Trinity Consulting radi u Evropi (kao što ime sajta i govori). Mi smo u Beogradu, Sloveniji i poslujemo u svim bivšim jugoslovenskim republikama, kao i u drugim evropskim zemljama. Naše kolege u Americi (sestrinska firma) rade registraciju, a mi prodajemo.

Mi imamo najveći broj klijenata od svih firmi koje otvaraju offshore kompanije u Srbiji.

Svi naši klijenti su zadovoljni.

Ako sumnjate, preporučujem da neko sa foruma otvori firmu kod nas, pa neka prenese svoje iskustvo svima. ;-)

Mozda malo glupo pitanje,koja je svrha offshore kompanija ako nije neko zataskavanje i prikrivanje profita,odnosno izbegavanja placanja poreza u maticnoj zemlji(sto ujedno nije ni patriotski...nas patriotizam ima sinonim)
Sva ta zelja za diskrecijom itd ne mirise na dobro.Ako je poslovanje kompanije uspesno,kompanija ostvaruje profit,vlasnik se bogati i lepo zivi,onda placanje poreza u zemlji u kojoj kompanija profitira moze se shvatiti i kao zahvalnost toj zemlji na omugucavanju uslova za profitiranje i bogacenje istih.Ujedno i ta zemlja se bogati i prilagodjava uslove u njoj za jos vece profite(do odredjene granice).Druga je stvar kad te u nekoj zemlji(nasoj 1991-2000..grubo dato) odredjeni krugovi ljudi zajebavaju kako stignu i ti na sve nacine pokusavas zaobici zakon ne bi li opstao u tako surovim uslovima.Medjutim u pravno(relativno) sredjenim drzavama to nije potrebno,osim ako iz nekih mracnih razloga imate potrebu za diskrecijom.Ako se bavite poslovanjem koje ne donosi profit,pokusajte preusmeriti posao i energiju u profitabilnije poslove,a ne nekom kaubojstionom poslovati(sem naravno ako vam to ne dize adrenalin sto je sasvim druga prica).

Poenta ovog mog monologa je da reklamiranje

nije potrebno jer ne vidim neki poseban razlog za otvaranje takve firme sem gore navedenih poteba.Pardon,ja sam laik ove oblasti pa pretpostavljam da ima i razumnih razloga,ali isto tako pretpostavljam da vecina zainteresovanih za ovako poslovanje ima za cilj neko zataskavanje.Ako vec zelis da poslujes u Srbiji i njen si drzavljanin,osnuj firmu u Srbiji.Cena osnivanja firme je nekih 50 eura + neka taksa oko 1500 dinara+ pocetni kapital od minimum 500 eura koji se ne mora dati odmah ceo.Firma je registrovana za manje od 15 dana.

Moje skromno misljenje i oprostite ako sam nekoga uvredio svojim neznanjem.

@ augustus

U pravu si da treba biti zahvalan drzavi koja ti je omogucila da poslujes i zaradis na njenoj teritoriji... Bas zato i NEĆU da otvaram ništa u Srbiji...
Prvo: ne poslujem na teritoriji Srbije jer mi jednostavno ne odgovara princip poslovanja gde država OTIMA 18% za PDV, zatim 14% porez na dobit, pa 70% dadžbine na zarade, izmedju ostalog i za zdravstvo u kojem sve više pacijenata umire... Lepo otvorim offshore firmu i svu tu razliku koju uštedim preusmerim u neki inostrani penzioni fond i živim bez brige da ću proći kao naši penzioneri koji su ceo život dirinčili da bi sada umirali od gladi i dobijali julske penzije u januaru...

Drugo: Zbog svega gore navedenog ne vidim razlog da bilo kome budem zahvalan na bilo čemu osim samome sebi...

Treće: U Srbiji je sada vrlo lako otvoriti firmu... ali pokušaj da je zatvoriš? Koštaće te 5 puta više... S tim što ćeš odmah biti sumnjiv ako zatvaraš firmu pa će ti se lepo slatiti svi poreski "lešinari"...

TRINITY preduzeće postoji i sasvim je u redu, a imaš grešku radi naziva, domen je registrovan na ime:

Trinity Trading and Consulting LLC

i to preduzeće postoji i registrovano je u Delaware. Moja poenta oko toga je samo bila da je to prilično novo preduzeće, ali naravno da postoji.

U stvari ne igra nikakvu ulogu da li je preduzeće osnovano ili ne, to sa poslovima nikakve veze nema i ne mora ni da bude osnovano preduzeće.

Preduzeće pruža ograničenu odgovornost, znači dođe li do neke greške preduzeća, niko ne može ništa da uradi protiv direktora, ako je direktor poslovao u skladu sa propisima, niti se bilo šta može uraditi protiv vlasnika preduzeća, tj. još manje, već samo protiv preduzeća. Da bi se neko preduzeće optužilo, obično je to potrebno i moguće uraditi samo u zemlji gdje je osnovano ili eventualno tamo gdje ima prijavljeni ogranak.

U biti i osnovi svega je uvijek bolje kad se radi sa fizičkom osobom jer onda ta fizička osoba ima punu odgovornost i odgovara za posao svojom imovinom, prema tome dolazi do čak i bolje usluge. Vrijede neka mišljenja da je sigurnije poslovati sa preduzećem, ja to ne bih tako rekao, rekao bih da je sigurnije poslovati sa strankom koja ima neku vrstu osnova, koja ima neku istoriju i neke reference, sa nekom strankom koja neće da pobjegne, da nestane, što nema razloga da nestane ili pobjegne, sa strankom koja može da se provjeri.

Po sadašnjem iskustvu, ipak, sa preduzećima bilo kakve vrste imali smo najmanje problema, ali sa fizičkim osobama, od kojih smo imali i ličnu kartu i sve podatke, sa njima više.

Ajde neka neko navede neki razlog zbog koga je potrebna sva ova aktobatika i ulaganje za otvaranje Offshore kompanije daleko od Srbije, da bi poslovao u Srbiji i okruzenju. I, koliki treba da bude planirani promet te kompanije da bi cela prica bila odrziva i rentabilnija od jednostavnog otvaranja firme u Srbiji.

Augustuse, postoji mnogo raznih razloga zašto se osnivaju preduzeća u inostranstvu. Patriotizam ne znači ekstremnost do te mjere da neko postane očerupana koka. Znači život i rezidencija u jednoj zemlji može da bude na štetu građanina, može da postoji mnogo korupcije, kriminala, nesigurnosti i političkih promjena. Ako smatraš da onda političari koji rade na štetu svojih građana osjećaju patriotizam, pa iz tog razloga sprovode nerazumne akcije, onda se ne slažem s tobom i nisam za takvu vrstu patriotizma. To nije prava ljubav prema domovini već iskorištavanje mase. A, nije ništa novo.

Ne slažem se sa tim da se preduzeća u stranim zemljama koriste samo za "mračne" poslove. Naravno da takvi postoje, ali radim na formiranju preduzeća mnogo godina i znam razloge i svrhe takvog poslovanja. Ilegalno izbjegavanje zakona, ne samo otvara sigurnosnu rupu za takvu osobu, nego pooštrava zakone, a osoba se definitivno neće osjećati dobro. Prema tome definitivno podržavam korištenje povlastica iz cijelog svijeta, nasuprot samo korištenju povlastica i nedostataka u vlastitoj zemlji. To nema nikakve veze sa patriotizmom. Nekad je ljubav prema vlastitoj zemlji velika, ali pritisak u vlastitoj zemlji neizdrživ, pa se ljudi čak i sele u druge zemlje. To ne znači da će da prestanu da vole svoju zemlju ili svoj narod, ali možda ne podržavaju neku politiku diskriminacije i srama.

Ipak živimo na zemaljskoj kugli, ne znači da moraš da uzimaš i koristiš povlastice samo iz svoje zemlje, jer si kao patriota. To bi značilo i da više ne gledaš S.A.D. filmove na televiziji, da ne telefoniraš putem mobilnog telefona čija mreža možda pripada Norvežanima i da ne kupuješ Nike patike, već da koristiš samo proizvode i usluge iz svoje vlastite zemlje. To ja ne zovem patriotizam već glupost.

Što se tiče poreza, svako lice ima pravo da sebi traži pogodnosti i olakšice. Dok god se radi u skladu sa zakonom, ne vidim zašto bi neko htjeo da ga očerupaju? U Beogradu imaš nekoliko mostova preko Save, kako bi bilo da na jednom mostu država počne da naplaćuje 200 dinara, a na drugom mostu da bude besplatno, da li bi ti onda gledao da pređeš preko tog mosta gdje je besplatno ili bi ti radi svog naivnog "patriotizma" redovno i svaki dan 2 puta plaćao po 200 dinara?

Što se tiče privatnosti i diskrecije, da li bi ti želio da na svakom autobusu piše u koju si školu išao i koje si ocjene imao, sa kim si se družio, ko o tebi priča loše, a ko o tebi priča dobro, gdje si sve radio, ko su ti prijatelji i koji ti je broj VISA kartice? Ako samo malo pogledaš u ekstremne slučajeve, postoje mnogi razlozi diskrecije.

Razlozi zašto neko otvara preduzeće u inostranstvu mogu da budu razni, neke prednosti su opisane ovde:
http://www.poslovne-usluge.com...osti-poslovanje-kompanija.html

a onda i slijedeće:

Nasljeđe - zakoni o nasljeđivanju su vrlo komplikovani, testamenti nekada ne važe onako kako su napisani, već o tome odlučuju zakoni. Moguće je da dođe do vrlo nepredviđenih situacija. Osoba koja želi da preda svoju imovinu nasljedniku može da prepiše imovinu na offshore preduzeće, tako se izbjegava sva komplikacija oko nasljeđivanja na osnovu zakona. Porezi na nasljeđe mogu da se izbjegnu korištenjem offshore preduzeća. Akcije offshore preduzeća ne moraju da vrijede ništa, mogu da budu bez označene vrijednosti, a mogu i da pripadaju samom preduzeću. Rukovođenje preduzeća ne mora da predstavlja posjedovanje.

Razvodi - advokat se zaljubi i oženi i ima nekoliko godina uspješan brak i posao. Napravio je sumu od 5 miliona funti, naravno svojim poslom, ali žena počne da planira razvod, jer bi joj po zakonu pripalo pola od toga. Razvod nije uspješan jer novac ne pripada mužu već offshore preduzeću, koje miruje i posjeduje bankovni račun. Offshore preduzeće se vrlo jednostavno održava godišnje, a pruža i diskretnost

Prodaja i građenje nekretnina - umjesto na svoje ime, arhitekta već unaprijed počne da radi sa offshore preduzećem, kompletna građevina se napravi i registrovana je na preduzeće. Prema tome u zemljišnoj knjizi postoji samo jedan vlasnik - preduzeće. Takvo preduzeće može da pripada i nekome u inostranstvu. Kad dolazi do prodaje, ne prodaje se nekretnina, već preduzeće. Jednostavan prenos akcija preduzeća iz ruke u ruku, novca iz ruke u ruku, zaobilazi sve zakone o prepisivanju nekretnine. Dobit ostvarenu prodajom je zavisno od zakona rezidencije vlasnika potrebno možda prijaviti, ali je prodaja izvršena bez ikakvih komplikacija. Ova metoda se koristi masovno u mnogim zemljama i jedna je od glavnih upotreba offshore preduzeća.

Diskretno posjedovanje - šta misliš kako je to kad se živi u nekom gradu u kojem se bogatijim licima otimaju djeca ili članovi obitelji iz novčane koristi? Da li bi ti i onda bio patriota, jer država očevidno malo može da uradi da to zaustavi. Strano, anonimno preduzeće, može da posjeduje imovinu anonimno, a ta ista imovina se može legalno iznajmljivati licima u takvoj i sličnoj nuždi. Na računu fizičkog lica nema mnogo novca, to lice ne posjeduje mnogo imovine, njegovo lično ime nije zapisano u zemljišnim knjigama, to lice iznajmljuje stan ili kuću. Offshore preduzeće može da posjeduje jahtu ili druge pokretnine, nekretnine u drugim zemljama i fizičko lice i njegova familija su zaštićeni. U slučaju smrti, dokumenti preduzeća mogu jasno da definišu kome će akcije da pripadnu i kako će nasljednici biti obaviješteni. Ne dolazi ni do kakve zapetljancije niti komplikacije što se tiče nasljeđivanja.

Zaštita protiv dužnika - neke osobe naprave greške u svom životu u upadnu u dugove. U takvoj situaciji može postati teško da se bilo šta zaradi ili posjeduje na svoje ime. Čak i ako se osoba popravi, nije u stanju da registruje vozilo na svoje ime ili da ima neku drugu vrijednost, jer dužnici mogu sudskim putom takvo vozilo da zaplijene ili oduzmu. Znači novi početak je vrlo teško uraditi. Offshore preduzeće ili strano preduzeće može da se koristi za posjedovanje stvari i poslovanje kao i za novi početak poslovanja dok se ne izađe iz dugova.

Posjedovanje zaštitnih znakova i patenata - korištenjem offshore preduzeća mogu se posjedovati zaštitni znakovi i patenti i tako zaštititi ili sakriti svoje lično ime. Zaštitni znakovi se mogu licencirati drugim preduzećima i novac od licenci može da se sakuplja kod offshore preduzeća.

Tezauriranje dobiti - poslovno lice u jednoj zemlji sa namjerom da kasnije uzme drugu rezidenciju (u drugoj zemlji) može da koristi offshore preduzeće za sakupljanje dobiti iz dividendi, posjedovanja drugih preduzeća, posjedovanja druge imovine. Kada vlasnik napusti zemlju u kojoj se plaćaju visoki porezi (S.A.D. ili zemlje Evrope ili Australija ili Japan, itd.), onda može u novoj zemlji (Uruguay, Panama, južnoafričke zemlje, Monaco, Andorra, San Marino, Campione (Italija u Švicarskoj), Švicarska, Malta, itd.) da isplati sebi sasvim legalno takvu dobit. Kada je dobit isplaćena, osoba može legalno da se nastani opet u zemlji gdje mu više odgovara, a pri tome je bitno da se poštuju zakoni o rezidenciji.

Dizajneri, umjetnici, savjetnici, autori, zabavljači - takvi mogu da koriste offshore preduzeće, da naprave ugovor između sebe i offshore preduzeća, da rade za preduzeće i da se sve njihove provizije uplaćuju offshore preduzeću.

Posjedovanje brodova - registrovanje brodova može da se obavi na ime offshore preduzeća, porezi su mnogo manji. Skoro sve velike američke krstarice imaju brodove koji su prijavljeni u Panami, na Bahamima, itd. jer se tamo plaćaju mnogo manji porezi na tonažu broda

Rasparčavanje bogatstva - umjesto na ime jednog preduzeća, bogatstvo se dijeli na više preduzeća, tako ako se bilo šta desi, nije moguće napraviti veliku štetu.

Biznis - poslovanje širom svijeta, eksport-import, ugovaranja, nabavljanje ugovora za proviziju, Internet biznis, olakšano poslovanje jer ima mnogo manje peripetija, knjigovodstvo se ne mora voditi niti predavati, plaća se samo fiksirani porez koji obično ne premašuje US $1000 godišnje, itd.

Imidž pri poslovanju - recimo neko posluje non-stop sa amerikancima, šta misliš kakva se mogućnost pruža da se nešto kupi ili proda amerikacnima i američkim preduzećima, ako se radi sa američkim preduzećem? Namjesti se broj telefona koji zvoni kod kuće, ali ima američki pozivni broj, isto tako kad biznismen zove ameriku, oni vide da je američki broj. Kad nazoveš neku banku ili preduzeće, banka ti odgovara na pozive. Šta misliš da li bi se isti posao mogao raditi sa srpskim preduzećem, koristeći srpski telefonski broj? Mogao bi se naravno raditi i to rade mnogi, ali postoji mnogo više sigurnosti za amerikanca kada posluje sa američkim preduzećem.

Bolji zakoni stranih preduzeća - preduzeće u Srbiji je podložno raznim vrlo zastarjelim zakonima, ima velika ograničenja što se tiče finansija, ugovaranja, korištenja pečata, posjedovanja preduzeća, fleksibilnosti i tako dalje. Šta misliš da li je bolje raditi sa preduzećem za koje je potrebno samo 1 sat da bi se ime direktora zvanično promjenilo, da bi se izvještaj poslao putem Interneta, da bi preduzeće moglo da posluje sve moguće djelatnosti i da otvori bankovne račune bilo gdje i u bilo kojoj banci bez ograničenja, uključujući u bankama Srbije? Trenutno je situacija takva da strano preduzeće, bez obzira da li se vodi ili posjeduje diskretno ili ne, od strane rezidenta Srbije ili stranca, ima skoro neograničenu slobodu kod bankarskog poslovanja.

Offshore poslovanje se preporučuje samo osobama koje su se dobro informisale i imaju dobar poslovni plan i nije usluga za svakoga. Troškovi održavanja offshore preduzeća su minimalno US $1000 do US $1500 ili više, nema nekih posebnih obaveza niti se vodi knjigovodstvo niti predaju izvještaji, porezi se uopšteno ne plaćaju na dobit preduzeća.

