Koji precnik busis. Kakva je to masina na struju, predpostavljam da nije na kamionu, kakav pribor i alat imas za busenje koliku pumpu za isplaku imas na masini. Gde mozes da izbusis 100 metara na 3-4 dana.

ne mene kosta toliko naravno da bi cena bila dosta veca

muljna pumpa 5 kw konstrukcija jedna osovina kaci se za auto ima podupirace cevi su po 3m
na ktajevima su ojacane navoj trapezni 3mm kasnije cu staviti vise o ovome

precnik rupe 145 burgija pravljena vidia nije bas za kamen jbg vreme ce pokazati

Geotempus trebao si da kazes da taj posao radi firma iz nemacke! A koja temperatura isparavanja ce da bude? Koji kompresori? I koji gas?

Vi bunardžije, bez uvrede, kao da tražite naftu. Koliko metara možete da izbušite za jedan dan (?) puta 50 eura !!!! Mala li je zarada. Tako isto i proizvođači toplotnih pumpi. Prodaju "običan" frižider za desetinu hiljada eura i svi na glas pričaju kolike su uštede u grejanju. Pa šta mislite kada ću ja doćo do momenta da štedim na grejanju? Hoću ali za 10 - 15 godina.
Prosta računica: Za mojih 140 kvadrata mi treba minimalno 160 m sondi to je 8.000 eura plus pumpa oko 10.000 eura plus PE cevi (?) plus majstori. To mu dođe oko 20.000 eura. Prošle godine sam potrošio za struju oko 1.000 eura za pet meseci (merna grupa). Ove godine će to doduše biti za oko 50% više zbog poskupljenja struje iz marta 2008. Znači sa onih 20.000 eura mogu se grejati 13 godina i to dajem pare unapred. I opet ću i sa toplotnom pumpom u najboljem slučaju morati da plaćam bar 500 eura po sezoni puta 13 god........
Ovom prilikom podržavam sve entuziaste koji pokušavaju napraviti nešto sami. Jedino će tada imati brzu uštedu.

Za "voks"-a: Malo li je i po dva metra dnevno da kopaš. Kad oduzmeš dnevnicu za fizikalca zaradiš 80 eura dnevno.
drugo: zašto moraš da kopaš 100 m. Zašto ne bi išao dve rupe po 50 ili...

P.S. Svojim očima sam video ljude ispod Avale kada su ručno kopali bunar širine 1m za 50 eura po dužnom metru. Isto tako znam da su sa hiltijem bušili kamen posle dvadesetog metra. Ne znam dalje šta je bilo.

[quote]vlaki1: Vi bunardžije, bez uvrede, kao da tražite naftu. Koliko metara možete da izbušite za jedan dan (?) puta 50 eura !!!! Mala li je zarada. Tako isto i proizvođači toplotnih pumpi. Prodaju "običan" frižider za desetinu hiljada eura i svi na glas pričaju kolike su uštede u grejanju. Pa šta mislite kada ću ja doćo do momenta da štedim na grejanju? Hoću ali za 10 - 15 godina.
Prosta računica: Za mojih 140 kvadrata mi treba minimalno 160 m sondi to je 8.000 eura plus pumpa oko 10.000 eura plus PE cevi (?) plus majstori. To mu dođe oko 20.000 eura. Prošle godine sam potrošio za struju oko 1.000 eura za pet meseci (merna grupa). Ove godine će to doduše biti za oko 50% više zbog poskupljenja struje iz marta 2008. Znači sa onih 20.000 eura mogu se grejati 13 godina i to dajem pare unapred. I opet ću i sa toplotnom pumpom u najboljem slučaju morati da plaćam bar 500 eura po sezoni puta 13 god........
Ovom prilikom podržavam sve entuziaste koji pokušavaju napraviti nešto sami. Jedino će tada imati brzu uštedu.

vlaki1 Nisi se bas dobro raspitao za cene TP, pogeldaj toplotne pumpe firme Geotermika WWW.geotermika.com one su u klasi Nemačkih TP! A cena recimo za tvoju kuću bila bi između 3500evra i 4000evra. Pored toga ne moraš da koristiš sonde, bušenje bunara od 40m je daleko jeftinije od sondi kreće se oko 200evra, a podzemna voda je najbolja za grejnje sa toplotnom pumpom. Prema tome investicija biti se isplatila za 5 godina u uštedi energije, a sistem ćeš da koristiš 30godina!

@vlaki.
Kad ti budes busio bunare znaces zasto toliko kostaju.

A sto bi busili toliku rupu za termalnu pumpu? Kod mene zakucas cev od 6 metara i vode kolko hoces a na mnogim mestima u odredjeno doba godine podzemne vode pune podrume. Ko treba da busi par stotina metara bolje da to zaboravi odmah. Znaci od opreme bi mi trebala jedna vodena pumpa i klima natraske okrenuta gde se umesto hladnjaka u unutrasnjoj jedinici stavi bakarna spiralna cev, potopi u bure kroz koje protice voda (ili stalno ili termostat da pali pumpu). Otprilike sve imam pa bi mogao bez dinara da skrpim sistem koji bi medjutim opet trosio vise struje (ako je ima) nego sto kosta grejanje na ugalj. A tek je davanje tih grdnih para suludo mislim nek je sve fabricko, lepo, nemacke proizvodnje sta vredi kad nema svrhu.

[quote]Billi: 

Prvenstveno sam mislio na "Viessmann", "Dimplex" i dr. a za "Geotermiku" sam čuo ali oni nemaju, čini mi se, nikakve karakteristike uređaja na sajtu.



Bez ljutnje, to je samo moje mišljenje. Ali i dalje mislim da je to preskupo.

@vlaki, u tvojoj racunici ima nekoliko pogresnih faktora pa je naravno i tvoj krajnji rezultat pogresan. Kao prvo za kucu od 140 m2 ne treba 160 m sonde vec je dovoljno i 100 m, kao drugo pumpa za tu snagu je bar upola jeftinija ( bili ti je to vec rekao), nadalje i sam sistem koji ti vec imas si platio odredjeni iznos, znaci nije ni on dzabe, Znaci kad se malo bolje preracnas vidjet ces da nije sve tako crno kako si ti izracunao. Ako tako ulozen novac dobijes natrag za 5-6 godina a svake slijedece godine budes grijanje placao samo jednu trecinu od ekonomske cijene lako ces i sam izracunati da toliku dobit za toliki novac ni priblizno neces dobiti niti u jednoj banci...a tesko i u nekom drugom biznisu. O sigurnosti da i ne govorimo, ovdje je dobitak garantiran slijedcih 20-30 godina. Na kraju svega i mi na Balkanu bi trebali razmisljati bar malo ekonomski i ekoloski. Ne mozemo gledati da nam neko rjesenje bude jeftinije u startu a poslije "bit ce nekako"...Neko je spomenuo da mu je jeftinije loziti ugalj, naravno nije spomenuo da i ugalj treba platiti, cijepati, uskladistiti, loziti vatru i pri tome paziti da ne prelozi ili da se ne ugasi, cistiti je i iznositi pepel, gradnja i odrzavanje dimnjaka, o zagadjenju zraka da i ne pricamo..... I sa starim ficom se mozes prevesti od jedne tocke do druge ali nije isto kao kad se vozis nekim novim i luksuznim autom gdje imas sav komfor.
Ja cu ove godine sigurno graditi grijanje sa TP jedino sto jos nisam odlucio koji sistem odabrati. Zato sam procitao jako puno na ovu temu i po meni je to najbolji izbor. Na kraju ne trebamo mi ni biti puno pametni...trebamo samo gledati sta rade lljudi u naprednim zemljama i kopirati ih..bar nam za to ne mogu nista. :)

Kako možeš da porediš toplotnu pumpu sa loženjem uglja :) stvarno si smešan, kao i to bure u koje bi stavio cevi! Izmenjivač toplote mora da bude pravilno odabaran kako bi imali tačnu temperaturu isparenja, i kompletan sistem radio kako treba! Bez proračuna to nemože da se uradi! Voda sa 6m puna je nečistoća ali to nije najveći problem! Njoj temperatura varira u toku godine, voda na dubinama većim od 20 m ima konstantnu temperaturu. Prvo grejnje toplotnom pumpom jeftinije je i od loženja, a drugo kolko posla imaš oko loženja. Ti porediš jednu haj tehniku (koja ne samo što štedi energiju nego je i ekolkoški sistem za grejnje) sa loženjem uglja u peć! Toplotna pumpa koju bi ti skrpio ne bi štedela energiju jer ne znaš da je napraviš i da uskladiš puno parametara!

"Radijator u kombinaciji sa toplotnom pumpom pri temperaturama vode od 55 Celzijusa
postiže koeficijent korisnosti 4 puta veći od utrošene električne energije."

Voleo bih da mi ljudi iz "geotermike" kažu pod kojim je ovo uslovima tj. sa kolikom temperaturom vode u primarnom delu? Kolika je snaga kompresora kod ove pumpe?

@EL TI
samo sam računao sa 50 W po dužnom metru sonde. Ljudi iz jedne firme su mi "odokativno" rekli da meni treba pumpa od 12 kW.

Vaki1 Ima dosta podataka koje ti nisi primetio kao što su podatci o delovima koji su ugrađeni, pogledaj malo detaljnije... koeficient je dat samo za toplotnu pumpu!
Moje mišljenje je da je bolje ići na veću površinu grejnog tela nego na veću temperaturu! Kao i na bolju izolaciju objekta! Sa boljom izolacijom objekta neće biti potrebe za visokom temperaturom vode.

@Billi, u potpunosti se slažem sa donjim mišljenjem ali ipak mi nije jasno kako možemo dobiti 55 stepeni sa stepenom korisnog dejstva 4. Da to nije malo mnogo?

Sa sondom max može da se dobije 70W po metru, u zavisnosti kakvo je zeljište u koje se postavlja. Takođe treba znati da pri korišćenju kod sonde dolazi do hlađenja terena oko same sonde, samim time opada i kapacitet toplotne pumpe!

I ja mislim da je malo mnog realno bi bilo oko 3-3,5 s obzirom da poznajem karakteristike komponenti koje su ugrađene, ali ušteda je i onda veoma velika. A da ne govorimo kada se koristi toplotna pumpa sa podnim ili zidnim grejnjem gde je temperatura vode i kondenzacije daleko niža!

pozdrav!!

Odgovor za Bilija... Taj posao radi moja firma i licno ja a ne firma iz nemacke, komponente su nemacke !!! al ne znam sta ti nije tu jasno? nije tesko proveriti ...a posto sam na putu za na ostala pitanja cu sutra da odgovorim gas je r 407 c pogonska energija je kompresor pumpe... pozdrav

Pa ne bi radio bez proracuna eto kad proracunam koliko kosta sistem koji se pominje ispada da samo od kamate mogu da se grejem. Drugo o ekologiji neka brinu oni koji imaju mesta za ustedu ja zivim asketski, ne grejem ni bazen ni sta slicno i nisam u poziciji da brinem tako velike brige. Neka naprave gradske toplane na to sigurno se vise isplati nego svako da kopa svoju rupu. I ne filozofiraj mnogo oko tehnikalija, znam sta pricam. Kao u onoj reklami za leviske za idealne rezultate prati mlakom vodom bez deterdzenta, susiti prevrnute a za nesto slabije vuci autom kroz bare i susiti okacene na antenu. Moze stvar da se odradi na razne nacine samo je pitanje koliko se isplati uloziti.

pozdrav svima.
procitao sam skoro celu temu "Toplotne Pumpe" ja sam elektronicar i jasan mi je princip ali nemam zivaca za budzenjem i zato se bavim drugim poslom koji ima elektronike manje (i manje boli glava he,he he ),salu na stranu, vidim ima dosta nagadjanja i a i ljudi koji nesto znaju!!! Konkretno pitanje za geo tempusa ili jos nekog ko je u poslu , DOBRO IZOLOVANA Kuca 350m2, oko 40m3 podno a ostalo Global 600 radijatori jednocevni sistem !! (((neke radijatore cu skinuti i postaviti FEN C.a visak redijatore dodati na ostale radijatore zbog male temp. vode !)) KOLIKO PARA TREBA za TOPLOTNU PUMPU,voda/voda ,(proverenog proizvodjaca,a moze i naseg domaceg) sa busenjem rupe do nalazenje vode recimo 20-30m gde ima vode npr. I MONTAZE . pozdrav !!
"

moj projekat za kucu od 130 kvadrata nebi smeo preci 5000-6000 evra sa uracunatom zaradom

3-4 rupe od pedesetak metara
umesto fancoila unutrasnje jedinice od klime prepravljene da idu na vodu
rezervar toplote nekoliko kubika peska u izolovanoj kutiji sa par stotina metara jeftinijih cevi
1 LG 12 btu i jedna 24 btu zavisi od potrebe
dvo tarifno broilo tako da sistem nocu kad je struja 4 puta jeftinija zagreje taj silni pesak pa preko dana ne mora ni da se pali u koliko nije jako hladno
naravno kuca bi trebala da je izolovana

sve ovo leti hladi zimi greje
a trosi smesno malo
grejanje na klasicnu grejalicu u srednjoj tarifi 30.000 din
grejanje na toplotnu p ovog tipa 2.300 din za isti uzitak

voks
elektronika

ne razumem sta 5000-6000,, creva, 2 klime ;; pojasni mi ??

koliko kosta busenje rupe doci do vode ,, do nekih 20-30 m, malo vise sam stavio jer ne znam na brdu kod mene na kojoj je voda dubini !! (2 rupe) ,jedna za dovod a druga za odvod!, fan coil znam da je do nekih 320 e,, a toplotna pumpa za 350m3 koliko?? znam da variraju cene! fonko ili neke druge jer vidim da ih ima dosta ???a jde dajte predloge,,!

pozdrav,

Busenje rupa za potrebe tp ne bi trebalo da predje 50eur/m precnik 125mm kljuc u ruke , nama nasi partneri to rade za toliko, tu staje potapajuca pumpa ta cena vazi do 50 metara kasnije je nesto skuplje
Sonde kostaju cca 1200 eur sa busenjem i punjenjem, iz jedne vadimo oko 4,5 kw u zavisnosti od izdasnosti zemlje gde se postavlja(direktna ekspanzija)
Sto se tice dobro izolovane kuce od 350 m2 tp pumpa od 20kw snage bi bila knap , zbog pripreme sanitarne tople vode, najverovatnije bi funkcionisala dobro to ne znam dok nevidim objekat, stolariju itd... kuca bi mogla da se zavrsi za oko 10000 sa akumlacijom,i sanitarnim bojlerom od 300 lit, potapajucom pumpom,elektronikom za komunikaciju. Fan coil nije za jednocevni sistem i tu bi bio problem zbog protoka...Ti elementi imaju sertifikate,sve ateste i testirani su pre isporuke, znam da te domace pumpe i domaca radinost je jeftinija...ali i jugo je jeftiniji od bmw-a!?

Inace za ovog kolegu odgovor iz sapca koji ubedjuje da je ovo jako skupa igra...

pouzdano ti kazem da vec na kuci od 400m2 ugraditi gas ili tp cena je vec jednaka... a stedi sa hladjenjem preko 2000 eura godisnje...
na kucama od 200-350m2 treba cekati maks 3-4 godine to je referentno a ne teorija...
A ti stavi u banku na kamatu i grej se na naftu kukuruz sta god...to je tvoj izbor i cenim to!
Toplotna pumpa i nije za svakog

Pitanje za @geotempus ili za nekog stucnjaka koji poznaje ovu tematiku!
Razgovarao sam sa nekoliko ljudi koji poprilicno poznaju ovu oblast i kad sam im rekao da cu busiti rupe za geo-sonde oni mi tvrde da ja za to nemam potrebe jer sam na moru gdje temperatura rijetko kad padne par stupnjeva ispod nule, savjetuju mi da je bolje da ulozim vise novca u kvalitetniju TP zrak-voda. Nisam jos nista odlucio....
Drugo moje pitanje je za fan coilere, posto su mi stanovi opremljeni i ne mogu preradjivati na podno grijanje, sta odabrati iz tog programa...koji su se pokazali kao dobri odnosno faktor kvalitet/cijena. Jos jedno pitanje, imam dnevni boravak cca 45m2, (10X4,5) koliko je fan coila potrebno za takav prostor. Koji su najpoznatiji proizvodjaci...orjentacione cijene?

plašim se da si ovim prozvao mene a ne kolegu iz Šapca jer sam ja navodio cene i sl. Ja se ni u jednom trenutku ne odričem toplotnih pumpi samo kažem da su cene bušenja i TP "poznatih" proizvođača visoke i ništa više.

Pitanje:
"Sonde kostaju cca 1200 eur sa busenjem i punjenjem, iz jedne vadimo oko 4,5 kw ", kolika sonda (50 m)?

U Švajcarskoj postoje toplane za manja naselja koje rade sa toplotnom pumpom! Kod nas vladaju gasni lobiji koji dobijaju novac da lobiraju za gas. Njih nije briga što je ovo jeftiniji način grejnja i što bi se ovim smanjio deficit. Njima su braća Rusi veliki prijatelji od kojih dobijaju pare! Dok cela Evropska Unija traga za novim obnovljivim i ekološkim vidovima energije, kod nas jedva da po neki političar progovori koju reč o tome!
Inače da završimo temu o tome dali postoji neki jeftiniji način grejnja! Kuća od 150m2 koja se greje toplotnom pumpom podno grejnje utrošila je za novembar 300kW električne energije, za decembar 500kW, januar do danas 400kW! Kod ove toplotne pumpe EER se kreće oko 5!

Billi, koji toplotni izvor?

Nisam tebe prozvao,nezelim nikog da prozivam, samo treba neke stvari razlikovati... ok je da geotermika i jos neki imaju malo jeftinije pumpe i da se to sve moze napraviti ali razlika je velika...rucno pravljeni izmenjivaci koji imaju takav otpor da treba 1,1 kw pumpa da je probije pa gde je tu usteda? ja 1,1 kw moze da se greje 80 kvm izolovane kuce na -20 stepeni. treba uporediti karakteristike i videti ko sta i kako nudi...
i slazem se da ako neko ima 100 kvm objekat da je za njega veca investicija i duze vreme treba za povracaj...
sonde koje sam pomenuo su punjeni r 407 c pogonska energija je kompresor pumpe, duzina rova ili rupe je 35 m po sondi ali to sam vec gore naveo
25% austrije koristi direktnu eksp. Vece je korisno dejstvo nego sa sondama voda glikol cca 25% i to nisam ja izmislio. a i logicno je.
Fan coil uredjaji su sa cenama slicni od 300- do 450 eur zavisnosti od kapaciteta dobro je uzeti malo jace da na manjem rezimu rada postignu zeljeni efekat zbog manje buke,konvektore koje ja imam imaju 33-35 db. pozdrav

citat iz ranijih poruka G. Trifunovic.
Takodje, buduci da je direktnom ekspanzijom izbegnut kompletan sistem izmenjivanja toplote u niskotemperaturnom delu, interesuje me da li se u praksi primenjuje isto i u visokotemperaturnom delu (sipati R407c direktno u radijatore ili fan coil). To bi trebalo dati jos bolje iskoriscenje toplotne pumpe, ali radja dodatne probleme (buku, vibracije, otezanu detekciju curenja, skupe opravke (prilikom curenja), nemogucnost iskljucivanja pojedinacnih radijatora i sl.


ne primenjuju prvenstveno zbog velikog pritiska na toploj strani 25-30 atmosfera i niz razloga kao sto ste i naveli... pozdrav

Pozdrav
Ako je pritisak(30 bar) tako veliki na R 407 ta toplotna pumpa baš nekog visokog kvaliteta.

Nisam navodio toplotnu pumpu pricamo o toploj strani , pitao covek ako hladnu saljemo u zemlju dali toplu mozemo u fan coil i ako je 17 bar ni onda ne moze...:) moze teoretski...pozdrav

to sa direktnom ekspanzijom je bila moja prvobitna zamisao malo sam se bojao cene bakarnih cevi i kolicine koju moram da upotrebim al izbeci troskove pumpe izmenjivaca nije mala stvar

geotempus - Znači Vaša sonda zamenjuje klasičnu od oko 90 m, da li se mnogo remeti temperatura zemlje oko sonde i koliko to utiče na rad pumpe, s obzirom da njoj ipak pogoduje konstantna ulazna temperatura?
Kolika je ustvari temperatura na izlazu iz isparivača? Pozdrav

jedna sonda sa punjenjem bušenjem postavljanjem komplett kosta cca 1200 eur, tp korisi paralelno sonde i uvek vuce iz najizdasnije to kontrolise TP.
taj deo su izracunali pametniji ljudi od mene i to tako radi i daje rezultate ima tu jos caka kako se postavljaju da pude dobra izmena itd...
bio sam u objektima u susedenoj drzavi gde funkcionise super, mi smo sad trebali da instaliramo na jednom objektu al u zadnjem trenutku bunardzija je nasao dovojnu kolicinu vode i idemo na vodu, to je objekat u Besci ispod mosta. za tu temperaturu cu proveriti i javiti da ne lupam napamet... Pozdrav

Mislim da je ovde potrebno malo teorije.

Toplotne pumpe geotempus-a daju bolje iskoriscenje (cak 25%) od klasicnih, upravo zbog sistema direktne ekspanzije. To je potpuno logicno sa strane prenosa toplote.

Ukoliko imate cevi sa glikol-vodom koje ukopavate u zemlju, najpre one moraju preuzeti toplotu iz zemlje, a tek onda je u izmenjivacu toplote predati rashladnom gasu. Znaci, imate dva prenosa toplote (zemlja - voda-glikol i voda-glikol - rashladni gas).

Sto vise izmena toplote to je manji stepen iskoriscenja.

Sigurno se ne mozete nadati da ce rashladni gas u izmenjivacu toplote od vode-glikola uspeti primiti istu kolicinu toplotne energije kao kada bi bio direktno ukopan u zemlju. Ukoliko je temperatura rashladnog gasa u izmenjivacu toplote npr. -30C, temperatura vode bi mogla biti negde oko -25C.

Kod direktne ekspanzije R407 direktno hladi zemlju, bez ikakvih posrednika. Otud tolika usteda.

Naravno, sa strane stepena iskoriscenja idealno bi bilo kada bi se i u stanovima kao visokotemperaturnom delu izbegli posrednici, vec kada bi R407 direktno mogao predavati temperaturu prostoriji, a ne vodi koja kruzi kroz radijatore ili fan-coil. Iz gore navedenih razloga, ocigledno je da se ovo ne primenjuje.

To da toplotnoj pumpi pogoduje konstantna ulazna temperatura, ne znaci mnogo u odnosu na razliku izmedju sistema direktne ekspanzije i preko posrednika. Jeste, zemlja ce oko jedne sonde sa direktnom ekspanzijom biti hladnija nego sa sondom sa vodom-glikolom, ali ce zato moci upiti za 25% vise toplote. A koliko ce se tacno ohladiti, uopste nije bitno, osim ukoliko imate vise toplotnih pumpi (i vise sondi) u kraju.

Prednosti direktne ekspanzije su ocigledne. Nema izmenjivaca toplote, nema veceg broja (skupih) sondi, ali ima i mana.

Idealno bi bilo ukoliko u blizini objekta postoji protocna voda (bunar, reka...). Onda nema potrebe za toliko skupim sondama, jer ce obican izmenjivac toplote uz dovoljan protok i dovoljnu temperaturu vode imati isto tako dobre rezultate. Nema potrebe za sondom. Nazalost, nismo svi te srece da imamo bunar u dvoristu.

U samogradnji ipak jeste moguce smanjiti troskove koriscenjem prirucnog materijala. Uopste mi nije jasna sva ta prica oko dubinskih sondi i kopanja rupa. Ako su Vam dubinske sonde skupe, koristite povrsinske. Isti je postupak, samo je potrebno vise raskopati dvoriste, i upotrebiti vise materijala (cevi). Ovde je ipak potrebno naci kompromis u odnosu na cenu gotovih radova profesionalaca. Ukoliko geotempus-ova sonda kosta 1200e, a u sopstvenoj izvedbi se za cevi i cenu kopanja mora utrositi veca suma (zbog vise cevi, sondi ili veceg precnika cevi), onda nema svrhe gubiti vreme i novac.

