Doprinose svejedno placas, bio u radnom odnosu ili ne. Zbog toga ti se ne isplati da osnivas doo iz radnog odnosa, jer tako placas dvaput ono sto mozes koristiti samo jednom. Obicno se u takvim slucajevima pribegava resenju da firmu osnuje neka druga nezaposlena osoba (supruga, otac, majka, brat, sestra...). Jedino ako nemas nikog poverljivog i dovoljno dragog da ga castis socijalnim i penzionim osiguranjem, onda prijavi na sebe pa nek ide zivot!

Nije bas skroz tacno ovo sto kazes. Evo od jutros sam razgovarao sa dvoje razlicitih knjigovodja.

Znaci moguce je biti ospobodjen socijalnog/zdravstvenog... na osnovu toga sto je placeno preko LD u firmi A. Medjutim PIO ne moze Bog da me spase.

Ovo konkretno opet znaci da uz taj PIO od 22% i 11% poreza na kraju godine ako bih hteo da podignem i potrosim pare posle obracuna = 33%. Na drugu stranu autorski ugovor koji za zaposlene nosi 34% zvuci kao bajka. Em mozes odmah da trosis (a u firmi tek posle obracuna na kraju godine) em nema sta da prikupljas racune, juris taksiste i slicno.

Definitivno cu prolongirati registrovanje firme na neodredjeno.

Mozes i od PIO.

Problem je sto idioti ne umeju da tumace zakon pa moras da se zezas sa njima. Ja sam ih terao do vrhovnog suda i dobio presudu koja dokazuje da NE moras dva puta da placas PIO :)

posto i ja imam problem sa PIO dugom daj broj resenja Vrhovnog suda na koji bih mogao da se pozovem kada im napisem zahtev za otpis duga.......

Bravo majstore! Svaka cast!

Glavni razlog zasto imam uopste stres od cele price je sto se ovde zakoni proizvoljno tumace, a ne primenjuju.

ajd posalji podatke o Zakonu na koji si se pozivao i clanove tog zakona. Ako postoji sansa, posalji i skeniranu presudu Vrhovnog suda.. ako je problem, samo prekrizi poverljive delove presude.

I mene ovo VEOMA zanima! Ako iko zna kako je ovo izvodljivo, plz share :)

Ne znam koliko je to moguce posto u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje nedvosmisleno pise da se PIO placa posebno za svaki posao.

Član 12
Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i
dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima,
do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom.

Doprinosi za firmu koja je otvorena uz stalni radni odnos, se ne plaćaju.

Ja sam pre skoro sest godina osnovao agenciju iz radnog odnosa. Doprinose za PIO nisam placao, a sada je stiglo na naplatu Ko ima iskustva sa ovim problemom ?

_{[Ovu poruku je menjao VladaSimic dana 07.11.2009. u 23:05 GMT+1]}

@pipsi

da li imas neki propis koji to potkrepljuje?

PS da li to sve vazi i za pravna lica i za preduzetnike?

Očigledno je neko pozitivnu presudu za koju ima dosta zainteresovanih zaboravio u mašti ili u snu. Moje iskustvo kaže sledeće:
-ako ste u radnom odnosu i imate otvorenu RADNJU, u radnji plaćate samo doprinose za PIO (tražite rešenje od poreske uprave jer račun nije isti kao da imate samo radnju). Kasnije će ovo da vam uveća penziju (ovo je laž, ali tako kažu).
-ako ste u radnom odnosu i osnivač ste pravnog lica, u pravnom licu plaćate samo ako ste radno angažovani ili ako ste navedeni kao odgovorno lice u pravnom licu. Opet vam donose rešenje. Ovo se tumači time da je odgovorno lice svakako angažovano (valjda i kad potpisuje prazne obrasce i rešenja iz poreske).
Ono što je meni palo je da osnivaču i odgovornom licu kome se doprinosi uplaćuju u drugoj firmi gde radi, za angažovanje u 2009 god obračunam i isplatim naknadu od 174din. Odgovorno lice je mesečno trošilo 10min. na angažovanje u svojoj firmi. 12mesecix10min=120min=2h*87,00din=174,00din . Sve pošteno i po zakonu!
Ako ja njih preduhitrim mislim da neće imati osnova da mi donesu rešenje. Ili negde grešim?