S.A.D. preduzeće ili UK preduzeće ili druga preduzeća u ekonomsko-naprednim zemljama je moguće održavati za oko EUR 200 godišnje, ali na to trebaju da se dodaju troškovi za knjigovodstvo i drugi troškovi.

_{[Ovu poruku je menjao Thetaworld dana 24.02.2007. u 08:41 GMT+1]}

^ Odličan post.

"LalePA" je APSOLUTNO u pravu. Odavde su pobegli najsposobniji, i dan danas
beze i nastavice da beze. Ameri kazu da je 'lose organizovana birokratija
sposobna da i od najkreativnijih ljudi napravi smece' ili tako nekako vec...
Ko god je imao iskustva sa birokratijom ove drzave (vojska, sudstvo,
zdravstvo, skolstvo, inspekcije...) zna o cemu pricam. Po mojim, prilicno
pouzdanim informacijama, uskoro ce i vlada jedne nama susedne drzave,
omoguciti otvaranje offshore firmi; koliko ja znam inspirisana problemima
koje imaju poreski obveznici u Srbiji. No, o tom potom, bicete blagovremeno
informisani. Poenta je u tome da kad njegovo visocanstvo poreski obveznik
udje u bilo koju drzavnu instituciju, svi vladini sluzbenici moraju da se
poklone do zemlje jer ulazi bukvalno njihov poslodavac, covek koji ih placa.
Oni su drzavni sluzbenici jer nisu sposobni da izdrze konkurenciju na
trzistu radne snage pa su se uhlebili kod drzave i stoga moraju i da manje
zaradjuju nego da su preduzetnici ili radnici u privredi. I nece im padati
na pamet da u preduzetniku gledaju lopova koji hoce da sakrije i ukrade
porez, vec ce krajnje dobronamerno pokusavati da ukolotece coveka. Inace,
ode da otvori firmu kod komsija... Znate, svako ce biti posten, ali to mora
da mu se isplati.

Eh Thetaworld,gde se bas uhvati patriotizma kod mog posta,ja koji tu rec i razmisljanje(pogotovo nase) na tu temu izbegavam u sirokom luku.
Hvala na iscrpnom odgovoru!Pronalazim nekoliko stvarno razumnih razloga za offshore ali i dalje je vecina sumnjiva(vase usluge sredjivanja drzavljanstva su takodje zanimljive).

Ja sam pobornik reda i zakona.Razumen da je tesko odvojiti se od zaradjenog novca i dati ga za porez,ali taj porez necemu sluzi,drzava zivi od njega.Lako je optuzivati drzavu kako je bezobzirna u oporezivanju,kako nam neda da disemo itd.Ista ta Srbija nije ubirala porez godinama.Ne moze se imati uredjena zemlja,velikog standarda a ne placati porez u njoj(mozda ako je prebogata naftom).Bla bla,bez veze trabunjam ...

A prvul1,sto se tice poreskog obveznika,kod nas niko nikad ne bi uplatio porez da ga neko ne tera!!Mi bi varali samog sebe samo da nekog varamo!!!!

dali netko može da kaže točno koliki su troškovi osnivanja i održavanja offshore kompanija u pojedinim zemljama
i dali mi možete pojaniti propise o osnivanju firme u Srbiji jer ja sam iz Hrvatke ali bih htijeo poslovati sa Srbijom i vjerovatno otvoriti firmu u njoj
hvala

Augustus, ja ne znam odakle Ti informacija kako drzava Srbija godinama nije
ubirala porez?! Jeste da drzava treba da zivi, ali najpre mora da prezivi
poreski obveznik. To ovde ne vazi, izgleda. Tom poreskom obvezniku jedna
uniformisana armada otme zadnji dinar, onda dodje druga uniformisna grupa pa
ga natera da ide u rat (iako Srbija nije u ratu) a onda treca grupa u sasvim
mirno stanje drzave poruci i mimo svih cena plati 70.000 pancira (od cijih
para opet?)... Poreski obveznici, sjatite se - ovo je poreski raj...
Tvoja procena kako narod mora da se tera silom da bi platio porez je obicna
psiholoska projekcija. Dobar deo naroda je jos uvek normalan, i svako bi dao
ne samo za poreze vec i za mnogo sto sta drugo da drzava ne krade, otima,
bahato se odnosi prema svojim gradjanima isl... Ti ljudi koji odlaze iz ove
zemlje takodje placaju poreze i placanje poreza nije nikakav problem. Ali je
drzava pod kontrolu stavila svoju birokratiju pa ih ne reketira policajac
pri zaustavljanju, recimo. Zapravo, u mnogim zemljama ne sme da ih nti
zaustavi ako nisu napravili neki prekrsaj, jer ih time ometa u poslu...
Posto se Ti ne libis da procenjujes poreske obveznike, ja cu uzeti sebi
slobodu da procenim drzavnu birokratiju Srbije: Birokratija ove drzave bi za
svega nekoliko meseci uspela da japansku privredu dovede do kolapsa.

Za informacije o osnivanju preduzeća u Srbiji: http://www1.apr.sr.gov.yu/apr.public/Default.aspx?

Za godišnje troškove održavanja offshore preduzeća mogu da kažem da to zavisi od usluga koje se traže. Profesionalci koji znaju da koriste offshore preduzeće bez pomoći drugih lica, mogu da prođu i sa US $450-US $470 godišnje. Ali klijenti, znači poslovni ljudi mogu da očekuju oko US $1000 do US $1500 i više u godišnjim troškovima. Postoje osnovni troškovi koje neke zemlje naplaćuju, kao npr. u Panami, godišnji porez je US $300, znači nije mnogo na prvi pogled, ali onda je potrebno platiti obaveznu adresu i rezidentnog agenta, što onda košta opet nekoliko stotina dolara, a zavisi od ugleda i usluge koju agent pruža. Dalje je potrebno platiti usluge da imate imenovane direktore, a to može da košta od US $100 do US $1000 ili čak US $5000 godišnje ili više, znači zavisi kakve funkcije obavljaju ti imenovani direktori.

Da li je to offshore zemlja gdje preduzeća smiju da rade samo izvan te offshore zemlje ili je to sasvim obična zemlja kao recimo Panama, gdje se preduzeće samo oporezuje na teritorijalnom principu? Teritorijalan princip definiše da se preduzeće neće oporezivati na prihode izvan Paname. Ovaj faktor je važan u zavisnosti od vlastite zemlje i od načina poslovanja. Recimo ko posluje nešto preko Interneta, za njega to ne igra nikakvu ulogu. Ali ako neko radi dokumentarne poslove, ugovaranja i slično, onda sa kim je uradio ugovor ako to preduzeće ne smije da posluje u toj zemlji gdje je osnovano? Da li će se fakture offshore preduzeća priznati na carini u tom slučaju? Znači prvo treba utvrditi smisao i budućnost vlastitog poslovanja, pa onda na osnovu te svrhe poslovanja izabrati pravu zemlju za offshore preduzeće.

I onda ako se radi sa posrednicima, ti posrednici možda pojma nemaju o zakonima u offshore zemlji, na websajtum može da piše jedna stvar, ali u zakonima piše nešto sasvim drugo. Da li su zakoni fleksibilni i koje mogućnosti poslovanja pružaju? Npr. nekome je važno da se može dobiti zvaničan certifikat sa imenima direktora od preduzeća. U nekim offshore zemljama nije moguće dobiti takav certifikat. I onda posredniku može da bude samo u interesu da dobije malo novca, ali kakvu ćete uslugu da dobijete konačno Vi, to može da se zna samo poređenjem i pažljivim studiranjem materije.

Npr. šta ako dobijete dokumente preduzeća u kojima niste dobili punomoć za rukovođenje preduzećem? Znači nemate ispravne dokumente, nije moguće otvoriti bankovni račun. Ili možda dobijete punomoć, ali punomoć nije ovjerena sa apostilom, tako se neće priznati kod banke gdje želite da otvorite račun. Možda ste dobili certifikate akcija preduzeća, možda su certifikati ovjereni kod notara, što nije obavezno, ali je radi Vaše sigurnosti; ali nemate potpisan dokumenat prenos tih akcija na Vaše ime. Jer bez tog dokumenta možda po zakonu u offshore zemlji, te akcije opet ne pripadaju Vama.

Recimo u svrhu poslovanja i primanja plate od preduzeća, možda želite da uradite ugovor sa preduzećem, tako da primate minimalnu platu od preduzeća i da tu platu oporezujete. To se naravno preporučuje, jer je potrebno imati ugovore i dokumente za slučaj kada dođu pitanja o poslovanju. Onda ste spremni i možete da dokažete šta i kako radite, ne treba ništa da se sakriva. Da li ćete onda da dobijete podršku od svog posrednika, advokata, menadžera ili ne, to je veliko pitanje.

A da ne govorimo o tome da neodgovoran preprodavač, pa čak i neki advokat, uopšte ne vodi računa o zakonima u drugoj zemlji. Sa korištenjem offshore preduzeća na neodgovarajući način, neke se osobe uvale u problem koji je veći od problema koji su željeli da riješe.

Prema tome koliko usluga košta od zemlje do zemlje, to zavisi od koga uzimate uslugu i šta se nudi u toj usluzi. Dobra godišnja usluga podrazumijeva:

- da dobijete potvrde o svim plaćenim uslugama,
- da imate zvanične dokumente od vlade, da su sve obaveze preduzeća stvarno plaćene,
- da imate potvrde od eventualnih imenovanih direktora da daju svoj pristanak na slijedeću godinu,
- da dobijete jednom godišnje certifikat o dobrom stanju preduzeća, jer će taj isti certifikat i banka da traži s vremena na vrijeme,
- da znate tačno kako se vaši podaci čuvaju i na koji način,
- da imate sekretara ili mogućnost da sa nekim potpišete ugovor,
- da imate neograničenu pomoć za dobivanje bankovnog računa ili mogućnosti primanja kreditnih kartica,
- da imate pomoć za usklađivanje poslovanja sa zakonima u svojoj zemlji.

Pokusavam da svedem racunicu i matematika se svodi da ako ne platim na mostu platicu na cupriji.

Sve troskove koji su navedeni u ovoj diskusiji kada uporedim sa postojecim stvarnim troskovima firme u Srbiji, svode se na isto!!!
Primer: Firma okrece preko racuna nekih 10.000.000 RSD godisnje i troskovi za poreze i ostali harac su otprilike isti kao i troskovi koji se navode za Offshore kompaniju. Razlicit je samo primalac tih novcanih sredstava :-))

Na trzistu Srbije nije moguce prodati bilo sta ukoliko na artikl nije placen pdv 18 ili 8%, makar to bila i firma sa Marsa.

Verovatno je prica realna ukoliko planiram kupovinu EPS-a ili nekog slicnog giganta i da u tom slucaju nastupam kao pravno lice sa Marsalskih ostrva pa da tako unosim veliku kolicinu novca i posle skidam dobiti kako je objasnjeno u diskusiji (o diskreciji i da ne pricam). U tom slucaju i ne razmisljam o troskovima Offshore kompanije.

Ovako, jos uvek nisam sveo racunicu zbog koje treba imati firmu koja nije registrovana u Srbiji (btw, koja ima proizvodnju i maloprodaju).
Svakako da cu odmah (danas) prihvatiti ideju i aktivirati offshore firmu ukoliko je isplativije nego sada.
Srpski privrednici posluju u vrlo komplikovanim uslovima i bez podrske drzave tako da bi bilo mnogo Offshore kompanija da je sve to ekstra isplativo.

Da bi diskusija bila realna, interesuje me o kolikom prometu firme pricamo u slucaju kada treba razmisljati o otvaranju Offshore kompanije?

@ meraklija
Možda troškovi i jesu slični na tu cifru, ali mi maltretiranje od strane države deluje neuporedivo manje. Uostalom offshore firma ne služi za to da bi se smanjili troškovi PDV-a nego da bi se smanjio porez na dobit (mislim da je oko 14% u Srbiji), a to su dve totalno različite stvari koje, nadam se, ne moram objašnjavati... Vođen time izračunao sam da treba da imaš DOBIT od nekih 20.000€ godišnje i tada ti se već isplati offshore firma, jer u tom slučaju porez na dobit iznosi 2.800€, pa da su godišnji troškovi ofshore firme 1.400€, tu si već uštedeo 1.400€ i možeš ženi da kupiš novih 7 pari cipela... E sad, to pričam konkretno ako uvoziš neke proizvode u Srbiju, ali nisam baš siguran kako ide ako uvoziš usluge (recimo web dizajn, Izrada marketing plana, ispitivanje tržišta negde u inostranstvu), voleo bih da mi neko pojasni koje su obaveze predižuzeća u Srbiji prema državi ukoliko to preduzeće recimo plati preduzeću iz USA ili sa Bahama osmišljavanje i izradu plana reklamne kampanje ili bilo koju drugu uslugu?

Offshore preduzeća i offshore poslovanje, uopšteno poslovanje sa inostranstvom, ne preporučuje se lokalnom trgovcu ili nekom preduzetniku što radi sa maloprodajom. To nema znači mnogo veze sa inostranstvom.



Meni je ta izjava neosnovana, a slična izjava bi mogla i da zvuči da je nekome svejedno da li mu je neka baba u krevetu ili neka mlada lijepa žena, jer to je sve isto. Ne može se upoređivati lokalni biznis sa međunarodnim biznisom. Recimo ako neko ima mljekaru, pa prodaje mlijeko, to stvarno nema nikakve veze sa offshore biznisom ili sa međunarodnim biznisom. Prema tome, tu si gdje si, radiš onako kako je u svom gradu propisano.

Onda, spomenuo si da neko preduzeće okreće 125,000 Eura približno. Da li je to tvoje vlastito preduzeće ili samo još jedna dodatna fiktivna izjava?



To je samo djelomično tačno i prvenstveno se odnosi na lokalni biznis, u svom gradu, inače bi sve bilo na crno. Ali kad ti jedno strano preduzeće prodaje robu, onda za tu robu ne plaćaš PDV, već možda plaćaš carinu; ali strano preduzeće nema ništa sa PDV zakonima jer se ne nalazi pod zakonskim okružjem Republike Srbije, već svoje zemlje.



U pravu si, lokalni biznis, kao što si naveo, nema mnogo veze sa stranim preduzećima, a posebno se ne isplati preduzetnicima koji su paušalno oporezivani. I dalje korištenje offshore preduzeća uopšte ne znači da se preduzeće koristi za smanjenje poreza, postoje razne druge svrhe. Recimo mi često koristimo UK preduzeće da služi samo kao direktor drugom preduzeću, prema tome takvo preduzeće nije aktivno i nema nikakav promet, ali služi kao diskretna alatka, kad neko želi da zadrži punu kontrolu svog preduzeća i ne želi da ima nekog dodatnog fizičkog direktora.

Offshore riješenja mogu da budu za nekoga ko se bavi eksport-import biznisom, to je naravno moguće, jer je definitivno moguće zakonski spustiti carinske dažbine; ali naravno ne pretjerano, jer i carina ima mogućnost procjenjivanja robe kada dođe do neke sumnje. Profit se onda akumulira u inostranstvu i to nije kažnjivo jer profit posjeduje pravno lice, a ne fizičko lice u Srbiji. Kad fizičko lice dobije poklon od neke fondacije u inostranstvu, na taj poklon onda plati 5% poreza. Taj porez definitivno može da bude manji od lokalnih izdataka. Tako se koriste porezni zakoni da se isplate akumulirani profiti recimo djeci za obrazovanje do određene mjesečne sume, jer takav poklon će da bude neoporezovan; pa ako tražiš dalje u zakonu o porezu na dobit druge mogućnosti, pronaći će se još 10-tak raznih mogućnosti kako je moguće dobiti akumulirani profit, ali da na kraju godine ostane više novca, a da opet bude sve zakonito i podkrepljeno potvrdama.

Riješenja sa stranim preduzećima definitivno nisu za svakoga, to nije riješenje koje se prodaje na pijaci na sistemu gdje je jeftinije.



Offshore kompanije se koriste od rezidenata u Srbiji, ali definitivno ti ne piše na plakatima na drvetu ko takvu kompaniju i u koje svrhe koristi.



Ne mora da bude promet u pitanju kao što sam već gore navo. Može da bude i obično nasljeđivanje, jedan primjer je ovde:
http://www.poslovne-usluge.com...koristenja-offshore-kompanija/

Iz ličnog iskustva znam da u mnogim zemljama, kada je starija osoba bolesna, dolazi do socialnoj oduzimanja vrijednosti te osobe. Recimo osobu mora neko da zbrinjava, da vodi računa o njoj, da je medicinski liječi i da osoba ima non-stop zdravstvenu podršku. Takvi troškovi mogu da pređu troškove osiguranja u određenim slučajevima i dalje osoba može da padne u situacija da posjeduje vrijednosti namjenjene nasljednicima, ali ti nasljednici neće dobiti mogućnost da uživaju u tim vrijednostima (recimo fabrika, zemlja, stan, kuća, pokretnine), jer će socijalna služba da zaplijeni sve te vrijednosti i brzo rasproda. Kao što rekoh, znam iz prve ruke kojom brzinom to ide. Možda se to ne dešava na isti način u Srbiji, ali definitivno u drugim zemljama sa socijlanim službama. Auto, fabrika, zemlja i sve ostalo, vrlo brzo pripadne socijalnoj službi i ode na prodaju.