Gospodine Stojane, Hvala na asistenciji.

geotempus Zašto pričaš da su u toplotnim pumpama Geotermike pravljeni izmenjivači!? Kada na njihovom sajtu piše koje su komponente ugradjene! Ja sam video njihovu toplotnu pumpu i one se ne razlikuju od zapadnih pumpi, a jeftinije su zato što ih oni sami skalpaju. Kako sam gledao na tvom sajtu ti si trgovac i montažer toplotnih pumpi Makedonske firme Fonko, naravno i ljudi iz fonka imaju svoju zaradu pa kada se na nju doda i tvoja onda se dobije cena koja je skuplja od Geotermike

Treba da kažeš i to ljudima da je površina sonde sa direknom ekspanzijom manja nekolko puta od sonde voda-glkol kao i da temperatura zemljišta na površini varira, a mislim da znaš kolko je bitana temperatura isparavanja. Tako da nema šanse da ti bude dovoljna jedna sonda, osim ako ne želiš da ti temperatura isparenja bude kao što ti je kolega Stojan Trifunovic naveo -30C

ZA GEOTEMPUSA,, ne rece mi koliko para je TP i od kog proizvodjaca,, i kako bez fen coila da se grejem, ja imam radijatore a ne pada mi na pamet da kopam po kuci,, a fan coil moze na jednocevni sistem,procitao sam negde da se ugradi uredjaj (zboravih mu ime ali videcu , samo da se setim gde videh),i to radi !! (ja govorim nemacki jer sam tamo ziveo 20 god, sve do 1993 god.kad sam se ovde vratio i poceo da radim i to dosta uspesno !!) a za uredjaj , to sam procitao na nemackom sajtu !! ,, izolacija je odlicna sendvic zid- giter blok ,presovana stakl.vuna ,cigla puna pa naravno malter a kad otopli uradicu neku silikonsku fasadu na 1 i 2 spratu a donje prizemlje , beton blok stiropor 5cm ,kondor4mm(hidro)+jos svasta neke folije cigla pa kamen 3cm struganicki kao fasada a unutra je isoover 10c vuna pa knauf 9mm, stolarija alu, ELVIAL 2200 Termo prekid, jedino sto cu mozda kasnije promeniti nisko emisono staklo sa gasom ali to pri kraju godine !! prizemlje 100m2 je ukopano pa je tu na radijatore sa 37c toplo u prostoru jer je 1.7m ukopana 2 strane, ostaje mi onih 250 m2 gde treba jaca toplota malo ima i podno oko 40m2 ali nije bas gusto u podu nego je malo redja zmija koliko se secam ,,ali mislim da ce TP od 20kw biti dovoljna,, a bojler me sada ne zanima jer planiram rehau ili visman ,imam vec cevi do krova i planiram vakum solar sa bojlerom a mogu i to da kasnije prikljucim na TP da koristim onda kad dodju tmurni dani ,,he he, trenutno imam neki protocni 21kw stibel elektron 20god.star ali dobro radi privremeno, jer lova odlazi opasno brzo a i bazen planiram da zavrsim stoji 2 god trebam kupiti tehniku i da dovrsim mozaik sto su zapoceli majstori pa sam ih oterao jer je bilo nema problema, a posle ja bolje lepim od njih !!! zato sada pazljivo radim a tada nisam imao vremena mnogo sam poslovnih obaveza imao,, a majstori svi sve znaju !! SRPSKA POSLA,, zato nam je i ovakva drzava !! letos sam sazidao i fasadiro letnjikovac 31m2 za bazen pa zato nisam stigo da njega zavrsim ! tako da ove god. planiram Boze Zdravlja , da dovrsim moj Home ! A i nisam te razumeo sta 1200 sonda ?? znaci dve rupe za vodu " dovod i odvod" tj. dva bunarceta !! znaci 2 rupe (crpna pumpa to znam ,malo para) Ali TP 20KW i montaza i kako da se grejem (i hladaim -nikako na radijatore) kad voda ima 55c i to bez fan coila sto ti rece! cekam odgovor i BIG Pozdrav ! Znam da si strucnjak zato te i pitam (( a ako ti treba neki savet za one .db - decibele tu ste malo kraci od mene, jer to radim 30god i od toga vrlo dobro zivim a kad cujem te fan coile mogu ti reci koliko lazu .db !!!))) pojasni mi ko detetu u skoli redom ,opet pozz!!!

pozdrav Bili

Video sam ih i ja, i ugradjene i ovako, i nezelim u opste o tome diskutovati, nije n i lepo ljudi rade svoj posao i to je ok!
ako si primetio ja fonko ne pominjem niti ga reklamiram ovde, ne znam dali znas da cene komponente variraju od kondicije proizvodnje, pa njihova zarada i moja velika zarada i opet imam najpovoljnije sisteme sa sertifikatima atestima i ostalim stvatrima , to kupci traze ovde. Znaci uopste ne zelim da se nadmudruljem i da dokazujem ko zna vise, ja o tebi nista ne znam a vidim se da si iz ns pa mozemo popiti kafu kad budes i ti i ja slobodan, A mesta i prostora ima jos za puno "MONTERA" sto ti kazes. A vidim i da si skeptican u vezi nekih poslova koje radim i to mozes videti, sajt je pocetnicki jel nisam stigao sa novim slikama i tekstovima da dopunim i to je moja greska. Krecem na prolece da radim jedan objekat u gradu , tu smo moj priatelj i ja investitori i uradicemo nesto naj bolje sto mozemo moji ucitelji su top igraci u evropi sa ovim sistemima, i mislim da ipak vazi ono pravilo pitaj iskusnog a ne ucenog. pozdrav
Pozdrav!!


za Boycek-a poslao sam vam privatnu poruku pa mozemo se cuti da nebi kucao sve redom ovde pozdrav za kolege

Geotempus Sve je to ok! Samo mi nije jasno ako si i ti video toplotne pumpe pomenute firme. Zašto govoriš da rade sa prevljenim komponentama (izmenjivači toplote), kada se u njima nalaze sve atestirane komponente eminentnih proizvođača. Odgovorno tvrdim da između fonkove toplotne pumpe i pumpe geotermika kao i zapadnih pumpi nema razlike, komponente su iste! Pločasti izmenjivači toplote, scroll kompresori, mikro procesorska kontrola i vođenje! Razlka je samo u ceni i izgledu kutije u koju je sve to upakovano. ;)
Hvala za poziv na piće! ;)

mora da si ti njihov maneken:)no nebitno pricacemo uzivo, ja ustvari mi ne prodajemo pumpe posebno ma koliko ih platio mi prodajemo izbalansirane sisteme.pumpe moze samo dobiti ovlascena i obucena firma koja zna da radi i koja ugradi pumpu za nasim nadzorom. znaci akumlacioni bojler zbog smanjivanja paljenja pumpe,nocna tarifa struje, sanitarni bojler, potapajuca pumpa ili sonde ,ventilo konvektori i povrsinski sistemi podno zidno plafonsko,razdelnici elektro motorici za regulaciju protoka, termostati kalorimetri ,multimetri, i sva tehnologija koja se ugradjuje trenutno na zapadu. cevi 10x1,3 mm takve cevi nema niko na trzistu kod nas i sa tim sistemima smo najpovoljniji i to ti kazem zato sto klienti pokazu i druge ponude.
No ni ti ni ja nemamo nista od ovoga ubedjivanja, vreme ce pokazati svoje. kao sto kazu ovi sund pevaci narod ce reci svoje:)

Ovo što si nabrojao su prateće komponente... Ja pričam o samoj toplonoj pumpi kao uređaju! Koja je razlika?

Geotempus:

I ti si tako dobio sertifikat da ugrađuješ toplotne pumpe Fonka Pošto i ti kupuješ od njih pumpe

prepametan si:) , ima tu nekih stvari koje neznas a ispricacu ti, i ne prodajem imam distribuciju za celu srbiju. znam sta ces na ovo napisati al nebitno. pozdrav

ovde mi se cini kao HLADNI RAT --- GEOTERMIKE Vs. GEOTEMPUSA , pa nema veze ionako su to sve strane komponente ( makedonija jos malo pa ce uci u EU ) , sve je to lepo ali mislim da je preskupo jos !! i jos nije proslo barem 7-8 god. pa da vidimo kako se kod nas sa tom teh. pokazalo u radu !! jos se samo prica i experimentise !! ali srbi su navikli da bacaju pare Hvala bogu ! HE HE pozz za obojicu .

Pozdrav ja Hvala Bogu imam posla i previse tako mi ovo dodje kao zabava dok pravim ponude... ne ulazim u rat nisakim:) konkurencija u srbiji je 0 zasad a treba je biti da bi ovo sve zazivelo . sad mozemo da zaradjujemo kolko hocemo 500%. tako da ja debatu zavrsavam! a zasto je gosp. BILI zapeo ja ne znam, on zna dosta o meni a ja nista o njemu red bi bio da kazes ko si i cime se bavis:) Ako zelis mozes mi pomagati malo u poslu pa da ja imam naljbolje TP na svetu i nazvacemo ih po tvom imenu:)

Ja sam mašinski inženjer i bavim se rashladnom tehnikom već 20 godina. I video sam puno Toplotnih Pumpi! Geotermiku sam zato preporučio jer je jeftinija od ostalih, a ima vrhunske komponente! Ja nisam rekao da Fonko nevalja jer ima iste komponente. Možda je razlika u proizvođaču odnosno imenu! Problem je jedini što je Geotempus pokušao iz marketinških razloga da omalovaži toplotnu pumpu Geotermike! A to da ćeš da me učiš nečemu mislim da je suvišno o tome pričati jer si ti montažer toplotnih pumpi. A to može da bude svaki malo bilji majstor rashladne tehnike!

Dobar dan svima i postovanje svim ljudima na forumu.
Uglavnom sam bio pasivni posmatrac ovog foruma, ali posto vidim da ce se ovde vaditi nozevi (a i trpate mi sanduce vec dva dana) osecam da je vreme da se malo umesam :)

Prvo par stvari o meni. Zovem se Veljkovic Milan i doktorant sam Elektronskog fakulteta u Nisu i jedan od ucesnika projekta (da budem skroman pa da ne kazem vodecih) obnovljivih izvora energije koja se delom i finansira iz budzeta Republike. Ovom tematikom se bavim vec par godina i mislim da sam relativno bolje upucen u problematiku. Imam veci broj radova objavljenih sto na domacim sto na stranim kongresima koji su privukli vecu paznju ovdasnje i "ondasnje" javnosti.
Elem, sve ovo nije bilo puko hvalisanje, vec samo preventiva da me neko ne nazove neznalicom.

Prvo odgovor ljudima koji su skepticni po pitanju toplotnih pumpi. Da, toplotne pumpe zaista jesu jedne od vodecih sistema grejanja i hladjenja sto po sistemu isplativosti sto po sistemu zastitne zivotne sredine. Emisija stetnih gasova koriscenjem TP sistema je 0 sto Evropa zna i ceni samim tim sto ne placate globu na unistavanje zivotne sredine. To mozda sada nista nama ne znaci, ali samom teznjom Srbije da jednog dana (ja bih voleo sto pre) udje u EU znaci da ukoliko planirate uvodjenje novog sistema uzmete u obzir ovaj da ne bude "nisam platio na mostu, ali jesam na cupriji"...

Druga stvar koja je vezana za same TP je nabavka od kvalitetnog dobavljaca. Treba ceniti trud ovdasnje industrije (citaj zacetka jer za svetom u ovoj grani kasnimo dobranih 50tak godina) ali bojim se da one nisu prosle decije bolesti. Jos jedna jako bitna stvar je (koliko god neverovatno) pokusaj da izbegnete strane renomirane firme iz dva razloga:
1) sve firme koje su poznatog brenda u spravljanju kotlova i drugih sistema grejanja su jako kasno presle na TP sto zbog inercije sto zbog troskova prelaska na spravljanje novog sistema.
2) niko od njih ne pravi sisteme otporne na uslove nase proklete elektroenergetske mreze, te sam cuo da su brendovi tipa Veismana (izvinite na spelovanju) otkazivali posle par nedelja koriscenja. Ovom prilikom ne zelim da pricam o uzrocima i posledicama jer su ocigledni.

Ne bih izdvajao TP koje su dobre, ali bih zeleo samo da pogledate uslove kako su one kreirane. Treba traziti veliki kapital i razumevanje prema nasim prostorima sto je prema nasim gledistima jedino ispunila firma FONKO (covek koji je uspeo da implementira veliki kapital, napravi modernu halu i razumeo kakvo je stanje makedonske samim tim i nase mreze). Ne bih ulazio u reklamiranje proizvoda, vec samo izlazem nasa iskustva.

Sto se nas tice (nase laboratorije) odustali smo o kreiranja TP jer se jednostavno pokazalo neisplativo. Naime, svako zna da umetne TOSHIBINE i sta ja znam vec koje module unutar pumpe, problem je okolna elektronika koja zbog rada u REAL TIME SISTEMU mora biti udvostrucena tj ucetvorostrucena, sto pravi trzisnu cenu vecu od ponude.

Da vas ne bih davio dalje, ukoliko imate dodatnih pitanja mozete mi se obratiti na [email protected] tj [email protected]

Sa postovanjem
Milan Veljkovic

PS Nemojte me napadati sada, trudio sam se da odrzim neutralnost, te da vasu diskusiju usmerim u kreativnom pravcu, sprecivsi vas da besmisleno tracite elektrone ove globalne mreze ;)

pozdrav,

Nisam montazer, tu si pogresio i necu ja tebe da ucim nicemu. sve je ok i radi ti svoje mi nase i bice sve ok.

Pozdrav
Toplotna pumpa je u svakom slučaju danas a i u budućnosti grejanje koje osvaja tržište ,mada za prosečnog građanina još uvek je previše skupa,mada se vremenom isplati.
Ako neko hoće da ugrađuje T.P. neka i ugradi i kotrolni strujomer samo za sistem (T.P.,PUMPE,GREJAČI.....)i klirometar na vodu za grejanje,pa sklopiti takav ugovor da sta izvođač garantuje na primer 1kwh potrosene elektrčne energije se dobija recimo 3,7 kwh toplotna energija.A ako ne može da posigne onda da izvođač snosi posledice.
Mislim da nekako treba zaštititi i kupca , od loših T.P.
Ja sam sam sebi napravio prvo grejane, pa prema grejanju izračunao kolka T.p. je potrebno ,izračunao koji kompressor kakvi izmenjivači i ostali delovi su potrebni ,izšemiraosam upravjane ,a na kraju sam sve sklopio.

BRAVO SCROLL !! pravo resenje za strujni kontrolini sat (4000 din) a i klirometar nije skup pa tako moze da se proveri ono sto oni nude , ha ha !! ali ipak je to velika investicija i nije sala 10000 e je dosta para na ovu KRIZU a niko ti nista ne garantuje !!

Gospodine Boycek,
ja nikako ne bih kupovao sistem (makar kostao i 10x manje) ukoliko te stavke tipa potrosnje energije i COP parametra nisu strogo ugovorno definisane, zajedno sa velikim penalima ukoliko to nije ispostovano.

I krajnje je vreme da Srbin ukapira da nije majstor za sve (tipa elektricara koji zna i da malterise, gletuje, a bogami i slavinu da popravlja i to po najnizim cenama), vec da se trziste iskristalise. Neko ranije rece da ovaj posao moze da radi i "monter rashladnih uredjaja". Onda se ja lepo zapitah, zasto nisam to poceo da radim jos posle srednje skole (mada sam zavrsio gimnaziju), vec sam zavrsavao automatiku na osnovnim studijama 5 godina sa 46 ispita, pa jos 3 na doktorskim na primenjenoj energetici. Na zapadu je za sve potrebna licenca, cak i za prodavanje kokica. Jedino u Srbiji monter moze da ugradjuje kompleksne sisteme.

Svaka amaterska firma koja upropasti jednog korisnika dobija kao rezultat odustajanje 100 potencijalnih korisnika, sto je tragicno za ovo i ovako jako malo trziste.

Pozdrav

pozdrav jos jednom:)

Mi to jest moja firma pre potpisivanja ugovora dajemo okvire potrosnje i moralno i materijalno stojimo iza potrosnje koji je dat u kwh u proseku jedne sezone.
Montiramo kontrolni sat i testiranje pocinje. Ako premasi tu nasu procenu potrosnje vise od 20 % ,vracamo novac i obestecujemo klijenta u potpunosti. Servisni period je u slucaju kvara u roku 24 sata, sve komponente imamo na stanju. Gospodin(inzinjer) koji pusta u rad je u ovom poslu 23 godine(nemacka,svajcarska,austrija,korea,bosna,hrvatska,srbija...) i ne eksperimentise nego ima to sve u malom prstu. Posle takvog iskustva ne moze i ne sme biti promasalja. i ovo nije reklama nego mislim da ako je vec neko spreman da izdvoji sumu za TP da treba da ima sve garancije, zbog toga ugradjujemo ceo sistem da posle nebude "grejac" nije odradio svoj posao kako treba. pozdr...

hm, ljudi , srbi ,braco ili vec kako !!, prico sam sa dosta ljudi i svi kazu da je njihovo dobro a tudje sumnjivo, pa naravno da normalni gradjanin ne zna vise gde udara !!! i sav je u zbrci !

gospodine VeljaNi
sta je sa vasim sajtom ?

@boycek
samo je potreban dobro definisan ugovor, nista vise... krajnjeg kupca ne treba da interesuje ni princip rada, ni kompleksnost servisa, ni "visa sila" (kako ovdasnji nazivaju elementarno neznanje)... samo crno na belo, pa paraf i onda tuziti amatera :)

@boycek
hah, sajt pripada mojoj porodicnoj firmi koja se bavi projektovanjem informacionih sistema za bolnice i klinicke centre. Dakle nikakve veze (ogradjujem se, jos uvek nikakve, sa ovom tematikom). Sve o cemu pricam se radi na Elektronskom fakultetu u Nisu, u laboratoriji za primenjenu energetiku i termoviziju ciji sam clan barem jos 2 godine (dok, boze zdravlje ne dobijem doktorsku titulu).... A sto se tice sajta... pa, moj otac je dosta inertan, a i sama delatnost firme ne zahteva neko reklamiranje.

Pozdrav

ha ha mislis ((poslati mu nekog da ti vrati izgubljeno vreme i novac po srpsko italijanski , ha ha)),, jer ovde kod nas sudovi rade ali samo kad zajebes drzavu a privatno sudjenje traje po10 god ha ha!!! pa jel znate da gorivo na pumpi mozes da ne platis jer do 15000 din je prekrsaj i smeju ti se i u policiji i u sudu !! srpska posla!!!

pozdrav SCROLL !! za koju kvadraturu i sta je ,voda/voda ili nesto drugo? i koliko te kostalo !! a ako nije problem posalji mi na mail sta si uradio, da se malo edukujem kako to funcionise !! ako hoces da podelis svoje znanje ,, ja radim drugi posao sa ovim nema veze,pa ne znam koliko mogu tebi nesto pomoci!pozz!

Ja nemam nameru da pravim T.P. nikome. I ja bi kupio da imam toliko para ,ali sam želeo da imam T.P. pa sam napravio sebi i zadovojan sam sa makinom.
Nemam nameru da omalovažavam bilo koju T.P.-SISTEM ,naročito ako je nepoznajem .
T.P. SVAKAKO SUPER VRSTA GREJANJA,
Ima i kalkulator za potrošnju T.P. (VIŠE VRSTA IZVORA TOPLOTE I TIPA GREJANJA ) uspoređeno sa gasom.Treba samo upisati cene ,kvadraturu , vrste izolacije....

ok,, koje si komponente stavio itd. i koliko ima KW tvoja TP ?? i koliko te kostalo ? ako sme da se zna ?

Sistem je voda-voda uz izvor toplote iz septičke jame.Za grejna tela imam predimenzionisane radiatore(40-45C) 45C kad dižem temperaturu sa 22C-23C.70m2 u novembru sam platio 2000din au decembru 3500din za struju za grejanje (jedno tarifno brojilo).
Nezam kako mogu da ti pomognem ako se nerazumeš u termodinamiku!?

COPELOND KOPRESSOR ZB 21KCE 7-8KW 2000E CEO SISTEM

_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 20.01.2009. u 21:00 GMT+1]}

Pitanje za Milana Veljkovića.
Cenim titulu i vaše znanje! Ali bih želeo da čujem kakve su to specijalne komponente ugrađene u Fonko toplotne pumpe? Šta je to specijalno što recimo u Viessmann toplotnoj pumpi nema i zbog čega se ona pokvari posle par nedelja korišćenja!?

Pokušavam da se zakačim sa rezonima. Sa jedne strane se preporučuje direktan sistem isparivača u zemlju. OK.. izbegava se jedna primopredaja energije izbacivanjem nosača energije. Sa druge strane se opet preporučuje ista primopredaja iz kondenzatora u vodu te posle voda vazduh putem fan-coila?
Sve u cilju sto niže temperature potisnig voda i boljeg COPa??

Sa kojim opravdanjem se u ovom slučaju u sekundarnom kolu preporučuje još jedna primopredaja na vodu ako već iz starta može da se izbaci? Naime umesto većeg broja Fan-Coil jedinica koje koštaju reda oko 300€ po komadu, zašto se jednostavno nekoriste unutrašnje jedinice toplotnih pumpi tipa Vazduh-Vazduh, dakle direktnom predajom energije iz kondenzatora (da kažemo izmenjivača ako bi se koristio invertor) te se izbaci i deo sa vodom iz objekta?

Recimo da imamo 2 bušotine sa podzemnom vodom paralelno razvedenom na veći broj isparivača (ako će biti i hlađenja da kažemo izmenjivača) gde je svaki pločasti izmenjivač vezan za svoju vazdušnu jedinicu klime u svakoj sobi.

Danas klima uredjaji koji rade i kao toplotne pumpe (smešnih cena reda OD 160€ >) do nekih racionalnih temperatura spoljne okoline u slučaju da imaju vodu od 12C kao izvor energije zvuče kao vrlo primaljivo rešenje.

U čemu je poenta da se najmanje priča o ovakvim rešenjima tipa TP Voda-Vaduh.

Svaka prostorija bi imala uz primerno niske troškove ulaganja sopstvenu klimatizaciju tokom cele godine. Čak su i DC invertori nekih noname firmi vrlo prihvatljivi po ceni za ovakav tip ulaganja.

Unapred zahvalan na realnom odgovoru koji sagleda sve parametre celokupno kako ekonomske tako i tehničke prirode.

Pozdrav

Potpuno isto pitanje sam i ja postavio par postova iznad.

Sa stanovistva efikasnosti, jeste bolje imati takav sistem. Medjutim, ima on drugih mana.

1. Buka i vibracije. Ne moze se toplotna pumpa od par KW uporedjivati sa klimom. Klimi je jedan od osnovnih zadataka da bude sto tisa, a toplotnoj pumpi sto efikasnija.

2. Pritisak. Kao sto je geotempus naveo pritisak u kondenzatorima moze ici i do 30 atmosfera. Pretpostavljam da se zato kod obicnih frizidera i zamrzivaca kondenzatori prave od gvozdja, a ne od bakra ili aluminijuma koji imaju bolji koeficijent provodjenja toplote (mada, mozda je i cena jedan od razloga).

3. Veca kolicina rashladnog gasa. U niskotemperaturnom delu, ovo se isplati jer je kopanje sonde daleko skuplje od gasa. Pitanje je koliko bi se isplatilo punjenje mnogo vece instalacije zbog pojedinacnih kondenzatora u prostorijama.

4. Nemogucnost kontrole temperature po prostorijama. Ukoliko zelite ustedeti par KWh, kod obicnog radijatora mozete smanjiti protok vode (okretanjem ventila), a kod fan coil (jos lakse) iskljuciti ventilator, ili ga samo povremeno ukljucivati termostatom. Kod direktne ekspanzije ovo nije moguce, jer ce prekid toka gasa kroz jedan kondenzator srazmerno vise opteretiti kompresor. Ukoliko imate 4 grejane prostorije, a iskljucite 3, velika je verovatnoca da ce se pritisak u kondenzatoru te prostorije preci i tih 30 atmosfera. Eksplodirace kondenzator.

5. Kvarovi. Procuri li negde rashladni gas, mnogo je teze naci i opraviti mesto curenja. Koliko puta se dogadjalo da domacice probuse isparivac obicnog frizidera cisteci led nozem. Kod direktne ekspanzije, povrsina kondenzatora na kojoj bi mogao nastati kvar bila bi mnogo, mnogo veca. I opravke bi bile srazmerno skuplje zbog punjenja kompletne instalacije rashladnim gasom. Kod sistema sa raijatorima ili fan-coil, procuri li voda, pa ona je bar jeftina.

6. Tesko balansiranje sistema. I po stambenim zgradama i toplanama vidi se koliko stvari ovde nisu ispravno postavljene. Neko mora otvarati prozore zimi, dok se neko drugi smrzava. Toplotna pumpa sa direktnom ekspanzijom imala bi isti problem. Kako dobiti podjednako istu temperaturu u maloj ili velikoj postoriji. Termoizolovanoj i neizolovanoj. Na juznoj ili severnoj strani. Sa vise ili manje prozora. Uz (topli) zid komsija ili zidom koji izlazi na ulicu. U prizemlju, na spratu ili na potkrovlju. A kako uz sve ovo grejati i sanitarnu vodu. U toplanama, naravno imaju resenje za sve. Predimenzionisu izmenjivac toplote (duplo), i svi su zadovoljni. Sto bi ista toplana mogla grejati duplo veci broj stanova uz ispravan proracun, druga je prica.

Hm.. ček malo, da li imamo nesporazum u stilu da nije primećeno da govorim o da svaka soba ima svoju kompresorsku jedinicu?

Dakle, sve isto kao danasnja standardna klima postavljena u svakoj sobi po jedna, termostati u unutrasnjim jedinicama su zaduženi za odrćavanje temperature.

Razlika bi bila da bi se svaka spoljna jedinica preselila u neki centralni deo kuce, recimo ko ima podrum idealno mesto, ali bi spoljne jedinice bile izmenjene da umesto od vazduha uzimaju energiju od podzemne vode koja vi se stavila u cirkulaciju preko svakog isparivača zasebno. Recimo da imamo 5 prostorija i 5 klima uredjaja gde svaka ima svoj isparivač zasebno potopljen u vodu koja odmereno potrebi energije protice preko njega, ili kroz njega ako bi uzeli pločaste.

Pošto su mi je jedna firma iz Palića bušila bunar na 40m dubine, sva investicija je koštala 400€ sa sve njihovim materijalom (mesto je u centru Bačke) razmišljam o angažovanju istih za bušenje još jednog za povratak vode nazad u zemlju.

Ako se sagleda kompletna ideja nenalazim primedbe na loše segmente u konstrukciji koji su pomenuti u postu iznad.

pozdrav CBC !! posalji mi na mail ime te firme za bunare ako nije problem ? da ih nesto konsultujem oko busenja, imam mali prostor pa da vidim kako buse oni i sa cime, koje cevi postavljaju i koliko im treba prostora?? ( [email protected] )
pozdrav CBC !!!

@boycek

Nemogu ti slati PP zbog malog broja poruka.. no slike govore više od reči.



Nadam se da je u skladu sa pravilima foruma, nemam drugu opciju.
Elem, netreba im ni puno mesta ni puno tehnike. Sve je u praksi.

Ovde gde se firme prepliću čiji je duži, malo da olade, firme postoje zbog interesa dobiti a ne kao humanitarne organizacije te se ostavite trovanja gde ga neželimo.
Ima dosta mesta na webu za marketing pa izvolte, plati pa se klati. Ko nema ničim da doprinese širenju edukacije nek rado preskoči temu. Previše reklame svuda :(

@CBC

Aha, znaci svaka prostorija ima svoju klimu, a svi njihovi isparivaci (ovde govorim u smislu da klima radi kao toplotna pumpa), se nalaze unutar izmenjivaca toplote koji preuzima toplotu iz bunarske vode.

Ima i takav sistem mana, ali one su mnogo manje od prethodnih.

1. Klime su prvenstveno klime, a ne toplotne pumpe. To znaci da su im spoljna i unutrasnja jedinica prilagodjene pre svega hladjenju, a ne grejanju, i da im je grejanje tek usputna delatnost.

2. Takve klime su osetno skuplje od obicnih. Stavise, u danasnje klime (te od 160e) umesto rezima toplotne pumpe stavlja se obican elektricni grejac, cime unutrasnja jedinica radi kao najobicniji kalorifer. Medjutim, sigurno bi se mogla ubaciti spoljna jedinica unutra, a isparivac unutrasnje jedinice potpiti u izmenjivac toplote. To ipak nije pravo resenje. Spoljasnja jedinica je i ruznija i bucnija.

3. Spojevi kod klima nisu hermeticki (zavareni kao kod frizidera i zamrzivaca), vec se spoljna i unutrasnja jedinica spajaju spojnicama koje se vremenom mogu olabaviti i procureti. Najgore bi bilo ukoliko se rashladni gas pomesa sa bunarskom vodom. Ode kompresor. Ovo bi se ipak moglo prelemiti.

4. Klima ima manju snagu od toplotne pumpe. Pitanje je da li bi jedna bila dovoljna po prostoriji.

5. Morali bi razviti sopstveno upravljanje kompresorom klime. Obicno ON/OFF moglo bi biti dovoljno, ali je steta ne iskoristiti sve prednosti rotacionog kompresora.

Napominjem da nemam prakticnog iskustva sa klimama vec samo sa friziderima i zamrzivacima, tako da nisam upoznat sa tehnickim razlikama izmedju isparivaca i kondenzatora kod klima uredjaja. Pretpostavljam da su razliciti (kao sto jesu kod frizidera i zamrzivaca), ali to ne mora biti tacno.

Ukoliko su kojim slucajem isti, onda bi se za toplotnu pumpu mogla upotrebiti obicna klima (koja nema rezim grejanja - jeftinija) kojoj bi se okrenuo smer rashladnog gasa. Tako bi tisa i lepsa unutrasnja jedinica i dalje bila unutra. Voleo bih da cujemo i misljenje nekoga sa ovog foruma ko je bas rasturao klime i video uzivo i njihov isparivac i kondenzator.

@Stojana

Pazi, koliko sam primetio posto imam jednog Galanza 12KBTU i Jedan Galanz Inverter od 12KBTU imam iskustva i znam da rade za grejanje sa gasnom fazom a ne sa nekakvim elektrogrejacima. Rade manje vise indenticno dok je temperatura napolju do par tepeni ispod nule, gde onaj obični nije teran na niže temperature iz prirodnih razloga. Ovaj koji je Inverter radi ali i odmzava često, puno često, dakle nije u klasi sa Panasonic ili Sanyo mašinama.

Dok je temperatura u solidnom plusu dakle u prelaznom periodu rade savršeno i kao sistemi za grejanje. Pošto je opšte poznato da je ceo svet u periodu recenzije, za očekivati je a i već vidljiv pad cena na mnogim proizvodima tako da i DC inverteri na tržistu Srbije ima uskoro da se nađu za vec od oko 300€. Posebno ako dođemo u prodavnicu i kupimo 5 komada.