Ne verujem da ćeš proći sa tako malim iznosom. Postoji minimalni iznos doprinosa koji se mora platiti bez obzira da li ti radio ili ne. Mesečni minimum za pio je oko 3500 pa puta 12 izađe na oko 42000 godišnje.

E sad, to je minimum ispod koga se ne ide a to ne znači da ne može i više. Koliko ja znam, osnivač koji nije zaposlen u svom preduzeću plaća doprinose na celu dobit preduzeća. Dakle izračunaj dobit pa 22% od toga.

ovo pitanje je ekvivalentno i onom sta se desava ako neko ima vise firmi na sebi ? Da li za svaku placa doprinose ? Jer znam primere da su ljudi osnovali 10 firmi i gasili ih kao novogodisnje prskalice.

To je i mene svojevremeno zanimalo ali nisam uspeo da nađem nigde. Po logici stvari bi trebalo da važi za sve firme, procentualno udelu koji ima taj vlasnik. E sad, to što je taj "imao 10 firmi" ne znači da je on lično bio osnivač. Ti možeš da osnuješ prvi firmu a onda svaku sledeću da osniva ta firma. U tom slučaju si ti osnivač
samo u jednoj a ta tvoja firma je osnivač ostalih 9. To ti se narodno zove koncern, holding ili grupa. Ta glavna firma je matična a ostale su zavisne firme.

Nisi razumeo ideju. Ja sam u radnom odnosu u firmi X i tu mi se uplaćuju doprinosi na pun fond radnih sati. U firmi Y gde sam osnivač i odgovorno lice, radno sam angažovan 10min mesečno. Na to ću da obračunam i platim! Kao što rade lekari ili nastavnici radno angažovani i nekoliko škola.
A šta bi sa onom presudom?

Ne mogu da komentarišem presude jer nisam upoznat sa time a i, iskreno, ne zanima me. U zakonu jasno piše da se PIO plaća po svakom osnovu. Dakle ako si zaposlen kod nekog poslodavca i primaš platu onda se PIO računa na to. Ako pored toga osnuješ preduzeće ili postaneš preduzetnik, i na to plaćaš PIO. Dakle, PIO plaćaš i na platu i kao osnivač/preduzetnik. Minimalni iznos u oba slučaja je 42000 godišnje. Dakle, PIO fond će na tebi da profitira najmanje 84000 godišnje.

I u vezi tog fonda sati koje spominješ, PIO se plaća na osnovu zarade koju ostvariš ali postoji minimalni iznos ispod koga ne može da ide, to je oko 3500 mesečno. Dakle, bez obzira da li radio jedan sat ili 200 sati mesečno, bez obzira da li dobijao platu ili ne, minimalni iznos plaćanja PIA je 3500 mesečno.

Očigledno se mi nismo razumeli. Na koju osnovicu se obračunavaju doprinosi nastavniku koji je zaposlen u tri škole? Svaka škola je posebno pravno lice. Jako čest i dokumentovan slučaj. Zbir osnovica nesme da bude manji od minimalne.
Drugi problem je šta je doo? Društvo kapitala ili lica? Društvo kapitala. Isto kao i AD. Da li onda svim članovima AD-a treba obračunati kompletne doprinose? Pa onda osnivači udruženja, itd, itd...
Mislim da je poreska uprava u pravu kada su u pitanju preduzetnici, članovi i osnivači KD i OD, a za ostalo je APP (ako prodje prodje). Problem je što često prolazi. Pitanje za presudu je namenjeno onom ko je dobio slučaj na vrhovnom sudu.

Osnovica za obračun doprinosa je zarada. Ako ima tri posla onda na svakom od ta tri plaća doprinose za PIO. E sad, što se tiče minimuma, da li se on gleda za svaki pojedinačni posao ili zbirno, to ne bi mogao da tvrdim 100%, mrzi me sad da tražim ali pre verujem da je taj minimum za svaki pojedinačni posao nego zbirno.