To se može riješiti sa prebacivanjem posjeda sa svog imena na ime preduzeća. Akcije preduzeća ne moraju nekome da pripadaju, jer preduzeće može da čuva svoje akcije. Ali se internim dokumentom ili statutom preduzeća, može odrediti da kompletno preduzeće automatski pripada nekom nasljedniku u slučaju smrti.

Za poslovanje naravno postoje razne mogućnosti za nekog rezidenta u Srbiji jer je poslovanje u inostranstvu slobodno i može se samo ograničiti zakonom o spoljnoj trgovini: http://www.poslovne-usluge.com...oljnotrgovinsko_poslovanje.pdf i pročitaj Član 3, pa ako se te mogućnosti iskoriste na takav način da su u skladu sa porezom na dobiti i posjedovanja imovine, onda definitivno postoje zakonske osnove za prednosti poslovanja sa svijetom (offshore poslovanje). Te zakonske osnove će po mojim predviđanjima biti sve strožije i strožije, što se Srbija približava Evropskoj Zajednici. Porezi će se povećati u Srbiji, jer u Srbiji su porezi na preduzeća vrlo niski. Irska recimo ima najmanje poreze od zemalja u Evropskoj zajednici i poznata je po tome da je tamo ekonomija buknula kad je došlo do smanjenja poreza. Da li u Srbiji na političkim pozicijama rade takvi sposobno menadžeri, kao što su u Irskoj, to čisto sumnjam, više vjerujem da tamo rade osobe kojima je u interesu da stave nešto u svoj džep, pa da potpišu ekonomsku kapitulaciju i ogromna zaduživanja Srbije sa inostranstvom, a sve sa ciljem da Srbija više ne pripada građanima već strancima. Ista strategija se upotrebljava svuda u svijetu i sve se svodi na neko iskorištavanje građana, umjesto upravo toga da politika i vlada radi u korist građana. Gore je jedan napomenuo da su službenici podanici, upravo je to istina, ali ti se podanici ponašaju kao vladari. Ali vladari su građani koji samo iz nedostatka vremena, predaju punomoć službenicima da umjesto njih vladaju. To ne smije da se zaboravi.

Ko se onda brani od cijelog pritiska korištenjem stranih preduzeća, ali pri tome na zakonski način, njemu se ne može napraviti primjedba, jer takav odlučuje da nešto više vlada nad samim sobom umjesto da nad njim vladaju.


_{[Ovu poruku je menjao Thetaworld dana 26.02.2007. u 13:21 GMT+1]}

Usluge se ne uvoze koliko znam. Ako preduzeće u Srbiji plaća nekom drugom preduzeću u inostranstvu neku sumu za uslugu, pa onda primi tu uslugu, a sve može da se evidentuje, nema drugih obaveza. To se računa kao trošak. Ta ista usluga naravno može da se preproda.

Ako neko cilja na to da koristi svoje offshore preduzeće za fakturisanje usluga svom lokalnom srpskom preduzeću tako da bi se umanjili troškovi, a akumulirala zarada u inostranstvu, to je šema koja mnogima padne na pamet, ali se najmanje preporučuje. Prvo zato što ni porezne ustanove u Srbiji nisu tako glupe; ne vjerujem da trenutno postoje zakoni protiv toga i to je prednost u Srbiji, ali će se takvi zakoni donjeti uskoro i onda takve manipulacije nisu moguće. Ne kažem da je nezakonito, a po svemu što znam, sasvim je OK. Ali neće da bude OK u skoroj budućnosti, prema tome, ko teži takvom nekom riješenju, dobiće problem i moraće da promjeni kompletno taktiku barem u slijedećih nekoliko godina. Može da dođe i da preispitivanja prošlosti.

Neke zemlje prave slijedeće uslove da bi se faktura iz inostranstva priznala, a ovo su ekstremni uslovi:

- da je preduzeće u inostranstvo kompletno namješteno, ima jednog minimalnog službenika koji je zaposlen kod preduzeća,
- da preduzeće u lokalnoj državi ispostavi tačan uvid o tome kome pripada strano preduzeće (što je nekad faktički nemoguće), inače se faktura ne priznaje,
- da je barem jedna od djelatnosti preduzeća, tzv. aktivna djelatnost: poljoprivreda, održavanje zemlje, montiranja, rudarstvo, pošumljavanje, itd.
- da je preduzeće lokalno registrovano, tj. ima pravo lokalnog izvršavanja poslova.

To su samo neki ekstremni uslovi koji još ne postoje u Srbiji, ali sudeći po politici, Srbija će za par godina da počne sa takvim nekim mjerama (blesavim mjerama jer ne postoji mjera koja ne može da se ispuni). Znači samo će se one osobe kazniti koje radi svog neznanja i nemogućnosti, ne mogu da ispune takve mjere.

Riješenja za take mjere su:

- bukvalno zapošljavanje jedne osobe i plaćanje te osobe oko US $100 do US $300 mjesečno. Osoba ne mora ništa da radi, samo prima platu i zjaka okolo. Ali je zato preduzeće namješteno po mjerama, može se sve dokazati, fakture se mogu priznati. Ovo je riješenje za osobe u drugim zemljama gdje takve mjere postoje. Suma od US $100 do US $300 mjesečno nije tragična suma u odnosu na dobit koja se u tom slučaju zakonito ostvaruje (kad se nalazite u zemlji sa takvim mjerama).

- preduzeće može javno da bude registrovano da pripada nekom drugom preduzeću ili čak fizičkoj osobi. To drugo preduzeće ne bi bilo aktivno ili bi fizička osoba imala privatnu potvrdu da služi samo kao imenovani vlasnik. Na taj način se dokazuje vlasništvo drugog preduzeća, znači lično vlasništvo ne postoji, ali postoji maksimalna kontrola. Princip zaštite imovine je: ne posjeduj ništa, kontroliši sve.

- preduzeće može za hiljadu dolara da kupi mali komad zemlje ili veći komad, ili dio šume, može da plati poljoprivrednika da taj dio zemlje obrađuje i ubire sve plodove sebi, besplatno. Zašto? Kad je takva aktivnost u pitanju, preduzeće ima aktivne djelatnosti i ne može se računati za poreze u zemlji gdje se nalazi vlasnik, čak i ako vlasnik radi sa preduzećem. Ova mjera se odnosi opet na osobe u drugim zemljama, ne u Srbiji. Naravno dobit fizičkom licu, znači konačna isplata dobiti može opet da se oporezuje, ako se ne koriste zakonske mogućnosti da se takva dobit isplati. Jedna od sasvim legalnih mogućnosti je da se dobit ne isplaćuje fizičkom licu, već da se pravi ugovor o plati jer se nekad plate iz inostranstva ne moraju oporezivati slično kao kad neko radi u inostranstvu; ili da se dobit isplaćuje u vidu izdržavanja, poklona, osiguranja, offshore preduzeće može da posjeduje imovinu, nekretnine, pokretnine, itd. Offshore preduzeće može da troši sa svog računa i skoro svi se troškovi automatski priznavaju jer nema kontrole.

- preduzeće može da se lokalno registruje samo u nekim zemljama, kao što je to npr. Panama. Ako neko radi sa offshore preduzećem na Bahamima ili Curacao ili negdje drugdje, već je u zakonu tih preduzeća upisano da ne smije da posluje na teritoriji zemlje gdje je osnovano, takva preduzeća se zovu International Business Company, dok je to u Panami na način teritorijalnog oporezivanja regulisano. Prema tome preduzeće može da posluje u Panami i može da se prijavi lokalno i da ima pravo izvršavanja lokalnih djelatnosti, ali se ne oporezuje na svu dobit izvan Paname. To igra veliku ulogu za rezidente u nekim drugim zemljama nego što je Srbija.

Slična mjerila se mogu uvesti u Srbiji u skoroj budućnosti, pogotovo ako rezidenti Srbije sve više i više pokušavaju da koriste metode smanjivanja troškova sa fakturama offshore preduzeća. To nije ispravna metoda, iako je još uvijek zakonita, a u nekim zemljama može da bude opasna po život, recimo Italija: finansijska policija može da upadne sa mitraljezima u stan biznismena i ako se neko samo mrda oni mogu da pucaju. Ovo govorim iz prve ruke jer sam nakon tog događaja pravio offshore strukturu za Italijana i bio kod njega u posjeti prije 2 godine. Nije niko pucao, ali bilo je straha.

Znači bitan je motiv i bitno je kuda novac odlazi. Ako novac odlazi iz preduzeća u Srbiji u preduzeće na Bahamima, to je definitivno samo prizivanje vraga. Pitanja će kad tad da se pojave. Ali ako novac dolazi izvana ka unutra, ka srpskom preduzeću, to je sasvim druga stvar i niko o tome neće ništa spomenuti, jer onda srpsko preduzeće mora da oporezuje takvu dobit. Da bi se to ostvarilo, Bahamsko preduzeće mora uvijek direktno da posluje sa srpskim mušterijama, preduzećima, koji kupuju usluge. Pri tome mora da se vodi računa (zavisno od zakon u Srbiji), da dolazi do međunarodne transakcije, a to znači da kupac u Srbiji mora na neki međunarodni način da komunicira sa preduzećem u inostranstvu, znači ne pozivanjem srpskog broja telefona, već pozivanjem stranog broja telefona, korištenjem websajta koji se ne hostuje u Srbiji, korištenjem pisama ili e-maila (koji se ne šalje iz Srbije). Ova činjenica je važnija za kupca, nije važna za preduzeće na Bahamima, jer kupac želi isto tako da mu se odbiju troškovi. Onda se pravi ugovor sa srpskim preduzećem, da srpsko preduzeće samo namješta kupce ovom offshore preduzeću. Svi plaćaju u inostranstvu ili na račun u Srbiji koji pripada tom offshore preduzeću. A srpsko preduzeće dobiva svoju proviziju i na tu proviziju uredno plaća poreze. Pri tome se može raditi sa više srpskih preduzeća koje nabavljaju kupce, a mora se voditi računa da postoje ugovori između preduzeća u slučaju kasnijeg preispitivanja. I naravno ni jedna zemlja ne može da pravi zakone ili mjerila drugoj zemlji, a mora da uvaži preduzeća iz druge zemlje, jer ako ne uvaže ta preduzeća iz drugih zemalja, kako će onda svi ti političari na svojim pozicijama isto tako uvaže sebi svoje fakture iz svojih offshore preduzeća?

To gore nije baš način koji će da izdrži dugo vremena, ali zato mnogo godina, jer se zakoni mijenjaju, ali je jedan od načina strukturisanja stranih preduzeća i akumuliranja profita u inostranstvu. Isplate, opet navodim, moraju da se vrše na takav način da se ne krši zakon, već da se koriste zakoni u svoju prednost.

Porez na dobit za firmu u Srbiji je 10% (samo toliko ili mnogo), a pdv nisam ni pominjao upravo iz tog razloga. Ali, u slucaju da se nesto izvozi (npr. usluga webdesign ili software), na to firma iz Srbije ne racuna pdv - oslobodjena je placanja pdv-a. Novac dobijes na devizni racun firme u svojoj banci.

Pribliznije bih to uporedio sa tezom da je nekom svejedno da li je mu je svoja ili neka tudja zena u krevetu. Lokalni biznis "lako" postane medjunarodni, posebno kada je plasman na trzistima exYU drzava.

Prica o Offshore kompaniji i njene mogucnosti, postaju interesantne kada se rade zavrsni racuni za firme u Srbiji.

Pa i sa porezom na dobit od 10% isplativo je imati offshore firmu, a pogotovo ako se baviš izradom softvera ili internet prezentacija i pritom svoje usluge izvoziš...

Pažljivo sam pratio celu temu i odlučio sam da dam svoj doprinos (?)

Prvo pitanje koje neko treba da si postavi glasi: Zašto mi treba offshore?

Zavisno od tog koraka se preduzimaju dalji koraci.

Ako vam je potrebno da sa vremena na vreme sklonite neku manju sumu (do 20,000 EUR/godišnje), Belize je najbolji izbor jer je najjeftiniji i najlakši za otvaranje i nerezidentni račun recimo u Volksbank u Austriji ili Hypo Hrvatskoj. Cena sve sa putovanjima do 1000 EUR. I to je kad pogledate da bi na 20000 EUR platili 2000 na dobit preduzeća i još jedno 2000 EUR na ličnu dobit u potpunosti isplativo.

Ako vam offshore treba da bi s njim "prali" veću dobit, moj savet je Belize pa ta kompanija formira kompaniju u Panami. Slobodno otvorite nekoliko racuna u raznim bankama, ali vodite racuna da uplate primate na kompaniju iz Paname a posle prosledjujete na ostale račune. Cena ovakve operacije se kreće od 2000 EUR pa naviše zavisno od broja računa i kvaliteta banaka u kojima se nalaze.

Ako vam offshore treba zbog uvoza robe sa dalekog istoka, onda je najbolje da otvorite sa kompanijom iz Belizea kompaniju u Hong Kongu, a sa kompanijom iz HK otvorite u odličnoj banci (recimo HSBC) neki više valutnim račun. Ta vas operacija košta od 4000 EUR pa naviše (zavisno od toga dali putujete u HK da otvorite račun). Plus oko 1500$ godišnje.

Pare se vade sa ATM karticama (provizije banaka se kreću od 2,5-5%, vodite računa o tome), 500EUR je dnevni limit po kartici.

Drugi način za vadjenje para je da pare nekome trebaju napolju na računu a on vam da keš na ruke u zemlji (tu ste dobri 2,5-3% minus prvozija koju vam uzima banka za vaš TT).

Offshore možete formirati sami, ali moj je savet da koristite zato specijalizovane agencije (najbolje lokalne tamo gde formirate firmu). Račun otvarajte sami, jer time smanjujete rizik da se neko samoovlasti po vašem računu. Gledajte da izbegavate banke u divljim zemljama. Insistirajte da vam kompanije imaju sve potrebne apostile.

Napomena: U ovom postu je lično desetogodišnje iskustvo.

Srećno!

_[irony]

E, super što si se javio... ja baš ovih dana imam problem oko transfera nekih para sa Kipra koje tamo stoje od devedeset i neke godine. Iz poznatih razloga ne mogu da ih prebacim u Srbiju tako lako, ali cenim da će mi kombinacija Kipar - Belize - Panama - Hong Kong - Uskršnja ostrva - Burkina Faso - Srbija završiti posao i da si ti prava osoba za to pošto, kako kažeš, imaš 'lično desetogodišnje iskustvo' u 'sklanjanju', 'pranju' i 'vađenju' para...

_[/irony]

Da si zaista pažljivo pročitao prethodne postove, shvatio bi da ovde nema mesta za ovakve komentare. Mislim... koga ovde, za ime Boga, interesuje to što si napisao?!

@Davor Vlajkovic

Neznam čemu ironija i žuč? Jesam nekog uvredio? Mogli ste da mi pošaljete PM ili da mi sami obrišete post ako mislite da nije relevantan. Zato bez 'hate' ili 'flame' ako je moguće, ili mi brišite post jer te mogućnosti kao moderator imate...

A čemu inače služi offshore ako ne sklanjanju profite, odnosno izbegavanju plaćanja poreza?
Zar mislite da je nekome ko operiše sa nekoliko hiljada nečega potreban offshore?

Molim vas da me/nas prosvetlite!

Uvredili ste ovaj forum i sve učesnike u diskusiji time što ste offshore per se okarakterisali kao nelegalnu rabotu. Ta izjava je besmislena isto koliko i konstatacija da su recimo svi Beograđani koji imaju firme van Beograda kriminalci :)

I to je već nekoliko puta na vrlo razumljiv način objašnjeno ovde:









Offshore je sve češće sasvim logično rešenje, pogotovo kada je reč o IT biznisu koji odavno ne poznaje i ne priznaje nikakve granice...

Koristan link: http://en.wikipedia.org/wiki/Offshoring

Covek nije nikoga uvredio niti rekao da je offshore nuzno kriminal.Sve sto je on rekao je pretezna delatnost i pretezni razlozi zbog kojih offshore postoje.Neko me je gore napao zbog izjave o polacanju poreza,dajte ljudi ko je ovde 90-ih placao porez?!(mito se ne racuna)Naravno,placao se porez na mozda 10-20% prometa cisto da se nesto kao plati.Ako je u Srbiji tako strasno poslovati i nemoguce izaci na kraj sa birokratijom i politicarima(politicari i birokrate su nuzno zlo i uvek i svuda su isti..."...ma princip je isti,sve su ostalo njanse...") da se mora otvoriti kompanija u Panami,Belizeu,Tanzaniji, Svetoj Jeleni onda mora da je zivot u tim zemljama prava bajka!Kad za strance imaju takve povlastice kako li tek njihovi gradjani zive!