Elem, takve invertore preraditi da budu nezavisne toplotne pumpe po principu Voda-Vazduh za zimski period, poseduju svu potrebnu elektroniku korak navođenja kako za kompresor tako i za ventilatore u unutrašnje jedinice.

Koliko vidim da su do 3000€ totalne investicije potrebne da se na ovaj način dobije jedan rentabilan sistem. Što u poređenju sa ostalim navedenim rešenjima nevidim kao veću već kao manju investiciju.
Pozz

Da napomenem još jednu mogućnost za razmišljanje Stojanu i CBC-u:

Šta bi bilo kada bi se za svaku jedinicu oko kuće postavile nezavisne sonde za direktnu ekspanziju. nebi trebalo više od 10 m za svaku. Toliku rupu svako može iskopati i primitivnim metodama.

Sto se tice mesanja firmi u forum i reklamiranja.
Pa vecina iskusnih ljudi vlasnici firmi nece se ni ukljuciti u diskusiju na ovakvom forumu gde bi ostali sami laici i budzatori normalno je da svugde ima po malo reklame pa ova nasa zemlja i jeste tunguzija bas zbog ne znanja.Od koga ce te saznati nesto pametno ako ne od firmi i iskusnih ljudi. A normalno je da ce poslovni ljudi po malo da se reklamiraju,a i to su informacije pozeljne za razvoj ove oblasti.

Uvek smo izmisljali toplu vodu,tocak,kolut i krofne . sto bi jednostavno....

@geotempus

Savršeno je normalno da kao i u svakoj branši postoji kartel i u branši sa TP.
Tehnologije koje se serviraju NISU ONE KOJE SU NAJBOLJE ZA POTROŠAČE, već su to one koje su najbolje za PRODUCENTE i njihov lanac. Sve dok nepostoji zdrava konkurencija tako i ostaje.



.....mislili svojom glavom, imate nas a mi vaš novac

Ne, nije tako ali bi trebalo da je?

Ja samo navodim na tehnološka rešenja koja već postoje decenijama u mom okruženju i koliko sam razumeo poentu sa forumima služe za razmeni informacija u cilju dizanja nivoa opšteg znanja. Da sam na tvom mestu shvatio bi vrlo brzo da je dizanje nivoa stručnosti okoline stvaranje eventualnih poslovnih partnera a ne stvaranje konkurencije. Mada, nažalost vidim da još nisu stvoreni osnovni preduslovi za taj nivo.


Pozz

Over&out

u opste ne omalovazavam vas trud , da izmislite nesto sto manje kosta i sto fecera nekako to je vas hobi struka ili sta vec.
ovde kupce za moje sisteme ne trazim, ovde sam da razmenim neka iskustva i da dam neki savet, naucim nesto novo.
Nisam miskovic da branim konkurenciju, ona je potrebna !!!moji klienti su ljudi koji drugacije zaradjuju novce i prepustaju da grejanje i hladjene objekta urade profesionalci koji stoje iza nekih garancija i znaju sta rade , a oni se bavi sa cime mogu najvise da zarade... ni kreciti nije tesko ipak nekrece svoj dom svi a ovo je malo kompleksnije.

CBC , brate pa posalji mi na mail , [email protected] , broj tel. od te firme,, ja Nisam firma ,nego privatno ko i ti hocu da znam kako sve funkcionise
valjda ti to nije problem ?? pozdrav CBC

Boycek ti si ziveo u nemackoj?

da, zasto,?? nesto te cudi? ili te nervira nesto na forumu ?


ein wenig seltsam ??

Imam neki osecaj da ces biti tu jos i 2011 i da ces pitati neke stvari:) oko bunara i sondi... nemoj se ljutiti al bio je jedan pre na forumu posle dve ipo godine je odustao pa me malo podsecas na njega... samo napred i bice dzabnog grejanja vec sledece zime:)"

ja sam ovde 4 dana, a posto sam ziveo u nemackoj ( trenutno najbogatijoj zemlji na svetu) a nemac pita 50 ljudi ,pogleda najskuplje i NAJEFTINIJE,
informise se pa onda odluci sta ce raditi, a te srpske fore na brzinu, i odmah to tamo ne prolazi,i sto svako ovde brani svoj proizvod i raspravlja se sa drugima i provocira ostale clanove to je bezveze,, vi o meni nista ne znate i tako ce ostati, a to koliko cu ja biti ovde to je nebitno jer forum zato postoji i meni je drago kad neko sam smislja i nesto radi i nikom ne namece vestacki sta ce raditi, ja pitam svakoga za savet, a tebi sto se ne svidja ona slika kod kopanja bunara pokazuje tvoju slabost !! svako se snalazi kako ume, a ovo ne znaci da mozda necemo saradjivati , uzgred znam sve firme koje rade sa TP, ali jos testiram vase (firmasko) nesebicno znanje i gledam kako pomazete jedni drugima ??

Neću se više obazirati na nerelevantne elemente u diskusiji, malo sam bio prebrz da osuđujem način funkcionisanja srpske privrede, nedotiče me se ni najmanje, samo sam reagovao posto sam iz skroz drugog poslovnog mentaliteta pa sam odreagovao na kontekste komunikacije.

Za sve koji znaju engleski, prebacio sam preko Google translate najveći forum o TP na netu sa švedskog na engleski.

Elem, za sve koji žele da budu u korak sa zadnjim tehnoločkim dešavanjima na ovu temu.

http://translate.google.se/tra...&tl=en&history_state0=

Boycek, dobićeš mail sa traženim podatcima.

Pozz

Ode tema u 3 lepa off topica.

@vlaki1
Odlicna ideja, ali voda iz bunara je ipak bolja, za onoga ko je ima. Ipak je to protocna voda koja akumulira toplotu sa par kilometara daljine, a ono sto se moze preuzeti od zemlje je ipak ograniceno (sta ako je kuca na kamenjaru na vrhu brda).

@CBC
Polako, polako. Shvatio je geotempus to. Zato je i ovde na forumu podelio par dragocenih informacija.

On doduse vec ima razvijenu tehnologiju, a konkurencije nema pa nema. Glupo bi bilo ne iskoristiti takvu poziciju, a sigurno se ne bi trebao kritikovati. Pa svi mi radimo za platu.
Ako nista drugo, eto jedino njegova firma ugradjuje sistem sa direktnom ekspanzijom, o kome se pre njega nije ni culo na forumu. Iz njegovih postova (pre nego sto su pocele sve ove kritike) moze se nazreti jos par odlicnih principa ustede, sto elektricne energije, sto boljeg oduzimanja toplote od zemlje, sto ekonomicnijeg rada toplotne pumpe. I ja bih voleo da ima vise konkurencije, i da se na sajtovima (osim okvirne cene i referenci) mogu pronaci pre svega edukativne informacije, ali tu je u pitanju samo los menadzment. Nemoj da nam i ovo malo prakticara pobegne sa foruma. Od koga ce se ista moci nauciti?

A mozda i on od nas nesto nauci, pa naruci fan-coil koji moze izdrzati veci pritisak i uz par paralelnih termoizolovanih fan-coil sistema po prostorijama smanji cenu i dokrajci konkurenciju. Sistem moze slobodno da se zove po meni :).

Pozdrav
CBC sa kojim prečnikom suti bušili bunar?

pa izgleda da je geotempus malo krenuo da provocira i omalovazava ljude,, vidis da je vise njih malo uzdrmao, pravi profi to ne radi !!
ali mislim da nije namerno?

@ Stojan

:) No comment this time.

@boycek

rekao sam da nije zlonamerno, simpatican si sto nisi iz ove branse a tako si aktivan, da na kraju ces napraviti to grejanje.
na forumu sam kao i ti, ne kao firma.
Izvini ako ti smeta neki komentar, inace zaista ne zelim ovde da lovim kliente... imam vec ugovorena 20-tak objekata februar mart "ako ova kriza ne poremeti", vidis i sad radim a na forumu se malo opustim...
pitao sam te dal si iz nemacke jel treba mi jedan katalog da se prevede , pa koliko si strucan sa ovom tematikom, naravno placam:)

Ako se dobro secam 2" je cev sa kojom je buseno (spoljna dimenzija na šavovima).

Nisam dobro postavio pitanje koji je prečnik bunara?

ha ,ha, ha mislim da treba da se obratis GTP-MANN on odlicno zna nemacki i tematiku, i ne procenjuj ljude iz radoznalosti,jer ces se dosta iznenaditi ? a i ako bih ti nesto preveo to ne naplacujem ( a dobar ti pokusaj pravi si trgovac)

otkud ti znas gtp-mann? :) sa foruma ili privatno? on nije dugo izlagao...hmm

pa ja mislim da si ti sardjivao sa njim, a mozda se varam ?pozz

scroll

Pa dobro si postavio pitanje, u pitanju je bušenje rupe za postavku potopne pumpe. Voda se nalazi na dubini od 40m ali je pritiskom istisnuta na 1,5m ispod nivoa tla.

96mm je precnika potapajuca pumpa . ali busi se 125mm . barem mi tako radimo, ustvari nama tako buse.

@boycek
:) lukavo nema sta... opet mi treba prevodioc!

Još uvek ne znam koji je prečnik bunara u pitanju ako nije tajna?

posallji mi na pp ili mail koliko ti je cena TP 20KW fonko pozz.

geotempus čije potapajuće pumpe koristiš? Po kojoj ceni ti buše bunare sa 125mm ?

Calpedu stavljamo, ovu novu generaciju a meni buse do 50metara 40 eur kljuc u ruke, cevi,filteri,ispiranje,probni rad. u toj ceni nije opremanje bunara, ali to nije strasno. Bunar je najbitniji ako on zeza, dzaba sve.

geotempus

Tako je bilo planirano, ali je ispalo da ce ići jedan Grundfos 7 stepeni sa ejektorom, taman ejektorska glava ulazi u cev, a biće upravljan frekventno, sve na granici potrebe.

scroll

Pa pošto se cev koristi za bušenje biće da je 2" /dva cola.

@CBC

To sa invertorima cini mi se kao sasvim prihvatljiva ideja. Ono sto je najbolje je da se sistem moze ugradjivati deo po deo u zavisnosti od trenutno raspolozivih investicija, kada se jednom zavrsi izmenjivac toplote. Prvo naravno za dnevnu sobu, a onda redom. Cevi dodatnih klima sa izmenjivaca mogu se povezati i kasnije.

Dodatnu cenu izazvalo bi punjenje kompletnog sistema rashladnim gasom, jer se kod klima kompletan gas nalazi samo u spoljnim (ili bese unutrasnjim) jedinicama.

Nazalost, ima drugih razloga iz kojih ovakav sistem ne bi mogao biti ekonomican kao profesionalni. Geotempus u jednom od ranijih postova pominje rad u jeftinijoj tarifi elektricne energije, akumulirajuci (ako sam dobro shvatio) toplotu u vecoj zapremini sanitarne vode. Ukoliko se zna da jeftinija tarifa na podrucju cele Srbije traje od 22 do 6, ocigledno je da ce klime najvise vremena raditi upravo u periodu skupe tarife (trebamo se najvise grejati danju). Resenje bi moglo biti u konstrukciji akumulatora toplote (npr. sljunak u termoizolovanom podrumu) koji bi se grejao tokom noci, a predavao toplotu danju, ali onda bi prava toplotna pumpa bila bolje resenje.

Ipak, i osnovno resenje (samo sa klimama) bolje je od bilo kakvih konkurentnih (gas, drva, ugalj...) nacina grejanja.

Da bunar je najbitniji znam jer i sam imam problema sa bunarem .

kakav problem ?

pesak

Stojan

Rezervoar i akumulacija energije je težak pojam.

Ukoliko ti treba 10KW energije za grejanje po satu, period jeftinje struje je u odnosu od 1 prema 3 . Dakle nije poželjno da temperatura vode u periodu kad se nekoristi pumpa za priliv temperature da padne za više od 10C. Da bi se to obezvedilo u trajanju od 8 sati treba gurati pored energije od 20KWh i energiju za u toku noći da bi se ista crpila 16 sati po 10KW.

Potreban je rezervoar od 15m3 vode koji bi mogao da akumulira 8satix20KW = 160KWh energije u vodu a pumpa treba da ima kapacitet od 30KW. Izvodljivo, da, već sam radio ove računice pa znam cifre napamet. Poenta je sistem nece biti optimalan da radi sa radijatorima ako ih nema previše jer nije isti COP za različite temperature vode.

Dakle, ovo bi moralo da radi sa niskotemperaturnim sistemom fan-coil ili podno.

Voda ima najbolju sposobnost akumulacije temperature.
Ovo je već nešto u čega bi zagrizao za ugradnju u podrum (jer bi se tu morao postaviti termički izolovan rezervoar parvljen na licu mesta).

@CBC

da to tako moze da funkcionise voda je blizu.

@ Trifunovic

Da dobro ste razumeli akumulator topline obavezno stavljamo pored pumpe(500,1000,2000l) on je sa tehnickom vodom sto veci to bolje... smanjuje broj paljenja pumpe a najace jutarnje grejanje vadi iz njega ako je dovojno velik TP tek predvece krene da radi... ako je jos podno grejanje to je pun pogodak... nocna tarifa 4x jeftinija +cop i to je vec nesto! a i sanitarni ide jos plus koji je inox sa izmenjivacem i grejacem zbog legionella. legionelle umir sigurno na 62 C i to grejac postize...


Zivnuli smo forum sada vec lici na chat:)
JA vas napustam za danas je dosta!

Laku Noc svima!

pa ako bunar nema konstantnu kolicinu vode,peskari,filteri, bitno je da je bunar zadihtan kako treba da povrsinske vode tipa (otopljenog snega) ne ulazi jel time razhladi vodu i eto belaja pumpa se gasi.

Cena bunara u zavisnosti od terena koji se busi je od 40 eura po metru pa na vise
U cenu od 40 eura su ukljuceni PVC bunarske cevi f 125 koje se srafe jedna na drugu.
Precnik busenja je od 165 mm u tvrdim formacijama do 215 ako se radi o glinama i peskovima.
A ako ima peska u bunaru onda se ugradjuju i sita i kvarcni granulat da bunar ne bi peskario.

@CBC
Voda ima najbolju sposobnost akumulacije temperature.

Apsolutno pogresno!

Sudeci po Mikiju, nastavniku termickih uredjaja elektrotehnicke skole u Aleksincu (jednom od kojih se imalo sta nauciti), najbolju sposobnost akumulacije toplote ima tecni aluminijum. Iz ociglednih razloga on se ne primenjuje u praksi.
Da, voda se najcesce primenjuje ali jedini razlog je sto se njena toplota lako usmerava. Uostalom, sta duze drzi toplotu, bojler ili termoakumulaciona pec sa svojim magnezitnim opekama?

Postoji jos par materijala dovoljno dobrih (a opet jeftinih) toplotno-akumulatorskih karakteristika. Jedan od interesantnijih je koks, a interesantno je i da sljunak razlicite granulacije ima razlicite karakteristike. Imao sam negde na kompu uporednu tabelu materijala, pa cu probati da je iskopam ovih dana.
Mozda voda jeste voda najbolja od svih niskotemperaturnih fluida, ali tesko bih to prihvatio tek zato sto je svi koriste. Pa svi koriste i Smederevac!

Predlog za geotempusa. Napravite manje istrazivanje i nadjite PH neutralni fluid boljeg koeficijenta akumulacije toplote (evo kako http://www.mfa.edu.yu/palic/2003/index4.asp osnovci to rade) od vode. Onda njega koristite umesto tehnicke vode. Sigurno biste mogli povecati period u kome klima ne radi.

A sta je to legionell?

Stojane

Uz dužno poštovanje prema tebi i Mikiju kao nastavniku:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Specifi%C4%8Dna_toplota

Nisam želeo da pominjem materije koje imaju veću termičku nosivost od vode a nisu prikladni za upotrebu. Tako da apsolutno najvecu ima tečni vodonik i tečni helijum. Sad, ako ćemo baš...

Potpuno mi je jasno da postoji skeptičnost prema nečemu od Boga datog, no opet VODA.

================


Legionela je bakterija koja se razvija u stojećoj toploj vodi. Već je napisana temperatura preko koje je njen opstanak ugrožen. (Legionarska bolest)

========================

Iz školskog linka se tačno vidi da je voda zadryala najvise energije i da je izgubila svega 0,2C dok je šljunak izgračio 1,5C.

http://www.mfa.edu.yu/palic/2003/grafici/KalTabela.jpg



Provodljivost i akumulacija nisu iste stvari, netreba ih mešati.

Očigledno se to desilo sa ominjanjem tečnog aluminijuma koji je kako brz da primi energiju tako brz da je izda, sto samo ukazuje na malu termičku kapacitivnost.

_{[Ovu poruku je menjao CBC dana 22.01.2009. u 16:18 GMT+1]}

i jos da dodam u vezi legionella , da je smrtonosan , udisanjem je sigurna i mirna smrt:) (ako se razmnozi u uslovima koje je kolega naveo)

@CBC
Ne, izvini ti. Ja sam se previse ostro izrazio u prethodnom postu.


Medjutim, i dalje ostajem pri tvrdnji da obicna voda verovatno nije najbolji fluid za akumulator toplote. Sigurno jeste najjeftiniji, ali najbolji? Hmmm!

Da obrazlozim ovo. Ako peremo ves vodom, mrlju od ulja tesko cemo oprati. Ali ako dodamo malo Merixa (zakona za cistocu) mrlje nema. Obicnu vodu mozemo leti koristiti u hladnjacima automobila. Zimi joj je neophodno dodati antifriz. Pa i kod toplotnih pumpi se eto primenjuje voda-glikol kombinacija. Nisam upoznat sa njenim karakteristikama, ali pretpostavljam da se primenjuje jer je PH neutralna, i jer podnosi temperature ispod 0C.

Tesko mi je da poverujem da je tecnost koja vec postoji na 2/3 zemljine kugle nekako sama po sebi bas najbolji (ili medju najboljim) akumulator toplote. Pretpostavljam da bi se dodavanjem odredjenih aditiva mogle poboljsati njene osobine. Nisam hemicar, ali to mi deluje sasvim logicno.

Jedan od glavnih razloga sto nasi proizvodi nisu konkurentni na svetskom trzistu je oslanjanje na zastarele tehnologije i zapostavljivanje istrazivanja i razvoja. Gde je bio EI Nis nekada, a gde je sad. Toplotne karakteristike raznih tecnosti nije tesko ispitati. Ako ih mogu klinci meriti ofarbanom kutijom, casama od jogurta i termometrom, sta li bi tek mogla prosecna hemijska laboratorija!


Cvrsta tela sam pomenuo u prethodnom postu jer se i oni mogu koristiti kao rezervoar toplote. Stavise, njih je i lakse koristiti (nije potreban hermeticki rezervoar), ali bi onda opet oni bili posrednici prenosa toplote.


@geotempus
Nazalost, i dalje mi nije jasno sta su to legionelli. Vrsta otrovnog gasa ili mozda virusa?

@ Stojan

vec je gore CBC napisao al da ponovim:) Bakterije su, kojima je idealno mesto za mnozenje - topla,mlaka ustajala voda u zatvorenom "rezervoaru". Ubijaju se tako da se greje voda na cca 62 C i one umiru. ako se voda ima protok onda nije opasno samo ako miruje vise od mesec dana, koncentracija bakterija je opasna po zivot.
Nek me neko ispravi nisam biolog samo toliko znam.

I što je najzanimljivije još nema registrovanih slučajeva da je neko umro PIJUĆI vodu sa legionelom, ali udisanje ;)

Stojane, voda, opet voda i samo voda, sve što si naveo nema veze i samo pogoršava princip "wetter" u vodi gde daje dodatni napon na spoljnom molekularnom omotaču. Razlozi aditiva vodi su druge prirode i samo joj smanjuju akumulativno svojstvo. Otići ćemo predaleko u off , prihvati činjenicu da je Bog bar jednom mislio na nas :)

Pozz

PS:
Boycek, proveri mail

@ Billi


Ovo je pretpostavljam potrosnja struje za celu kucu?Ako jeste,to uopste nije lose.

A koliko se potrosi struje za pogon toplotne pumpe?

sto bi neko pio vodu iz bojlera, to niko u svetu ne radi zbog raznoraznih stvari ?

tx. CBC

Boycek

Samo je navedeno kao primer načina širenja zaraze.

koliko vam prostora treba,koliko traje da izbusite 2 bunara i da li ima dosta suta,mulja i odpada po dvoristu sa obzirom da je neko sredio vec dvoriste i nije se nadao gradjevinskih radova,? pozdrav

Morate mi reci gde se nalazite da bi vam odgovorio.
ja koristim dve tehnike busenja i moram da znam gde treba da se busi da bi vam rekao vise informacija.

zdravo svima pratim ovaj forum ispocetka i imam samo pohvale inace zivim u becu i nabavio sam neke cene za toplotne pumpe one se krecu od 2500e pa na vise

bega66

Za 2500€ možeš da dobiješ samo kineza, otprilike ista cena kao u Slovačkoj za iste. Renomirane firme imaju opet drugačije izvodbe obično rešene za lokalna tržišta (klimatski uslovi) te odatle a veće cene.

nisu kineske pravuse u nemackoj

ima i od drugih proizvodjaca od 11kw 3500e

pozdrav
Koristiosam stari kopani bunar koji je bio 8,2m a sad je 7m, napuniose peskom znam nemože kopani zbog kapaciteta ali zbog izmenjivača u septičkoj jami meni je polazna voda bila 18C a povratna 16,8C tako da som svu vodu vraćao u isti bunar , a kakose polagano hladila pomoću termostatskog ventila sve većukoličinu u drugi bunar .

REZERVOAR TOPLOTNE ENERGIJE:
MOJA KOMERCIJALNA VERZIJA
Kutija od vodo otporne osb ploce izolovana stirodurom 5-10 cm a zatim uradjena fasada u koliko je pored objekta.
Ojacana iz nutra letvicama da se nebi razisla u nutra postavljene cevi a zatim zatrpane peskom,frakcijom sljunkom mozete staviti i samotne opeke ako ih imate
Sto je specificna tezina materijala veca bice veca i moc akomuliranja toplote brzina izmene izmedju peska nije ni blizu kao sa vodom zato stavljamo vise cevi
Toplotna pumpa zagreva vodu koja se pumpom potiskuje u fancoill e a onda u rezervoar toplote pa u tp na dogrevanje.
Znaci prvo se zagrevaju prostorije.I kako se koja zagreje na zeljenu temperaturu tako se gase ventilatori na fancoilu i voda i dalje tece kroz njih ne izgubivsi toplotnu energiju ide u cevi koje su zatrpane u rezervoaru sa peskom i nazad u tp na dogrevanje i ponovni ciklus.
Ovo je dobra i jeftina kombinacija jer je rezervoar od nekoliko kubika vode preskup

kojih proizvodjaca ?? navedi ih ? TP je ozbiljna stvar !

najbolja je solucija ko ima ugradjen kamin da se napravi neka spirala i da se dogreje povracajna voda pa u tp

evo jedna firma mislim da je interesantno!

http://www.heatpumps.de/hauptseite.htm

firma ecowiel industrie -handelsvertretung Stefan Wiel nemacka


sole-wasa wärmpume

jeli bre imaju ti web. stranicu? ili so to trgovci?

lepo je reko CBC kinezi,, i pise na google MADE-IN CHINA IMPORT /EXPORT

to je ntrgovina i daju dve godine gara pokusacu da vam posaljem slike

Ma daj bre nemojte se zanositi, cena radnog sata u tehnički jačem delu EU je (troškovi kojima radnik opterećuje firmu oko 40-50€ u zavisnosti od zemlje do zemlje.

Kvalitetne komponente su takođe iz EU ili USA. Dakle i one su opterećene većim troškovima u proizvodnom lancu.

U lancu proizvodnje sklapanja na pumpu je potrošeno oko 20 sati. Dakle oko 1000€ radne snage. Pošto firme nisu organizacije tipa Crveni Krst 1000€ izadataka se mora naplatiti bar 2500€ nebi li pokrilo troskove firme, administracije, raznih kamata ( ko još posluje sa svojim parama :P ) itd itd.

Kad se na to zakači prodajni lanac i PDV ispod 5000€ nema sta da se traži da da ima bar K od kvaliteta.

Jedino mi nije jasno zašto bušenje bunara košta isto ili više u Srbiji nego u najmoćnijim zemljama EU. Ili je u pitanju premali broj mušterija pa treba preživeti na njima, ustvari, nema šta drugo da bude. Predlazem da se udružite svi kojima treba bušenje i da napravite grupnu cenu, jedino tako ćete oboriti cene bušenja. A i srećno odabrani bušač će biti zadovoljan povlačeći veliki procenat posla na tržištu na svoj teren

Svi vuci siti a ovaca za šišanje nije ni bilo, gde može bolje ?

Garancija EU proizvedene pumpe je minimalno 5 godina. Izvesni daju garanciju na kompresor do 10 god.

JESTE !

ova tp ima servis u austriji i znam da se prodalo negde oko90 kom i imaju 15kw

Sta ti je Balkanac Gde nema vatre nema ni grejanja :P

Šalim se, i germani vole plamičak i žarište, pričaju o romantici itd itd a zabole ih što sa tim unose CO u prostoriju gde su a CO2 kao da ga fali u prirodi. :S

E ljudi, šta ti je dupli moral zasnovan na egocentričnosti pa to je čudo jedno

EVO NEKIH TESTOVA TP. na nemackom ali razumecete osnovne karakteristike,
a wisman skoro predzadnji

ima dosta tp ali one su dosta skupe krecu se od nekih 6500e pa do 15000e

Verovatno će iz Austrije da izlaze na teren u Srbiju zbog jedne pumpe koja se pokvari?

Čovek, slušaj, sad već pričaš o 3-faznim motorima ali neznaš kako EPSove faze utiču na motore

bega 66 ,na koji TP 15kw mislis koja firma??

Može jedno pitanje za ove koji se bave profesionalno sa TP?

Standard EN255 je nešto prema čemu se rado porede TP.

Standard EN14511 je nastupio 2004 god.

Za sada imamo samo 2 TP (ostale su kopije) na celokupnom svetskom tržištu koje su normirane prema EN14511.

ZAŠTO!!!

Ja znam odgovor, samo želim da vidim kompetentnost/iskrenost!!!

od ecowel industri to je firma koja ih pravi i ona je u nemackoj

pa gde si video i ima li neki katalog??

posalji email da ti posaljem sliku i opis

[email protected]

boycek
jeli si dobio e-mail

pa valjda sto mora da prodje kvalitetu po toj normi jer je to EU norma

da hvala !

za CBC hvala !

tu stoji da kosta 5800e ali moze da se kupi za 2500-3000e jeli si pregledao tehnicku mapu i sta kazes

salji mi ma mail pitanja, ovo je forum ,ljutice se clanovi! pogledacu .pozz

Naleteo sam na forum ali ga nisam potpuno prelistao(procitao) tako da ne znam da li je ovaj link koji cu postaviti u skladu sa temom.
U svakom slucaju ako ce ppomoci...
http://www.beodom.com/sr/journ...tallation-of-geothermal-probes
pozz

@Legionar_
To je potrošnja samo za toplotnu pumpu! Postavljeno je posebno brojilo koje meri samo potrošnju TP.

imao bih jedan predlovg ako nam treba za 100m² grejnog prostora 250lfm creva koja idu u sondu ili zmiju(spiralu) a koristimo podno grejanje zasto to jednostavno ne bih uradili zmiju na zidove prstorija koje grejemo (pod uslovom da je uradjena termo fasada(stiropol) da se zidovi nebi hladili preko cevi izmalterisemo a topli vazduh bi grejao zidove i nebi trbali ni bnari ni sonde ni zmije(spirale) po dvoristu.Sta mislite dali bi ovo funkcionisalo

Patent na Iglu već imaju Eskimi a na ledeni štapić Octopus .

danas sam pricao sa jedim prijateljom mog kuma.koji je inzenjer, i radio je u juzno Africkoj republici i po evropi, bio sam danas kod njega on ima 360m2 kuca je extra izolovana ,on ima CIAT TP 13KW ima 4 sonde po 100m zemlja /voda ,podno grej. i u svim plafonima cevi koji samo sluze za hladjenje, , (350l bojler mu je na solaru vakum)sve je povezao sa kompjuterom i testira toplotu u sondama u cevima rad pumpe ,pritisak u cevima sonde ,sve je automatika a moze ga kontrolisati i ukljuciti iz bilo koje zamlje preko NET-a u svetu, napisao je shemu,tako testira kako se sistem ponasa kod nas u nasim uslovima kad je jako hladno!!znaci sa pumpom 13kw extra toplo,,ali kuca ima sva stakla punjena argonom i troslojno staklo ALU/DRVO, ZIDOVI ,extra izolacija !!