Kao što rekoh, ne znam kako to ide ako neko ima udeo u više DOO i AD firmi (društva kapitala). Moguće da se doprinosi plaćaju procentualno udelu. Na primer, ako imaš negde 10% udela onda te toliko dobiti očekuje od dobiti firme pa na to valjda treba da se plati doprinos za PIO.

Kakve veze ima udeo u AD (akcionarski udeo) - doprinose valjda placas samo ako si na platnom spisku ili ako si "odgovorno lice" sto podrazumeva da si placen?

Ako samo imas vlasnicki udeo u firmi, a nisi zapsolen tamo niti si odgovorno lice - nemas nista sa doprinosima, jer ne primas platu. To nema veze sa porezom na kapitalnu dobit, ukoliko firma isplacuje dividende akcionarima.

Koliko razumem problematiku u Srbiji, bilo koja firma mora imati bar jedno odgovorno lice gde zakon zahteva (bar) minimalne doprinose - sto znaci da minimalni doprinosi moraju biti placeni >bar jednom< po firmi. Sto znaci da ako imas AD/DOO, koji otvori 10 drugih DOO-ova gde je vlasnik kapitala prva firma, opet moras placati 11 minimalnih doprinosa, jer svaka firma mora imati bar jedno odgovorno lice, za koje drzava smatra da mora imati bar minimalne doprinose.

Znaci ne moze da se izabere direktor koji ce primati "1 dinar" platu - i srazmerne doprinose :-)

Ma ne raspravljam se ja sa vama. Samo pokušavam da uhvatim logiku kojom se rukovodi naš poreski sistem. Doneli su uredbu kojom povezuju staž svima iz državnih firmi koji nisu ni dinar plaćali zadnjih 5 god! A nama koji plaćamo po jednom osnovu, hoće da uzmu još.
Ja smatram da u ovoj državi nema leba za poštene, i zatvorio sam i doo i radnju. Sada mogu da mi uzmu .... Sistem obračuna doprinosa osnivača se graniči sa otimačinom!
Kakva je situacija sa doo koje je u blokadi? Ostaviš par godina da miruje, ne plaćaš ništa, nemaš promet, a dugovi za doprinose se samo dodaju. Država ti ne dozvoljava da likvidiraš firmu kojoj je račun u blokadi! Rešenja za komunalnu taksu donose retroaktivno. Rešenja za doprinose takodje.

ZAKON
O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE

Član 23
Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva je oporeziva dobit na koju
se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dobit preduzeća.
Do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, osnivači odnosno članovi
privrednog društva plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju čini osnovica za
mesečnu akontaciju poreza na dobit.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog
društva koji su zasnovali radni odnos sa privrednim društvom

Ako nema dobiti na osnovu cega se obracunavaju doprinosi, bar ja ovo ne razumem.

Zaposlen sam i placeni su doprinosi za PIO, istovremeno sam osnivac i odgovorno lice, preduzece, nema prometa niti sredstava na racunu vec 6 godina sto potkrepljujem zavrsnim racunima, do 2007 nije bilo obaveza, dok me terete za 2008 i 2009 iako sami tvrde da zakon nije menjan.

Mislim verovatno cu morati da platim, cak sam se i zalio i zalba je poslata drugostepenom organu na razmatranje prosle godine u novembru, resenje jos nisam dobio, ali sam danas dobio opomenu da platim obaveze. Uostalom zar preduzece nije odgovorno za nastale obaveze nakon osnivanja.

Z A K O N O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
Odeljak 4.
Odgovornost osnivača i drugih lica
Odgovornost za obaveze pre registracije društva
Član 12.
(1) Osnivači društva i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog društva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa trećim licima koja imaju potraživanja po tom osnovu nije drukčije određeno.
(2) Za obaveze iz stava 1. ovog člana privredno društvo odgovara solidarno sa osnivačima ili drugim licima iz stava 1. ovog člana ako posle registracije preuzme te obaveze, u skladu sa ovim zakonom.