Moze neko ovde da se i uvredi,ali mislim da je otvaranje firme na tim mestima cisto bezanje od odgovornosti prema drzavi pod izgovorom da te drzava koci neda ti da dises!U nekim slucajevima drzava stvarno odmaze poslovanje,ali ne do mere nemogucnosti funkcionisanja.Potrebno je malo stpljenja i ideja i ti nedostaci se prevazidju.Radio sam za nekoliko domacih firmi honorarne projekte i nije bilo nikakvih vecih probleme ni sa jedne strane!

Pristup @Pedja_Pedja-e mi se svidja jer covek kaze sta za sta sluzi i najcesce koristi,a ne kao neki drugi koji se kunu u legalnost a tamo sredjuju drzavljanstvo sa sve rodnim listom u kojekakvim indijanskim drzavama!

Ako sad nastavim da pisem ili ce te mi obrisati post ili napasti svim oruzjem pa stoga odustajem...

Čovek je rekao, citiram:



... a da se prethodno nije upoznao sa sadržajem teme. Jer da jeste, video bi da je većini ovde glavni motiv za poslovanje preko offshore firmi minimizacija troškova poslovanja koji su u Srbiji, nažalost, još uvek neopravdano visoki. Odmah iza toga je i mogućnost predstavljanja sebe i svog posla u obliku koji je bliži srcu klijenta - jer npr. prosečan Amerikanac više voli da radi sa firmom iz USA nego sa firmom iz Srbije iz prostog razloga što tada uživa sve blagodeti USA zakona, između ostalog i onog o zaštiti potrošača. Sa druge strane, pravni instrumenti zaštite koji su dostupni firmama i pojedincima u Srbiji su, ako se porede sa onima koji su dostupni firmama i pojedincima u USA, zanemarljivi. A da ne govorim o tome koliko je domaća zakonska regulativa kompatibilna sa realnim stanjem stvari u IT-u danas, i da li i koliko ista definiše najosnovnije pojmove kao što su Internet i elektronsko poslovanje. Svako ko je u Srbiji legalno radio bilo šta vezano za IT zna o čemu govorim i na kakve je poteškoće moguće naići u svakodnevnom poslovanju.

Odgovornost prema državi? A šta je sa odgovornošću države prema poreskim obveznicima - pojela maca? :)

Otvaranje firme u USA radi poslovanja sa pretežno USA rezidentima je a matter of common sense, a ne nekakvo bežanje od odgovornosti. Zapravo, otvaranje firme za iste namene u Srbiji bi bilo krajnje neodgovorno jer predstavlja čisto rasipanje para, vremena i živaca iz apstraktnih razloga poput prkosa celom svetu i lokal-patriotizma...

I molim vas da razgraničite obaveze rezidenta-fizičkog lica i rezidenta-kompanije prema državi, to ovde (nadam se) niko ne dovodi u pitanje. Ako offshore firma poštuje sve zakonske obaveze prema državi čiji je rezident, a njeni vlasnici u Srbiji takođe - gde je problem?

Vezano za bojazan od brisanja poruka, nema razloga za to. Nijedna poruka koja je u skladu sa pravilnikom foruma neće biti obrisana. Ali shvatite da se ovde diskutuje argumentima, nismo na pijaci. Dakle, ako je iko od vas u stanju da argumentima opravda svoj stav, samo izvolite.

Nadam se da će mi moderatori oprostiti iskrenost koju ću sada izneti, jer nema baš direktne veze sa ovim forumom...

@augustus
Tvoj stav me podseća na stavove i načela većini normalnih ljudi ovde rado zaboravljenih lidera 1945.-2000., a taj stav je:
"sve što je strano je podvala, svi stranci koji žive bolje od nas su pokvareni, a ko od naših sunarodnika koristi pogodnosti koje mu se pružaju negde na zemaljskoj kugli taj je sigurno strani plaćenik i domaći izdajnik i treba ga pod hitno na goli otok... Živela narodna vlast! Dole truli, prljavi i pokvareni ostatak sveta!"



A kao što reče Davor :


Prema tome mislim da svako ima pravo da se odluči gde će, šta i kako poslovati... Ja bih lično firmu otvorio i na Marsu, Saturnu, Veneri ili Melmaku u partnerstvu sa Alfom ako bi mi to donelo pogodnosti, a što se države tiče... Šta je ta ista država meni pružila u životu? To da plaćam socijalno i pritom plaćam sve preglede ili , ne daj Bože da odem kod državnog stomatologa pa mi kažu "znate, nemamo anesteziju, možemo pokušati da vam taj zub izvadimo na živo"... Ili možda to što većina ljudi ovde ne može izaći izvan granica iste? Što nam je 95% mladih ljudi videlo samo prostor od Subotice do Jadrana ( a od skora ni to nije naše), a i to oni koji su finansijski mogli da podrže to putešestvije...

Hvala, ali moje ambicije su daleeeeeko veće od toga...

@ Davor Vlajkovic


U cemu se ogleda minimizacija troškova kod poslovanja sa offshore firmom u donosu na firme iz Srbije?
"Nepostojanje" poreza na profit?
Sta jos?

@ car10

da, nepostojanje poreza na profit, odnosno ne plaća se porez na dobit preduzeća od 10%, zatim ako podižeš u Srbiji novac sa računa svoje firme ponovo moraš da platiš porez na dobit kao fizičko lice, ušteda na knjigovodstvenim uslugama jer iole dobar knjigovođa za DOO košta od 100 - 300€ mesečno...

@ LalePA

Ok, dakle imamo 10% ustede na osnovu poreza na profit, s'tim da imamo troskove kod podizanja novca, na bankomatu je provizija do 3%, a kad bi na salteru podizao (jer je na bankomatu oganicena cifra dnevno) provizija je do 5% pa i vise, dakle realna usteda na porezu na profit preduzeca je 5-7%.

E sada kada bi fizicko lice htelo da podigne novac sa racuna svoje firme, opet je duzan da plati porez na dobit (ne znam koliki je), ali tada moze sa tim novcem da kupina svoje ime sve sto mu padne na pamet, nekretnine, automobile itd... E sada ne poznajem dovoljno zakone pa je ovo vise pitanje, dakle kada bi drzvljanin Srbije kojem je boravak prijavljen u Beogradu, podigao novac sa racuna svoje offshore firme, takodje bi morao da plati porez na dobit drzavi Srbiji, bez obzira na to odakle mu (kao sto placaju Seka, Viki i ostale zabavljacice koje pevaju po svetu) pa bi tek onda bio u mogucnosti da kupi na svoje ime nesto, automobil recimo, jer ce u suprotnom imati problema ukoliko bude doslo do onog dokazivanja porekla novca i ostalo?

Dakle ukoliko je tacna moja predostavka da je gradjanin Srbije kome je mesto boravka negde u Srbiji, koji poseduje offshore firmu, placa porez na dobit fizickog lica ukoliko podigne novac sa racuna offshore firme i koristi ga za svoje potrebe, onda je realna usteda zapravo onih 5-7% na porezu na profit preduzeca i 1200-3600 EUR - onaj fiksni "porez" koji placas zemlji u kojoj si osnovao offshore firmu.

Da li sam u pravu?

@ car10

I jesi i nisi u pravu... Prvo, zašto bi podizao novac sa računa kada većinu stvari mođeš platiti tom istom karticom offshore firme, samo pazi sa izborom banke, ima banaka koje naplaćuju proviziju na podizanje gotovine ali ne naplaćuju proviziju ukoliko karticom plaćaš nešto. A što se tiče kupovine na svoje ime... kod nas još nije zaživelo to "dokazivanje porekla novca", nije zaživelo ni u daleko naprednijim zemljama, sem u slučajevima teških kriminalnih dela tipa trgovine ljudima i narkoticima, ali i tada se to svede na neku utaju poreza ukoliko i to uspeju dokazati... Uostalom niko ne brani nikokme da ti "pokloni" stan, Što je čest slučaj, a to odgovara i prodavcima jer tako ne plaćaju onaj "reket na kapitalnu dobit"... A te pevaljke koje si pomenuo verovatno ne prate ovaj forum odnodžsno ovu temu, pa neka plaćaju... A ako ti već stvarno treba gotovina u nekoj većoj količini, sedneš lepo u avion i odeš do te banke u kojoj držiš novac i svoje pare podigneš bez provizije....Ili otvoriš račun kao stranac u Hrvatskoj i prebaciš novac sa svoje offshore firme elektronski na svoj račun u HR, sedneš u kola i za 3 sata imaš svoje pare... Uvek postoji rešenje, samo treba malo uposliti "sivu masu" i razmisliti...

@ car10

A odakle ti informacija za tih 1200-3600€ godišnje? Koliko sam upućen troškovi su do 1500€ maximum... Baš se trudim da saznam dosta o tome poslednjih mesec dana jer i sam imam u planu da otvaram firmu offshore, samo da mi se "slože kockice"... Ajde podeli sve informacije koje imaš!

Porez na dobit nije nikakav problem. Stopa je u Srbiji 10% i to je više nego OK. Problem je akontaciono plaćanje istog, znači obavezan si da plaćaš porez na dobit koja još uvek ni ne postoji!

Takođe je problem svojevrstan porez na vazduh koji se naplaćuje u vidu doprinosa za obavezno penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i kojekakve komunalne i administrativne takse. Jer to što se plaća ili ne vredi ni dinara (kao u slučaju državnog zdravstvenog i penzijskog - zato i jeste obavezno, da je dobrovoljno niko ga ne bi ni plaćao jer realno nema nikakve koristi od toga) ili nema realne potrebe za tim (zašto bi firma koja ne koristi javnu površinu plaćala komunalnu taksu?). Tu je naravno i povraćaj PDV-a koji je priča za sebe: ako kasniš makar i jedan dan sa plaćanjem istog sledi ti drakonska kazna od par hiljada EUR, dok država opušteno ne radi povraćaj u zakonski propisanom roku i niko joj ništa ne može po tom pitanju. Dalje, tu su provizije banaka - zašto bi plaćao transfer para svojih klijenata od USA do Srbije kada možeš da ih držiš i u USA? I za kraj, da ne zaboravimo i bisere poput EPS-a i Telekoma koji svoju naklonost prema srpskim firmama iskazuju tako što im usluge tarifiraju po posebnim (skupljim) tarifama iako time krše zakon. Ali ajde se ti sad drzni da u Srbiji tužiš (kome, upravi vodovoda?) državnu firmu koja sprovodi narodnu volju i štiti zemlju od pokvarenih kapitalista...

Što se tiče korišćenja para offshore firme za lične potrebe, to jeste potpuno legalno samo u slučaju da se taj prihod prijavi poreskoj upravi Srbije na kraju godine i, ukoliko postoji potreba (ako se pređe neoporeziva osnovica), plati porez na dohodak građana.

_{[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 05.03.2007. u 14:52 GMT+1]}

@ LalePA


Pa kada sam pricao o podizanju novca, mislio sam u svrhe kupovine, nekretnina, automobila i ostalih, malo skupljih stvari, a i znamo da kartice kod nas bas i nisu zastupljene.

Znam da to dokazivanje porekla novca nije zazivelo kod nas, nadam se da ce jednoga dana, ali ja sam pricao onako teoretski, sta je po zakonu, a sta nije.
Pevaljke placaju porez jer moraju, posto su ih poreski inspektori pritegli, a njih sam samo naveo kao primer, jer oni placaju porez ovoj drzavi iako su novac zaradile u Nemackoj recimo i tamo platile porez, ali po zakonu ove zemlje, a i gotovo svih drugih, rezidenti su duzni da plate porez na dobit, ma gde on bila ostvarena.

Podizaje novca je najmanji problem, samo sam hteo da vidim sta je po zakonu, a sta nije i koje su "rupe" ako ih ima. ;)

A ovo 1200-3600 je usteda na racunovodji (ne placas ga), na godisnjem nivou. Znaci D.O.O bi placao racunovodju, a neka offshore firma ne bi, na to sam mislio.

Učinilo mi se za tih 1200-3600 da misliš da je toliki porez na offshore, sorry...
Pa "rupe" ti izgledaju tako otprilike kako sam ti napisao... Recimo još jedna dobra fora je da ti neko iz inostranstva sa svog računa prebaci novac na tvoj račun ovde, to nije prihod odnosno tvoja zarada, i na to ne moraš da platiš porez, barem ja tako mislim, meni su slali u više navrata veće svote novca baš za kupovinu i izgradnju neke nekretnine, i niko me nije ništa pitao... A ti lepo sa računa svoje offshore firme prebaci novac na račun "Pere iz komšiluka koji radi u Nemačkoj" pa Pera neka prebaci tebi na devizni ovde, samo i tu proveri koja ti je banka najpovoljnija, jer neke imaju zulumćarske provizije na podizanje deviza koje pristižu iz inostranstva, neke opet ne uzimaju proviziju ako ti novac stoji na računu 15 dana... Mislim da je ovo dobra opcija, samo mislim da treba podizati iznose manje od 9000€ u jednom danu da ne bi morao da popunjavaš papirologiju u banci... Ne mogu baš da se setim, davno beše proščla godina...

Koga interesuje kako se offshore koristi za mutne poslove neka pogleda Insajder večeras:

http://www.b92.net/tv/program/serije.php#275

A mi ćemo se ovde, nadam se, pozabaviti drugom (legalnom) stranom offshore priče. Ili će da radi gumica :)

Pa naravno, svi sve ovde rade ili žele da rade potpuno legalno... Ovde se nije razgovaralo o kršenju zakona, nego o zaobilaženju istog, barem jednog dela onoga koji se primenjuje u našoj zemlji... Nije isto prekršiti ili zaobići... Kada gaziš po zelenoj površini čike u plavom imaju razloga da ti naplate 1500 din, a ako zelenu površinu malo zaobiđeš niko ti ne može ništa, a opet stižeš na isto mesto... to je poenta ove teme, zar ne?

Nisam mislio konkretno na tebe već sam samo stavio disclaimer u slučaju da krene navala posetilaca sa Gugla, da se ne stekne pogrešan utisak. Opušteno ;)

LalePA rece

Bas bih voleo da moji neistomisljenici ovo procitaju umrli bi od smeha!Ja i moja porodica se protiv takvog misljenja borimo otkad znam za sebe i od te borbe smo samo bolesti i bedu navukli na nas!U cilju te borbe zelim da verujem da nasa zemlja moze biti na civilizacijskom nivou kao neke zemlje evropske unije.Zbog toga jos uvek ulazem veliki napor i gutam gorke knedle!Lako je samo kukati kako drzava dere i nista ne radi za nas!Teze je nesto uciniti povodom toga i promeniti nesto.Drzava je dugo bila na samom dnu i treba odredjeno vreme da prodje da bi se nesto popravilo.Cak mislim da je birokratija kod nas najmanji problem koji postoji,neki drugi su znatno vazniji!

Koje se drzave pominju kao dobar izbor:Panama,Belize,Gvantemala,Sejseli,Marsalska ostrva...hocete da kazete da nasa drzava treba da se ugleda na te drzave?!Zasto ne otvarate firme po evropskoj uniji?

Kazete reket na kapitalnu dobit!Mislim da je to potpuno u redu:ako steknes kapitalnu dobit u nekoj zemlji,izivni plati porez za to i dalje ces kapitalno zaradjivati.Sto si bogatiji veci porez i treba da platis,tako je u svim razvijenim zemljama.Cini mi se da je u UK porez na ekstremno visoke plate cak 40%!!!(plate fudbalera recimo)

Ako kapitalnu dobit ulazes dalje onda ne placas porez na istu koliko sam upucen,tako da se podsticu dalja ulaganja.To je prepisano iz drugih zemalja naravno.

Kukate na zdravstvo,zamislite da se zdravstveno osiguranje uopste ne placa tek onda bi zdravstvo zavrsilo u kolapsu!
Penziono osiguranje bi trebalo i dalje biti obavezno za poslodavca,ali mislim da ce radnik moci da bira u koji penzioni fond zeli da mu se uplacuje penziono.

Traziti od drzave da nesto ucini za vas,a da vi nista ne pokusate uciniti za nju je nelogicno.
Nemoj te me pogresno razumeti,ne mislim ja da ste vi koji ste za offshore kriminalci,samo hocu da kazem da ne stavljate drzavu kao paravan i krivca za vasu zelju legalnog izbegavanja poreza na dobit!

@augustus

Ne znam da li si chitao postove Davora Vlajkovica ali bih ti preporuchio da to josh jednom uchinish,po mogucstvu pazhljivo.
U tom kontextu tvoje primedbe postaju suvishne i kvare jednu potencijalno korisnu temu.

Zarad izbegavanja flame-a,samo toliko.

I dalje nije jasno sta je u korisnom postu korisnika Pedja_Pedja nelegalno, vezano za offshore savete ?

Da citao sam njegove postove i to veoma pazljivo.Ovo nije potencijalno dobra tema,ovo je odlicna tema!Moje primedbe nisu suvisne.Druga je stvar sto se ti s tim ne slazes pa zbog toga smatras da su suvisne.Kakva je to diskusija gde se postuju samo komentari podrzavanja i hvalospeva i pljuvanja po zajednickom neprijatelju?!