U izvesnim zemljama severne Evrope je retkost pumpa preko 10KW.
Kuce po defoultu imaju izlolacije sa vunom reda:
Pod 30cm
Zid 40cm
Plafon 50cm

Sonde koje idu preko 30m su takodje retke jer je dokazano da 3 30-ke sa korektnim rastojanjem zadovoljavaju sve potrebe. Sa cenama struje od 10-15 dinara på KW su to za njihove standarde jako prihvatljive cifre. (600-800€ grejna sezona)

Poenta sa Srbijom je da ce uvek da iskace u pokusaju nadmasivanja ostalih je slabija ekonomija i platezna moc.

Tako da, Srbija ce jos dugi niz godina da zahteva sisteme koji ce pokusati da budu ekonomicniji nego li bilo koji drugi, na papiru. Suma ulozenog razlozena na niz godina eksploatacije ce u vecini slucajeva biti isplatljiva nekoj sledecoj generaciji ako se bude sve odradilo na MAX.

ako sam te razumeo zid 40cm vuna gde u sendvic zidu ili spolja pa mrezica tj. armirana zica pa obloge ko na zgradama, kako u plafonu 50cm mislis plafon 50cm vuna pa knauf ili ? ima vise sema za izolaciju a ljudi stalno neke ne priznaju i kazu ima bojljih metoda! on se nasmejao za zid blok 5cm vuna cigla i kaze da je to 70w a ne 50w. moram da odradim jos spolja stiropor min.5cm.! to sam i ja znao ali sam se iznenadio kad sam video sistem u privatnoj kuci ,, pa neki ogromni hoteli nemaju tu elektroniku, on je i masinski ing. pa je malo preterivao jer to voli ! moram slikati to ako dozvoli pa cu postovati! on to radi samo u stranim drzavama, a jedan je od ucesnika ovog ---> (U Beogradu predstavljen "ESCO" koncept za uštedu energije )http://www.ekapija.com/website/sr/page/8241 negovo ime je tu ali vam ne mogu reci! covek voli da je u senci !! zna sve koji se bave ovim poslom kad sam mu reko za neke TP samo se blago nasmejao i reko mi je sta je najbolje !! da ne bi sada kavrio drugima posao ,to nije lepo! svi se bore ali nekima stvarno treba zabraniti da rade jer LUPETAJU PREVISE! teoreticari a praksa O zero !! pozz!

_{[Ovu poruku je menjao boycek dana 25.01.2009. u 03:37 GMT+1]}

Vidi, nekako se sve pogresno pocne pa se posle vatamo za glavu. Mentalitet ti je cudo, vise volimo na balkanu imati termicki visokotransparentne tvrdjave nego li sta drugo.
Greska je u nasem mentalitetu koji kaze nema nista bez ognjista. Dakle u podsvesti nam je vezan jedan subelemenat zvani vatra ili ti otvoren plamen da bi se logicki susreli sa grejanjem.
Navika je da se kako leti pod izrazitim dejstvom IR i ostalog zracenja pod juznim suncem, prenosimo jednu losu osobinu u unutrasnjost nasih domova. Zimomornost je stvar genetike, kako dobro podnosimo toplotu tako smo manje imuni na hladno. Pre 4 godine su u Upsali dokazali da kod severnjaka postoji jedan gen koji ih stiti od hladnoce. Taj gen mi neposedujemo, ali, zato trazimo grejna tela sa visokim nivoima IR izracivanja. Ta ista su punktne tacke koje nemaju veze sa stvarnosti i temperaturom okoline. Naime, sada u zadnje vreme pod ekonomskim pritiskom, polako nam dolazi "odozdo prema gore" te pocinjemo da prihvatamo za podneblje nam neobican izrac: UMERENO!

Polako dolazimo na novoe svesti (hvala ekonomiji, kazu da po dzepu najvise boli ) ostatka nase okoline. Izolacija je prva i primarna stvar , izbegavanje temperaturno provodnih materijala i ulazak novih tehnika izgradnje domova. Ovo je moralo da dodje kad tad, nazalost da je jos uvek vise od 80% domacinsava u regionu iz finansijskih nemogucnosti u domovima tipa : grejemo vranama.
Posto smo poznati i ocenjeni kao veliki rasipnici energije, naravno da iz gore navedenih razloga a ne zato sto nam to neprija da nas neko naziva rasipnicima pocinjemo polako da svatamo da kako nam leti neodgovara previsok nivo IR zracenja, bezanjem od sunca poslako se privikavamo da budemo u mogucnosti da prihvatimo niskotemperaturne izvore toplote kao najbolje resenje.

Isti imaju efekta samo u dobro izlovovanim kucama gde su u harmoniji da je temperatura okoline , zidova, podova i vazduha u idealnom balansu. To je nesto sto se zove ekonomija i komfor. Za postici te uslove potrebno je promeniti nas same gde moramo da se odreknemo one stare ideje , moja kuca moj zamak, te preci na oprobane konstrukcije severnih zemalja. Energija je krizni element, osecajno i sve ce vise i biti.

Severne kuce su pretezno 1 etazne sa podrumskim prostorom ispod cele kuce. Kako je i podrumski prostor izolovan prilikom izgradnje (najvise zbog hidroefekta no nus je da je i termicki poboljsan samim tim sto zidovi nisu izlozeni vanjskim uslovima.
Na to dolazi prizemni deo no je izolacija od 30cm vune u podu bez obzira na to sto je deo ispod sa poboljsanim termickim predispozicijama.
Noseca konstrukcija je drvo, i uvek samo drvo ako nije u pitanju visespratnica sa cime se ovde u ovoj temi nebavimo. Donja podrumska strana poda , tj plafon podruma je gipsana ploca. Iznad nje je mreza na kojoj je staklena vuna. Sa gornje srane stalene vune je iverica. Ako dolazi do podnog grejanja postavljen je drveni kostur koji izdize sledeci podni nivo za 3-5cm. Naravno da je kostur dovoljno cvrst i stabilan konstrukcijski da od nebi skripao.

Ukoliko nema podruma, kuca se postavlja na temelj visine oko 60cm , podna konstrukcija je skoro indenticna prvobitno opisanoj sa razlikom da je temelj otvoren sa jednim manjim ulazom gde je omogucena ventilacija prostora ispod kuce. Na zemlji se nalazi drobljeni kamen koji ce se brinuti o stabilitetu vlage u prostoru ispod.

Zidovi , iznutra gipsana ploca, 40cm vune, iverica, na njoj spolja je katran papir (terpapir).
Zatim dolazi do postavljanja kostura za fasadu koja moze biti ili drvene (preklapanjem drvenih letvi ili za "popularniji izgled" takozvana viseca fasada.

Plafon naravno kao i pod sa razlikom da je 50cm vune u opticaju.

Ovakve kuce u bilo kojim uslovima, cak i najekstremnijim neprelaze STVARNU potrebu od prelaska 40W/m2. realnost je 30-35W/m2.

Odatle su svi ovi gotovi sistemi namenjeni zapadnu neadekvatni bez prilagodjenja za nase uslove gradnje. Ako bi bio fer prema nekome ko zeli da ugradjuje TP, prvo bi posavetovao da mu neko strucan prodje preko kuce sa IR kamerom i pokaze gde i koliko "curi".
Kad odradi izolaciju, bio bi spreman da ponudim TP kao resenje za grejanje. Ko nezna za bolje lako ga je ubediti da je to ono pravo i da je to najoptimalnije moguce za njega. No, igrom slucaja, ima nas raznih

Pozz

Sve pohvale za ovaj post.

I ja se susrecem sa takvim problemima, al polako(jako) se menja svest, bas zbog gore navedenih raz. Ovde masinci racunaju 60w po kubiku sto je suluudo(al zime nema:)) to je sigurno...
Ako danas neko gradi kucu i ima vece gubitke od 45-50w po kvm bolje da kupi neku staru! Jos bi dodao da na staklane povrsine treba obratiti paznju i od proizvodjaca traziti K vrenost i pozaljno je da bude 1,1 ili manji koeficient. Mnogi proizvodjaci, mala privreda ni neznaju dati tu informaciju.
Pozdr.

K-vrednost je stara , danas se upotrebljava U-vrednost za prozore.

Neke U vrednosti i kapacitet skladistenja toplote:
W/m2OC kJ/m2OC
Mineralna vuna/drvena reglaza 0,14 65
element drvene vune 0,19 250
Laki beton 0,28 210
Laki klink beton. 0,50 255

Dakle koristi se ista vrednost kao za zidove radi lakseg uklapanja i uporedjenja sa zdovima.

Radi uporedjenja da je razlika u U vrednosti izmedu 0,15 do 0,20 sa 250m2 zida 1670KW.

ili
25 cm lakog betona i 15 cm stiropora eli mineralne vune daje oko 0,149.
30 cm lakog betona i 12 cm stiropora eli mineralne vune daje oko 0,154.
10 cm beton och 25 cm stiropora eli mineralne vune daje oko 0,151.

Tu se da videti razlika kako se proporcionalno menja U vrednost koriscenjem materija sa razlicitim U vrednostima.

Pozz

_{[Ovu poruku je menjao CBC dana 25.01.2009. u 21:08 GMT+1]}

mislis da je manja vrednost od 60w ?

@Boycek

Ako je nova kuca izolovana i malo kako valja, termo prekidi,stolarija.... sasvim je suludo racunati vise i od 60w(sa dobrim rezervama) po kvadratnom metru a kamoli po kubiku to su racunali 60-tih godina kad je drzava delila kapom i sakom a da ti bude prijatno morao si zimi sve da pootvaras. mi sa pumpom od 40 KW bez problema guramo objekat sa 870 m2 sa puno staklenih povrsina do 0 stepeni radi samo jedan kompresor a prateci se pali na - 2-3 .

Inace kako se uploaduje ovde slika? hvala i pozdrav

Ispod svake svoje teme imas opciju: Upload uz poruku

mislim da nisi u pravu ima dosta rupa u izolacijama,, razgovarao san sa visoko kompetentnim covekom koji IMA DOKAZE KOd SEBE vec 2 godinu CEO OBJEKAT JE KAO U HUSTONU ILI NASA , znaci u cevima sve moguce sonde za merenje licno sam video i gledao parametre (u real time )bukvalno ko u posti vise, kablova nego cevi jer covek ugradjivao po evropi (ne on sam, nego njegova firma ,to je veliki tim) objekte min.1000m2 i centre 10000 komplet izvodjacke elektro,masinsko ,geoterm.projekte i sebi je to ugradio jer voli ,,cela kuca je smart house ko na filmu, cak mi kaze da skoro sva stolarija kod nas sto dolazi (ALU, sve stize i grcke )da je toliko los termo prekid da to nije priznato nigde u evropi nema ISO standard a samo jedna firma u srbiji puni argon kako treba..! radi velike poslove i nece da se bruka, jer mi smo drzava kao jedna ostava sve sto je zastarelo stize kod nas (((kao i oni rock pevaci pred kraj karijere dodju kod nas za neki dinar))) on je svu stolariju uvezo i austrije! ali on ne pocenjuje to nego kaze da to nije profesionalno da ti neko naplacuje original a daje kopiju ,odosmo od teme ! on ima argumente kad kaze da nase kuce imaju preko 60w,velika energija se gubi na stolariji, jer njegova sa extra EXTRA izolacijom ima 35 w pokazivao mi sa instrumentom u svakom uglu,cosku,plafonu,stolariji (gde god pogleda )trenutu teperaturu i kaze jedno su teorije sto svi pricaju o energiji i TP ali na terenu i u uslovima je drugo!cokvek ima sve merace i instrumente najmodernije u svetu, steta sto nema vremena dobro je imati takvog coveka na forumu, ali takvi ljudi obicno ne zele da se eksponiraju i prave pametni i ubedjuju nekog kojije pogresno ucen ,,glupo je ali da sam to slikao, videli bi o cemu pricam jer smatram da ovo ima samo u nekim velikim fabrickim sistemima ,mislim kod nas u srbiji!

_{[Ovu poruku je menjao boycek dana 26.01.2009. u 04:22 GMT+1]}

Netreba tu bas toliko senzora, dovoljno je jedna ovakva da se prodje preko objekta na svim udarnim tackama da bi znao tacno kakva je situacija.

http://www.termometer.se/Flir-...-integrerad-digitalkamera.html

Cene su od 3-7k € komad, te nisu za amatere vec za firme koje se bave sa termikom i imaju potrebu. Normalno je da svaka firma koja radi sa izolovanjem objekta poseduje jednu.


Sto se tice daljinske kontrole i upravljanja TP na daljinu, normalan proces za svakog vlasnika Thermia TP pumpe.

Control your heat pump through the Internet
http://thermia.com/

U pitanju je samo jedan dodatni modul za TP.

Dakle, nema stapa i kanapa.

U prvi mah sam i pomislio da je to kolicina struje za toplotnu pumpu, ali rekoh da proverim - a i bilo mi je malo cudno da je to za celu kucu.

Nego,da li u tu potrosnju ulazi i priprema sanitarne tople vode?

CBC,



jos kad bi stvarno ovi ovde imali., ha ha ,sala imaju samo ozbiljne firme !

Samogradnja

svaka cast

Svaka cast,da li moze jos neka fotografija,razmisljam o samogradnji,posedujem dobosate izmenjivace,90% ostalo komponenti,pa bi mi pomoglo ovo tvoje resenje.Pozdrav

@Legionar_ Ne to je samo potrošnja toplotne pumpe voda/voda. Podno grejnje.

Samogradnja

@scroll

jel ovo nova makina ili pakujes svoju postojecu?
jel mi se cini ili ovde ima i izmenjivac za sanitarnu vodu?
pozdrav..
genije..

Mogao bi biti i dodatni izmenjivac za predgrevanje primarne vode. Uobicajeno na poslednjim generacijama TP da se zaostala toplota koja u kondenzatoru nije uspela da se preda iz gasa u vodu prebaci u primarno vodu pre nego li dodje do izmenjivaca (podzemnu vodu).

moze biti i da je to sto kazes jer se ne vidi jasno od cevi a ja sam u prvi mah pomislio na sanitarnu granu
pozdrav..
genije..

Bas kao sto je CBC pisao ,smanjuje temperaturu i pritisak gasa sa kondenzatorske strane i tu energiju prosleđuje na ulaz isparivača,ustvari to je vrsta ekonomizera.

@sroll
dobra stvar a ja mislio da odradim ovako samo da se ne pretera sa sa temperaturom
gasne faze.
pozdrav..
genije..

Ajde da malo napravim zbrku. Ne znam da li je ovo vec nekome palo na pamet, ali ne smeta.
Ako sam dobro shvatio sustinu rada toplotne pumpe, dva osnovna izvora energije su crpljenje energije iz Zemlje za grejanje ohladjenog medijuma u cevima i energija kompresora koja brine o nabijanju pristiska da bi ceo sistem radio na pricipu frizidera, klima uredjaja i slicnih toplotnih masina, na direktan ili obrnut nacin, sve jedno. Prostim recnikom receno, toplotna pumpa je "dizalica toplote" iz zemlje u prostor koji se greje. Potrosnja elektricne energije za rad kompresora je 4-5 puta manja od ukupne toplotne energije koja se dobije ovim putem. E tu nastupa moje pitanje za prave fizicare. Ako smo vec dobili "visak" energije u odnosu na ono sto smo ulozili potrosnjom struje za rad kompresora (visak od 3-4 puta), zar se ta energija na neki nacin ne bi mogla pretvoriti u elektricnu? Pa neka se na pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi izgubi i 50%, opet se ispati. Ako npr. imamo kompresor snage 1kW, sa jednim ovakvim sistemom dobili bismo toplotne snage od 4-5kW. Zar se ta toplotna energija ( a ona nije uopste zanemariva) nebi mogla transformisati u elektricnu, ne znam kakvim konvertorom, snage bar 2-2.5kW? To bi i dalje bilo bar duplo vise elektricne energije od ulozene.

mali genije počeosi da sastavjaš svoju makinu ?

@genije

To sto je scrool uradio je posebno potrebno ako ces koristiti CO2 kao gas. Poenta sa njim je da se mora oduzeti sto vise enerije iz njega pre ulaska u kompresor nebi li se iskoristile sve pogodnosti sa njim tipa nizi pritisci , manji otpor protoka kroz cevni sistem itd itd...

gorda lepa zamisao ,samo ne znam nikakvu spravu koja može da sa 35C-50C vodom pravi struju.

Neće da bude co2 nego R 407C.

Razumeo sam sa slike da nece biti CO2. 2 fazni sistemi kombinacija CO2 i Amonijak uzimaju sve veci deo trzista kad je u pitanju Vazduh/Voda.

Nego, malo interesantnih podataka po pitanju toplotne izolacije.

Temp napolju je 0C
Prostorija L 5,5m x W 3,8m x H 2,3m ili ti 20,9m2 (48m3)
Uz dovratnik balkonskih vrata je +1C (do 2cm od dovratinika)
Uz ram prozora je +1,5 (do 2cm od rama)
Temperatura vazduha u prostoriji 23C
Spoljni zidovi 22,1-22,3C
Pregradni zidovi 22,5-22,6C
Pod 21,1-21,4C
Plafon 23,2
Plafon iznad prozora (radijator ispod) 24,4C
Radijator vissina 30cm 4-redi 28 elemenata po 60W@90/70 (spec) temperatura potisnog u mernim uslovima 54C, povratni 41C (28X60)x0,6=1000W (faktor 0,6 je zbog nize tem nego specifikacija elemenata.
Dakle, 1KW
Soba ima pasivni priliv ventilacijom ispod prozora kroz termolavirint 1L/sec.
U prostoriji su jos kao izvori toplote 4 niskoenergetske sijalice od po 13W (temperatura sijalica je 72C) jedan 24" LCD i jedan 40" LCD koji s manje vise non stop ukljuceni sa emisionom temperaturom monitora od 32C (obadva ista temp, pogodilo se ).

Dakle, sveobuhvatno soba na 21m2 je i pored ventilacije koja donosi vazduh od 1L/sec ( u pitanju je pasivni lavirint koji stoji iza radijatora i greje se zracenjem radijatora dakle nema aktivni priliv energije za grejanje istog dok je ventilator za ceo objekat centralni koji izbacuje vazduh napolje te vazduh usled nastalog podpritiska ulazi kroz pasivne otvore iza radijatora) sa temperaturom od 18C na ulazu ima termicki homogenitet. Vrlo male oscilacije u temperaturi okoline (prakticno nepostojece) i sve grejnim telom od 1KW. Dakle ispod 50W/m2.

AMONIAK?????? bašme interesuje ko ih pravi , to mora da su veliki sistemi.

Jesu veci sistemi i prave se prvenstveno u zatvorenom krugu gde je recimo u sportskom centru potrebno imati hladjenje za stvaranje leda, hokejska dvorana a sa druge strane se energija transporruje u grejanje vode i prostora zimskih bazena.
Ustede energije su reda 20.000€ godisnje na ovakvim kompleksima koji su manje vise stvarnost u svakoj opstini "negde na severu"

A prave ih lokalne firme za rashladjivanje na licu mesta.

Kod tih sistema je prvobitni cij hlađenje a toplota je nusprizvod,dok kod T.P. je glavni cij stvaranje toplote sa što većim COP-om.

Samo sam naveo kao primer, gde se TP koristi za velike ekonomske dobiti.
Inace Sanyo ima TP Vazduh/Voda sa co2 od 2006 godine

@sroll
ma za malo da pocnem al sam sad u dilemi posto je ovde kod mene peskovito dal da radim voda/voda sa
taloznikom i filterima ili direktna expanzija a planirao sam da uradim ekonomizer obavezno al mi ti sa onom
tvojom slikom dade jos jednu ideju.
pozdrav..
genije..

Moja gradnja

koliko kw

gde izbunari ove izmenjivace majke ti?
pozdrav..
genije..

"GORDA"
pročitaj, možda ti uspeš ovo sprovesti u delo.

vase misljenje o ovim TP --- > http://www.wgm.ba/4.html

kako nemac pravi -->http://baupraxis.de/magazin/hausbau/index.html http://meinziegelhaus.de/hp462/MZ7.htm

_{[Ovu poruku je menjao boycek dana 30.01.2009. u 15:44 GMT+1]}

mali genije štatije palo napamet da urdiš videvši sliku?

jednom recju kaskada samo ne znam koliko bi to bilo pametno da ne zakomplikujem i podignem previse
temperaturu gasne faze.i koliko bi bilo pametno direktno dogrevati gasnu fazu umesto primarne vode?
pozdrav..
genije
imas pp.

_{[Ovu poruku je menjao mali genije dana 30.01.2009. u 23:31 GMT+1]}

Sigurno ne previše jer onda vraćas previše energije na hladnu stranu, sem ako ne razmišjaš o dvostepenoj pumpi.

skroll koje su dimenzije tvoji toplotni izmejnivaci i koliko plata imaju

SWEP B25HX32

pozdrav

Malo sam trazio po net-u ideje da se ovaj princip toplotnih masina iskoristi za proizvodnju elektricne energije (postavio sam ranije pitanje za prave fizicare, pa su se isti malo "izgrbavili", ili ga nisu ozbiljno shvatili) i dosao do veoma zanimljivog clanka i do ideja, a koga bi drugog nego, najveceg genija modernog doba, Nikole Tesle. Koga zanima : http://www.free-energy.ws/pdf/self_acting_engine.pdf. Radi se o dobijanju mehanicke energije na principu toplotnih masina, ali do moje ideje fali jos samo jedan generator i besplatna elektricna energija je TU. Ko ima volje da se s ovom idejom zabavlja...jako bih voleo da budem u toku. Ili, mozda, da za prave entuzijaste pokrenemo novu temu.

hteo bih da sam pravim TP od 15 KW po cemu moram da gledam jacinu po kompresoru ili po toplotnim izmenjivacima
HVALA

Malo sam puckao sa IR meracem po prozoru, jedan je sa 2 stakla, klasika, izolovano samo unutrasnje krilo sa silikonskim crevom.

Drugi je na vratima terase, 3 struko staklo.

Interesantni rezultati.

Temperatura napolju je -0 C

U prostoriji je +24

Stakla su gadjana iznutra i spolja.

Definitivan dokaz da se investicija u neka bolja stakla pored dobre zaptivenosti NEISPLATI!!!

Imam jedno pitanje mozda je na pogresnom mjestu ali znam da cete me uputiti na pravu adresu. Unaprijed hvala

A pitanje je:

Te toplotne pumpe da li ima za zrak. NPRJ, iskopam rupu neku duboku gdje je konstantna temperatura 15 stepeni. I stavim u tu rupu spiralne cjevi poprilicno dugacke da budu.
Imam konstannu temperaturu i sada dovodimo zrak sa polja u cijevi (zrak se grije u cijevima dok prodje sve te spirale) i na kraju samo taj topli zrak ubacivam u kucu.
Princip mozda luftiranja samo sto ovde ne bi odvozio zrak nego bi dovozio.

Ima li tako nesto?

Pa kao prvo ako bi u toj rupi bila temp. 15°C u tvojoj spirali nikad ne bi uspio zagrijati ni zrak ni na tu temeraturu pa samim tim ne bi s njim ni uspio zagrijati prostor u stanu. Druga stvar je i ako bi koristio temeraturu rupe koju bi oduzimao toplotnom pumpom za dizanje temperature vodi ili nekom drugom mediju moras znati da bi se ta rupa vrlo brzo ohladila i ne bi vise mogao da joj oduzimas temeraturu. Zemlja je u svakom slucaju bolji provodnik topline pa se s toga i koriste geo sonde, na kraju je i mnogo lakse i jeftinije izbusiti rupu u koju se zalije geo sonda nego veliku rupu koju bi morao osigurati od zasipanja. Znaci nista od rupe!!!! Pozdrav.

a kad bi to staklo bilo izmedju punjeno gasom recimo argonom? koliki bi gubitak toplote manji bio u odnosu na vazduh? ili recimo folija na staklo(nisko emisiono staklo) + argon

Stakla ispunjena argonom imaju U vrednost od oko 1.1 sto je granicni slucaj za ostvarenje prava na subvenciju od vlada u razvijenijim drzavama.

Retko idu ispod dok cesto i iznad te vrednosti. Poenta je da posto saradjujem sa firmama za prodaju nekretnina imam i uvid u realne vrednosti ustede energije posle izmene.

zdravo svima, interesu ju me toplotne pumpe, pa bih molio za tel. ljudi koji buse za vodu na oko 15m
hvala

Pozdrav svima na forumu!
Zamolio bih nekog da mi pomogne i poduči kako da napravim toplotnu pumpu snage do 5KW.
Pregledao sam forume i nisam mogao da pronađem ptrebne informacije tj. potrebnu šemu za pravljenje t.pumpe.
Unapred zahvalan !

Do 5KW? Ocigledno pricas o efektu u klima uredjaju sa funkcijom grejanja..

Prostudiraj principejelnu semu neke klime i sve ce ti se kasti

Ima i toplotna pumpa i od 5kw a ipak nije klima a i COP muje mnogo boji ,klima je podesena prvenstveno za hladenje sa mogucnoscu grejanja ,a toplotna pumpa za grejanje sa mogucnostom hladenja.

Samo sam ga usmerio principejelno da razume u osnovnim crtama da bi razumeo koji su delovi u igri.
Ovo ostalo je trim i bude obicno u konstrukcijama sam-svoj-majstor, kako projekat prilazi kraju znanje biva sve bolje te i izmene u sistemu poprimaju individuelni trim shodno sa nivoima znanja i potreba.

Najbolje da sam reko da krene da uci sve o PID upravljanju ventila sa step motorima

Hocu reci, da sta god uradi sa poznatim konvencionalnim resenjima da nece biti pogresno, jer, UVEK i UVEK moze biti bolje. Ako uzmemo onu cinjenicu da je kod komsije trava uvek zelenija, neverending story

Prostor koji bi da grejem je 80 m2, po proračunu sa interneta za tu površinu koja je dobro izolovana
treba mi t.pumpa 4-5kw snage kompresora.
Pronašao sam semu toplotne pumpe i pošto znam samo da mi treba
pored kompresora od 5 kw i: separtor tečnosti, 4- strani ventil, jednosmerni ventil,suvi filter
kondenzator, isparivč i naravno elektro oprema za zaštitu i uprvljanje !

