Pravo prijateljstvo je pojela inflacija,salim se naravno ali u to vreme gladovanja se mnogo sta izopacilo u ljudima ali ko ti je tad bio drugar to je pravi prijatelj ko ti uvek i nesebicno izadje u susret ako nije sprecen u necemu naravno. Mislim sta da ti kazem ja ih imam samo dvojicu a ostale smatram kao poznanike jer svi oni kad im trebam me znaju a kad mi trebaju onda pa jao ne mogu nisam tu radim nesto vazno a obicno posle cujes da samo negde kuliraju. To otkacinjem bez pardona imali su samo jednu i nijednu vise sansu da me iskoriste i hvala im.

Veoma tesko pitanje ali moze se definisati ovako
pravi Prijatelj je onaj ko provede ceo zivot sa tobom (supruznik ) sto opet ne mora da znaci !!! sve ostalo su poznanici .
U danasnjem vremenu pre ces da izbrojis koliko zvezda ima u galaksiji nego naci onog pravog istinskog prijatelja
i tacka !!!

Pa i ne mora da znači! Jeste da je lakše naići na prevaranta i barabu, ali prijatelja još uvek ima.

Pa prijateljstvo ukljucuje i jedan emotivan momenat,bliskost u shvatanjima...mnogo toga treba da se neko smatra prijateljem.
Zato je prijatelja tako malo.I to je dobro i jedino moguce.
Sa druge strane to o cemu vujo32 prica odnosi se na to da li je neko covek ili ne.
Jedan odmeren covek,izvrsnih ljudskih,moralnih kvaliteta moze se smatrati prijatelj skoro svakome.
Verovatno za takvog coveka mnogi mogu reci da je ljudina,lafcina,drugarcina...
Dobrim prijateljem nazivam,pre svega,coveka na kog mogu uvek da se oslonim,koji razume i moje mane,koga pustam u sve sfere svog zivota i pred kojim imam jako malo tajni.
Imam srece,pa u taj,inace po prirodi uzak krug ljudi,ubrajam ravno 5 prijatelja.

Lakse je pravog prijatelja steci u detinjstvu nego kasnije. Deca mnogo emocionalnije dozivljavaju zivotne situacije s nekim i duze ih pamte od starijih koji to iskuse u kasnijim godinama. Mislim da je za pravo prijateljstvo potreban dug vremenski period. Nekog mozes smatrati za prijatelja, a posle godinu da ti ucini nesto za sta ni u snu ne bi pomislio da moze...

Da bi se definisalo prijateljstvo, mora se prvo definisati ljubav. Mnogi ce se zapitati zasto ljubav. Smatram veoma pogresnim misljenje da postoji mnogo vrsta ljubavi, npr. ljubav prema roditeljima, bratu i sestri, "voljenoj osobi", prijatelju, psu, macki... Nema toga. Ljubav je samo jedna i ista prema svima.
LJUBAV JE POTREBA ZA NEOGRANICENIM DAVANJEM BEZ UZIMANJA.
Ta definicija je jedna od naj boljih definicija ljubavi. Svi vi volite clanove svoje porodice, osecacete potrebu da im pomognete cim im nesto zatreba a nikada necete pomisliti nesto tipa "ako mi do sutra ne spreme 1000 EUR-a, necu ih vise voleti". Znaci, ljubav iskljucuje potrebu za uzimanjem. I nema tu nikakvog izuzetka. Vecina vas ima i neku "voljenu osobu" (glupog li naziva). Medjutim, tu obicno nema ljubavi, vec su se neki drugi osecaji maskirali u ljubav pa vas prevarili. Zapitajte se, sta bi se desilo kada bi ta "voljena osoba" rekla: "Od sutra nema sex-a". Sta biste pomislili:
1. To je sasvim OK. Volim te bez obzira na tu promenu.
2. Staaaa?! Onda cu da nadjem nekog drugog/drugu kod koga/koje ce imati!
Ako ste pomislili ovo prvo, onda je to ljubav, ako ste pomislili ovo drugo, nema tu ni lj od ljubavi.
Neki vole zivotinje, naprimer pse. Ako psa volite, onda zelite da ga nahranite, da ga pomazite, da mu obezbedite kucicu da ne spava na snegu, i necete pomisliti "ako do sutra ne naucis da stojis na jednoj nozi, preskaces kroz vatreni obruc i lajes morzeovom azbukom necu te voleti". Dakle, opet potreba za neogranicenim davanjem bez uzimanja.
Nego, da se vratimo na prijatelje... i tu je potrebna ljubav - bas ta ista potreba za neogranicenim davanjem bez uzimanja. Zapitajte sebe, koliko ima ljudi kojima biste pomogli bilo sta da im zatreba a da ne zelite bas ama nista za uzvrat.... Jedino njima ste prijatelj. Ja za sada mogu da se setim 2 takve osobe. Znaci njima sam prijatelj. Ali osecaj prijateljstva trebao bi da je obostran, sto mi onda mozda znatno umanji broj prijatelja... Potpuno je istinitaona stara kineska poslovica:
- Ako imaš jednog prijatelja to je dobro, ako imaš dva ti si srećan covek, a ako imaš tri onda si magarac.