Nije nista nelegalno,samo je covek rekao sustinu offshore kompanija.Nisu nelegalne radnje u pitanju,nego jednostavno zelja za izbegavanjem poreza na dobit.Ko kaze hocu offshore da ne bih platio visok porez na dobit ok,ali kriviti nekog drugog zbog te zelje nije u redu.

Poslovanje preko offshore kompanija nije a priori nezakonita radnja i na shtetu drzhave.Uz poshtovanje zakonskih propisa i nacionalne ekonomije vide tu svoju korist.Ako to ne bi bio sluchaj,takvi subjekti bi odavno bili nepozheljni na globalnom trzhishtu,a i zakonodavstva bi se njima bavila na odgovarajuci nachin.

Za primer mozhemo uzeti neko malo preduzece chiji se proizvodi dalje koriste u preradjivachkoj industriji,a u praxi su zanimljivi middle-man offshore kompanijama.Kako gazda Mika nema marketing odjel niti struchni kadar koji bi mogao da ostvari kontakte sa ino kupcima, uz ogranichene proizvodne kapacitete nastup na ino trzhishtu mu je onemogucen.

E tu na scenu stupa neko ko ima razradjene kontakte u EU u datoj industriji,a ujedno je upoznat sa postojanjem gazda Mike,Pere i Jove koji bi mogli da isposhtuju kvalitet i kolichine zahtevane od strane EU firmi.Ukoliko bi osnovao preduzece u Srbiji,placanjem svih dazhbina i u pojedinim sluchajevima nameta,posao bi se pokazao ne- ili nisko-profitabilnim.
Moguce reshenje se nazire osnivanjem offshore kompanije,shto dovodi do minimiziranja troshkova (i to znachajnog) i sa konkuretnom cenom kao direktnom posledicom,obezbedjuju se ugovori na zadovoljstvo svih uchesnika u lancu.Naravno,gazda Mika,Pera i Jova uz punu uposlenost razmishljaju o proshirenju kapaciteta,ujedno se informishuci o merama drzhave za podsticanje izvoza:)

Pricha je poprilichno banalizovana,ali je to u skladu sa pitanjem pod quote tag-om.

Ili sluchaj kada se radi neka usluzhna prerada.Sirovina ili poluproizvod dolazi iz EU,zavrshna obrada se radi u nekoj firmi u Srbiji i gotov proizvod se vraca u EU.Josh jedna situacija kada drzhava ima koristi iako je offshore preduzece ukljucheno u posao.



SHto je moralno neprihvatljivo i nelegitimno.I kakvo prebacivanje krivice?:):):)
Tvoje primedbe,osim shto su suvishne,kose se sa sushtinom diskusije i odishu nakaradnom moralnom demagogijom,koja od potencijalno korisne teme mozhe da napravi bezoblichan flame topic.

Veoma poučna tema. Zahvaljujem svima koji su napisali konstruktivne postove.

Off topic:
Jasno je da (ne) patriotizam nema ama baš nikakve veze sa off shore poslovanjem, ali kad god čujem kako se patriote busaju u grudi, setim se scene iz filma Rane, kad Dragan Bjelogrlić vadi pokradene stvari (sa ratišta) iz kamiona i kaže: "Sve bih dao za majčicu Srbiju, sve !"

Pedja, preporučujem ti da pročitaš principe stvarnog offshore poslovanja: http://www.poslovne-usluge.com...world-offshore-strategija.html

Vjerujem da je tvoj lični integritet toliko narušen da nagovaraš nekoga da prekrši zakone, tj sakrije svoju dobit ili poreze. Sasvim su različite stvari kad se to čini, jer to u stvarnosti mnogi čine širom svijeta, ali sasvim je drugačije ako nekoga na tako nešto nagovaraš. I onda još najgore, vjerovatno si još građanin Srbije, imaš svoj web sajt, mnogi te poznaju i onda praviš takve izjave te vrste kako imaš desetogodišnje iskustvo u pranju novca. Vjerujem da je samo pitanje vremena kad će porezni inspektori da posmatraju ovaj forum i da počnu da prave preglede i ispitivanja o tome ko to tamo pere dobit.

Cijeli svijet ima koristi od offshore zemalja. Uključujući masu političara, vlade, zemlje, svjetsku banku, sve banke u UK, sve banke u Evropi, USA, svijetu, sva velika preduzeća od svih preduzeća za koje si ikada čuo Sony, itd. Da li ti misliš da banke, velika preduzeća, koriste offshore poslovanje na način kako si ti to opisao? Sigurno da postoje neozbiljne banke koje na takav način rade da će i da peru novac i učestvuju u tome. Ali to si ni jedno ugledno preduzeće niti banka ne dozvoljava i sve banke žele da posluju sa korektnim klijentima. Banke i velika preduzeća rade sa offshore zemljama, ali u zakonskim okvirima.

Ne vidim zašto bi neko rizikovao kazne i zatvor radi utaje poreza i plaćao skupo za offshore preduzeća. Takav kriminalac onda ne mora da registruje preduzeće, može u prvoj štampariji ili na dobrom štampaču da odštampa svoje dokumente i otvori bankovni račun na Kipru bez ikakvih problema. Prema tome tvoja priča je priča o prodaji magle, a ne nudi nikakvo riješenje jednom poslovnom čovjeku, ali nudi riješenje jednom kriminalcu.



Otvaranje računa u Hong Kongu moguću je samo podsredstvom nekoga u Hong Kongu ko će da bude potpisnik računa ili ličnim dolaskom u Hong Kong.



Ako imaš 500 EUR limit na kartici, pogrešna je banka izabrana!

A, postoje sasvim legalni načini za unos stranog kapitala u zemlju, prema tome tvoja priča je zasnovana na principima: ukradi pa pobjegni, a zna se da će takva operacija kratko da traje.



Ko se nalazi izvan zemlje gdje želi da formira preduzeće, vrlo je teško sam formirati preduzeće. To u mnogim slučajevima, zavisno od zemlje do zemlje, čak i nije poželjno. Koja agencija treba da se koristi ne zavisi od toga da li je lokalna ili nije, već zavisi od kompetencije i usluge takve agencije. Najviše offshore preduzeća se formira od strane banaka u Švicarskoj, dok se ta preduzeća nalaze u drugim zemljama. Prema tome kompletna diskrecija je očuvana i samo banka može da zna vlasnike preduzeća, a to se čuva bankarskom tajnom.



To desetogodišnje iskustvo trebalo je da ti posluži da barem ne reklamiraš svoj web sajt kada pričaš o tome.

Preporučujem ti čitanje literature o tome, kako poboljšati lični integritet.


Srećno!

Ako lice u Srbiji ima ugovor sa offshore preduzećem da nabavi mušterije za to offshore preduzeće, mušterije kupe usluge od offshore preduzeća, a lice u Srbiji bukvalno dobije novac od offshore preduzeća onda se taj novac oporezuje, po zadnjem istraživanju našeg partnera u Srbiji, efektivno po sumi od 16%, jer je porezna stopa 20%, ali se prvo na dobit oduzmu normirani troškovi u iznosu od 20% (znači paušalno), pa se tek na ostatak oporezuje 20%.

Na primjer, zarada je US $10,000, dospjela na račun fizičkom licu u Srbiji od offshore preduzeća:

10,000 - 20% (2000) = 8000, odbijaju se normirani troškovi od dobiti.
8000 -20% (1600) = 6400, odbija se porez.

Veliko je pitanje da li stvarno imate normirane troškove, ali ti će se troškovi odbiti da li ih stvarno imate ili nemate. Na kraju krajeva završite sa sumom od 8400 dolara, znači 16% je odbijeno.

Samo što postoji mnogo drugih zakonitih načina da se uživaju ekonomske prednosti.

Nasuprot tvojoj izjavi da dokazivanje porekla novca nije zaživjelo želim da skrenem pažnju na:
http://www.nbs.yu/serbian/zakoni/2_1_15.pdf

Prema tome, da li je zaživjelo ili nije, iskusićeš kad uradiš neku premiju za osiguranje preko 1000 EUR ili primiš ili pošalješ novac preko 15,000 EUR

Banke u Srbiji ne moraju da glume produženu ruku poreznih ustanova. Što znači, da je sasvim normalno i moguće da dobivaš bilo kakve sume na svoj račun, a da banka ništa ne kaže vlasniku računa. Konačno, to bi značilo da ne rade bankarske poslove i ne bi se ni jednoj banci isplatilo.

Svaka osoba koja dobije, bez obzira na koji način neku zaradu, dobit, dohodak, bez obzira odakle, ako to tako piše u zakonu, dužna je da tu dobit oporezuje i podrazumijeva se da takvu prijavu napravi na svoju inicijativu. Jer nepoznavanje zakona nije isprika, prema tome to je dužnost takvog primaoca. Zato je potrebno pažljivo dizajniranje offshore strukture.

Pravila igre su na žalost zakoni u svojoj zemlji. Ako kršite pravila igre, otvarate sebi sigurnosnu rupu da Vam se život moguće i kompletno uništi. Ako ne želite da igrate po tim pravilima zemlje, pa ni to nije problem, ali onda se preselite u Uruguay ili neku drugu zemlju gdje se ne oporezuju fizička lica. Na žalost je to tako, živimo svi u nekim zemljama gdje o zakonima u biti narod ne odlučuje, a sve pod okriljem iluzije o demokratiji, vladavini naroda. Ipak, da ostanemo uspješni u poslu, moramo da znamo i kako se ta igra igrâ.

Pročitaj:
http://www.nbs.yu/serbian/zakoni/2_1_15.pdf

I vjeruj mi na riječ, kad kažem, da se mnoge banke u Srbiji, neće oslanjati samo na taj zakon, već će i za mnogo manje sume i transakcije da upotrebljavaju iste metode opisane u tom zakonu. U krajnjem slučaju, račun će biti obilježen "crvenim" i biće detaljno posmatran.

Legalne metode unosa stranog novca ne rade se na način kako je gore opisan, već se rade striktno na načine kako je to dozvoljeno i kako je moguće dobiti prednosti u odnosu na lokalne zakone.

Najgori način od svih načina je prebacivanje novca iz inostranstva na vlastiti račun. To je u offshore poslovanju, bez obzira da li se radi o dobiti ili čistoj zaštiti poslovanja ili diskrecija, jedno veliko pravilo ili veliko NE. Za 5 godina zakoni mogu da budu promjenjeni, tada ćete imati razgranat biznis i biće lako da se takav biznis naruši nekim novim zakonima, jer sve transakcije kod banke su ostale i mogu biti utvrđene.

@ Thetaworld

Nisam govorio o prijemu novca sa računa OFFSHORE firme nego sa računa fizičkog lica. Primao sam u više navrata uplate iz inostranstva od strane fizičkog lica veće od 15 000 eur, i nikada me niko nije ništa pitao
čak ni kada sam jednom prilikom podizao i veću sumu odjednom. Nisu nikome zanimljive te sume, a i kada primaš od fizičkog lica to se ne tretira kao dobit. Ne svidja mi se ta Vaša politika tipa " sve to što vi radite nemate pojma, ja sve znam najbolje" ... Verujem da ste vrlo dobro upoznati sa poslom koji radite, ali ja verujem da sam daleko bolje od Vas upućen u ono što se može ili ne može u zemlji SRBIJI... Ipak poslujem ovde već neko vreme i to baš u vodama finansija i finansijskog posredovanja... Što se tiče dokazivnja porekla imovine, da ste bolje pročitali moj post shvatili biste o čemu govorim... Teorija je jedno a praksa nešto sasvim drugo... Hajde recimo da tužimo naftne kompanije za širenje ozonske rupe i otapanje arktičkog leda? Zasto ne? Svi znamo da je do zagrevanja atmosfere došlo baš zbog toga što te iste naftne kompanije proizvode i preradjuju goriva koja zagrevaju atmosferu, to znaju i deca u prvom razredu osnovne škole... Ali to je TEORIJA, a praksa je nešto sasvim drugo, jer je to nemoguće dokazati u praksi... A sve ono što je nemoguće dokazati, time se ne treba ni opterećivati... NO HARD FEELINGS!

To ce tesko proci kod tvog poreskog sluzbenika ;-)

Da je tako, svi bi mi primali plate od fizickih lica - al ne ide ;-)

U svakom slucaju, budi siguran da za svaki pojedinacni transfer od vise od 10 hiljada EUR svaka legalna banka u Srbiji mora da podnese izvestaj centralnoj banci - sta oni dalje rade sa tim je pitanje - mozda samo statistiku (najverovatnije), a mozda nekad podele te podatke sa upravom javnih prihoda.

Nisam ni mislio na platu, jer za platu ide druga šifra uplate, mislio sam kao pomoć ili donaciju... Za sada prolazi tako, praktično dokazano...

Aman ljudi sta ste se uhvatili patriotizma!!Tu sam rec naveo iz sarkazma jer se kod nas patriotizmom smatraju neke druge stvari!!Pustite to vise!Ne mogu da verujem da jedan takav previd moze da mi zakuca epitet katastrofe!!Trebao sam u zagradi stvaviti "sala"!


Opet kazem,ko resava probleme preko offshore firmi koje inace ne moze ili teskom mukom moze resiti u svojoj zemlji je jedno,a sasvim drugo kada se iz petnih zila pljuje po drzavi i njenom porezu na dobit!Ko nece da shvati sta pokusavam da kazem ne mora.



@baker,
ja tebe,kao i nikog drugog ovde, ne vredjam pa nemoj ni ti mene.Vredjanje neistomisljenika je krajnje primitivan nacin komunikacije.Ako te neki moj post iznervira,ospuj me naglas(ali da niko ne cuje:)) i nastavi dalje.Sta da smo u istoj prostoriji i da diskutujemo o necemu sa razlicitih pogleda na stvar?Ovakav nacin bi doveo do krajnje ruznih i neprijatnih scena,sto nadam se niko od obrazovanih i civilizovanih ljudi ne zeli doziveti.

Ovo je upuceno meni,zar ne?

Mislim da si pogreshno razumeo.Nisam te vredjao niti mi je to bila namera.
Po mom mishljenju ta rechenica sadrzhi objektivnu ocenu tvojih postova (posebno citiranog dela) na ovoj temi, osim shto sam zaboravio da napomenem da je nedostatak elementarnog poznavanja neophodnog za ucheshce nadoknadjen predrasudama.

Tvoj komentar na uslove koje Pedja_Pedja navodi kao potrebne da bi osnivanje offshore kompanije bilo svrsishodno, postavljajuci privredni kriminal na pijedestal poslovichnosti, potvrdjuje primeceno.

U vishe navrata je pojashnjen tematski okvir koji se ovde koristi za diskusiju po ovom pitanju, pa se nadam da cesh razumeti da je tvoje istrajavanje u zabludi pomalo iritantno.

@braker
Oprosti zbog nicka,brzo sam kucao,a nisam proverio.

Nacin na koji si "objektivno" ocenio moje postove je u najblazu ruku receno nediplomatski(prcitaj sta si napisao i pomisli da neko tebi to kaze).
Nisam ja u zabludi dobro znam o cemu pricam ,ti ne zelis ili ne mozes da me shvatis.

Ne hvalim ja Pedja_Pedja-u u njegovim idejama,niti podrzavam privredni kriminal,niti mislim da svi koji posluju preko offsore preduzeca rade kriminalne radnje!To sam vec rekao i podvukao.Mnogi su na ovoj diskusiji kao osnovni motiv za offshore navodili drzavu kao nekog satanu koji jednostavno zeli da istrebi privrednike.To su cak i firme koje reklamiraju offshore uluge i posredovanja potencirale(koje opet imaju sumnjive ponude u svojim programima,pogledaj im sajt).

Ono sto ja pokusavam da kazem i uradim,jeste da animiram ljude koliko je to moguce kojima je osnovni razlog taj koji sam naveo, za otvaranje offshore firmi,jos jednom razmisle i obaveste se o problemima i pogodnostima poslovanja kod nas.Sve sto zelim jeste da da ovde pocne da se zivi normalan zivot.

Sad cete vi opet moralna demagogija,patriota,komunjara i sta ti ja znam.Ako na takav nacin pristupite mojim postovima,nepokusavajuci da razmislite sta sam pokusao reci onda nam nema spasa.Ipak,vi ste obrazovani i civilizovani ljudi i ako me vi nerazumete,kako da me razumeju neki moji sugradjani koji i dan danas kukaju za svercom nafte i cigareta.

Ovaj post je totalno offtopic,stoga se izvinjavam,svima kojem moji postovi smetaju,svima koje su moji postovi uvredili.Mislim da je konacno jasno sta sam zeleo da kazem.Necu vam vise smetati u diskusiji,uzivajte!

p.s.
hajde kad pootvarate firme na sejselima,nemoj te me zaboraviti zvati na letovanje...:) (sala)

Pošto vidim da je moj post izazvao dosta hejta i flejma, ja nebi da dolivam ulje na vatru, nego da ponudim nekoliko konkretnih odgovora, na pitanja za koje sam "prozvan"...