Potrebna mi je: pomoć oko određivanja veličine,snage,proizvođača i gde ih mogu kupiti !

cetvorokraki ventil ti netreba ako nemas nameru da koristia tp. za hladjenje leti i od sveg navedenog
treba ti i expanzioni ventil.
povo treba da kupis kompresor pa na osnovu njegovih podataka i podataka sistema izracuna
se adekvatan izmenjivac,swep ima predstavnistvo na novom beogrdu a imas i domaceg proizvodjaca
plocastih izmenjivaca u kragujevcu.
i dobro stavi to na papir dal ti se isplati raditi jer ako sve placas a i majstora koji ce to sve da uradi
mozda ti se ne isplati.
ovo zadnje sam ti napisao zato sto radim jedan objekat i u ponudi sam dobio tp 4,3kw(kompresor)
voda/voda ogrevne moci 16.6kw za 256,000+pdv
pozdrav..
genije..

Genije kod ove toplotne pumpe koju si naveo dosta je slab koeficient korisnosti 16,6kW/4,3kW=3,86
A kada dodamo i potrosnju bunarske pupe za vodu i potrosnju cirkulacione pumpe, koeficient ce da bude jos manji!

podaci su dati za 5stepeni primarne(bunarske) vode i 50stepeni u grejanju tako da je u praksi drukcije
pozdrav..
genije..

Koji kompresor,tj. koji tip,marka,proizvodjac je najbolje da kupim ?
Hvala i pozdrav !

imam klimu sa dva kompresora po 3.5 kw interesuje me da li mogu da je preradim u tp voda voda i da li je isti princip kao sa jednim kompresorom ili moram nesto da doradim.

mozes iskoristiti kompresore da napravis dvostepenu tp. prelistaj malo temu u nazad neko je to opisao.
pozdrav..
genije..

hvala

sta je bilo vise nema odgovora na ovu temu zasto se stalo

Pozdrav svima,
da pređem odmah na "stvar", naime moj ujak (dobar majstor, nema računar) je zainteresovan za samogradnju toplotne pumpe. Čovek dobija račune od po 15 hiljada za gas (~120m2), pa traži drugo rešenje za grejanje. Da li bi neko od članova bio ljubazan da mi pošalje šemu ili link za samogradnju toplotne pumpe. Posebno se obraćam korisniku -scroll- (Bečej), u čijem komšiluku živimo (Senta), pa ako se ne bavi profesionalno tim stvarima...

Svaka pomoć je dobro došla. Hvala unapred.

Moj mail [email protected]

Pa koliko vidim ljudi neozbiljno shavtaju toplotnu pumpu...da je to tako jednostavno napraviti u svijetu bi bilo na hiljade proizvodjaca TP, a ne svega nekoliko njih ozboljnih. Okanite se ljudi corava posla, na kraju i da uspijete sklopiti nekakvu funkcionalnu pumpu ona bi kostala sigurno vise nego da je kupite. Treba uzeti u obzir da ta pumpa treba raditi 20-30 godina, njen koeficijent korisnosti, sigurnost u radu i puno toga, osim toga bas savku poziciju za TP moras kupiti a toga ima poprilicno....Koliko radnih sati treba utrositi u to...A rezultat je krajnje neizvjestan....

Odličan forum,svaka čast!Postavio bih jedno pitanje.Ove zime sam se grejao na dve inverter klime i prezadovoljan sam.Kada je bila velika vlažnost vazduha i temperatura ispod nule dolazilo je do zamrzavanja spoljne jedinice ali je defrost radio svoje.Moje pitanje bi bilo sledeće.Ako bih na zadnju stranu saća razvukao 10m. grejnog kabela snage 100w radi boljeg otapanja leda,dali bi to povećalo efikasnost grejanja na niskim temperaturama?To sam zamislio tako da na grejni kabel postavim termostat spoljne temperature koji bi ga uključivao ispod,recimo 3 stepena i još jedan termostatsa kapilarom koja bi se nalazila na saću i koji bi ga isključivao na 5 stepeni(ako klima stane zbog postignute sobne temperature)

Da se odma u startu razumemo, VP nije perpentomobil vec transporter toplote.

Od 100W koje bi ubacio na spoljnu stranu bi po slobodnoj proceni od teoretskih 100W prebacivanja unutar grejnog prostora uspeo da prebacis maksimalno 20-30%.
Dok je gas u opticaju prebacio bi recimo 100% , dok odledjuje nista a u realnim uslovima rada srednja vrednost bi bila drasticno smanjenje COPa.

Sto se odmrzavanja tice, tih 100W je realno gledajuci nista racunajuci na koliko efekta transportujes dok je gas u opticaju.

Ako je to sav problem , najbolje resenje bi bilo da imas po 2 grejne jedinice po prostoriji koju grejes, jer je mala sansa da ce se obadbe naci u fazi odledjivanja istovremeno. Malo skupo resenje ali efikasnije od predlozenog.

hvala na odgovoru.Kao što rekoh grejao sam se celu zimu na dva invertera(jedan u dečijoj sobi a drugi u dnevnom boravku)i zaista sam zadovoljan.Upravo me je zanimalo šta bi se desilo sa COPom.Ašta misliš osituacijama kada je prostorija zagrejana,a klima predje u režim održavanja temperature(smanjeni obrtaji kompresora smanjeni pritisci)?Utim režimima se svakako sporije hvata led?Ustvari to su samo neka moja razmišljanja.Verovatno je inverter klima sama po sebi konstruisana da izvuče maksimum iz sebe.
PS u defrostu bi trebalo grejač da se isključi preko termostata sa saća

_{[Ovu poruku je menjao perke ns dana 02.03.2009. u 16:59 GMT+1]}

Ne treba baš jako ozbijno misliti da se ne može napraviti dobra toplotna pumpa ,komercijalna T.P. ima svoju zaradu .

Ne vidim, zašto ne bi čovek koji je napravio mašinu za hoblovanje parketa, mašinu za sečenje duvana, kompresor, aparat za varenje, ceo sistem centralnog grejanja, kotao itd. takođe napravio i toplotnu pumpu. Kupio bi on pumpu sigurno da su mu mesečna primanja veća od 200e, ali na žalost nije tako (za gas ove sezone će platiti blizu 1000e). Neki ljudi su naprosto prinuđeni da improvizuju...
I da ne zaboravim, sve što je do sada napravio (a ima dosta toga), radi i po svemu sudeći, još će dugo trajati.

Da se nebi zaslepeli sa necim starim 100 godina, samo za neke koji razmisljaju dalje nego li trziste nudi.
Naime, svi vidovi toplotnih pumpi modela frizider, zamrzivac itd itd su osudjeni na brzu propast. Za nekih 10-ak godina se prelazi na magnetno hladjenje. Koga interesuje vise neka Googla jer ima dosta o tome, tehnika se inace koristi vec decenijama za hladjenje prema apsolutnoj nuli.

Momentalno su prvi prototipi frizidera na bazi keramickih magneta testirani i nece proci jos puno godina dok neizadju na trzista, prvo kao rashladne vitrine po prodavnicama i mestima gde je potrebno smanjiti buku pored toga sto je ekoloski cista tehnologija za 60% jeftinija u pogonu od danasnjih kompresorskih sistema.

Pisem ovo cisto da dunem malo friskog vazduha za sve koji zele da prate sta se ustvari desava iza kulisa. Staru tehnologiju treba rasprodati sto vise i sto pre jer je 10 godina period koji je jako kratak , posto danasnje VP treba da imaju ocekivan rok eksploatacije od 20-30 godina.
Kako je proces sa magnetnim hladjenjem reversibilan tako se moze koristiti i za grejanje.

Pozdrav svima!!!!!
Scroll-Maistore svaka cast na tvojoj TP. Jako kvalitetno napravljeno.
Neki dobar uredjaj si kopirao. Znam dosta evropski proizvodjaca koji nemaju tako kvalitetno odradjenu TP.
Pazi samo na vibracije sistema. Ubaci kompenzatore.Grijanje ulja u kompresoru.Rasteretni ventil nisam vidjeo??
Koliko si do sada potrosio novaca na tvoj uredjaj. Imas li elektroniku za tvoj uredjaj.

CBC- Vidim da si povrsno nacitan, TP postoji vec 100g , a tek sada dolazi knama!!
Ako i dodje neka nova tehnologija za 10-20g , to znaci da ce nama biti pristupacna tek za 120g.
Kasnimo puno, jer kod nas su inginjeri isti kao i ti.Gledaju u buducnost 100g., a ne 20g.
Za 20g mozes ustedjeti cca 20000€,sa TP, pa onda opet investira u novu tehnologiju(ako je bude)
A ako i ne , ti idalje stedis!!!!!


pozdrav svima!!!

Hehe. nisam povrsno nacitan vec samo povrsno opisujem, kad nema potrebe nema ni ambicija.
Nezivim od TP a okrzuzen sam njima vec 30 god tako da imam pogled na njih kao na auta. Stagnirajuca tehnologija. Napredovali su sa tehnikom kompresora i konacno se setili 1996 da koriste frekventno upravljanje (na autima se cruise control koristi vec 60 god) koje je industrijski standard vec decenijama.

BTW: Za ustede si u pravu..

Pozz

Pozdrav svima,

Tema oko TP je izuzetno zanimljiva svima koji imaju mogucnosti da neki od sistema i ugrade.

Kao tehnoogija koja je trenutno najisplatljivija trebalo bi da ima više korisnika. Svakako da je cena ograničavajući faktor primene, pa bih molio sve koji se komarcijalno bave istim da pokusaju da malo spuste cene, kao i sve koji mogu savetima i konkretnim iskustvima tipa ulozeno - dobijeno i vreme isplativosti investicije da postave na forumu prava iskustva.

Takodje bih molio sve korisnike foruma koji imaju iskustva sa samogradnjom iste da mi se jave na pp ili email.

Hvala

Pozdrav svima pumpadzijama!!
dekacus u kojoj se drzavi nalazis?

Nije potrebno uvjek puno platiti da bih se dobio kvalitetan sistem.
ali za nista se i ne dobije nista.
Ako se gradi kvalitetan sistem, treba paziti na masu faktora koji se mogu znati samo iz iskustva.
Zato sistem i kosta odredjenu svotu!

Broj prodani TP raste u europi za cca30% godisnje.
Zato je suludo reci da je TP zastarijela tehnologija, a CBC (u stvari mi) smo napredni, i da mi znamo bolje sta valja.

Za CBC .
Frekventno upravljanje je samo interesantno kod uredjaja zrak-voda, i to ne pod svaku cijenu.
Kod drugih izvora toplini , samo bi nepotrebno poskupilo investiciju.

Pozdrav svima

"Malo je toga na svetu što neko ne može napraviti malo gore i naplatiti malo manje.
Oni koji razmatraju samo cenu nužno su žrtve takvih ljudi." ~ John Ruskin

Pozdrav svima

Svasta sam ovde procitao novog,madjutim,mene interesuje nesto o cemu nije bilo reci.Posto sam iz Vojvodine,koja uglavnom pliva na termalnim vodama temp izmedju 50-80 stepeni,da li postoje neke izvedbe sistema i kojima se koriste termalne vode pa se temperatura dize na recimo 160 stepeni?Mozda bi isli drugi isparivaci i visi pritisci,medjutim,za industrijske potrebe (meni bi trebalo oko 200 kW)mozda bi ipak bilo isplativije od drugih nacina zagrevanja.

Nije sve u novcu tu je i lepota stvaranja.

Nalazim se u Srbiji, u Pančevu, pa stoga pretpostavljam da bi se mogao primeniti sistem voda-voda, jer se vec na dubini od 20-30 m temperatura podzemnih voda krece oko 13-14 stepeni u toku zime, a ima je dovoljno.

Trenutno se grejem električnim kotlom od 18 kw od čega koristim samo 8kW (najveci maksigraf u prethodnih 5 godina)

Potrebna temperatura potisnog voda ka radijatorima je oko 60-65 stepeni dovoljna da zagreje objekat i u uslovima kada je napolju -15 do -20 stepeni.

Zbog velikih racuna za el. energiju (cak i do 27000 din) planiram da predjem na jeftinije načine zagrevanaj prostora (distributivnog gasovoda nema u ulici u kojoj zivim)

Da li neko ima informaciju da ce se u nekoj blizoj buducnosti neko setiti da stimulise ugradnju ovakvih uredjaja?

Kakva su iskustva sa pumpama vazduh - voda koje rade i pri niskim temperaturama, da li im je COP zadovoljavajuci na temperaturama ispod 0?

Ako ima nekog u okolini Pančeva ko je uradio kokretan sistem sa bunarima i iskustvima u primeni istog a spreman je da podeli iskustva molim da se javi na pp ili email.

Hvala unapred



Nije mi jasno cemu vode ovakvi maliciozni komentari. Nove tehnologije koje se razvijaju trenutno nisu komercijalizivane i ne moze se osloniti na njih, a cekati 10 godina i trositi prirodne i materijalne resusre nema mnogo smisla.

Pozdrav svima

Kad se citira citira se cela misao.. nedozvolite sujeti da tumacite pogresno.

Ovaj deo je vazan i noseci elemenat poruke:
Oni koji razmatraju samo cenu (nužno su žrtve takvih ljudi).

Cesto se kao primarni faktor postavlja cena investicije koja treba da vodi projekat.
Ukoliko finansije nedozvoljavaju da se odradi po preporuci strucnjaka, pametnije je neraditi nista dok se nestekmu uslovi za korektno izvodjenje.

Svaki dan gledam greske kroz citat opisanog scenarija. U tehnici nema precica, postoje samo manje i vise srecna resenja.

Pozz

CBC jes cinican, ali u nekim stvarima ima pravo.
Put manjeg otpora je uvijek pogresan.
Njemacka poslovica kaze: od bogatih se mozes uciti stedjeti, a od siromasnih kuhati.

Dobice te na balkanskom trzistu evropske pumpe od 7,5kw do 40kw.
cijena ce biti 3000€ do 6500€ za naj vece jedinice.Ja ne znam do kada ce ovo potrajati,
ali znam da nece dugo.
Javiti cu vam ko ce ih dilati na vasoj teritoriji.
Ove cijene su jeftinije od plinskog grijanja.
Uredjaji mogu da budu sa funkcijom hladjenja.

dekacus !!
Tebi je dovoljna i naj manja jedinica.

Ljudi pa recesija je.
Svi kvalitetni i mudri proizvodjaci smanjuju cijene.

U prethodnom odgovoru je i bila citirana cela misao.

Sto se tice gresaka, uslova itd potpuno si u pravu, medjutim u okruzenju u kakvom se nalazimo bez razumevanja vlade za davanje povoljnih kreditnih linija i subvencija za koriscenje alternativnih energija, kao i sa saznanjem da samo toplotna pumpa moze da kosta 6000 i vise eura, (od toga verovatno zarada distributera 2000) , uzimajuci u obzir da treba dodati i cenu busenja bunara ili sondi i ostale gradjevinske radove zakljucujem da je nemoguce izbeci investiciju od min 10 keura.

U slucaju da mi se omoguci prikljucak na gas investicija bi bila 3-400 eura sto je znatno manje kao inicijalni trosak.

U takvim uslovima uz kalkulacije mogucih kreditnih linija dolazi se do zakljucka da je najbolje (finansijski) ne raditi nista zbog isplativosti investicije tek za period 12 - 13 god. Ali gde je tu logika ?

Imam utisak da nesto debelo skripi sa cenama.



Nadajmo se svi zajedno da ce biti tako, sa takvim cenama se isplati ulaziti u investiciju. (Distributeri u Srbiji ne moraju da smanje cena ako ih smanji i proizvodjac)

Na kraju ostaje pitanje zbog cega se ne iznose konkretna iskustva u primeni TP ? Naravno da bi bilo zanimljivo ko je postigao kakve ustede i sa kojom pumpom i sistemom

Takodje trebalo bi entuzijazam korisnika foruma pohvaliti i pruziti konkretne informacije kako odraditi samogradnju, jer i sa kompletnom tehnickom dokumentacijom je jako mali broj ljudi koji bi se upustao u takvu operaciju, racunajuci sa tim da se ne bi dobili optimalni rezultati kao kod kompletnog profesionalnog sistema. Ali zasto sputavati entuzijazam, informisanje i edukaciju.

Pozdrav,

Izvinjavam se svima na preopsirnosti.

Pa očigledno se plaše moguće konkurencije!! Pa onda neće moći više da zarađuju 100% po pumpi !

Bunari pitanje:

S obzirom da sam resio da krenem u investiciju, a kao prvi korak ce mi biti busenje bunara zanima me koji su potrebni precnici izvora i ponora, kao i odnos dubina istih.

Pitanje za CBC: Svojevremeno si pominjao povoljno busenje bunara molim te za kontakt na pp.

Pitanje za skroll: Kolike su dubine bunara i precnici u tvom slucaju, da li si resio problem peskarenja bunara i na koji nacin, i naravno kontakt za busenje istih.

Pozdrav

dekakus:

jedan bunar mije kopani bio je 8,2m dubok sada je 7m dubok zbog peska, drugi je kopan do 4m dubine i posle bušen na dubinu od 12m sa promerom 125cm.
pesak ću da izbacim potapajućom pumpom.
bušiosam ručno sa ručno pravjenim alatom (nije baš lako).
scroll
pozdrav

Hvala skroll,

Iz tvog posta zakljucujem da je izvor buseni, a ponor kopani sa dubinom 7.

Ako je moguce da je vec na dubini 16m temperatura vode 16 stepeni kako si ranije naveo zakljucujem da bi mi bilo dovoljno da izvorni bunar bude dubine oko precnika 76 mm 25m sa potapajucom pumpom a ponor prečnika 125mm nadam se da je dovoljna i dubina od 15m.

Pesak moze biti problem i kod mene zbog tipa terena pa me zato interesuje konkretan nacin za resenje problema.

Jos samo pitanje koliki je razmak izmedju bunara, da li je dovoljno 6-8m, kao i da li mogu biti izvorni u odnosu na ponor na severoistoku?

Pozdrav

Kopani mije izvorni i ponorni u isto vreme a bušeni samo ponorni .
bunare buši na iste dubine , razdajina između bunara treba da bude barem 10m kod mene je 20m.
scroll

@scroll
i ja sam pravio burgiju od pp. aparata hahaha i svi su kod mene u komsiluku busili sa njom sem mene
jer kad sam video kolika je muka odustao sam i cekam drugara da zavrsi skalameriju za busenje koja se kaci na traktor

@dekacus
posto vidim da si iz mog komsiluka mogu ti reci da nebi trebao da imas problema sa peskom ako ne ides na vece
dubine a ako te zanima mogu da ti dam broj od drugara koji ce da busi i meni bunar a imas i u bavanistu neku
ekipu iz zrenjanina koja busi bunare za neku smesnu cenu pa ako te ne mrzi skokni pa ih potrazi

pozdrav..
genije..

@ skroll

Hvala na informacijama, sasvim su dovoljne za pocetak investicije, ako moze na pp ili email kontakt email za poneku konsultaciju.

@mali genije

Hvala na informacijama, kada budes u prilici molim te posalji informaciju o tome ko u okolini busi bunare, pa da kontaktiram ljude.
Ako sam te dobro rezumeo pesak je na ovom terenu na vecim dubinama pa preporucujes manju dubinu, ali ne verujem da je dobro ispod 20 m zbog temperature i cistoce vode.

Posto si iz tematike i komsiluka molim te na pp kontakt podatke pa kada se steknu vremenski uslovi da se vidimo i konsultujemo na licu mesta.

Pozdrav

Samo bih da ohrabrim sve samograditelje.

Sta god vam ovde pricali i izvodili razne teorije, toplotna pumpa nije nikakav bauk niti visoka nauka za ljude sa kvalitetnim iskustvom u oblasti komercijalnog i industrijskog hladjenja. Prosle godine sam posetio i Chillvent-u u Nirnbergu i, pocetkom te godine, Mostra Convegno u Milanu i mogu vam reci da pumpe koje sam tamo video nisu nista posebno. Uredjaj sa slike sa neke od prethodnih strana izgleda kvalitetnije i profesionalnije uradjen nego dosta eksponata tamo izlozenih. Bravo!
Videh na nekoj od linkovanih strana logo Chillvent-e - vrlo je moguce da sam i njih obisao ali nisam obracao paznju na nazive izlagaca posto mi taj deo nije bio primarni cilj posete.

Da li je neko od vas dosao na ideju da napravi rack od 2, 3 ili paralelna kompresora manje snage i da ih pokrece po potrebi? Mislim da bi u danima kada spoljna temperatura nije tako niska donelo dodatni benefit, pre svega kroz manju potrosnju el. energije a i kroz manje udare na el. mrezu a mozda bi, u zavisnosti od ukupne snage, pomoglo da se potrosnja zadrzi u nizoj tarifi obracuna (plavoj umesto crvene npr.) Regulacija ukljucenja bi mogla da se radi na osnovu potisnog ili usisnog pritiska, temperature vode na toploj ili hladnoj strani ili na osnovu diferencije nekog od ovih parametara. Treba posvetiti malo vremena tome i uraditi neki proracun da se izabere najpovoljnija vrednost. Ovo samo kao ideja za nekog ko ima nameru da pocne samogradnju.

Videh u Danfosovom katalogu posebnu seriju kompresora za R134A, sa oznakom HH na kraju sifre. Po danfosovim specifikacijama su posebno namenjeni za primenu u toplotnim pumpama uz poboljsan COP pri visokim temperaturama kondenzacije. Sudeci po malim snagama tih kompresora rekao bih da su predvideli upotrebu vise njih u rackovima. Ja sam sebi hteo da kupim 1 i napravim top. pumpu za grejanje bojlera ali nas uvoznik i ne zna da to postoji niti pomislja da ih nabavi.

@skroll

Pozdrav,

Koliku temperaturu vode u sistemu grejanja si uspeo da postognes sa tvojom samogradnjom?

Dejan

za gtp-mann


i koju TP ti preporucujes ovde za srbiju ,,mislim koja firma, i koja cena ?do jedno 13kw

da je provereno dobra a ne samo nagadjanje !!!!posto smo culi da si ti jedan od najboljih poznavaoca TP !!

pozdrav!!

@ dekacus
temperatura vode u sistemu za grejanje sam digao na 60C,ali meni je dovojna temperatura od 45C za grejanje.
A hoću da modifikujem sistem grejana da bi mogao da se grejem sa 40C ,što je manja temperatura grejanja to je bolji COP.

scroll

pozdrav svima

Treba sacekati još malo.(par sati ili dana)
Cijene idu dolje.
FONKO je jedini koji ima već dosta ugrađenih sistema na balkanu.
Dobru zaštitu. U srbiji možeš da pogledaš ugrađene uređeje, i da pričaš sa investitorima.


Sroll-u.
kako si zastitio uredjaj od pada faze, visokog ili niskog napona?

pozdrav svima

hoću da instaliram toplotnu pumpu u svoju buduću porodičnu kuću. Odlučio sam da to bude pumpa domaćeg proizvođača Alfa Klima iz Knjaževca. Cena je cca. 2,500€ za 13,4Kw. Imaju dve ozbiljne reference u Novom Sadu i nemam razloga da sumnjam u kvalitet uređaja. Čak sam razgovarao sa jednim od dugogodišnjih korisnika. Sa pumpom nisu imali problema od samog starta pre nekoliko godina. Problem su imali sa bunarom i vodom. Novosadska voda ima određene nečistoće koje vremenom po pravilu zapuše cevi i izmenjivač. Još su imali problem sa izdašnošću bunara. Morali su da rade dokaptaciju (nadam se da nisam lupio izraz) šta god to značilo. Dokaptaciju su radili nedavno tako da je još rano suditi da li je to konačno rešenje za problem sa bunarom. Sve ostalo funkcioniše odlično. Dok je trajao remont Imali su prilike da se greju jedan mesec na gas. Razlika u računima je bila značajna.

Upoznao sa dosta ljudi koji se bave ugradnjom ovih sistema i ako nekog interesuje, mogu proslediti kontatke. Uglavnom rade ključ u ruke što je najbolja, ali meni nepriuštiva opcija.

Zapušavanje cevi nije veliki problem jer su cevi jeftine i mogu se menjati. Treba samo naći praktično rešenje za laku izmenu cevi. Pre pumpe treba postaviti dodatni, pločasti, rastavljivi izmenjivač i cirkulacionu pumpu tako da kroz toplotnu pumpu protiče samo čista primarna voda. Za ovo rešenje imam problem u budžetu. Za sada sam našao izmenjivač po ceni od 700 do 900 €. Da li neko zna gde bih mogao kupiti ovako nešto po normalnijoj ceni????

Cene kopanja bunara su različite. Od 10€-50€ po metru. Šta se dobija za 10€, a šta za 50€???

Da li neko zna na kojoj dubini se u Novom Sadu nalazi čista voda??? Čista za potrebe toplotne pumpe naravno.

Da bi se došlo do mesta na kom moram da bušim bunar, mora se proći jedno usko grlo širine 1,3m. Dakle, nikakvo vozilo, pa čak ni prikolica ne mogu proći. Do koje maksimalne dubine mogu ići u ovim uslovima???

Molio bih sve koji imaju kontakte "bunardžija" da mi pošalju podatke na forum, ili na [email protected].

pozdrav!!!

@ skroll

Veoma korisna informacija oko temperature vode. Sto se tice smanjivanja temperature vode u sistemu razmisljao sam i u tom pravcu da vremenom ugradjujem fan coil uredjaje u nekim prostorijama, a ostatak rebara da dodam u drugim kako bih povecao snagu grejnih tela. Medjutim prvo treba odraditi inicijalnu iinvesticiju, pristedeti nesto novca u toku 1-2 sezone pa ici dalje.

@ GTP mann.
da li si dobio konkretne informacije o smanjenju cene TP?

Sta konkretno cini FONKO pumpe boljim od ostalih prisutnih na trzistu, da li su pouzdanije, i imaju bolje zastite, i sta se desava sa ostalima da li im crkava komprsor ili nesto od automatike.

Sto se tice napona varijacija na tu temu nema u mom podrucju, a i u vecem delu sistema EPS se situacija znatno poboljsala u poslednjih par godina, tako da sa te strane ne bi trebalo da bude nekih problema. Po pitanju nestanka faze je moguce da se uredjej efikasno zastiti releom asimetrije faza koji bi bio uključen u upravljačko kolo za uključenje TP.

Pozdrav

@Kicpet

Sa kojom temperaturom vode se greje tvoj prijatelj i koliko mogu da daju TP alfa klime iz Knjazevca.

Kako konketno izgleda usteda na primeru tvog prijatelja . TP-gas.
Da li je uracunao i potrošnju bunarske pumpe.


Dejan

Kicpet-moje misljenje!

Za ugradnju TP treba kvalitetan i iskusan monter. To je naj bitnija stavka.
Ne hvalim sebe, ali u posljednjih 14g.nisam imao nikakvih problema sa TP.
ako je i bilo nesto problematicno, to se desavalo u samom startu.
Kad se TP balansira onda je to gotova stvar.
Alfa klimin uredjaj nije imao problem sa vodom, i bunarom, nego sa izmjenjivacem u pumpi.
Dobro se informiraj koji su izmjenjivaci, kompresor i elektronika u uredjaju.
Mi smo imali problema sa uredjajima do prije petnestak godina, pa smo to rijesili sa adekvatnim izmenjivacima.
Gdje se nalazi cista voda u NS moras da pitas onoga sto je ugradio alfaklimu, bunardziju ili sl.
Izmjenjivac cca 800€ nije skup, ako je kvalitetan.
Namjenski kompresor koji se ugradjuje u TP kosta sigurno 1500€ pa navise.
Cista voda u novom sadu je vec na 23m.
Pivara rodic puni pivo sa 40 m. ovisno u kojem dijelu grada se nalazite.
Gore prema vencu nema vode.
Ima u novom sadu dosta vec ugradjenih TP, koje funkcionieaju bez problema, naravno ne od alfa klime.
Bez 3000€ ne moze se napraviti toplotna pumpa, sa svom pratecom opremom.
I kontroleri protoka su jako vazna stvar.
Radije bih kupio golf 4 godiste 2000, nego nov jugo.