I sta je sa tom presudom?

Bem ti državu ...

Ja sam pre par godina hteo da "napustim" svoju radnju, jer sam planirao da upadnem na dobro plaćeno radno mesto .... kada sam pitao knjigovodju kako bi to išlo, rekla mi je da mogu to da izvedem, to bi mi bila dopunska delatnost ...

E, sad, ide ključni deo, pošto bi ja u svojoj radnji imao radnika, plaćam za njega sve dažbine, kao što sam i za sebe, a sebi plaćam samo porez na dobit od 10 posto na kraju godin e....

A, koliko sam skontao, ovde uglavnom pitate gde bi ste vi bili jedini i radnik i osnivač ....

Jedno pitanje u vezi teme,
ako sam u jednoj firmi u radnom odnosu i hteo bih pokrenuti svoju privatnu firmu(DOO ili agenciju) da li je mogu registrovati na sebe pošto sam već prijavljen u drugoj firmi i tamo mi ide staž,socijalno...

Agenciju sigurno mozes registrovati na sebe, a za DOO ne znam.

mozes
koliko se secam zakona, jedno fizicko lice moze da otvori jednu radnju (da bude preduzetnik) i nebrojen broj preduzeca (doo,ad...)

isto tako mozes biti ortak u jednom privrednom subjektu iako si vec zaposlen/posedujes drugo preduzece

Može,
raspitao sam se kod knjigovođe, još ima dosta olakšica jer si zaposlen. Čak do sada nisu ni tražili potvrdu da li si stvarno u radnom odnosu.

Koliko sam čuo ako si zaposlen i nekoj firmi i prijavljen onda kao preduzetnik ne moraš da plaćaš PIO.
Navodno bi mogao da prođeš sa 6000 dinara troškova mesešno... ??? Što jeste olakšica.

Moram ovo još malo da proučim. Nazvaću APR da ih pitam... ako hoće nešto da mi kažu.

Nemoj da gubiš vreme na APR. Oni sa PIO nemaju nikakve veze, čak se i naknadne promene u osiguranju njima ne prijavljuju. To rešavaj sa poreskom. A da će baš da ti poveruju na reč da si zaposlen, čisto sumnjam. Plaćaćeš penziono, ali ne i zdravstveno i doprinos za nezaposlenost.

ja sam otvorila radionicu iz radnog odnosa,bas sam danas bila u poreskoj upravi,gde su mi reki da moram da donesem iz firme potvrdu da sam zaposlena.
e sad se pitam da li ja ujedno mogu da budem i zaposlena u firmi u kojoj vec radi,i da osnujem radionicu (koju sam vec osnovala),ali da u toj svojoj radnji jedino ja budem radnik ili moram jos nekog da zaposlim.

na sajtu poreske uprave (http://www.poreskauprava.gov.rs/) postoji rubrika CESTO POSTAVLJENA PITANJA> Jedno od njih je i :Ako sam u radnom odnosu, a otvorim radnju, da li plaćam doprinose?.... Odgovor je: Kada lice u radnom odnosu otpočne da obavlja samostalnu delatnost, pored doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje plaća na zaradu iz radnom odnosu), po osnovu obavljanja samostalne delatnosti plaća samo doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje.

Jedan link odavde vodi na: Detaljni odgovor ->

Članovima od 7. do 10. Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje («Sl.glasnik RS», br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 - u daljem tekstu Zakon) propisano je, da preduzetnici koji samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost – preduzetnici, osiguranici su i obveznici plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svih tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa. (član 12. Zakona)

Članom 22. stav 1. Zakona propisano je da je osnovica doprinosa za preduzetnike oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana. Stavom 2. istog člana Zakona propisano je, da do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, preduzetnici plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju čini osnovica za mesečnu akontaciju poreza na dohodak građana.