@Thetaworld


Delomično tačno, odnosi se isključivo za banke ekstra ranga poput HSBC banke, koja usput budi rečeno, nudi mogućnost otvaranja računa bilo gde u svetu, pa prebacivanje tog računa u HK. Inače postoje solidne banke u HK gde možeš da otvoriš račun i bez ličnog potpisa ili ovlaštenog potpisnika, ali ne nude viševalutne račune.


I to je delomično tačno, zavisi od banke i pologa koji ostavljaš. Predpostavljam da nikome nije cilj da drži pare kao polog na nekoj kartici da bi recimo mogao da podigne 2000 EUR dnevno, što je dnevni limit sistema bankomata po jednoj kartici (dozvoljavam mogućnost da se nešto promenilo u propisima u poslednjih 6 meseci). Mislim da je bezbednost od čišćenja računa sa ATM mašinama isto bitna za nekog vlasnika kartice, pa i same banke daju bezbedonosne blokade podizanja i plaćanja bez prethodne najave.
Izbor banke neću da komentarišem, jer za razliku od tvojih sumnjivih bankarskih računa u Latviji, ja sam savetovao HSBC banku, koja je jedna od najvećih na svetu.


Opet poluinformacija, i potpuno besmislen tekst. Jeste jako je teško sam prvi put formirati kompaniju, jer postoje takvi poput tebe koji dižu dim i skrvaju informacije, tako da se prosečno obrazovanom čoveku sa prosečnim znanjem engleskog učini da je to nemoguće samostalno odraditi. Ali samo kad prvi put formirate preduzeće je teško, a posle boza, ide samo. Mnogo veći problem od otvaranja firme je otvaranje kvalitetnog računa. Ovu budalaštinu o tome da najviše ofšor firmi otvaraju švajcarske banke, suvišno je i komentarisati, jel' ti to došapnuo visoki dužnosnik iz Zapadne Samoe :-)

I još za kraj zbirni odgovor na sve bludalaštine, moj poslovni i lični integritet i optužbe da sam kriminalac...
Za razliku od tebe 'teta' ja sam se potpisao punim imenom i prezimenom, sa web adresom fizički postojeće kompanije sa fizičkom adresom na kojoj se stvarno i nalazi. Tvoje moralne palamuđevine o tome kako se posluje u ofšor zonama su obične palamuđevine i ništa drugo. Pominjanje Sonija i ostalih multinacionalnih kompanija su obične budalaštine, jer ti ne radiš ovde prepisku sa Bil Gejtsom i njemu sličnima, nego sa ljudima koji prihoduju iznad proseka u Srbiji i hteli bi to malo viška da sklone napolje od halapljive države, naravno neoporezovano. Ti njima nudiš sigurno neophodnu uslugu promene identiteta u nekoj mao-mao državi u Africi, ili kupovinu dela kišne šume u latinskoj americi, stvarno nephodni i potpuno legalno-moralni proizvodi-usluge za jednog poštenog biznismena. Taj nivo magle koji ti nudiš može da proguta samo neko ko nema nikakav kontakt sa spoljnim svetom i kome si ti i tebi slični jedini prozor u svet biznisa. Moj lični i poslovni kredibilitet ili integritet u pitanje mogu dovesti samo moji komintenti, prijatelji i poznanici, a ne neki koji su čudom izbegli teror psihijatara ubica (http://www.psihijatrija-ubija.info)...

@Davor Vlajkovic

Ako je ova tema zamišljena kao PR tema za Thetaworld onda je to u prvom postu trebalo i biti napisano. Količina poluistina i neistina, omalovažavanja i podcenjivanja koju prosipa ovaj ??? je zaprepašćujuća. Ako je cilj ovog topica dezinformisati čitaoce, onda je on 100% uspešan. I da bilo bi divno kad bi gumica radila, pod uslovom da zna šta radi :-)


Ja se iz ove teme povlačim, pošto nemam vremena i ne želim da obamnjujem čitaoce praznom pričom, ko želi da dobije
besplatne informacije kako i šta sa offshore, može da mi pošalje PM. Uključiću se samo da dam direktne odgovore na direktana pitanja ili optužbe.

Evo i mene :)


Pedja_Pedja,

ovo nije sponzorisana tema (da jeste, to bi svakako bilo naznačeno) i Thetaworld je podložan pravilima ovog foruma u istoj meri kao i Vi. Razlika između Vašeg i njegovog nastupa je u tome što se on nakon opominjanja trudi da prati tok diskusije i u tom kontekstu plasira informacije od značaja za čitaoce, potkrepljene relevantnim dokazima. Takođe, Vi uporno govorite o mračnoj strani poslovanja preko offshore kompanija (pranje para, sklanjanje viška i sl.) i posle se čudite što Vaše izjave dobijaju oštre kritike. Ako ste još uvek ostali pri tom stavu, ja ne znam šta drugo da Vam kažem...


Augustus,

izvinjavam se ako sam prouzrokovao da se ovde osećaš neprijatno, nije mi to bio cilj. Cenim da je problem u komunikaciji nastao zbog nejasno definisanih stavova, sada se već iskristalizovalo šta svako od nas misli o ovoj temi pa ne bi trebalo da bude nesporazuma ubuduće. Poštujem tvoju odluku, ali ako ipak odlučiš da nastaviš sa učešćem u ovoj diskusiji, dobrodošao si što se mene tiče.

Oni koji već duže vreme prate Vodič za posao i druge biz-related forume na ES znaju da sam ja ranije bio etiketiran kao ekonomski patriota [ ili čak PR servis vladajuće garniture :( ] upravo zbog preterano optimističkog stava prema unapređenju poslovne klime u Srbiji. Sa razlogom, priznajem. Pomak napred jeste primetan, ali to nikako ne znači da neko sada treba da donosi odluke kojima svesno pravi štetu sam sebi.

Ljudi, ako radite pretežno sa inostranstvom, a reč je o tzv. intangible goods (poput softvera ili konsaltinga), jednostavno stavite na papir koliko vam se isplati rad preko firme iz Srbije, a koliko preko firme iz Delavera ili neke druge offshore zone. Ja bih prvi voleo da vidim ovakvu računicu koja govori u korist Srbije, ali stvarnost je nažalost drugačija.

@Davor Vlajovic

Ja ne vidim ništa loše u tome da sklonim, operem, iznesem (ili kako vam se god mililo) pare od državnih-poreskih organa. Ne vidim u tome ništa nemoralno, jer te pare su zaradili moji zaposleni i ja, i nevidim nikakav razlog da ih delim sa državom. Ako vam je potrebno da navodim razlog zbog čega nedam državi više od onoga na što me prisili, mogu i to, ali se bojim da je onda to poduži ekonomsko-politički esej kojim se godinama i decenijama maltretiramo sa svih strana.
Mračna strana tog poslovanja bi bila da sam novac zaradio od trgovine drogom, alkoholom, cigaretama, oružjem, ljudima...i svim drugim nelegalnim poslovima. Tog trenutka bi prihvatio vašu opasku da je to mračna strana poslovanja.
Usput budi rečeno, mnogo je nekonfornije poslovati offshore firmom, nego firmom iz Srbije u trgovini u svetu. Ajde da pomenemo samo da većina zemalja limitira finansijske transakcije u poslovanju sa offshore kompanijama, pogotovo nakon 9/11 u usa.
Znači voleo bi da mi neko kaže konkretne prednosti poslovanja sa ofšor firmom, osim sklanjanja profita iz matične zemlje i izbegavanja plaćanja poreza.
Ako želite da pomognete ljudima, onda im dajte primere iz realnog života, što im stvarno može povećati dobit, a ne hipotetička-lažno-moralistička nadmudrivanja od kojih sigurno neće imati nikakvu korist, dapače...

Izraz 'pranje para' upravo podrazumeva ubacivanje novca stečenog nelegalnim putem (npr. prodajom droge ili ucenama) u legalne finansijske tokove. Znači, pranje para je samo po sebi nemoralno i kažnjivo zakonom.

http://en.wikipedia.org/wiki/Money_laundering

Vi ovde ne pričate o pranju para već o želji za minimizacijom troškova koji opterećuju legalne biznise, i tu Vas apsolutno razumem i podržavam.

Molim Vas da pročitate moju poruku vezano za ovo, gde sam objašnjavao zašto je u IT-u poslovanje preko offshore firme često isplativije u odnosu na poslovanje preko firme iz Srbije - nepostojanje obaveznog PIO i zdravstvenog, nepostojanje raznih taksi i provizija, izbegavanje plaćanja telekomunikacionih i drugih usluga po nezakonito višim cenama (diskriminacija klijenata samo na osnovu pravnog statusa je zabranjena zakonom o zaštiti potrošača, ali se zakon ne primenjuje u praksi) itd.

E sad, da je generalno (mada ne volim generalizacije bilo koje vrste) teže (komplikovanije, nekomfornije) poslovati tako... 'ajde da kažemo da jeste. Ali ja iskreno verujem da je moguće napraviti dobru kombinaciju tako što će se offshore firma registrovati i voditi preko osoba od poverenja koje znaju šta rade. Ja, iskreno, takve ljude u USA - koja je meni najinteresantnija - nemam, a ne usuđujem se da taj posao poverim nekom agentu (uključujući tu i ovog koga navodno favorizujem ovde :). To mi je predstavljalo problem kada sam počinjao sa radom, danas bih uz malo truda možda i uspeo da ga prevaziđem, ali u mom slučaju više ni ne postoji potreba za tim jer se sve više okrećem domaćem tržištu u koje polažem velike nade. No, to je ovde offtopic.

Dakle, koristeći offshore u mogućnosti ste da se fokusirate na svoj posao i ne brinete o pravno-administrativnim zezalicama države Srbije i njenih birokrata. Ameri na primer su, složićete se, mnogo razumniji kada je o tome reč jer se kod njih preduzetništvo uzdiže u nebesa i smatra se glavnom pokretačkom snagom nacionalne ekonomije. Srbija je, kao i dobar deo Starog kontinenta, još uvek u nekom komunističko-socijalističkom tripu...

Ja poslujem u IT oblasti u ofšoru i kao lokalna firma, pa ću vam pokušati dati neka svoja iskustva, ovaj put se nadam bez flejma...


Ovo i nije neka stavka. Evo i zašto:
Isplaćuješ minimalac (oko 10,000 din), na to sad plaćaš malo preko 60% doprinosa. Na to još možeš da isplatiš 1000 din dnevno neoporezovanih na konto dnevnica za putovanje i markicu, tako da dolaziš do nekih 42000 din koje po zaposlenom možeš da ispaćuješ bez poreza, što bi ti trebalo biti dovoljno da pokriješ sve plate zaposlenih, uključujući i svoju. Inače zdravstveno osiguranje je bitno svakom onom ko ima decu i nebi se šalio sa time (ne možeš da primaš vakcine, ne možeš da upišeš dete u jaslice ili obdanište...itd). Što se tiče PIO, to ti sad verovatno izgleda blesavo kao i meni, ali kad budeš imao 70 godina, i Srbija bude u EU (šala), i bude postojao cenzus za starosne penzije bez obzir na broj godina radnog staža, onda će ti svaka godina uplaćena u PIO donositi neku vajdicu, koja će ako ne tebe, a onda sigurno tvoje unuke veseliti :-). O monopolima ne vredi ni pričati, ali zato postoji Skype, MSN, email, pa neke objektivne potrebe za PTT bandom i nema. O struji, vodi i komunalijama vidi pod monopol, ali ni to neće dugo, još godinu-dve.


Delimično tačno, ako hoćeš iole da radiš IT opremu van Srbije sa ofšorom onda ti ofšor ne vredi mnogo. Paradoksalno, zar ne? Da i Ne. HK kompanije ustvari nisu ofšor (uči 'theta'), već ukoliko posluješ isključivo sa inostranim kompanijama (u koje spada i majland Kina) onda nemaš obavezu vođenja pravog knjigovodstva, već skraćenog, ulazi/izlazi i predaje završnog računa. To isključuje mogućnost bilo kakve finansijske transakcije unutar HK (zato ti treba Belize ;-) ). Iz prethodno navedenog shvataš da je to nekomfor o kojem ti pričam. Moraš da imaš poverljivog špeditera koji će da izvozo carini robu sa tvojim originalnim fakturama (overenim pečatom - TNT/DHL/FEDEX 2-4 dana), moraš da vodiš računa o tome da slučajno ne primiš neki proizvod ili uslugu iz HK, provizije banaka su mnogo veće od uobičajenih (pri tom ne govorim o mambo-džambo bankama iz ... , već o ozbiljnim bankama sa EBAN brojem iz A klase)...Znači administraciju ne možeš da izbegneš, ali da je lakša - jeste.

Znači ko god želi da samo izbegne plaćanje poreze, nek pročita moj prvi inkriminišući post. Ko želi ozbiljno da radi export/import, moj savet mu je da razvije kompaniju u Srbiji i nek radi iz lokala, a kad dovoljno poraste sve će mu se samo kazati...

Ovako, LalePa, naime ja inače u svojim porukama ne govorim o praktičnome svijetu, jer praktična riješenja se nude i postoje i sam znaš da se novac može primiti da te niko ništa ne pita.

Ja govorim i pišem o granicama i propisima koji te granice definišu. Npr. može da postoji zakon da se sume preko 15,000 EUR kontrolišu, tj. da se prijavljuju i upisuju. Ali pošto je to dužnost banke, banka može da "zaboravi" na tu svoju dužnost. Radi toga bi banka kasnije imala kaznu. I dalje, nisam čitao u detalje zakon koji sam naveo, ali znam da u drugim zemljama banke ne moraju ništa da pitaju osobu koja prima novac, već takvu transakciju prijave na neku centralnu ustanovu za takve stvari. Prema tome to primalac ne mora uopšte da zna. I onda ako banka odredi na svoju ruku da zna odakle novac dolazi i šta je u pitanju, tj. sve po zakonu, onda te banka opet ne mora ništa pitati.

Recimo da banka zaboravi da provjeri takvu transakciju. Možeš onda očekivati da će da dođe do inspekcije banke i isto tako do inspekcije svih takvih transakcija u prošlosti.

Nema veze da li novac primaš od fizičkog lice ili od pravnog jer to uopšte za zakon ne igra ulogu. U biti zakon ti kaže vrlo ljubazno, ali nemilosrdno, da nepoznavanje zakona ne opravdava postupke i da si sam dužan da prijaviš svoje dohodke. Naravno da je za skoro svaku državu nemoguće ostvariti 100% kontrolu, vjerovatno ni jedna država ne ostvaruje ni približno 100% kontrolu što se tiče poreza. Znači, meni je sasvim jasno da to može da prođe, ali kažem da to nije pravilno riješenje. Čak i nakon 5 godina može da dođe do preispitivanja transakcija. Ja to ne kažem zato da nekoga ustrašim, već kažem zato da se čovjek u biti treba pripremiti na vrijeme. I na kraju krajeva, zakone o tim stvarima nije teško ispoštovati, nakon 1-2 mjeseca prakse, sve to može da ide sasvim zakonito.

Pazi, dohodak je dohodak ako je ostvaren na tom principu koji je definisan zakonom o dohodku. Da li taj dohodak dobiješ od fizičkog lica ili preduzeća, to ne igra ulogu. U svim zemljama širom svijeta, moguće je da jedno fizičko lice zaposli drugo fizičko lice. To nije ništa novo. Moguće je da se radi na osnovu ugovora o radu ili na osnovu usmenog ugovora koji je važeći u skoro svim zemljama za većinu poslovanja.



Želim ljubazno da opovrgnem ovu tvrdnju, a da pri tome pokažem i neke činjenice, prvo zakon o dohodku građana:
http://www.mfin.sr.gov.yu/html...mp;req=viewpage&pageid=122

Pogledaj član 2., " Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.", pročitaj član 3, da vidiš šta se sve oporezuje, posebno uoči da tamo piše ostali prihodi, pa onda pogledaj na kraju zakona, gdje će da piše:

Član 81.

Ostalim prihodima smatraju se: prihodi koje obveznik ostvari davanjem u zakup opreme, transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari, dobici od igara na sreću, prihodi od osiguranja lica, prihodi sportista i sportskih stručnjaka i drugi prihodi, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.

Pogledaj član 85.

Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja po ovom zakonu (prihodi po osnovu ugovora o delu, prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, prihodi po osnovu volonterskog rada, prihodi koje ostvari član učeničke, omladinske ili studentske zadruge, primanje člana upravnog i nadzornog odbora pravnog lica, naknada poslanicima i odbornicima, naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda, primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa i dr.).

Čak u novim izmenama i dopunama imaš i normirane troškove, što je naš partner u Srbiji utvrdio, koji iznose 20%, pa tako efektivan porez na ostale prihode iznosi 16%.

Ako neko želi da kaže da je dobio poklon, to spada u zakon na imovinu, na istom web sajtu ćeš pronaći kako se pokloni oporezuju i stopa je nešto manja. Ali da bi dokazao da je nešto poklon, onda moraš i da imaš nešto crno na bijelo, pogotovo kad je u pitanju EUR 15,000.