KO JE SNIJEO TROSKOVE POPRAVKE KOD ALFA KLIME, KOD KVARA NA IZMENJIVACU, I ZASTO JE TO TRAJALO CITAV MJESEC?

TO BIH MORAO SNIJETI MONTER KOJI JE UGRADJIVAO, I ALFAKLIMA. ONI SU DUZNI DA PROVJERE SVE POTREBNE PODATKE
DA BIH MOGLA tp DA RADI NESMETANO. NE RECI DA CE TO FUNKCIONIRATI, A KADA DODJE DO KVARA ONDA NISAM JA KRIV NEGO VODA.
Ako nevalja voda onda se ugrade sonde.

Kvalitetna elektro zastita TP mora da postoji, i to u TP.
TO sve mora da bude pod garancijom. Nema poslije "nije do nas, nego do EPS".

Ustede su od 5 do 8 puta, usporedno sa gasom, ne racunajuci da gasom zagadjivamo okolis i da to nemozemo nikad vise popraviti.
Ljudi svasta pricaju. znam konkretne slucajeve gdje je potroseno na kuci od 190m²(sest clanova obitelji) 240€(grijanje+sanitarna voda)u periodu od 12mjeseci jer je ugradjen strujomjer, vlasnik kuce svima prica da je potrosio samo 150€.


Pozdrav svima

@ dekacus

Izlazna temperatura je 45 stepeni C. Grejna tela su radijatori. Postoje pumpe različitih snaga. Ima sve na njihovom sajtu.

Što se tiče potrošnje nije računato ništa precizno. U pitanju je firma. Za izvor toplote imaju gasne kotlove i TP. Pumpa je stajala više od mesec dana jer se nisu brinuli o tom problemu sve dok nije stigao račun za gas. Istog trenutka su počeli da rešavaju problem i sve je profunkcionisalo vrlo brzo. Dakle, ne znam kolika je tačna ušteda, ali sudeći po reakciji, razlika u računu je bila značajna. Po TP najgora procena uštede za koju sam čuo do sada je 1:3 računajući kompletan sistem. Moj utisak je da je daleko veća od 1:3.

@ gtp-mann

Hvala za informacije o vodama u NS. Možete li mi preporučiti nekog bunardžiju?

TP nije pravila problem ni jednog trenutka. Pumpa je stala zato što su se začepile cevi koje dovode bunarsku vodu do pumpe. Imali su problema i sa sitom u bunaru. Ovaj problem im se javljao prilično često. Sledeće nedelje treba da se sastanem sa firmom koja im je rešila problem pa ću znati više o tome.

Ne znam ko je snosio troškove popravke bunara. Moj utisak je da ih je snosio investitor. Kao što sam već rekao, popravka je trajala svega nekoliko dana, a period stajanja pumpe bio je više od mesec dana jer se niko nije bavio problemom sve dok nije stigao račun za gas.

Moje iskustvo je da firme koje prodaju TP stoje iza svojih uređaja. Njihov stav je onaj ko buši bunar treba da garantuje za taj deo i meni je to logično. Imao sam samo jednu ponudu "ključ u ruke". Ta ponuda je podrazumevala garanciju na rad celog sistema. Na moju žalost, ta opcija je van mog budžeta.

Sonde, osim što ne mogu da ih platim, postoji i nepremostiva prepreka za ovako nešto u mom slučaju. Već sam to spomenuo, radi se uskom grlu od 1,3m. Sonde se buše na dubinu od više od 100m, a ja sam razumeo da do te dubine ne može da se dođe uz pomoć ručnih bušilica. Do koje max. dubine stižu "ručne" bušilice?

pozdrav

Pozdrav!!
U navedenom si mi opisao bivalentnu funkciju.
Kada se koristi bunar , sasvim je dovoljno da se montira samo TP.
Sve drugo je nepotrebno.
Kontaktiraj geotempusa ,On moze da vas spoji sa bunardzijom iz palica.
Geotempus ima TP sa direktnim isparivacem, tu su potrebne sonde samo od 35m.
Alfa klima mora da radi bivalentnu funkciju jer ne moze da digne vecu temperaturu od 45,
sto nije dovoljno kod radiatora.
Svaka TP mora da digne temperaturu do minimalno do 55c.
COP 1-3 je jako los, pogotovu u bivalentnoj funkciji.
Tu da ugradis zrak voda imao bi bolji COP, i vecu izlaznu temperaturu.

pozdrav!!

Geotempus od danas snizuje cijene.
30% do 40% su svi uredjaji snizeni.
Toplotne pumpe od 3100, pa navise.
Evropska proizvodnja,garancije po dogovoru(Od jedne do deset godina)
sistem kompletno zasticen(struja i voda)

Pozdrav!!

Jedno pitanje za samograditelje? Ima li neko na ovom forumu a da je probao za TP da upotrebi automobilski kompresor posto su oni ocigledno toliko uznapredovali a i u auto industriju se ulaze mnogo vise prosto zato sto mnogi kupci skupocenih ljubimaca imaju sve vece prohteve pa im se sve vise i udovoljava pa bi bilo normalno i
iskoristiti na pametan nacin i tu tehnologiju. Uglavnom su to vrhunski proizvodjaci i sa veoma malim kompresorima i malom kolicinom gasa imaju izuzetne rezultate. Pa postoji mogucnost postavljanja i vise kompresora u sistem a ujedno i kontrolisati njihov rad pa cak i broj radnih sati pojedinacno, mogucnost postavljanja frekventnih regulatora i jos kojekakvih cuda elektronike kojima moze da se napravi usteda el. energije a i za montazu (demontazu) su veoma jednostavni, pa cak sta vise postoje i najsitniji
rezervni delovi a sa cenom ne odstupaju puno.(Na Bubanj Potoku postoji neverovatan izbor za svaciji dzep)

_{[Ovu poruku je menjao zemica dana 08.04.2009. u 09:30 GMT+1]}

Cao

U sustini moze da se koristi automobilski kompresor, mada postavljanje kompresora klipne konstrukcije (6-8 koje pogoni koleno u rotacionoj putanji) nebi se moglo uklopiti ekonomski. DD - direct drive je na Scroll kompresorima bajisplatljivije i najmanje se rasipa zbom malih inertnih masa u konstrukciji.
Takodje su slaba tacka ventili i zaptivenost uz pogonsku osovinu,

Fazno upravljanje na Scroll kompresoru je vec pun pogodak, posebno ako se za sistem korektno odmeri jacina kompresora te se rado tera u overdrive sa vecom frekvencijom. U rezimu rada nize frekvencije od nominalne ovakav sistem je vrlo ekonomican i isplatljiv. Realno uporedjenje je jedan mali automobilski motor sa malom zapreminom koji na leru i niskim opterecenjima trosi puno manje goriva neglo li jedan V8 sa duplom radom zapreminom. Kad zatreba efekta frekvencijom se natera u vece obrtaje sto bi se dalo porediti sa turbo tehnikom na strani automobilskih motora.

Pozz

Pozz

Klipni kompresori su u auto industriji odavno izbaceni a koriste se rotacioni sa promenom ugla i vise malih komora zbog rasterecenja motora tako da sad mogu da ih koriste i automobili ispod 900cc a da ne uticu puno na potrosnju i ujedno da
se ne izgubi na efikasnosti. Sto se tice zaptivenosti tu vec odavno nema problema pa s toga ne vidim razloga za
njihovu ne-primenu u TP a i za uparivanje ne bi trebalo da bude problema posto se svi oni ukljucuju preko el.mag.spojnice
na osovini u remenici koja je i njihov sastavni deo pa ne bi trebalo nikakvo bajanje da bi se smontiralo vise njih u sistem.

Cao

To sto nazivas rotacionim i vise malih komora je i dalje klipni kompresor (nigde nisam rekao radilica i klipnjace vec breg koji kruzi i potiskuje plocicu koja potiskuje klipove).

Elem, sad na sve to dodaj 8-10 AMP (na 13,2V) za magnetno kvacilo i imas lep COP da izvadis ako razbacujes po 100 kusur W po kompresoru.

Jedan takav kompresor koji se tera sa recimo 950gr R134A gasa (otprilike 12K BTU) zahteva kompenzaciju u motormenagment sistemu (sa bogacenjem goriva) u ekvivalentu od 4KS za pogon.

Kad se sve sracuna lako se odustane.

Pozz

Pozdrav svima

Vidim da je forum malo zamro od kako je sunce ogrejalo ali sad vec treba razmisljati
o dolazecoj zimi pa se treba i spremiti za nju pa hajd da se i ja ukljucim ako ima
voljnih da malo pripomognu.

Imam pitanja za iskusne!!
Nabavio sam rotacioni kompresor EDF 230211A iz Star Clime 186oo Btu i koristi R22
zapremina cilindra je 32,03Cm3
Na nalepnici klime je naznaceno sledece
Rated Power 2,390Kw
Cooling 7,558Kw
Heating 8,96Kw
Pa me sad zanima da li kompresor zadovoljava potrebe TP i sta mi je jos sve potrebno
i gde bih mogao da nadjem potrebne elemente da bi se sistem kompletirao

Unapred zahvalan

_{[Ovu poruku je menjao Millen dana 11.04.2009. u 20:26 GMT+1]}

Opet u vezi bunara:

1. Koliko je potrebno prostora da bi se mogao izbusiti bunar? Naime sa bocne strane objekta uz spoljasnji zid imam širinu od 70 cm do ivice parcele i bilo bi mi jako zgodno ako bi se izvorni bunar mogao izbusiti na takvom mestu.

2. Da li neko koristi pobijeni bunar od 2 cola kao izvorni?

3. Da li neko ima iskustva sa primenom centrifugalne pumpe ili hidropaka za napajanje toplotne pumpe, i kakve su se pokazale centrifugalne pumpe u sprezi sa frekventnim regulatorom.

4. Da li postoji neki razlog (osim moguceg prodora podzemnih voda u podrum) zbog cega se izvorni bunar ne bi busio direktno iz podruma kroz pod da se uradi saht sa bunarom?

U vezi TP:
U kom rezimu radi TP u toku leta prilikom pasivnog hladjenja, tj. da li je dovoljno kroz sistem propustiti preko izmenjivaca bunarsku vodu sa temperaturom od 14-15 stepeni ili TP dodatno snizava temperaturu na nizu?

Pozdrav svima !
Hteo bih da napravim (kondenzator) izmenjivac toplote za toplotnu pumpu 10 kw(grejne snage)kompresor Tošiba 2.6kw. Pronašao sam Danfosov program za izračunavanje izmenjivača,tamo ne postoji opcija za izmenjivač freon/voda pa sam koristio voda/voda i dobi sl.rezultate
: freon ulaz 60 izlaz 40 (stepeni)
voda ulaz 35 izlaz 55 ( stepeni)

i dobio sl. rezultate (dole u prilogu)
Na osnovu dobijene površine za razmenu iz programa,mislim da od bakarne cevi fi 10 mm izračunavši istu tu površinu za razmenu toplote napravim kondenzator !!!

Molim sve koji nešto znaju o izmenjivačima da mi daju svoje mišljenje !

To ti bas nece ici.
Moras da uzmes podatke gas-voda, drugacije ne ide.
gasna strana 90-50
vodena delta t (razlika u ulaz izlaz) maksimum 15c.
nemozes uzet onda povrsinu sa PI(plocastog izmjenjivaca) jer su oni visokoefikasni,
sto znaci na balkanski voda je pod stalnim mjenjanjem smijera, sto znaci i topline.

Pozdrav

sem toga i bitno je i tip gasa i temperatura,pritisak kondenzacije, temperatura gasa na izlazu iz kompressora , temperatura prehlađivanja gasa,
temperatura kondenzacije ne bi smela da bude veća 5C stepeni od temperature polazne vode.

Imam pitanje za u tehniku dublje upucene.

Koji plocasti izmenjivac je potreban za rad u primarnoj fazi izmene gas/voda.

Koji su radni pritisci u gasnoj fazi kao TOP vrednosti ukoliko bi se isti koristio i u rezimu hladjenja i grejanja.

Voda iz busotine je sa 40m i ima temp oko 13C manje vise permanentno.

U pitanju je modifikacija invertora Vazduh/Vazduh na princip Voda/Vazduh gde bi se spoljna jedinica modifikovala da radi izmenu prema vodi umesto prema vazduhu.
U pitanju je jedinica od 12000 btu.

Pretpostavljam da ovi Kinezi koji su certifikovani za rad na do 10 Bara nisu OK ?
http://www.nn-energy.se/catalo...sid=723u208mm29jmrh8h8uei454m4

vec ovi od 30 Bara

http://www.nn-energy.se/catalo...sid=723u208mm29jmrh8h8uei454m4

Sad je u pitanju odabrati velicinu. Neko sa feedom?

Pozz CBC

Pozdrav
CBC nisi naveo koji gas je u pitanju niti sa kojom temperaturom vode hoćeš da se grejes i hladiš.

kompressor od 12000 bth/h ili 3.5 kw je na R 22 t.i. od 0C i pritiska od 3,97bar, t.k od 45C i pritiska od 16,32bar (hlađenje)
13000 bth/h ili 3,8 kw je na R 22 t.i. od -5c i pri. od 3,21bar, t.k od 35C i pri. 12,59 bar (grejanje)
ovosu podaci za klimu od 12000btu, ja ne bi koristio ni spojnu jedinicu za T.P. jer bi dobio COP negde oko 3.

_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 24.04.2009. u 18:07 GMT+1]}

Zamisao je da se niti grejem niti hladim sa vodom vec da unutrasnje jedinice ostanu kao sto jesu , dakle vazduh.
Gde je greska?

Pozz CBC

PS: Ako inverter klima koja koristi vazduh za razmenu toplote u spoljnoj jedinici radi sa COP 3.5-3.8 (kako koja) pri spoljnoj temp vazduha od +8C , zasto bi ako bi uzimala energiju od vode koja je +13C imala COP od 3?

opet isto ostao ili unutrašnja ili spojna jedinica opet će biti isto COP oko 3.5-3.8 neće biti 4.
sem ako ne staviš veće unutrašnje jedinice zbog povećanja površine da bi dobio potrebnu snagu na manjoj razlici temperature.
pozdrav

OK

Da li postoji mogucnost da se postave 2 unutrasnje jedinice sa paralelnim razvodom gasne faze?

A da spoljna bude plocasti izmenjivac.
Kako da znam koji od linkovanih izmenjivaca zadovoljava potrbu za izmenu recimo 8KW i da li ako je predimenzionisan negativno utice na neke segmente u procesu?

Pozz CBC

Mislim da ti je daleko komplikovanije to uraditi sa modifikovanjem invertera. Kompresor kome se brzina (i snaga) regulišu elektroničkim inverterom ima smisla u sistemima vazduh/vazduh (pa i voda/vazduh) gdje su promjene temperatura daleko brže nego vazduh/voda ili voda/voda. Inverter u startu radi maksimalnom snagom a onda smanji snagu i radi manjom ili minimalnom snagom na održavanju te temperature. Ovu zimu sam grijao stan jednim inverterom 13000btu. Ima na displeju pet dioda koje pokazuju snagu kojom radi tako da tacno mozes da vidis kako se ponasa u svakoj situaciji. Ako stojis ispred njega (unutarnja jedinica) i budes prepreka strujanju mlaza vazduha, topao vazduh iz izduva mu ponovo uleti u ulaz on skonta "aha sad je toplije" i automatski smanji snagu za jos jedan stepen. U tome mu i jeste glavni fazon ustede sto pravovremeno i optimalno reaguje u svakom momentu. Takvih naglih promjena kod sistema sa toplom vodom nema tako da je prakticnije koristiti kompresor i elektroniku iz klasicne klime gdje ti je lakse upravljati po principu on-off. Sljedece sto sam primjetio jeste da kada je vani +5 stepeni bez problema mogu na 25 stepeni ugrijati prostorije ali kada je vani +16 ne moze vise od 23 unutra... inverter registruje visoku vanjsku temperaturu, valjda je tako dimenzionisan, manji gubici topline u objektu i misli da je dovoljna minimalna brzina, a to znaci usteda energije.
Tako da sa postojecim inverterom vazduh/vazduh ne mozes ici na voda/vazduh. Jedino da sam radis elektronicki inverter i programiras ga da radi po nekom rezimu koji opet mora biti rezultat mjerenja i pracenja rada vec postojeceg sistema. Postojeca elektronika invertera ti nece valjati da vani bude -5 stepeni a da inverter dobija informaciju od senzora da je +12 stepeni, bez obzira sto je to stvarna temperatura na vanjskom izmjenjivacu. Sve da mu i dajes informaciju da je vani -5, a da izmjenjivac stvarno bude pod +12 stepeni tek bi onda dobio neocekivane rezultate.


_{[Ovu poruku je menjao edo_ze dana 25.04.2009. u 14:28 GMT+1]}

Postoji mogućnost da se stave 2 unutrašnje jedinice samo treba da imaju istu dužinu cevi da bi dobijali istu količinu gasa.
za 8kw bi trebalo STW-460 40

_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 25.04.2009. u 17:46 GMT+1]}

Pitanje za Scroll-a.

Svojevremeno mi je mali genije poslao link na domaćeg proizvođača pločastih izmenjivača a ti si me savetovao oko parametara za njihov software za proračun izmenjivača. Dakle za vodeni deo (primar) sam uneo 12/8 i snagu od 7kW (kompresor od klime 24000 btu). Za sekundar (freonski deo) sam stavio 3/7 (po tvom savetu) i program mi je izbacio izmenjivač koji je (čini mi se) dosta manji od ovog iz prethodnog posta i kojem je površina izmene 0,578 m2?


_{[Ovu poruku je menjao mhribljan dana 27.04.2009. u 21:34 GMT+1]}

Scroll

10x :)

Bice da je ovaj sa Ebay-a najpovoljniji

Celija od 0,023m² á 40 komada 0,92m2 ide za sigurno na 10kW sto je doboljno.

Siguran za 45 Bara sistem (R410A).

A i cena od 200€ delije potpuno skromno.

Pozz CBC

Nadam se da post nece biti obrisan, jer ovo NE TREBA shvatiti kao reklamu, vec kao obajvu nove tehnologije u razvoju i primjeni toplotnih pumpi.


Dear all,
We are proud to announce the extension of the Heating Product Range with ALTHERMA
HIGH TEMPERATURE (HT) 011, 014 and 016.
With this new product line Daikin is the worldwide first company offering a real high
temperature heatpump solution suitable even for refurbishment projects.

The ALTHERMA HT range is a heating only air/water heat pump range capable of producing
high leaving water temperatures (up to 80°C) without any additional electrical heaters and
therefore ideal for the refurbishment or heating boiler replacement in residential applications
already equipped with radiators

pozdrav
za mhrbibljan ako korisiš r22 onda treba 0,8m2 evo nekih primera: 7kw
TC 50C, TE 3C, voda 12-8c, R22 3-7c, 0,8m2,cop3,53
TC 50C, TE 4C, voda 12-8c,R22 4-8C, 1,2m2,cop3,62
TC 50C, TE 5C, voda 12-8c, R22 5-9c,1,7m2,cop 3,70
da bi se malo povećao COP treba dosta povećati površinu izmenjivača,što uopšte nisu male pare.

_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 30.04.2009. u 11:11 GMT+1]}

Scroll

Interesantno. Kada podatke koje si mi dao 12/8 i 3/7 ubacim u program od domace firme koja pravi izmenivače dobijem kao odgovarajući izmenjivač od cirka 0,5 m2. Doduše to je program koji je namenjen za proračun u režimu voda/voda. A za režim 14/10 2/7 mi izbaci 2,5 m2. Da li bi u režimu 14/10 bio dovoljan izmenjivač od 0,5 m2 s obzirom da je prihvatljive cene? Umalo da zaboravim, Tk mi ne bi bila veća od 45 stepeni.

pozdrav
mhribljan 14/10 , 2/7 ti mislim izbaci 0,259 m2, TK45c dobićes COP od 4, za 7kw treba ti 0.8 m2(12/8C,3/7 C) ili veće.
jer gas isparava u izmenjivaču i temperaturna provodnost gasa je mogo manja od tečnosti,a gas treba pregrejati za bar 4C zato treba veća površna nego kod vode.A drugo što je veća razlika temperature TE i pregrejane pare (3/7C) umnogostručujuse potrebna površina izmenjivača.4c nije neko veliko pregrevanje pa trebalobi i malo rezervne površine da ne bi došlo do tečnog udara.

_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 04.05.2009. u 20:16 GMT+1]}

Pozdrav ljudi !!
Pa moze toplotna pumpa da se koristi i leti zar ne ?

Pozdrav

Posto sam uspeo da nabavim SCROLL compresor od 32Kw i TRANE tracer-ch532 kontroler sa sondama
potrebni su mi jos izmenjivaci da bih uspesno priveo kraju izgradnju TP i zato me interesuje
gde bih kod nas ako ih ima mogao da kupim (procitao sam na forumu da se prave u Kragujevcu)
i ujedno savet koji tip ili kapacitet mi je potreban.Vidim da postoje formule za izracunavanje
koje naravno nemam, pa makar da mi je neko ko je raspolozen posalje a ujedno i savet kako izracunati.

Imam nameru da ovaj projekat privedem kraju sto pre, zima uskoro stize a cena loseg zemnog gasa
sigurno nece ostati na trenutnih 40 din. a i dal ce ga biti o tome tek ne zelim ni da razmisljam
pa je sad pravi momenat nesto i da se uradi.

Unapred zahvalan na savetima i pomoci, forum je malo zamro pa se nadam da ce mi neko
uskoro i odgovoriti tj. pomoci.

mail
[email protected]

Pozdrav svima!
Laik sam sa ovim stvarima pa me zanima šta forumaši misle o ovom sistemu grejanja-hlađenja?
Hvala na odgovorima

http://www.rehau.rs/gradevinar...ije./grejne.instalacije..shtml

scroll! pošalji mi tvoj broj telefona na [email protected].
tu sam iz komšiluka(b.p.s.).imam neka konkretna pitanja na ovu temu.
bavim se bušenjem tehničkih bunara onim sistemom što je Cbc prikazao na fotkama u ranijim
postovima.bušimo 50mm i 75mm prečnika, dubine na teritoriji bečeja 15-20metara(obiluje gvožđem)
i 27-33metara (malo gvožđa obilniji sloj).
želim da pravim TP pa bih hteo da čujem tvoje mišljenje.unapred hvala.
Đorđe.

http://www.geokiss.com/Excel_macro_warning.htm
Možda nekome bude interesantno.
pozdrav

Pozdrav za sve forumase
imam jedno piitanje,ako nisam promasio temu,a ako jesam ja se stvarno izvinjavam,pa ako neko moze neka me uputi na pravo mesto
Pitanje je sledece>>>> hladjenje pomocu radijatora u letnjem periodu
a sad da objasnim kakko ///// na vec postojecoj instalaciji izede se jedan vod od cevi oko koje se namotav tanka bakarna cev koja ce biti povezana sa kompresorom od frizidera ili zamrzivaca i koja ce sluziti da prenese toplotu tj hladnocu ,na vodu koja se nalazi vec u cevima u sistemu centralnog grejanja i da se na taj nacin voda hladi i dalje emituje energiju preko radijatora koji ce biti u tom slucaju hladnjaci a ne grejna tela
Nadam se da ste me razumeli pa ako neko ima iskustva neka mi javi jer sam rad da to odradim
hvala unapred i veliki pozdrav
sasa

Moze i tako, ali ce veliki problem biti kondezovana voda koja ce se slivati sa radijatora i cevi na pod.

Kompressor od frižidera ili zamrzivača bi bibio mali,a kostrukciski nisu predviđeni za veće temperature.
A sto se radijatora tiče može se i njma hladiti samo treba paziti da se ne dođe do temperature kondenzacie vlage iz vaduha,može se kupiti takav instrument što meri temperaturu kondenzacije vazduha i povezati sa rasladim uređajem.

Pozdrav svima!

Hteo bih da zamolim za mala pojasnjenja odnosno otklanjanje poslednjih nedoumica oko TP. Imam podno grejanje koje trenutno radi na gas a hteo bih iz razumljivih razloga da se resim gasa:). Tu kod mene u komsiluku covek je ugradio TP ali je busio bunar na 50m fi 110 ili 120 ne znam tačno koji od ta dva njemu to nije bio problem jer ima kesa. I u taj bunar je postavio potapajucu pumpu. Busenje tih bunara je jako skupo. Zanima me dali bas mora da bude taj fi i bas tolika dubina, odnosno prednosti i mane hodropaka u odnosu na potapajucu pumpu? I ako ima bunardzija ...?

Pozdrav cvele973
Po pitanju bunara prodavac toplotne pumpe određuje tip bunara i vrste pumpe zbog velike količine vode az bezprekorni rad.
Što se tiče hidropaka ona ima i visinu usisa i visinu potisa dok dubinska pumpa samo visinu potisa.Hidroppakevi su zbog toga manje efkasni ugavnom,a svaki WATT puno znači.
scroll

Pozdrav cvele973,
potopne pumpe (najveći deo) po standardu je maksimalne širine 96mm... Ovde kod nas na jugu se u praksi buši bunar promera 125mm što otprilike košta 60eur po dubinskom metru u odnosu na sastav tla.

Ukoliko te zanimaju pojedinosti, možeš pogledati na našem sajtu par interesantnih ideja i za korišćenje dx toplotnih pumpi koje verovao ili ne (ako imaš veliko dvorište) mogu da se pokažu inicijalno i isplativije od sistema voda-voda... Za sva druga tehnička pitanja, stojim ti na raspolaganju.

Pozdrav,
Milan

Izvini Milane,

Nisam nasao nista na sajtu o dx pumpama, ajde nas uputi malo blize ili daj precizan link...

Unapred hvala.

Naravno johnnie - nisam siguran da li je dozvoljeno reklamirati se ovde, tako da neću ostavljati direktan link već ću prepričati sadržaj.

Ukoliko ne postoji mogućnost pronalaska podzemnih voda na nekoj razumnoj dubini ili zadovoljavajuća izdašnost (naše pumpe od 40kW npr zahtevaju oko 2l/sec) radi se sistem zemlja - voda ili dx. Toplotna pumpa koja radi dx mod se neznatno razlikuje u dizajnu od tp voda-voda

Postoje dva načina eksploatisanja energije zemlje - sondama sa horizontalnim i vertikalnim razvodom.

Sonde sa vertikalnim razvodom se buše do dubine od 35m i uzimaju između 3.5-4.5kW energije. Sonde sa horizontalnim razvodom se postavljaju na dubinu od 1.8m u odnosu na površinu i liče uslovno rečeno na "zmijice" iz one noki-ine igrice. Mogu Vam poslati FONKO-v instruction manual gde je potpuno objašnjeno kako se postavljaju jedne a kako druge sonde.

Za razliku od drugih proizvođača koji u sonde utiskuju glikol-vodu naš sistem direktno utiskuje gas R407C te se vrši takozvana "direktna ekspanzija" energije gde su učinci do 15% bolji od konkurencije.

FONKOV sistem za tržište Vojvodine nudi naša partnerska firma Geotempus iz Novog Sada, dok MIFIMIEnergy pokriva centralnu Srbiju.