Članom 38. Zakona propisano je, da najnižu mesečnu osnovicu doprinosa za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. ovog zakona čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Najvišu godišnju osnovicu doprinosa u smislu člana 43. stav 1. Zakona čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade u Republici isplaćene u godini za koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi.

Stopa doprinosa za za PIO je 22%. (član 44. stav 1.tačka 1. Zakona)

Obavezu doprinosa za preduzetnike utvrđuje rešenjem Poreska uprava i to za plaćanje akontacije i za konačnu obavezu na kraju godine. (član 58. Zakona)

Obveznik doprinosa koji je sam platio doprinose, odnosno kome je u njegovo ime i u njegovu korist plaćen doprinos iz osnovice koja prelazi iznos najviše godišnje osnovice za kalendarsku godinu ima pravo na povraćaj tako više plaćenog iznosa doprinosa.Pravo na povraćaj ovako više plaćenog iznosa doprinosa utvrđuje se rešenjem Poreske uprave, na zahtev obveznika doprinosa koji se podnosi na propisanom obrascu. (član 66. Zakona)

Član 67. stav 2. Zakona propisano je, da procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa iz stava 1. ovog člana čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade u Republici isplaćene u godini za koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi.

Primenjuju se odredbe čl. 7. - 10, člana 12, 22, 38, 43, 44, 58, 66. i 67. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje («Sl.glasnik RS», br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11)

Poštovani, iz ovoga što ste napisali vidim da dosta znate o osnivanju firme iz radnog odnosa pa sam htela da pitam dali možda znate kakva je procedura pri zapošljavanju u državnij firmi ako ste pre dve godine osnovali svoju i kao preduzetnik i zaposleni u vlastitoj firmi u kojoj već plaćate sve samodoprinose i dali postoji problem pri zapošljavanju Unapred hvala na odgovoru.

Dobar dan. Bio sam osnivac radnje iz radnog odnosa. Pre 5 godina penzionisam sam u firmi u kojoj sam radio , a STR sam nastavio da vodim kao penzioner. Po resenju poreske uprave i dalje sam bio obveznik placanja doprinosa za PIO. U poslednje dve godine poslovanja (2009 - 2010) nisam bio u mogucnosti , zbog losijeg poslovanja da placam redovno akontacije doprinosa , pa se dug nakupio a sa njim i kamata. STR sam odjavio 31.3.2011 godine. Pocetkom 2012e dobio sam opomenu da izmirim dug i kamatu na kojoj je osnovni dug bio 100 000 dinara veci nego po mojim knjigama. Otisao sam da proverim i ispostavilo se da su mi pogresno obracunali dug za citavih 100 000 dinara i to su ispravili. Poslali su mi novu opomenu sa ispravljenim dugom , ali je kamata ostala ista. Na moju intervenciju dobio sam odgovor od poreskog inspektora da se kamata obracunava na odredjene , a neplacene akontacije , a ne na konacno zaduzenje po konacnom resenju za tekuci period. Interesuje me da li je to tacno , odnosno , da li se kamata na dospele , a neplacene obaveze na doprinose za PIO obracunava i placa na akontaciono zaduzenje ili ostvarene rezultate , tj. po konacnom resenju za tekuci period. Konkretno , posto sam u 2011oj godini znacajno podbacio u ostvarenom prometu glavnica duga mi je smanjena po konacnom resenju , ali kamata je obracunata po akontacijama koje sam trebao placati , a nisam mogao. Molim vas neka mi neko odgovori da li je to po zakonu i , ako je moguce po kom clanu i kog zakona.
Takodje me interesuje da li postoji nekakva mogucnost da se kamate koje su dostigle visinu glavnog duga na neki nacin otpisu ili bar smanje.
Da li placanjem glavnice na iznos kamate i dalje ide kamata ili dug po kamati miruje?

Unapred hvala , Milan

Da li mozda neko zna da li je dozvoljeno da vlasnik preduzeca (npr doo) otvori i preduzetnicku radnju?

Jeste. Ako je sve uredno - nema blokade, stecaja, prinudne naplate i slicnih mutljavina.