Ovako, ja razumijem takvo osjećanje, ali da ponovim, nikome ne kažem "nemate pojma" niti tvrdim da znam najbolje. U diskusiji što se tiče offshore poslovanja, diskutujem o ekstremnim slučajevima. Barem u svijetu je poznato kao pravilo broj jedan da se sume iz offshore poslovanja nikada ne šalju na vlastiti račun u svojoj zemlji. To ne mora da bude ilegalno već mnogi žele da izbjegnu bilo kakva pitanja u slijedećih nekoliko godina.

Mogu da zaključim, da se male ribe mnogo lakše upecaju nego velike, upravo radi tog kratkoročnog poslovnog plana i sistema "uhvati, pa bježi". Sve velike ribe po svijetu koriste offshore poslovanje, ali im se ne može ništa učiniti, jer je to poslovanje u skladu sa zakonom.

Lično smatram zakone okovima za robove. Ali, opet je za uspješan život i uspješno poslovanje najoptimalnije riješenje ako se poslovna struktura usaglasi sa zakonima koji se koriste. Jer kome se ne živi u vlastitoj zemlji, može da ode i u Uruguay ili drugu neku zemlju, gdje neće osjećati niti imati potrebu da plaća poreze. Tako npr. ko ima offshore preduzeće, posebno treba da pazi na zakone, i što se biznis povećava, to se više treba paziti na te zakone.

@ Pedja_Pedja



Nudim US $500, ako uspiješ da pokažeš i dokažeš u roku od 72 sata slijedeće:

- naziv Hong Kong banke, sa kontaktom telefona i adresom u Hong Kongu,
- činjenicu da se kod te banke može otvoriti račun bez dolaska u Hong,
- činjenicu da se kod te banke može otvoriti račun bez ličnog potpisa,
- činjenicu da se kod te banke može otvoriti račun bez ovlaštenog potpisnika.

Ja računam da je sada 2:46pm, 7. Mart 2007, pa tako ako prođe 72 sata i ti to uspiješ da dokažeš, javi se da ti isplatim nagradu.

U suprotnom, pokušaću da pronađem definiciju za to kako se nazivaju osobe koje jednu činjenicu svjesno i uporno tvrde, ali ta činjenica nije tačna.

@ Pedja_Pedja

Žao mi je ako si se uvredio na bilo koji način, to mi nikako nije namjera; a, ako nisi onda u redu.

Ja lično nisam nigdje napisao da Hong Kong preduzeća nisu offshore, ako sam to negdje napisao, de molim te navedi mi gdje to piše.



Postoje sigurno zemlje, poznate kao offshore finansijski centri, druge zemlje osim Hong Konga, gdje je knjigovodstvo moguće voditi na način kako to odluče direktori.

Ali u Hong Kong-u definitivno ne, znači preduzeće u Hong Kongu, bez obzira da li posluje sa inostranstvom ili unutar Hong Konga, tretira se na isti način, tj. svako preduzeće je obavezno da vodi i knjigovodstvo po svjetski propisanim standardima i da predaje porezne izvještaje. Pošto je porezni sistem u Hong Kongu povoljan, određeni profiti iz inostranstva se neće oporezivati. A, onda se naravno i podrazumijeva da se takvo preduzeće neće mnogo provjeravati. Ja samo navodim okvire, tj. granice u kojima preduzeće treba da posluje i na koji način.

Ako imaš neku suprotnu informaciju ti meni slobodno pokaži, jer želim da znam, to mi je struka.

Porezni izvještaj za Hong Kong preduzeće nije tako jednostavan, kao u drugim zemljama. Recimo u mnogim zemljama se porezni izvještaj ne mora ni predavati, zato što offshore preduzeće ionako ima samo pravo poslovanja izvan zemlje gdje je osnovano. Prema tome stvarno nema duplog knjigovodstva (ako to direktori tako zažele) i stvarno nema poreznih izvještaja niti bilo kakvih drugih peripetija. To je npr. slučaj sa preduzećem na Maršalskim ostrvima (ti samo reci ako želiš da citiram tačno zakone o tome).

Ovo je porezni izvještaj za Hong Kong preduzeće:
http://www.ird.gov.hk/eng/pdf/ebir51.pdf i može se lijepo vidjeti da taj porezni izvještaj nije ni tako jednostavan; posebno ako se pitanja odgovore pogrešno, može lako doći do nepotrebnih obaveza.

Ovo je websajt za registrovanje Hong Kong preduzeća:
http://www.cr.gov.hk/en/links/index.htm

i onda ovaj je porezna ustanova: http://www.ird.gov.hk/eng/tax/bre.htm

Pravi razlog za korištenje Hong Kong preduzeća, je taj što Hong Kong ima međunarodne ugovore o duplom (ne)oporezivanju kada se koristi transport brodovima sa ekonomski jačim zemljama (i onim ne tako) kao što su S.A.D., Velika Britanija, Njemačka, Novi Zeland, Korea, Kina i Holandija, pa onda dalje sa mnogo više zemalja kada su u pitanju eksport import poslovi pri korištenju avionskog transporta. Pošto Srbija ne spada u tu listu, nema nekog zakona koji bi se posebno mogao iskorištavati na takav način.



_{[Ovu poruku je menjao Thetaworld dana 07.03.2007. u 21:58 GMT+1]}

Unapred se izvinjavam svima ako prekidam svojim postom jer nisam uspeo da posaljem poruku na PM, pa zato ovim putem saljem.

Pitanja za Pedja_Pedja..

Dragi Pedja,

Dugo pratim temu oko offshore poslovanja i bio bih zahvalan ukoliko kao sto si i sam rekao mozes da mi odgovoris na neka konkretna pitanja :

1. Interesuje me da li je sigurno otvoriti offshore firmu na neko drugo lice (ne na sebe licno) i takodje racun u banci, a da samo ti mozes rukovoditi racunom i transakcijama?

2. Zasto preporucujes Belize(zvuci mi kao dobra opcija) molio bih te da mi pojasnis malo detaljnije pogodnosti o toj destinaciji.?

3. Pomenuo si firma ili racun u Hong Kong-u. Sta je tamo povoljno drzati privatan racun ili firmin? Drug mi povremeno putuje za Hong Kong poslom, na koji bi nacin mogao da zamolim njega za uslugu da mi tamo zavrsi otvaranje pomenutog? Sta bi mu trebao dati ali ja da ostanem 100% vlasnik (osiguran)??

4. Ukoliko bi mogao da mi objasnis praktican (realan) proces transakcija sklanjanja novca bio bih ti vrlo zahvalan.?

Pisi na PM

Hvala unapred,

Diddy

@ Thetaworld

Sa tobom se u dalju raspravu više neću upuštati rekao sam šta sam imao, neka svako pročita tvoje postove i razmisli vredi li sarađivati i raditi sa tobom i tvojom kompanijom.

Što se tiče tvoje ponude od $500 za kontakt banke u HK, sitna je kinta, a i ja nisam klinac da mi je potrebno priznanje, pogotvo ne od tebe. Ali pošto se već razmećeš lovom, evo ti prilika:

Uplati u humanitarne svrhe $2000 za operaciju deteta, link je http://humanost.org/blog/?p=56 , i kad dobijem potvrdu da je tvoja uplata stigla, a i sam možeš da postaviš dokaz o uplati, ja ću javno postovati kontakt banke u HK gde nije potrebno lično da se dolazi da bi se otvorio račun.

Dokaži se...

Mi već imamo humanitarni projekat što može da se vidi na našem sajtu, radi se o obrazovanju školaraca, obrazovni projekat se zasniva na principima: ne čini štetne lazi, ne čini ništa ilegalno, pored ostalih 18 raznih principa zdravog ljudskog razuma.

Činjenice su postavljene, dao sam linkove direktno iz Hong Honga, tvoje tvrdnje nisu istinite, tako nema potrebe da mijenjaš temu. Ima još vremena od tih 72 sata da pokažeš kako se to otvara bankovni račun u Hong Kongu na gore opisani način kako tvrdiš.

Ako ima nešto što lično tvrdim, pa smatraš da nije u redu, za sve sam postavio činjenice, koje još nisi opovrgnuo. Ne radi se o priznanju tebe kao čovjeka, radi se o diskusiji o ovoj temi i o vrlo detaljnim činjenicama jer ako neku osobu ubjeđuješ da radi neki posao, a nemaš sam to iskustvo (jer do sada si mogao navesti barem ime banke), onda mogu čitaoci samo da odluče o tvojoj kompetentnosti.

@Thetaworld

Pošto ti živiš o prodaje informacija, malo plati za istu, da i drugi od toga imaju direktnu korist. Na kraju krajeva sam si ponudio "nagradu".

Temu ne menjam, imaš link, pusti pare, daj dokaz o uplati. Svaka dalja priča s tobom na ovu ili bilo koju drugu temu je s moje strane završena. Izuzev ove vezane za banku (naravno po tvojoj uplati).

Peđa i Thetaworld, molim vas da međusobne razmirice razrešite preko PP. Eventualno možete da nam javite rezultat :)

U kontekstu teme, imam jedno pitanje za sve koji se bave ovim poslom: da li nudite mogućnost korišćenja vaših offshore preduzeća od strane trećih lica u zamenu za % od naplate?

Znači, da ja kao fizičko ili pravno lice X mogu da ponudim svojih ruku delo Y na prodaju, a da vaša offshore firma Z bude posrednik u naplati. Verujem da nisam jedini kojeg ovo interesuje, retko ko je spreman da se odjednom uključi u offshore priču sa kojom dosad nije imao nikakvog kontakta pa tako nema ni predstavu o tome kako ista funkcioniše u praksi. Ovako biste svojim potencijalnim klijentima ponudili svojevrsno testiranje vaših usluga po prihvatljivoj ceni, sa tendencijom da kada/ako se obim prodaje značajno poveća isti ti ljudi preko vas registruju i održavaju sopstvene offshore firme.

Tvrdnje gore navedene od Pedja_Pedja, da se u Hong Kong može otvoriti račun bez dolaska u Hong Kong, bez ličnog potpisa i bez ovlaštenog potpisnika ili zastupnika su najblaže rečeno netačne informacije, korektno rečeno štetne laži, koje nisu na korist nikome. Naravno da bi neki kriminalac u Hong Kongu, moguće i neki koruptirani službenik banke mogao tako nešto da učini, ali pri tome banka rizikuje kazne od 5 milionda HK dolara, pa tako ne znam koliko će se takvo otvaranje bankovnog računa bilo kojoj banci isplatiti. Hong Kong Monetary Authority reguliše bankarstvo u Hong Kongu vrlo vrlo striktno. Nikome ne pada na pamet da tako važno offshore finansijsko mjesto ugrozi nekim bez veze anonimnim računima ili otvaranjem računa bez identifikacije ili potpisivanja.

Tako svaka banka u Hong Kongu ima rigoroznije mjere za otvaranje računa nego banke u Švicarskoj ili skoro bilo gdje u Evropi, da ne pominjemo banke u S.A.D., koje još nisu na svjetskim standardima sprečavanja pranja novca.

Banke u Hong Kongu su obavezne da se pridržavaju instrukcija od Hong Kong Monetary Authority:
http://www.info.gov.hk/hkma/en...%20applicants%20for%20business

Tako je tamo za razliku od Austrije, nemoguće da se održavaju anonimni računi ili računi na fiktivna imena ili brojeve; moraju da detaljno ustanove identitet osobe i kad ustanove identitet još uvijek da smatraju da identitet nije kompletno ustanovljen; za bilo kakva zastupništva mora se detaljno ustanoviti punomoć takvog zastupništva; ime i prezime, adresa, datum rođenja i zanimanje, pasoš ili lična karta zvanično ovjereni ili originali; paragraf 5, 5.6 kaže da ni jedan oblik identifikacije ne može da se računa kao korektan identitet, svaka banka mora onda da ima kopiju nekog računa od struje ili nekog drugog sličnog računa da se provjeri tačna adresa potpisnika računa, a za bankovne račune kompanija moraju čak da ustanove i tačnu identifikaciju vlasnika (akcionara) kompanija, najmanje od dva direktora i od svih potpisnika na računu; kad god je moguće svaki potpisnik računa mora da se intervjuiše lično prisutan u banci, ako neko izvana želi da otvori račun treba se identifikovati u ogranku iste banke u inostranstvu (5.24 i 5.25); a mi još ne znamo solidnu banku koja otvara u Hong Kongu račun putem pisma, lično sam zvao u prošlosti sve najveće banke da ustanovim tu činjenicu za jednog našeg klijenta iz Singapura i zato sam Pedja_Pedji postavio i opkladu koju nije uspio da potvrdi.

@ Davor

Ako neko želi da proda neke usluge jedne od naših kompanija, to nije nikakav problem, pri tome vodimo računa da postoji uredan dogovor oko toga i da se ispoštuju svi principi korektnog poslovanja, korektno da se isporuče usluge i roba.

Da ne bude zabune, nisam mislio na preprodaju vaših usluga već na korišćenje vaših offshore firmi kao posrednika u naplati - moj klijent plaća vama za moj proizvod ili uslugu, a vi prosleđujete novac meni i za to dobijate dogovorenu proviziju. Da li je tako nešto moguće i, ako jeste, kolika je provizija?

Dokaz da i veliki otvaraju offshore preduzeća: spiskovi preduzeća koja su u vlasništvu Gugla, Amazona, IAC/Interactive-a, Majkrosofta, Tajm Vornera i Jahua. Ovo su zvanični podaci iz njihovih godišnjih izveštaja.

A sada neka pitanja vezana za temu: ovde je spominjano kako ne treba prenositi novac iz inostranstva u Srbiju preko računa. E. sad — vaše preduzeće ostvari profit i šta se onda dešava sa tim profitom (koliko sam shvatio u nekim državama se ne plaća porez, samo fiksna godišnja naknada; kakva je situacija u američkoj državi Delaver)? Da li se isplaćuje dividenda kao i kod običnih preduzeća kod nas ili šta već? Recimo da se isplaćuje novac: kako se taj novac onda unosi u Srbiju; ovde neko reče da postoji legalan način da se ne plati porez na dohodak građana — koji je to način?

Htjedoh reći "preko" jedne naše kompanije. Znam na šta misliš i to se može uraditi, znači mi smo kupac tvojih usluga, prodavac nekome u inostranstvu. Kažem moguće je samo putem korektnog dogovora o tome, jer mi imamo proceduru za tako nešto, znači moramo da vidimo i tačno znamo šta se prodaje i kako je isporučeno. Koliko to košta nekoga to zavisi od posla naravno, u svakom slučaju svi troškovi slanja novca se moraju platiti plus procenti ili kod malih usluga minimalno nešto. Nije moguće primati novac bez usluge ili robe preko nas, osim ako je neko klijent sa offshore preduzećem i ima hitan slučaj. Inače takva dogovaranja se ne diskutuju na forumima po mom mišljenju, jer to odskače od principa diskrecije.

OK, poštujem tvoj stav iako ga smatram pogrešnim :) Po meni je to super način da se izgradi poverenje kod potencijalnih klijenata. Tako biste na izvestan način demistifikovali offshore biznis i približili ga široj populaciji, no dobro...

Vrlo dobar primjer!

To pokazuje da velike ribe posluju zakonito, prave svoju strukturu poslovanja na taj način da imaju ekonomske prednosti. Mi smo definisali te principe poslovanja, kao 7 osnovnih principa poslovanja: http://www.poslovne-usluge.com...world-offshore-strategija.html ali pri tome 7. princip još nije objašnjen, to je princip koji prožima sve ostale principe, naime da se bude uvijek jedan korak unaprijed, tj. da se sa planom i sa razmatranjem mogućih ekstremnih situacija strukturiše i planira poslovanje.



Što se tiče S.A.D. preduzeća, ta preduzeća nisu offshore i to je već ovde bilo objašnjeno. Neki web sajtovi nude i reklamiraju Delaware kao "offshore", navodno tamo se ne plaćaju porezi, nema poreza niti predaje izvještaja, ali to je sve vrlo štetna i kažnjiva laž. Stvarne informacije o korištenju S.A.D. preduzeća i o obavezama plaćanja poreza kao i predavanja izvještaja, tj. sve na sličan način kao svuda u svijetu ili u Srbiji su ovde: http://www.poslovne-usluge.com...rmacije-o-sad-preduzecima.html

Naime kad neko unutar S.A.D. želi da napravi preduzeće ali da ne plaća poreze u državi u kojoj formira preduzeće, onda može to da uradit u Delaware, Nevadi, Wyomingu, Južnoj Dakoti, pa onda Floridi (5%) i onda u drugim državama. U Kaliforniji porez košta minimalno US $800 godišnje. Ali to ne znači da se ne plaćaju porezi na federalnom nivou, koji su isti za sve države i strana preduzeća koja rade u S.A.D..

Mogućnosti korištenja offshore kompanija su ovde opisane:
http://www.poslovne-usluge.com...koristenja-offshore-kompanija/

Naravno da je moguće isplaćivati dividende. Samo to ni S.A.D. akcionari manjih preduzeća ne rade jer na taj način moraju da plate ekstra poreze. Da li se dividende isplaćuju ili ne, zavisi od zakona zemlje gdje se ima rezidencija. Za manja preduzeća je uvijek bolje isplatiti platu ili proviziju, umjesto dividende.