Isto tako, aj da ne preteram u reklami - u sekciji "ušteda energije" našeg sajta postoji stavka okvirnog proračuna uštede, gde u ekselu zadajete stepen izolacije objekta, tip toplotne pumpe, kvadraturu objekta i način distribuiranje energije u sekundaru (fan coil odnosno paneli) gde možete vrlo precizno da izračunate godišnje uštede. Videćete i sami da je veći deo sajta edukativan i da postoji vrlo malo reklame o nama. Namerno smo koncipirali sajt na taj način, želimo da edukujemo našu javnost, jer smo po ovom tipu klimatizacije u odnosu na EU u kamenom dobu. Primera radi u 2008moj godini u EU, prodaja sistema TP je porasla za 48% u odnosu na 2007mu (u vreme opšte krize) gde je prodano oko 527.000 sistema, što je još lepša cifra ako vidimo da to čini 82% svih prodatih sistema klimatizacije.

Na sajtu MIFIMIEnergy-ja možete naći moj kontakt telefon i e-mail adresu i budite slobodni da me kontaktirate za dodatne informacije. Stojim Vam na raspolaganju za dalja pitanja.

Pozdrav,
Milan Veljković

Ok, hvala puno...

Nisam odmah shvatio da je dx - direct expansion... Upoznat sam sa tim, odlicna stvar, samo dali je u startu isplativija od sistema voda-voda (izvor-ponor)? Mislim an pocetno ulaganje...

Ujedno, kad smo vec kod dx, da li neko moze da kae kako to radi onaj cuveni svedski Icestick sistem direktne expanzije? Ne shvatam da to radi i ima dobar Cop pri temperaturam koje su tamo? U cemu je kvaka...

Evo ja sam ovih dana napokon pustio u pogon cijeli sistem centralno grijanja sa T.P. Radi se o pumpi Stiebel Eltron WPL23C, grijanje i hladjenje 2 stana po 100m2, i jedan poslovni prostor od cca35m2, radi se o kombinaciji plocastih radijatora i fan-coila, nazalost nisam mogao uraditi podno grijanje jer su stanovi useljeni davno prije. Uz to je i pufer od 750L, i 3 vakimska solarna kolektora sa po 16 cijevi. Kako je sistem u probnom radu tek par dana, tesko mi je jos govoriti o konkretnim rezultatima. Mogu samo reci da to u startu kosta poprilicno, ali ako to bude radilo onako kako se o tome pise vjerujem da ce se ulozena sredstva isplatiti. Pozdrav.

Cao..

Ispinne, Octopus, "ledeni stapic".

Napravili ste mit od necega sto nefunkcionise. Klasika.

http://translate.google.se/tra...&tl=sr&history_state0=

Malo nezgrapan prevod ali ko zeli da razume, shvatice.

Pozz

PS: Da napomenem, www.varmepumpsforum.com je Skandinavski forum toplotnih pumpa gde ucestuju inzinjeri sa razvoja svih vecih firmi koje se bave proizvodnjom za trziste Skadinavije.

<sub>[Ovu poruku je menjao CBC dana 11.11.2009. u 16:27 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao CBC dana 11.11.2009. u 16:27 GMT+1]</sub>

Pozdrav
CBC u potpunosti si u pravu.
VeljaNi na linku piše u delu praktično o toplotnom pumpi kad izlazi gas(407C) iz kompressora temperatura je 90-95C i čak i više.Kako je meni poznato kritična temperatura za 407c je ispod 90C pa mi nije baš jasno kako može daje pređe?
scroll

Pozdrav ljudi,

mislim da u startu imamo problem mešanja "baba i žaba"... Sistem za koji ste pitali Icestick mi je do sada bio potpuna nepoznanica. Elem, mi (mislim na moju firmu) bežimo od izvora energije spoljnog vazduha kao đavo od krsta. Ono što uglavnom proizvođači chiller-a izbegavaju da napišu je činjenica da je njihov učinak takav kakav jeste (cop oko 2.7) do spoljne temperature koja varira između 4 i 7 stepeni (od proizvođača do proizvođača)... Posle toga moraju da uključe predgrejače što naravno degradira i kompletan COP (o čemu kod njih nema ni reči).

Elem sistem zemlja - voda ili dx koji nudimo mi koristi energiju zemlje. Kako to ukratko radi pojednostavljeno. Postavljaju se sonde dužine 35m. Posle 80cm u našim uslovima temperatura zemlje je gotovo konstantna tokom cele godine. Sonde su banalno rečeno aluminijumski profili u koje su utisnute dve cevi koje liče na izduženo slovo U (ne znam kako drugačije da objasnim, ipak nisam mašinac). R407C pod niskim pritiskom se propušta kroz sondu i preuzima energiju zemlje (odatle i 3.5 - 4.5kW po sondi energije). Onda ulazi u TP i kompresorom se diže na visok pritisak čime se dodatno greje i prenosi svoju energiju sekundarnom sistemu (vodi u sistemu). Potom se R407C vraća u početni pritisak i vraća u sonde. Tako se zatvara ciklus. Zemlja je veliki akumulator toplote i ne može doći ni do kakvog zaleđivanja.

COP sistema zemlja - voda je između 3.7 i 3.9 što je jako dobro. Ono na šta treba takođe obratiti pažnju je da za razliku od čudljivog ponašanja vode (stoji urbana legenda da podzemna voda može promeniti svoj put, što se iskreno nadam da nije tačno) i bunarskih pumpi, ove sonde bukvalno možete ukopati ispod temelja vašeg objekta jer im je rok trajanja gotovo koliko i tom objektu.

Zašto se ovaj sistem vrlo retko koristi? Najlakše objašnjenje je zbog veće inicijalne investicije. Grčke ili turske sonde koje su u trenutno u ponudi imaju još uvek za naše platežne mogućnosti jako visoku cenu. Trenutno se vrše pregovori sa fabrikom Nissal iz Niša o pravljenju sondi koje bi trebale kud i kamo biti jevtinije, te na taj način i pristupačnije našem tržištu (jedini problem je da li mogu da izvuku sondu u jednom cugu bez prekida u njihovoj valjaonici).

Nadam se da sam uspeo da razdvojim ovaj provereno dobar sistem sa sumnjivim IceStick-om.

Unapred se izvinjavam ukoliko sam napravio neku grešku u opisu. Ukoliko želite dodatne informacije, mogu vam zakačiti kompletan manual postavljanja vertikalnih i horizontalnih sondi, kao i datasheet zemlja - voda toplotnih pumpi fabrike FONKO čiji smo mi partneri.

Pozdrav,
Milan

@VeljaNI

Odgovor za IceStick (Ledeni stapic) sam dao johnnie ali je ELTI uleteo izmedju.

Icestick , na svedskom Ispinne na srpskom ledeni stapic , zaboravite ga kao da nikad niste culi za njega

Dx sistem je poznat, prednosti su u smanjenju troskova gde se koristi jedna pumpa manje ali mu je problem gde se u niskopritisnoj fazi gura kroz dugacku sondu. I to zahteva dodatnu energiju od kompresora. Sto ustedis na jednom, izgubis na drugom. COP mu se nerazlikuje nista znacajno u odnosu na bilo koji drugi sistem koji je geotermalan.

Scroll je postavio dobro pitanje o krajnjoj temperaturi, kanda je maaaalo nategnuta

Kako god, neplatis na mostu, platis na cupriji, DX je jeftiniji za instalaciju i sa korektnom cenom sonde uskladjenoj domacem trzistu je dobra alternativa.

vidim da taj dx sistem je poznat i ucinkovit...

nego pitanje koliko kosta da se uradi taj kompletan iststem u kucu jednu od 150 m2
znaci od pocetka do kraja...

inace radio bi to u Vrbasu Vojvodina...

[quote="johnnie"]Ne shvatam da to radi i ima dobar Cop pri temperaturam koje su tamo? U cemu je kvaka...[/quote]

Icestick kako sam malo sad protumarao ima COP od oko 2. To je totalna suma jedne sezone i sve sto je igradjeno je na juznoj obali (golfska struja).
A kvaka je da ako je sa COP 2 cena utrosene energije 50% u odnosu na direktno strujno grejanje znaci da je jeftino. Jedan radnik u Svedskoj zaradi mesecno koliko kosta oko 15000KW.
Elem, tehnikekoje su ekoloske nemoraju po automatizmu biti i ekonomske, a sto su Svedi fiksirani u lepotu leda i vide IceStick kao sku skulpturu u ledu, moze im se.

Dakle, da srusimo i taj mit o isplatljivosti IceSticka na Balkanu.

========================================

Za DX, nije mi jasno zasto aluminijum, Scandinavijski DX sistemi su sa bakarnim cevima koje daju puno bolji fleksibilitet pri ugradnji.

Nesto sam razmisljao...
Neko rece da je moguce pomocu 2 TP, kaskadno, dobiti visu temperaturu.
Izracunao sam da bi za moju kucu (150m2, gubici 9KW)bio potreban rerezervoar sa vodom od 7m3, koji bi se u toku noci (po jeftinoj struji) sa grejnom snagom od 20KW zagrejao na 60C. Danju bi se preko izmenjivaca u tom rezervoaru grejala cela kuca kontinualno snagom 10KW, do 00h, kada bi teperatura vode u rezervoaru pala na 40C, i pocela opet sa radom TP.
Samo mi nije jasno bas kako rade 2 TP, video sam semu koju je scroll ostavio, ali mi nije bas najjasnija.

Pozdrav ljudi...

daću vam link do jednog programčeta koji smo napravili. Pre nego što raspalite po meni (reklama, reklama, reklama), program je u beta verziji, još uvek nije ni zakačen zvanično na sajt i voleo bih da ga istestiraju ljudi koji se "barem nešto razumeju u ovu rabotu"...

Dakle u trenutnoj verziji se toplotni gubici objekta dele na 4 verzije (slaba izolovanost-100W/kvm, srednja-75W/kvm, dobra-50W/kvm i custom). U toku je pravljenje alfa verzije programa koja će dati mogućnost štikliranja materijala koje imate u zidu, podu i plafonu kao i površina stakala i tip stakla, gde će se dobiti mnogo precizniji toplotni gubici (na žalost, ne želeći da ulazimo mnogo duboko u tu temu, ostaće jedna prostorija ukupne te i te površine sa visinom zida između 2.35 i 2.55m)

Dakle, molim vas za konkretne zamerke i pohvale, softver će ostati za slobodnu upotrebu, što može i vama pomagati.

Adresa programčića je: http://www.mifimi.com/energy/mifimienergy.exe

Pozdrav,
Milan

Pozdrav ljudi...

drago mi je da vidim da je 50tak vas skinulo program za proračun uštede...ali mi iskreno nije drago da niko nije dao komentar... Još jednom, molim vas za sud o programu - preglednost, lakoća upravljanja, šta treba dodati - šta treba oduzeti...

Ajmo, vama kratak komentar neće oduzeti mnogo vremena, a nama će pomoći da napravimo jedan alat koji će biti koristan širem auditorijumu...


Pozdrav,
Milan

Mislim da COP nisu realni, COP nikad ne prelazi 4, ako se gleda cela TP.
Covek koji 20 godina radi grejanje mi kaze da se gubici krecu od 80-150w/m2 i to po zapadnim standardima izolacije (ne racunajuci ekstremno dobro izolovane, sajuznim aspektom, etc..), a kod nas i do 300w/m2!!!
Sad, on priznaje da se kod niskotemperaturnog grejanja smanjuje potrebna energija, ali kaze da su price o 50-60w bajke. Bas je sad u fazi projektovanja grejanja hotela Srbija, na bazi TP nekog nemackog proizvodjaca.

Moje misljenje je da ne postoji ni jedan pouzdan kalkulator koji bi mogao nesto realno izracunati. Kao prvo ne postoje 2 iste kuce ili 2 ista stana.Zasto? Zato sto je mnogo faktora koji uticu na to koliko je toplotne energije potrebno za zagrijavanje nekog stana. Sama kvaliteta zidova i termo izolacije, kvaliteta i vrsta stolarije, staklene povrsine, polozaj kuce u odnosu na sunce, da li je stan u podrumu , na pravom katu, trecem ili je najvisi u objektu...klimatsko podrucje...da li je u zavjetrini ili na otvorenom prostoru...u blizini rijeke, sume ili sl. Da li se grije stan ispod i stan iznad. Nadalje navike ljudi koji stanuju u njemu, neki ce reci da im je 20 stupnjeva dovoljno, dok je meni recimo najugodnije na 23. Koliko neko potrosi tople vode dnevno, koliko osoba boravi u stanu...

Moze se nesto otprilike predvidjeti sa ovakvom kalkulacijom ali po meni to nije nesto na sto bi se covjek mogao osloniti. Nadalje primijetio sam u ovom kalkulatoru veoma velike razlike u COP-u ovisno o tipu TP, u sto bas i nisam siguran da je tako. Takodjer sam primijetio veliku razliku u COP-u ovisno o tome da li se koriste plocasti radijatori ili fan-coili...nisam bas siguran da je to takav omjer. Na netu se moze pronaci bezbroj kojekakvih kalkulatora ali nisam siguran da i jedan moze dati pouzdan rezultat. Kalkulator daje tocan rezultat ali veoma sumnjivih ulaznih velicina...to je nesto kao statistika....

Jos jedna primjedba...kalkulator ne izracunava stvarne troskove TP vec samo ustedu!!! To su moja zapazanja...mozda neko misli drugacije...

Ja sam misljenja da je TP ipak buducnost u klimatizaciji, pogotovo gledajuci na napredne zemlje gdje je to vec postao standard pri projektiranju novih stambenih objekata a i samo to sto drzave poticajima stimuliraju ovakav nacin gradnje i grijanja govori o tome koliko je to rentabilno a i ekoloski. Ponekad ne treba biti puno pametan vec gledati sta pametni rade.

Na nasim podrucjima je jos uvijek prisutan konzervatizam...ljudi jednostavno ne vjeruju da je toplo dok ne vide plamen. Kad sam se ja odlucio na TP par ljudi koji inace rade klasicna centralna grijanja pokusali su me odgovoriti od toga...Znas to je skupo...nije to bas za nase krajeve i milion razloga. Medjutim mislim da je tu problem u losoj edukaciji tih istih ljudi, strah od elektronike, strah od nove tehnologije....

Ipak sam nasao covjeka koji dobro poznaje ovu oblast i rado je pristao na ovaj posao. Moja TP je jos u nekom probnom radu gdje jos uvijek pokusavamo sto bolje optimizirati sustav, ugradio sam jedno posebno kontrolno brojilo samo za TP tako da cu nakon nekog perioda moci izracunati stvarnu potrosnju struje, a samim tim i provjeriti sve te podatke i kalkulatore. Za sad je tesko bilo sta ozbiljno reci ili prognozirati ali sam ubjedjen da sam odabrao dobar nacin klimatizacije. Volio bih cuti misljenje ljudi koji mozda koriste TP par godina kakva su njihova iskustva sa TP.

Pozdrav!
Naprvio bih tp sa kompresorom copland cronq o500 tfd 522,sta mi jos treba da bi tp bila voda voda. ako moze detaljnija dokumentacija. ps. ja sam elektronicar po struci. unapred hvala.

Grejanje vranama je bilo vrlo popularno u vreme komunizma. Niko nezeli da stavi prst na celo i zamisli se u pravcu rasipane energije dok su energenti bili jeftiniji. Decenijama unazad. A sad kukamo svi od posledica globalnog zagrevanja. Kuce "nulte energije" su nesto skuplje za izgradnju i danas je svest usmerena u drugom pravcu. Uvek je prisutan osecaj da svu skoro svi omanuli u izgradnji pa sad pokusavamo koristeci TP izaci na kraj ekonomski sa problemima koje smo usadjivali u objekte.

Realna gradjevina iz 70-80 godina je klasika ( u to vreme je niklo sa povoljnim kreditima puno kuca po zemlji) koja curi oko 150-180w/m². Postoje primeri gde se moze sici na 100W/m² ali su retki. TP kao i svi niskotoplotni sistemi grejanja pod prvo, obratiti paznju na IR zracenje okoline. Unutrasnje povrsine radjene od gipsanih ploca, plafoni ne preko 235 itd itd.. tada vec ima smisla pricati jeftinom i komfornom grejanju sa TP. U protivnom, jedino podno grejanje moze da izvuce ostale nedostatke.

Studirao sam malo i principe po Danskoj, recimo, danas svim vama poznata toplotna zavesa iznad pokretnih vrata ulaza u supermarkete, princip je koriscen na nacin na u Danskoj koriste elektricne radijatore koji su u stvari kao podne lajsne. Strujanje vazduha uz zidove na gore cini zavesu prema zidu i daje komfor. Ovo je manje vise klasika u svakoj Danskoj kuci zidanoj od cigala.

Pretpostavka, da podvucem, da bi se princip mogao iskoristiti i sa TP. U svakom slucaju moje su misli usmerene momentalno na jednu takvu izvodbu jer mi se neunistava parketna povrsina od 160m² da bi uveo podno grejanje.

Pozdrav! kuca izolovana 6 cm kamene vune tvrdo presovane , uradjeno podno grejanje , iskopana dva bunara 18m voda 14 c koliko hoces . samo jos tp !

pozdrav! Pitanje za scroll? vidim da ti je tema jako poznata , pa mi treba tvoja pomc oko samogradnje tp. Imam mitsubishi ciler vazduh vazduh , 13kw hladjene /grejanje, Iskoristio bi ga za tp .hvala Dragan1957

Pozdrav Dragan 1957 a šta te interesuje tačno? , ja nemam podatke o tvom čilleru,kompressoru ali sve se može naći na netu.

Pozdrav scroll! kompresor klipni 2,8kw interesuje me vezivanje isparivaca izmenivaca toplote danfoss kao kondezator,dali treba da zamenim susac ,skupljac ulja , koji ekspanzioni ventil . gas je freon r22 i kako to sve da povezem i da napunim novim gasom . pozdrav Dragan 1957 hvala!

Pozdrav jel tvoj compressor copeland crnq o500 tfd 522 ?

@scroll
imas PP.
pozdrav.

Pozdrav Scroll! To je taj kompresor .

http://www.aircon.ru/pbc_download/files/f1155729480.pdf
pozdrav ovde piše da je kompressor od 5kw,koji je tip izmenjivača danfoss?

Pozdrav croll Izgleda da sam ja pogresio, jer na njemu pise kompresor motor 3,72 kw . a izmenjivac jeXB10-1 20.Dragan1957

_{[Ovu poruku je menjao Dragan 1957 dana 25.11.2009. u 08:32 GMT+1]}

Pozdrav
izmenjivač je mali ako hoćes dati bude dobra razmena toplote sa malom razlikom temperature između gasa i vode.

Pozdrav Scroll! sta ti preporucijes?

Pozdrav Scroll! sta ti preporucijes? To su mi Preporucili iz firme clivere.

_{[Ovu poruku je menjao Dragan 1957 dana 25.11.2009. u 09:38 GMT+1]}

Pozdrav
kolika temperatura vode ti je potrebno za grejanje, i sa koliko kilovata je možeš postići?

Pozdrav Scoroll! 45-50c ne vise od 10 kw. Poslao bih ti semu kako sam ja zamislio ali kao novi clan jos uvek ne mogu. P.S .dosad sm grejao sa izmenjenim protocnim bojlerom od 6 kw gde sam dobiao vodu 40c na izlazu .to sam vec uradio po semi razlog da bih izbegao pojavu peska i pored raznoraznih filtera.

_{[Ovu poruku je menjao Dragan 1957 dana 25.11.2009. u 12:29 GMT+1]}

Pozdrav Dragan 1957
tvoj kompressor greje od ~14kw do ~19kw t.c.(45c...55c) ,t.e.(0c...7c) R22
proglem je što ne znam da izračunam snagu vazdušnog isparivača stavjen u vodu krozkoju protiče neka količina vode koja manja od količine vode što pumpa gura u bazen,barem tako se vidi sa slike.
a šta se kondenzatora tiče trebati 1.2m2 BHE .

_{[Ovu poruku je menjao scroll dana 25.11.2009. u 18:40 GMT+1]}

@Dragan

Gledam pdf , sa kojim efektom pumpe mislis da transportujes vodu iz busotine do bazena?

poštovani
molim Vas za informaciju koliko košta toplotna pumpa za grejanje kuće od kok 120m2 sa ugradnjo i bušenjem bunara.u kući postoji sistem centralnog grejanja na struju.
nebojša
hvala

samogrdnja

@nebgrkovic

Poštovani, nisam želeo nikada da se reklamiram, ali uradićemo neku okvirnu kalkulaciju. Cene TP više nisu drastično veće od ostalih sistema grejanja (i hlađenja). Home-made su vredni svakog respekta i poštovanja, ali mislim da više nije tolika razlika u ceni u odnosu na postojeće komercijalne sisteme, kako u pogledu cene, tako i u pogledu efikasnosti i stabilnosti.

Pretpostavićemo da imate loše izolovan objekat od 120kvm koji ima oko 130W/kvm toplotnih gubitaka. Sa 1900 grejnih sati godišnje vama je potrebno oko 30.000kWh energije. Korišćenjem kotla na struju i klasičnih radijatora pri tim toplotnim gubicima cena jedne grejne sezone iznosi po trenutnom cenovniku (pod uslovom da je kotao vezan za posebno brojilo) oko 2.100 eura (57 eura u zelenoj, 216 eura u plavoj i 1776 u crvenoj tarifi). Toplotna pumpa vezana za posebno brojilo ne ulazi u crvenu tarifu te su njeni troškovi 400-450 eura.

Znači godišnja ušteda u odnosu na vaš sistem će iznositi otprilike grubo računano oko 1500 eura.

Za vaše potrebe gledajući iz našeg asortimana preporuka je FONKO-va toplotna pumpa FW SC 181 LG (ima opciju i grejanja i hlađenja) koja sa PDV-om košta 5081 eura (u troškove uračunat i transport). Karakteristike su: kapacitet hlađenja 18kW, kapacitet grejanja 19,93kW. FW SC 181G (samo grejanje) košta 4480 eura.

Firma MIFIMIEnergy je prvi sertifikovani EE diler, te preko naše banke pristupamo nemačkom EE fondu i omogućavamo kredit na 5 godina sa izuzetno niskom kamatnom stopom.

To u praksi izgleda za ovu TP ovako:
Iznos kredita: 5081 eura
Učešće sa svim obradama: 1825,36 eura
Broj rata: 60
Mesečna rata: 76,17 eura
na nivou godine (12 rata): 914,04 eura

to u praksi znači da će te kupovinom TP i prelaskom sa grejanja na struju otplaćivati TP i štedeti godišnje oko 600 eura u odnosu na trenutne troškove. Mi u okviru ponude nudimo ovakav tip kredita za toplotne pumpe, fan coil-e, cirkulacione i bunarske pumpe. U svakom slučaju kompletni troškovi uvođenja TP sistema sa fan-coil-erima ne bi trebalo da pređu par stotina eura godišnje u odnosu na Vaše trenutne troškove. Uvođenjem ovakvog sistema pored grejanja, dobićete i kompletno hlađenje.

Što se tiče bušenja bunara - eh, tu ima velikih oscilacija. Konkretno naši "bunardžije" tj firma koja se bavi pretežno geomehanikom i geofizikom (GeoInženjering Niš) prosečno naplaćuje 60 eura po dubinskom metru u šta ulazi i kompletna instalacija.

Naglasio bih da se mi pretežno bavimo većim Investitorima, ali stojimo na raspolaganju za sve dalje informacije.

Kompletan ovaj post, nije bio reklama, već samo, recimo smernica u pravcu u kome trebaju svi planirati uvođenje, tj izmenu sistema grejanja i hlađenja.

Za sve dalje informacije, stojim Vam na raspolaganju.

Pozdrav,
Milan Veljković, dipl.ing.el.

>

--00032555aa0ec9807704795f210e
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-2
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

hvala!<br><br>
<div class="gmail_quote">2009/11/27 VeljaNi <span dir="ltr">&lt;<a href="mailto:[email protected]">[email protected]</a>&gt;</span><br>
<blockquote class="gmail_quote" style="PADDING-LEFT: 1ex; MARGIN: 0px 0px 0px 0.8ex; BORDER-LEFT: #ccc 1px solid">@nebgrkovic<br><br>Po�tovani, nisam �eleo nikada da se reklamiram, ali uradi�emo neku okvirnu kalkulaciju. Cene TP vi�e nisu drasti�no ve�e od ostalih sistema grejanja (i hla�enja). Home-made su vredni svakog respekta i po�tovanja, ali mislim da vi�e nije tolika razlika u ceni u odnosu na postoje�e komercijalne sisteme, kako u pogledu cene, tako i u pogledu efikasnosti i stabilnosti.<br>
<br>Pretpostavi�emo da imate lo�e izolovan objekat od 120kvm koji ima oko 130W/kvm toplotnih gubitaka. Sa 1900 grejnih sati godi�nje vama je potrebno oko 30.000kWh energije. Kori��enjem kotla na struju i klasi�nih radijatora pri tim toplotnim gubicima cena jedne grejne sezone iznosi po trenutnom cenovniku (pod uslovom da je kotao vezan za posebno brojilo) oko 2.100 eura (57 eura u zelenoj, 216 eura u plavoj i 1776 u crvenoj tarifi). Toplotna pumpa vezana za posebno brojilo ne ulazi u crvenu tarifu te su njeni tro�kovi 400-450 eura.<br>
<br>Zna�i godi�nja u�teda u odnosu na va� sistem �e iznositi otprilike grubo ra�unano oko 1500 eura.<br><br>Za va�e potrebe gledaju�i iz na�eg asortimana preporuka je FONKO-va toplotna pumpa FW SC 181 LG (ima opciju i grejanja i hla�enja) koja sa PDV-om ko�ta 5081 eura (u tro�kove ura�unat i transport). Karakteristike su: kapacitet hla�enja 18kW, kapacitet grejanja 19,93kW. FW SC 181G (samo grejanje) ko�ta 4480 eura.<br>
<br>Firma MIFIMIEnergy je prvi sertifikovani EE diler, te preko na�e banke pristupamo nema�kom EE fondu i omogu�avamo kredit na 5 godina sa izuzetno niskom kamatnom stopom.<br><br>To u praksi izgleda za ovu TP ovako:<br>Iznos kredita: 5081 eura<br>
U�e��e sa svim obradama: 1825,36 eura<br>Broj rata: 60<br>Mese�na rata: 76,17 eura<br>na nivou godine (12 rata): 914,04 eura<br><br>to u praksi zna�i da �e te kupovinom TP i prelaskom sa grejanja na struju otpla�ivati TP i �tedeti godi�nje oko 600 eura u odnosu na trenutne tro�kove. Mi u okviru ponude nudimo ovakav tip kredita za toplotne pumpe, fan coil-e, cirkulacione i bunarske pumpe. U svakom slu�aju kompletni tro�kovi uvo�enja TP sistema sa fan-coil-erima ne bi trebalo da pre�u par stotina eura godi�nje u odnosu na Va�e trenutne tro�kove. Uvo�enjem ovakvog sistema pored grejanja, dobi�ete i kompletno hla�enje.<br>
<br>�to se ti�e bu�enja bunara - eh, tu ima velikih oscilacija. Konkretno na�i &quot;bunard�ije&quot; tj firma koja se bavi prete�no geomehanikom i geofizikom (GeoIn�enjering Ni�) prose�no napla�uje 60 eura po dubinskom metru u �ta ulazi i kompletna instalacija.<br>
<br>Naglasio bih da se mi prete�no bavimo ve�im Investitorima, ali stojimo na raspolaganju za sve dalje informacije.<br><br>Kompletan ovaj post, nije bio reklama, ve� samo, recimo smernica u pravcu u kome trebaju svi planirati uvo�enje, tj izmenu sistema grejanja i hla�enja.<br>
<br>Za sve dalje informacije, stojim Vam na raspolaganju.<br><br>Pozdrav,<br>Milan Veljkovi�, dipl.ing.el.<br>
<div>
<div></div>
<div class="h5"><br>--<br><a href="http://www.elitesecurity.org/p2450745" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p...r><br>Prijave/odjave: <a href="http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/pracenje#19098</a><br>
<br>Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>esauth:19098:3ebda1f878eb821fc2de56042d3f64bf<br>Odgovor pisite *iskljucivo* ispod ove linije:<br></div></div></blockquote></div><br>

--00032555aa0ec9807704795f210e--

VeljaNi

Tvoja kalkulacija ne sadrzi cenu uvodjenja novog brojila i to je jos 600+ €

Zatim, ocekujes da svi imaju pozitivan kreditni vrednibilitet. Nemogu svi dobiti kredit.