Ja "verujem u prijatelje" koje poznajem iz moje srednje skole. Posle toga verujem da prestaju one iluzije o nekvarljivosti i svemu ostalom... Tad (i pre toga) se dele iskrene misli i iskustva. Posle toga svi mi dolazimo do razna razocarenja poput raskida sa prvom ozbiljnom vezom i svemu ostalom do cega smo verovali da se svet okrece bez interesa. Mozda svi mi naletimo na nekog vrednog paznje ali nasa ogradjenost odbija potencijalne iskrene drugare. Kad upoznas nekog kasnije tipa sa posla mozda je to to ali si sigurno imao iskustva da se razocaras u takvog lika i posle 5 godina (isto vazi i za one "prave drugove" iz doba ne iskvarenosti, tako da me sve dovodi do onog ne samo tvog zakljucka da pravi prijatelj mora da se dokaze u teskim situacijama...

Čudi me da nisam do sada naleteo na neki esej o prijateljstvu. Kao da ovde na forumu prvi put neko poseže da to naučno obradi

Moj doprinos neka bude potcrtavanje ova dva elementa i mala razrada...

Reciprocitet

Ako prijateljstvo nije obostrano, onda je iskorištavanje. To se kad-tad primeti i ono puca.

Gradacija

Ne moraju biti na vrhunskom nivou, dovoljno je da su na jednakom, pa pojedina prijateljstva mogu da potraju neograničeno.

Česta greška su prevelika očekivanja. Ona izazivaju razočarenja - a razočarenja zaslepljuju za preostale vrednosti! (Razočaranje je uvek posledica greške razočaranog! Ne može drugi biti kriv za njegova pogrešna očekivanja.)

Pošto se kaže da niko nije savršen, tolerantnost je ključ opstanka svakog prijateljskog odnosa.

Jedan moj trik je da ne menjam ništa u odnosima sa čovekom dok se ne vežu "tri minusa" u nizu. Za prvi i drugi obično se ispostavi da je u pitanju nesporazum, da je "ispaljivanje" bilo opravdano, da prijatelj nije znao šta radi, nije to namerno uradio/propustio il'td...


Što se tiče dela pitanja "postoji li to uopšte", moj komentar je da je normalno što je toliko retko. Retki su "ekstra ljudi", između ostalog baš zato je teško da sretnu druge "ekstra ljude" u komšiluku i da ih život dovoljno dugo drži zajedno da posle testa vremena mogu biti sigurni da im je onaj drugi maksimalno prijatelj.

Cela teza o ekstra prijateljstvu je labava jer prosto, danas se čovek koji bi po svim definicijama bio "prijatelj" smatra naivnim, glupim. Labava je logika u postavci da čovek čoveku uradi veliku stvar bez nadoknade (bilo kontrausluga, bilo finansijska). To često ni rođaci ne rade. A ako se radi za nadoknadu, to je onda "partnerstvo", a ne "pravo" prijateljstvo.


"Uži krug" prijatelja po definiciji je uzan. Otuda mnogi pominju prijateljstva iz detinjstva. Štos je da kad se popuni to, čovek nema kapaciteta da bude ekstra prijatelj još nekom. Recimo uprošćeno da se nema vremena.


PS
Poslovica "čovek vredi onoliko koliko prijatelja ima" pomalo je bezvezna. Niti je sve u kvantitetu, niti to uvek zavisi od njega.

Pa,bas ti hvala!
:-)

Pa nije da nije u pravu pctel (ili "kineska" poslovica). Prijateljstvo ne postoji, to je "jednostavna" rec za komplikovan socijalni odnos. Vise je vaspitan, da pokaze da ne mora uvek biti "duela" ili sukoba u odnosima sa drugim ljudima.

Bolje biti otvoren i neposredan sa ljudima, imati formiran karakter, ucestvovati u socijalnom zivotu sa raznim grupacijama, nego se zatvarati u "mala" plemena, ili "licne ekipe". Tako se moze biti "prijatelj" sa svima, a "dublje" prijateljske veze sa ljudima zajednickih ciljeva i sa "specificnim" temama.
Nekada "negovanje" prijateljstva moze da bude opterecenje za "prijatelja".

Poz.