Kad se sve skupi na gomilu brzo se svati da je pratielna samogradnja u tempu modela, kako lova pristize, jos uvek najpovoljnija opcija za veliku vecinu.

Kod ostatka kalkulacije, zavisi kako se racuna, sa fizickim ili matematickim velicinama.

Zatim postoji i opcija jeftinih scroll kompresora sto opet otvara vrata za samograditelje. A da nepricam o efektu satisfakcije samograditelja prilikom uspesno sprovedenog projekta koja se nemeri parama, prosto, jer je to nemoguce platiti.

Pozdrav scroll! Pukla mi je mreza pa dok su dosli majstori proslo vreme. Sto se tice tvog pitanja ? oko protoka vode , ja sam ovako zamislio , pun bazen 13-14 c 5m3 vode. isparivac ohladi na 8c ,ukljucuje se pumpa protoka 3000l h. Jedan deo vode preko cevi ide u zemlu a visak koji zemlja ne primi u kanalizaciju . , znaci pumpa ukljucuje na 8 c a iskljucuje na 13c sta ti mislis o tome. Automatika i elektronika nisu problem problem mi je frigo tehnika.Pozdrav Dragan!P,S.saljem ti ovu sliku .

pozdrav
Meni ide 3600l/h sve preko izmenjivača i sa 14C na izlazu imam 10,5C kompressor mi je dosta manje snage ,ne znam baš da možeš da zustavjaš pumpu a drugo voda će da ti zaobiđe isparivač jer odpor je manji.
trebalobi da napraviš usmerivač da sva voda iz bunara pređe preko isparivača u bazen.

Pozdrav Scroll Isparivac mi se nalazi u bazenu sa vodom a voda iz pumpe[prve busetine 18m] mesa se sa vodom iz bazena i postepeno dize temperaturu vode kaja je pala na 8c. pa cu da vidim za koje vreme ce temperatura vode porasti na 13-14c pozdrav!Dragan P.S. Isparivac cilr vazdusni 1.3m2 50m bakarnih cevi fi 8mm

_{[Ovu poruku je menjao Dragan 1957 dana 01.12.2009. u 18:47 GMT+1]}

@Dragan 1957
Imenjace scroll ti je potpuno u pravu jer ti nisi uzeo u obzir ta ti je to stajaca voda dokne ukljucis pumpu
e posto ti je zazor izmedju lamela na isparivacu jako mali moze doci do naslaga leda sto ti
smanjuje efikasnost istog i adekvatnu razmenu toplote.
pozdrav..
genije..

Pozdrav Genije zato i trazim savet od iskusnijih ljudi , jer mi je frigomatika poznata samo teoriski podrav Dragan

@Dragan 1957
reci mi zasto ne isprobas prvo varijantu vazduh/voda dok ne udjes malo u fazon jer koliko vidim
vec posedujes sve za tu varijantu jest da je iskoristivost u odnosu na ostale kombinacije manja
al ces videti kako radi u praksi.
ja sam prepravio carrier klimu u vazduh/voda za ovu sezonu jer nisam zavrsio busilicu za bunar
al zato na leto idem na dx varijantu.
pozdrav..
genije..

Pozdrav genie ! Ja sam napravio busilicu ! Rampa sa dva motora sa reduktorima od konzolnih dizalica jedan za busenje 2kw trofazni brzina 100o/min idrugi za izvlacenje 25 o/min 3 kw. vrlo lako busim fi130 do 20m . iskopao izolovao i izbetonirao bazen zapremine 5m3 , zato i hocu da probam ovo . pozdrav Dragan! P.S. A kad bi samo ubacio cevnu zmiju iste duzine i precnika cevi?

Da sve treba probati .menije trebalo dosta vremena da svoju mašinu namestim,uvek je kretala sa lošim COP-om pa se poagano stabilizovao dok nisam svatio da pumpu za vodu treba da ostavim da radi daje od kompressora da bi ispario gas iz isparivača,........

Pozdrav Scroll! video si sliku. Dali treba da promenim susac, skupljac ulja ,ulje i dali da mu izbnacim ventil toplo hladno. Pozdrav Dragan.

Pozdrav
ako hoćeš da ga koristiš samo za grejanje onda obavezno izbaci 4-kraki ventil smanjuje COP, novi filter-sušač obavezno,nevidim odvajač uja meni više liči na odvajač tečne faze.

Pozdrav! Scroll .MOzes li da mi posaljes shemu vezivanja za tu varijantu, i sve sta treba da dodam ili oduzmem. Meni treba samo za grejanje ,ja obozavam leto i+40c.

sema

Pozdrav SCrol! Izvini malo sam dosadan. Da li mozes da mi pomognes konkretno sa mojim kompresorom i onim sto je na slici.Ja sm pocetnik u figo tehnici . Ne mogu da nadjem ni literaturu za prakticno izvodjenje sistema, pa ako znas gde da kupim . HVALA! Dragan

@Dragan 1957
imenjace imas PP
poz.

mali genije pozdrav! imas PP Dragan 1957

pazite ljudi pise se jako puno gluposti
sa 100wm2 se moze svakoj kuci odrzavati toplina.
ako je kuca imalo upakovana dovoljno je 60w po kvadratu.bez problema se moze dostici i 30wm2.
te cifre od 150 ili vise su odraz neznanja.
kod čvrstog goriva se predimenzionire sistem , zbog pada temperatura u prostoru, pa je potrebno puno vise energije da se dopuni toplinski gubitak.
www.teraterm-su.com da malo reklamiramo. na tom sajtu moze i neznanac da vidi ,ako pazljivo procita da ljudi nude stvari koje nije ni yon carija prije 100godina radio, oni se sa time hvale. ja vjerujem da bez problema mogu dobiti sve certifikate EU. ako pravite sami TP , moze da uspije, ali treba dobar frigotehnicar i termodinamicar. ako ne uspije sam pao sam se ubio. ako vec kupujete robu onda treba traziti profesionalca sa iskustvom i certifikatima.pločasti izmjenjivači su naj efikasniji. nesmije se nikada, a ni tada koristiti voda koja je opterecena sa prljavstinom, ili nekim drugim tvarima preko odredjene granice.jedan mm naslaga 7% gubitka, je osnovno pravilo termodinamike. ima dosta TP na balkanu koje su riknile zbog jednostavni gluposti nasih instalatera. takodje ima dosta koje funkcioniraju bez problema. na dosta profesionalnih stranica se isto spominju gluposti koje ne mogu nikako proci, gao hladjenje podom itd.
na dosta profesionalni stranica koje su na srpskom ili hrvatskom jeziku mozete pročitati sto vas interesuje, a i napraviti upit.


PITAJTE ISKUSNOGA, A NE UČENOGA.

POZDRAV SVIMA

Proglem je sam da sa klipnim kompressorima odmah u startu sa sa lošijim COP-om (slike sa sajta). pogledaj temperaturne krive različitih vrsta kompressora,neznanac nemože da vidi stvari,samo vidi kako je super reklama.
pozdrav

Pogledajte toplotne pumpe jedne iskusne firme u Subotici:


http://www.teraterm-su.com


pozdrav..

POZDRAV SVIMA!
Sretna vam nova godina
Dragan 1957

Pozdrav svima i sve najbolje u novoj godini!

NEVEROVATNO ALI USPEO SAM DA "PRELISTAM" TEMU!!!
Mene totalnog duduka u ovoj oblasti ne zanima toliko sama T.P. jer je to ceh koji mora da se plati(manje/vise).....Ono sto me najvise zanima, a o tome se najmanje pise ovde, a vidim da je najbitnije je - bunar!!
Kako da znam u kom smeru ide voda dole???(zbog lokacije ponora-druge busotine)
50e za 1 metar????////////....(pa menjam profesiju...koja sam ja budala bio, ucio skolu....izbusim danas 10 m i uzmem 500jurisica!)

Za Dragana 1957- moze telefon da se cujemo obzirom da smo komsije [email protected].

POZDRAV SVIMA,

Pitanje za Scroll-a da li imaš kompletnu šemu urađene tvoje toplotne pumpe sa pratećim delovima mislim na ceo projekat i da li bi to podelio sa nama
Moj e-majl [email protected]
Pozdrav!

Pitanje za Scroll-a a i za Malog genija: da li imaš(imate) kompletnu šemu urađene toplotne pumpe sa pratećim delovima mislim na ceo projekat i da li bi to znanje podelio (ne mislim obavezno besplatno, jer sam zaista realno zainteresovan za TP). Da ne bih dalje davio, imam bunar u dvorištu pa bih hteo u tom smislu nešto da iskombinujem.
Moja elektronska adresa je: [email protected]
Pozdrav!

pozdrav
nemam kompletnu šemu od T.P. samo električne šeme. imam neke šeme možda može pomoći

za Scroll-a,

hvala, i to je od velike pomoći zaista,
veliki pozdrav!

ima još,

Citam, citam, citam, i nikad kraja, a temu sam tek sada video..

Uh, odakle da pocnem. Trazim savet, sugestiju, preporuku, sve sto moze da se obuhvati temom:

Imam kucu od oko 160kvm, centralno grejanje (gradsko) koje sada vec skupo izadje a ne greju nikako, imam kotao na struju, pumpu, eksplozivni sud ili kako se to vec zove, ovaj drugi sistem nije trenutno u upotrebi. Takodje, imam u dvoristu iskopan bunar pre 90 godina, nikada nije presusio, cistio sam ga pre neku godinu, voda je pijaca, provereno, dubina je 9.5m bunara (na 3m od povrsine je voda), bunar ozidan kamenom.

Postoji li sansa da ja preradim sistem grejanja na TP i kako? Svuda videh 2 bunara, ali u stvari nisu to ni bunari nego "duboke rupe", ako sam dobro shvatio.
Kolika je potrosnja vode iz bunara? Moze li se iskoristiti sta od ovoga?

Naravno, preduslov je da uradim izolaciju kuce koja nije najsjajnija, ali mi se cini da postoje preduslovi da se ugradi TP i sa njom ostvari poprilicna usteda...

Molim za pomoc, shvatite da se radi o potpunom laiku.

Hvala.

za Zmajurina:

vidi i ja imam sličnu situaciju kao ti (osim gradskog grejanja), to jest imam bunar koji je star stotinjak godina. Jedan prijatelj mi j e računao i meni bi trebalo negde oko 0.8 litara u sekundi za kuću 180m2. Ja nisam siguran da moj bunar može dati toliku količinu vode brzo koliko meni treba. Isto je na 3 metra dubine voda u bunaru. Zbog svega toga ja sam mislio da se preorjentišem na jednu drugu TP a to mislim na klima uređaj inverter, gde će izmenjivač unutrašnje jedinice grejati rezervoar sa vodom sistema radijatora. Mislim da ovo nije prevelika investicija a koja može da funkioniše do -5 stepeni uz ne prevelike račune za struju. Možda grešim ali sumnjam. Ovo je samo jedna dobronamerna ideja.
pozdrav,

Invertorske klime rade do puno nizih temperatura. Nije u pitanju toliko spoljna temperatura koliko je u pitanju problem sa visokom vlagom vazduha u podrucju u kojem ste.
Principijelno gledati zamrzivace gde je -18 redovna operativna temperatura "spoljne jedinice" (komparacija). Racunajuci koliki je broj dana u godini gde su temperature toliko niske u rezimu rada niskog COPa, sveobuhvatno gledajuci na ekonomski rezultat, dadovoljavajuci.

Problem sa invertorima vazduh/vazduh i zaledjivanjem je resen, u Scadinaviji se svaki invertor isporucuje sa termo-kabelom reda snage oko 75W koji je aktivan uvek izmedju +3 do +8 stepeni. Poenta je da se "karter" kompresora drzi zagrejanim, finksionise cak i na klimama ne-invertorskog tipa, i da se pleh ispod spoljne jedinice drzi uvek odmrznutim da bi voda koja se stvara prilikom odledjivanja spolje jedinice mogla da se evakuira.
Jer u slucaju da se zaledi u dnu kucista, santa leda i ne efikasan sistem su cinjenica.

Elem, vrlo lako se bez nanovnog izumljavanja tople vode sistem vazduh vazduh dovede do optimalnih radnih uslova.

Ali, kao sto rekoh, visoka vlaga ce ipak uticati na ceste pauze u prilivu toplote, zadnje resenje je koriscenje 2 nezavisne jedinice koje rade po principu asinhronizovanog rezima rada. Na taj nacin je uvek prisutan priliv energije u prostoriju od jednog uredjaja.

termo-kabel sa termostatom u kabelu

Pozz

pozdrav svima. pitanje za one koji znaju. da li kondezator(pločasti izmenjivač) treba da bude iste površine i snage kao i isparivač(pločasti izmenjivač) imam klimu vox 24000btu hteo bi od nje da napravim tp voda voda

Cao

Uzmi zdravo za gotovo da treba da budu isti. TP je transporter energije gde sto sto se uzme spolja treba da se preda unutra. Ovo sa COP je odnos koliko energije se gura u elektromotor da bi se izvesna energija prepumpala spolja na unutra ili unazad.

Pozdrav
ovde može se videti i proučiti potrebne veličine za bhe za različite gasove . http://www.corrosionfluid.com/...nsfer_alfa_laval_ac_brazed.pdf

Hvala.Veoma korisno.Pitanje ekonomizer potreban ili ne, ako je potreban prema čemu izračunati njegovu snagu

I ja imam jos pitanja:

Prvo pitanje:

Ukoliko se iskopa "bunar" iz kog se crpi voda i nakon oduzimanja njene toplote vraca u zemlju u drugi bunar, da li se u prvom bunaru kao posledica ispumpavanja stvara na dnu nova "rupa"? Da budem precizniji, usled turbulencije koja se javlja prilikom "uzimanja" vode iz zemlje, da li dolazi do postepenog odronjavanja tla, stvaranja "rupe" na dnu bunara sto moze da ugrozi stabilnost povrsinskih gradjevina? Ne vidim razlog da se ovakvo nesto ne stvori, a pitanje je kako se i da li se uopste ovakva pojava sprecava? Ili mozda nisam u pravu za stvaranje "rupe".

Drugo:

Ukoliko iz bilo kog razloga dodje do nestanka elektricne energije, u bilo kom periodu, da li to apsolutno podrazumeva da celokupan objekat ostaje bez grejanja te je neophodno predvideti dodatni agregat odnosno generator na alternativno gorivo?

Toliko za sada. Hvala.

uglavnom ekonomizer nije potreban jer T.P. rade uglvnom sa minimalnom razlikom pritiska između potisne i usisne strane. Ja ga nemam pa se nisam se bavio sa ekonomizerom.
pozdrav

Hvala.Što se tiče klime 24000btu da li je dovoljno unutrašnju jedinicu zameniti kondezatorom(pločasti izmenjivač), a hladnjak spoljne jedinice zameniti isparivačem(pločasti izmenjivač)da bi napravio tp treba da bude samo za grejanje. I još jedno pitanje za scroll-a od čega zavisi temperatura kondezacije meni treba da bude max 45 stepeni imam podno grejanje

<sub>[Ovu poruku je menjao RN77 dana 12.02.2010. u 22:35 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao RN77 dana 12.02.2010. u 22:44 GMT+1]</sub>

Za T.P. uglavnom se buši bunar negde oko 40m sa promerom cevi od 125cm,kopani bunar teško da može da zadovolji potrebnu količinu vode,ja imam kopani bunar ali deo vode vraćam nazad da nebi izvukao svu vodu, sem toga prolazi kroz septičku jamu pa toko temperatura vode je između 13-16C stepeni.
Za kopani bunar koriste za produbjivanje sistem sa pumpom ,sa vodom vade i mulj i dozđuju bunar.

kad nema struje ima raznih opcija grejanja

pozdrav

<sub>[Ovu poruku je menjao scroll dana 12.02.2010. u 17:42 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao scroll dana 12.02.2010. u 17:42 GMT+1]</sub>

Evo jos više razrađena tabela za izmenjivače od drugog proivođača.http://www.bd-heatech.com/quic...r_condencer_and_evaporator.htm
pozrav

Hvala Scroll lepi primeri.Može li pomoć oko prethodnog pitanja.Zima hladna a ogreva ponestaje

Za RN77
Neznam koliko ti je poznat rad klime ali ako od klime hoćeš da napraviš dobru T.P. voda-voda onda od klime tije samo kompressor potreban.
Prethodnoj tabeli se vide temerature vode i kondenzacije i odnos .

posto ti je frka zasto ne iskoristis kompletnu spoljnu jedinicu a unutrasnju zamenis sa izmenjivacem
imaces manji cop al ce da ti zavrsi posao za podno grejanje a usput meris i belezis i znaces na cemu si
pa kad grane sunce napravis jednu tp kako valja.

Jel si mozda pogresio u meri, da nije u pitanju 125mm (iz prethodnih izlaganja to zakljucujem)?

Koliko otprilike treba da bude razdaljina izmedju bunara za dovod i odvod vode?

Kako se tehnicki postize da bunar za odvod vode (koji je takodje pun vode, ili gresim) ne "poplavi" odnosno da ne pocne da preliva na povrsinu? Naime, kod nas je ceo grad kompletan na vodi, u mojoj okolini su gradjene zgrade pre 25 godina i tada je zakopano oko 10-ak bunara iz privatnih dvorista, a zgrade i dan danas imaju problem sa vodom u podrumima. Verovatno cu relativno lako da dodjem do vode, samo me brine gde cu je odvesti?

Ako ima neko odgovore na ova i prethodna pitanja, bio bih zahvalan da ih podeli sa nama.

Pozdrav.

Da tačno 125mm ,razdajina bunara treba da bude minimalno 10m,da problem odvoda postoji i može se rešiti da se buše dva ili vise bunara za odvod. ja sam kopao rupu od promera 3m i dubine 4m i posle bušio jos do12m sa 125mm, tako imam kao neki rezervoar za vodu.
pozdrav

Za scroll-a
Nisam baš upućen,znam otprilike kako radi klima,ali zar u klimi nema skupljač ulja,sušač gasa,termoekspanzioni ventil pa da i to može da se iskoristi sem kompresora

NAaravno ako ih ima,a klime uglavnom imaju četvorokraki ventil, kapilare za expanziju,upravjanje na osnovi jačine struje kompressora,kakvu-čiju klimu oćes da preradiš?
pozdrav

Za Scroll-a
Klima je VOX ASW H24A4/ET (24000btu) četvorokraki ventil mislim da mi ne treba.TP treba da bude samo za grejanje
Pozdrav

Opet ja sa svojim pitanjima:

Da li bi mozda bilo pametnije da pravim zatvoreni sistem u zemlji, odnosno da ne busim dva bunara, jedan za izvlacenje a drugi za odlaganje vode, nego da postavim sistem sa rupama kroz koji ce voda da cirkulise? Cini mi se da su u pitanju "sonde" ili tako nesto, ima valjda i neka slika u ovoj temi od ranije. Kakva su iskustva, kolika bi morala biti dubina, koliko povecava investiciju, da li je dovoljna jedna rupa sa sondom ili vise njih, koja dubina, kakvu pumpu predvideti za postojecih 200kvm, sa potencijalnim prosirenjem za jos 100?

Otprilike da mi treba profesionalac koji se bavi ovim poslom da snimi situaciju i izvrsi procenu, ili nisam u pravu? Ali pre svega, potrebne su mi informacije da bih mogao da uopste procenjujem ima li smisla uvoditi ovu vrstu grejanja ili ne. Molim za pomoc.

Unapred hvala svima na razumevanju.

Pored kuce imam pecinu u koju nisam ulazio jer je ulaz vertikalan i dubok ,ali se sigurno radi o vecoj pecini. Experimentisao sam pa sam postavio cijev fi150mm ,zabetonirao oko cijevi.Zatim sam postavio jak ventilator da bi izvlacio zrak iz pecine.
Unutra sam ubacio termometar i temperatura u pecini iznosila je od pocetka zime do pola februara 13-15 stepeni. Vjerovatno se radi o pecini koja je ogromna i posto je sav teren oko mene kao u Afganistanu - porozno kamenito tlo
interesuje me kako da iskoristim taj zrak za grijanje toplotnom pumpom i sta bi dobio s tim . Vjerovatno pecina ima drugi ulaz jer kad se zrak prekine izvlaciti ventilatorom , zrak opet struji prirodno.
Jeli to blagodat ili bas i nije nesto?

Hvala!

Pozdrav svima i pitanje za malog genija.
Što se tiče tvog predloga da napravim tp voda-vazduh odnosno da unutrašnju jedinicu zamenim pločastim izmenjivačem .
Da li je dovoljno to bukvalno da uradim ili treba uraditi još neke dodatne izmene osim naravno upravljanja.

Pozdrav
RN77 nisam siguran ali meni se čini da ta klima nema expanzioni ventil samo kapilare ,ne mogu da nađem podatke od te klime.
Čiji kompressor je njemu?

Pozdrav scroll
Trebalo bi da je toshiba kompresor ali nisam siguran još je nisam otvorio

@RN77
ako je klasicna klima sa kapilarom i jednosmernim ventilom u spoljnoj jedinici
onda bukvalno mozes zameniti unutrasnju jedinicu izmenjivacem.
i postojecu elektroniku uz malu modifikaciju mozes koristiti za kontrolu

Scroll,
da li imas kalkulaciju, ako nije tajna naravno, koliko te je kostala samogradnja TP? Sama TP, bez spoljnih radova(bunara) i sistema CG.
Ne ide mi u glavu zasto su komercijne klime toliko skupe...
Poz

1. Zato sto su prvobitno pravljene u zemljama gde je standard i radni sat na nivou , "sanjam" , za Balkan.

2. Kod nas su skupe jer kod nas vazi pravilo o konju, zabi i potkivanju.

3. Cene su kod nas , "navodno" uskladjene za nase trziste, bas kao i cena benzina.

Pozz

Pozdrav cene ovako nekako: kopressor 530E ~10kw izmenjivači(malo ispod cene) 7kw 500E i ostalo oko 500E

Dobro, ima li ko savet za mene ili ne?

Ili me svi ignorisu?

Pozdrav.

Hvala mali genije

Kad je rasturim videću tačno šta se nalazi unutra.

Pozdrav.

Pozdrav svima opet ja.

Pitanje br. 1

Delovi za tp kao što su odvajač ulja,termoekspanzioni ventil,sušač,kompresor predviđeni da rade sa r22 gasom,da li mogu isti da rade na neki drugi gas na pr.r407 ili r410A.

Pitanje br. 2

Da li treba filter/sušač i na gasnoj i na tečnoj strani i nepovratni ventil na potisu.

Konkretno da li su navedeni delovi dovoljni da se napravi tp.

Kompresor HITACHI SHW33TC4-U(oko 2.2KW)
Odvajač ulja ALCO OSH-405
Filter/sušač ALCO ADK-28S4
Termoekspanzioni ventil ALCO TX6-N*2
Pločasti izmenjivači KAORI K095 26BW,28mm-11/8,14.07KW
Nepovratni ventil

UNAPRED VELIKO HVALA

_{[Ovu poruku je menjao RN77 dana 24.02.2010. u 22:42 GMT+1]}

RN77 taj kompressor ide u 18-ticu klimu i greje oko 6kw
pozdrav

Pozdrav scroll
A šta misliš o ovom kompresoru HITACHI SHV 33YC6-U (klima 24000btu) i ostalim delovima gore navedeni
Ili možda upariti paralelno 2 kom manja kompresora od oko 1.5kw
<sub>[Ovu poruku je menjao RN77 dana 25.02.2010. u 17:19 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao RN77 dana 25.02.2010. u 17:52 GMT+1]</sub>

Pozdrav
RN77 ako hoćeš da menjaš gas za kopressor sa r22 na 407c treba da promeniš uje u kopressoru na sintetičko na 410a ne bi bilo pametno zbog većih pritisaka

scroll,

jel bi znao da isprojektujes komresor na gas?

pozdrav
realan[quote]
nerazumem pitanje

Pozdrav svima
Pitanje za scrolla
Za čega služi elektro magnetni ventil koji se postavlja pre termoekspanzionog ventila.To sam video na nekim šemama za tp.

Pozdrav
elektromagnetni ventil ispred expenzionog ventila služi da zaustavi protok gasa (kad stane kompressor da se ne napuni isparivač tečnostju,ili dostigne se zadata temperatura pa termostat zatvori e.m.ventil a presostat sa usisne strane zaustavja kompressor...)

Hvala Scroll
Još jedno pitanje.
Kompresor oko 2kw ili oko 6kw toplotne energije, na potisu je 9,6mm a filter-sušač 10kw(ulaz-izlaz je 6.35mm)
-------------------------------------------------------------------------------16kw(ulaz-izlaz je 9.6mm)
Koji filter uzeti.
Da li za tp neophodan indikator tečnosti i koja je njegova funkcija.
Sve je za R22 gas.

Pozdrav.

Pozdrav
Na indikator tečnosti mož se videti otprilike procenat tečne i gasne faze i dali gas sadrži nećistoće vlagu,ni taj veći sušač mu neće škoditi.

Pozdrav.
Veliko hvala scroll .
Da li može još jedno razjašnjenje.
Na kojoj temperaturi gas R22 počinje da isparava ,a na kojoj prelazi u tečno stanje.
I kako odrediti potrebnu količinu R22 u novom sistemu(da li se računa prema ukupnoj zapremini sistema).
Na primer sistem 5l = gasa ? kg.


_{[Ovu poruku je menjao RN77 dana 11.03.2010. u 20:44 GMT+1]}

Pozdrav

punjenje sistema radim prema temperaturi isparenja i stepena pregreanja.(NARAVNO SA DOBRO IZRAČUNATIM DELOVIMA KOMP. ,ISP.,KOND. .......)

<sub>[Ovu poruku je menjao scroll dana 12.03.2010. u 17:57 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao scroll dana 12.03.2010. u 17:57 GMT+1]</sub>

Hvala scroll.
Neznam da li je do mog kompjutera ili nešto drugo ali ne mogu da otvorim taj fajl.
Imaš pp.
Pozdrav.

Pozdrav svima,

Imam jedno pitanje za sve Vas koji mogu da mi pomognu.

Treba da mi se izdračuna kolika će biti temperatura u prostorijama posle rekonstrukcije. (jer bi da uvedem T.P.)
Naime, dosada sam grejao kvadraturu od 119.5 m2 sa 120 rebara radiatora i 60 stepeni vode u njima i postizao temperaturu vazduha 23 stepena,
posle rekonstrukcije radiatora i prostorija grejacu 92 m2 sa 150 rebara radiatora i 45 stepeni vode i u tom slucaju koliku ću temperaturu vazduha imati?

Evo da uprostim,

PRE:
Prostorija 119.5 m2 radiatora 120 rebara temperatura vode u radiatorima 60 stepeni = 23 stepeni vazduha (119.5/120/60=23)
SADA:
Prostorija 92 m2 radiatora 150 rebara temperatura radiatora 45 stepeni = ??? stepeni vazduha (92/150/45=?)

Molim Vas ko je stučan, neka mi pomogne.


Unapred hvala.