Ovo je ipak igra riječi. Naime, ne postoji legalan način da se ne plati porez na dohodak građana. Što ne znači da ne postoji legalan način da građanin ima prednosti koje ne spadaju pod taj zakon o oporezivanju dohodka građana. I to dalje implicira, da se svi odgovori na to kako se mogu dobiti prednosti nalaze u zakonima o stranim ulaganjima, zakonu o porezu na dohodak građana, zakon o porezu na dobit (za preduzeća) i zakonu o oporezivanju imovine.

Istom metodom i istim principima se može ustanoviti kako se mogu dobiti ekonomske prednosti u bilo kojoj zemlji. U Srbiji je isto tako dobar zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, gdje se definiše da je poslovanje sa insotranstvom i sa stranim preduzećima slobodno, prema tome Srbija ne pravi nikakvu diskriminaciju i pruža slobodu svakome da bude direktor stranog preduzeća, vlasnik i da posluje sa inostranstvom kako želi. To dalje znači da preduzeće može da ima troškove, tj. skoro sve se računa kao trošak ako se tako želi, jer samo su direktori koji o tome odlučuju. Prema tome jedno putovanje ili benzin, može da se računa kao trošak preduzeća. Isti je slučaj u svim zemljama, mnogi direktori koriste imovinu preduzeća u privatne svrhe i čak imaju na to pravo po statutu preduzeća. Takav trošak se može trošiti preko kreditne kartice. To se vjerujem kosi sa zakonima, tj. spada u sivu zonu (nije skroz čisto, a nije ilegalno), jer se takav trošak koristi u privatne svrhe, ali ako bi se poštovala pravna lica i ako se to troši direktno sa kartice preduzeća, to nije potrošilo fizičko lice već pravno lice. To je uzgred i često korišteni način, mnogi koriste kartice i tako dižu imovinu preduzeća i troše po želji. Znači kosi se sa zakonima o dohodku građana ili o imovini jer se pokloni nisu prijavili i oporezivali. Ali zakon je opet takav, da ako ne postoji dokaz, osoba je nevina. Znači ovaj način je način koji se kosi sa zakonom, ali ga definitivno mnogi upotrebljavaju. Dok god je to u nekim granicama normale, tj. običnih životnih troškova, to ostaje više manje neprimjećeno.

Tako se koriste sve prednosti zakona o porezu na dohodak i zakona o porezu na imovinu i onda se te prednosti do maksimuma iskorištavaju. Prednosti su u zakonima opisane. Da uzmemo nekoliko primjera:
http://www.mfin.sr.gov.yu/html...ge&pageid=119&pageno=2 pa onda Porez na poklone, poreske stope i procenti. Da li su stope i procenti manji od poreza na dohodak koji bi iznosio 16% efektivno (20%, ali se odbije prvo 20% normiranih troškova, prema tome 16%). Izmena zakona:
http://www.mfin.sr.gov.yu/html...e&pageid=1093&pageno=2 jer je suma povećana na 300,000 dinara. Znač ko je dovoljno pismen, može da si pronađe nekoliko mogućnosti kako da dobije ekonomske prednosti. Recimo fondacija može da isplaćuje školarinu za djecu do odredenog mjesečnog iznosa. Taj iznos može da bude značajan. Za bilo kakv veliki biznis i velike profite, koristi se posjedovanje kroz preduzeća, znači kuća, zemljišta, jahte, vozila, sve se kupuje na ime preduzeća. To je način koji se svuda u svijetu upotrebljava. Moguće je da nekome preduzeće ili fondacija plaćaju osiguranje, takvo osiguranje se može za odredeni broj godina nekada i duplo isplatiti, tj. sa mnogo dobitka. To su životna osiguranja koja donose velike premije i premija se nakon jednog vremena može čak i jednokratno isplatiti. To je jedan od načina kako S.A.D. državljani mogu da rade sa offshore poslovanjem. Za ljude u Srbiji, mnogi načini su mogući.

Riješenje za mnoge nije korištenje offshore preduzeća, već korištenje fondacije. Slično tvome primjeru sa Interneta, može se pogledati koje velike ribe ispadaju na prvoj strani Google-a, kad se napiše Google: "foundation". Pri tome dolazi mnogo manjih softverskih fondacija, ali velike ribe su Microsoft, Rockefeller i ostali. Fondacije imaju humanitarnu svrhu ili privatne svrhe. Fondacija je pravno lice koje se ne može posjedovati jer imovina fondacije pripada fondaciji kao pravnom licu i nikome drugome (do isplate), fondacija može da posjeduje druga preduzeaća i da bude tim preduzećima direktor ili vlasnik, može da sakuplja svu dobit od preduzeća i da se ta dobit akumulira u fondaciji. Isto je moguće postići i sa običnim preduzećem u bilo kojoj zemlji, samo što se fondacije vrlo jeftino održavaju, ne plaćaju poreze i što se nudi stroga diskrecija. Fondacija može znači da osnuje preduzeće u bilo kojoj zemlji. Ako se pogleda zakon o stranim ulaganjima, to će da bude jedan od mogućih odgovora. Znači novo preduzeće u Velikoj Britaniji koje posjeduje fondacija, može da se kapitalizira od strane fondacije i da to preduzeće kupi u svoje ime vozilo, može da kupi kuću na moru ili da radi poslove ili da posjeduje akcije drugih preduzeća i uopšteno da posjeduje sve što i fizička osoba. UK preduzeće može da osnuje srpsko preduzeće, a može i fondacija direktno. Poznato je da je Rockefeler imao, pa i danas njegova porodica, više hiljada Trust struktura. Trust je vrlo slična struktura fondacije, to je imovina koja pripada povjereniku, a ne onom što je imovinu tom povjereniku dao. Povjerenik (Trustee) će nakon jednog vremena da upotrebi imovinu u željene svrhe. To je slično kao fondacija, samo što se obično ne smatra kao pravno lice. Znači, principima poslovanja: http://www.poslovne-usluge.com...world-offshore-strategija.html se u biti ostvaruje ekonomska prednost. Velike ribe poštuju zakone i vode računa o tome, male ribe gledaju kako će već na pravom koraku da uštede nešto na porezima, ali ta ušteda nije ušteda već se zove utaja poreza. To se ne preporučuje nikome ko želi da ima uspješan i sretan život.

Otprilike sam i mislio da je neki sličan način za prenošenje novca (još ranije pre ove teme kada bih razmišljao o tome to mi je bilo logično). Dakle (uprošćen prikaz), za manje iznose se koristi platna kartica, a kapitalne investicije pravi samo preduzeće. Ono što mene zanima uopšteno (ne mora da se radi samo o offshore preduzeću) — preduzeće iz inostranstva (čiji sam ja vlasnik) kupi neku nekretninu; da li se računa u pranje novca kada bi mi onda to preduzeće posle nekog vremena (godina, dve ili više) prodalo tu nekretninu po mnoogo manjoj ceni od tržišne i od one koja je plaćena. To, naravno, odmah upada u oči, ali da li je tako nešto i nezakonito (jer svako može sa svojim vlasništvom da radi šta hoće, pa i da ga proda po bagatelnoj ceni)?

Što se tiče američke države Delaver: znam da nije kao kod offshore država, ali nisam nigde pronašao koje su to konkretne poreske pogodnosti koje uživa preduzeće registrovano u njoj, u odnosu na druge američke države. Ako pogledate stranice na koje sam ostavio veze u mojoj prethodnoj poruci, videćete da su većina preduzeća čija su roditeljska preduzeća velike korporacije (pa i sam veliki Tajm Vorner), registrovana upravo u Delaveru; negde sam pronašao podatak da je u Delaveru registrovano više preduzeća nego ijednoj drugoj američkoj državi.

@ D.i.M.e.

Što se tiče nepokretnosti i bilo čega drugog ta tvoja firma iz Delaware ili bilo odakle u svetu, pa čak i bilo koje fizičko lice može jednostavno da ti napravi ugovor o poklonu i time si obavezan da platiš porez na taj "poklon" a da pritom niko nema pravo da te pita zašto tebi firma iz inostranstva poklanja automobil, kuću, jahtu... Pretpostavljam da bi se radilo o nekretnini u Srbiji ( mada nisam siguran da li po našem zakonu neka strana firma ili strani državljanin može biti vlasnik nekretnine, pošto ni mi domaći državljani nismo vlasnici nego samo KORISNICI i to lepo stoji u zemljišnom listu) i da ti tu nekretninu pokloni firma iz USA, baš me interesuje način na koji bi srpski poreznik pitao firmu iz USA zašto je tebi poklonila kuću, lokal ili stan ili pak sve to zajedno. E a ako bi to uradila firma iz Srbije... tu bi već bilo driblanja, mada ni tu ti ne mogu ništa sem da ti naplate porez po njihovoj proceni vrednosti nekretnine, što svakako rade u svakom slučaju, tako da u celoj priči možeš uštedeti porez na dobit za tebe kao fizičko lice ali porez na prenos apsolutnih prava ne možeš izbeći niti umanjiti ( pa dobro možda i može, ali to nije za javnu raspravu )...

@Thetaworld

Ok, svi smo shvatili da po Vašoj priči u Delaware možemo plaćati vrlo mali DRŽAVNI POREZ , ali da kao porez ostaje FEDERALNI POREZ USA... Nigde niste naveli koliko iznosi stopa tog poreza?

Delaware je jedna od najboljih država ako preduzeće treba da bude javno preduzeće. To znači ako preduzeće treba da izdaje javne akcije i ako treba da dobiva investicije od akcionara na takav način; ako preduzeće želi da radi veliki biznis pa zapadne u pravne nevolje, pruža se šansa korištenja arbitražnog suda u Delaware Chancery Court, jer to može da znači razliku od nekoliko stotina hiljada dolara u troškovima; u Delaware postoje serijska LLC preduzeća, što znači da se jedno preduzeće strukturiše kao više preduzeća i u slučaju nepogode, ogranci preduzeća se dijele na posebna LLC preduzeća, recimo u slučaju tužbe. Postoje razne druge prednosti, ali i nedostaci u odnosu na druga preduzeća. Troškovi samog osnivanja i održavanja preduzeća u Delaware su nešto veći od nekih drugih država. Ko želi da otvori small business, znači manje profitabilni posao, a s time se misli privatno preduzeće pod privatnom kontrolom koje ne pravi milione dolara, njemu se više isplati da radi sa Wyoming preduzećem. Preduzeća LLC (dionička društva) su prvi put registrovana u Wyomingu 1977. godine, kopirajući zakone iz Njemačke od GmbH preduzeća, kasnije je isti zakon dalje kopiran od Wyominga pa u Delaware i Nevadu. Znači postoje i nedostaci i prednosti, a za malog biznismena i privatno preduzeće postoje prednosti u drugim državama kao Južna Dakota, Wyoming, Nevada, pa tek onda možda Delaware.

Ni porezne ustanove nisu tako naivne, prema tome potrebno je sve uraditi po zakonu, sarađujući sa poreznom ustanovom i informišući se na vrijeme, unaprijed, o tome kako se takav poklon radi. Inače, poklanjanje u vlastito ime, recimo nekretnine, kosi se sa principima offshore poslovanja, znači: kontroliši sve, ne posjeduj ništa.



To je dobro pitanje, a mora se i dodati da je pri tome važno uzeti u obzir i stopu poreza na nivou fizičkog lica. Zašto? LLC preduzeća znači kompletno sa svim svojim dobicima, bilo iz inostranstva ili unutar S.A.D., moraju da predaju svoje porezne izvještaje, a pošto se većinom računaju kao "partnerstvo" u porezne svrhe, znači na kraju godine će se u porezne svrhe računati da sva dobit pripada "partnerima" tj. vlasnicima preduzeća. Radi te činjenice, to onda znači da vlasnik stranac, ima dobit iz S.A.D. izvora, pa prema tome treba da napravi i lične porezne izvještaje i eventualno oporezuje dobit nastalu u S.A.D. Znači porezni izvještaj se radi na nivou LLC, pa onda isto tako na nivou fizičkog lica koje to preduzeće posjeduje i onda se porezi eventualno plaćaju na nivou fizičkog lica. Kad se porezi plaćaju na nivou fizičkog lica, vrijedi stopa poreza za fizička lica.

Stope poreza na fizička lica, a pri tome se treba znati da bi se oporezivala samo dobit stranca iz S.A.D. izvora, znači nastala na S.A.D. teritoriji:

preko 0 dolara, je to 10%
preko 7550 dolara, je to US $755 plus 15% od sume preko 7550
preko 30,650 dolara je to US$4220 plus 25% od sume preko 30,650
preko 74,200 dolara je to US $15,107.50 plus 28% od sume preko 74200
preko 154,800 dolara je to US $37,675.50 plus 33% od sume preko 154,800
preko 336,550 dolara je to US$97,653 plus 35% od sume preko 336,500 dolara

Naravno postoji nešto drugačija tabela za osobe koje su oženjene, sume su otprilike duple, jer se računaju obe osobe zajedno kao jedna osoba. Znači gornja tabela se upotrebljava za oporezivanje na nivou fizičkog lica, to uključuje i poslovanje preko LLC preduzeća ako se preduzeće računa kao partnerstvo u porezne svrhe. Inače LLC preduzeće može da se računa kao korporacija i onda su porezne stope iste kao za korporaciju.

Porezne stope za korporaciju u S.A.D. su:

preko 50,000 dolara, 15%
preko 75,000 dolara, US $7500 plus 25% od sume preko 50,000
preko 100,000 dolara, US $13,750 plus 34% od sume preko 100,000
preko 335,000 dolara, US $22,250 plus 39% od sume preko 335,000
preko 10,000,000 dolara, US $3,400,000 plus 35% od sume preko 10,000,000
preko 15,000,000 dolara, US $5,150,000 plus 38% od sume preko 15,000,000
preko 18,333,333 dolara, 35%

Znači kad se to gore uzme u obzir, biće jasno da jedno manje preduzeće sa manjom dobiti od 30,000 dolara plaća US$4122 poreza kao LLC preduzeće, ili US $4500 poreza kao korporacija. Za jednog amerikanca, značajno je pitanje onda koliku će dobit neko preduzeće da ostvaruje i u koju se svrhu preduzeće osniva.

Ako korporacija umjesto da ostavi dobit u preduzeću, tu dobit isplaćuje u vidu plata svojim direktorima, te plate se onda oporezuju po prvoj tabeli. Prema tome postoje mogućnosti za manja privatna preduzeća da se porezne prednosti iskoriste.

Za jednu osobu u inostranstvu igra onda ulogu da li je dobit nastala iz S.A.D. izvora, tj. iz prodaje Amerikancima i američkim preduzećima. Ako nije nastala iz takve vrste prodaje, onda se LLC preduzeće za stranca koji živi izvan S.A.D. više isplati, jer se može oporezivati kao partnerstvo i onda se nebi platili porezi iz prve tabele. Naravno da se takva dobit onda računa u Srbiji kao "ostali prihodi" ili onda se u Srbiji u osnovi oporezuje sa, trenutno, 20%, ali se prvo odbiju normirani troškovi od 20%, pa je tako efektivna stopa u Srbiji 16%. Na dio dobiti ostvarene u S.A.D., stranac mora to da oporezuje. Naravno da mnogi S.A.D državljani, kao i u bilo kojim drugim državama, na razne načine nezakonito izbjegavaju plaćanje poreza, ali su visoke stope kažnjavanja kad se tako nešto otkrije, a preduzeće vrlo lako može onda da ode na konkurs. Stranac je od takvih stvari praktično zaštićen jer ne dolazi u S.A.D., ali kad jednom dobije kazne u S.A.D., neće izaći čist sve dok se te stvari ne srede.

Znači, kod LLC preduzeća, postoje LLC porezni izvještaji i onda obavezni lični porezni izvještaji, za stranca.
Kod korporacije, postoje samo porezni izvještaji za korporaciju, u slučaju da je stranac primao visoke plate iz korporacije. Prema tome, ko radi sa korporacijom unutar S.A.D. i isplaćuje sebi visoke plate, umjesto dividendi i ostavljanja kapitala u korporacija, korporacija je jednostavnije riješenje jer se rade jednostavniji porezni izvještaji, a plate se ne oporezuju u S.A.D., već u svojoj zemlji, jer to osoba sama mora da prijavi mislim u roku od 30 dana u Srbiji. Slično vrijedi za sve ostale zemlje.

Samo u slučaju poslovanja i dobiti ostvarene izvan S.A.D., značajnije dobiti, isplati se LLC. Postoje naravno i razni drugi razlozi i prednosti i nedostaci LLC nasuprot korporacije, pa se sve uzima u obzir kad se preduzeće osniva. LLC preduzeće može obično i da se pretvori u korporaciju, po potrebi, jer neki počnu sa manjim dobicima u prvim godinama, a kasnije se dobici povećaju i korporacija postane pogodnija.

Jedno pitanje za strucnjake, da li neko moze da mi kaze koja je dobra banka u Madjarskoj za otvaranje offshore racuna tj. offshore firme? Treba mi da mogu da dobijem debitnu karticu, e-Banking i da nemam nekih problema sa tom bankom.

Pokusao sam u par navrata da dobijem ovu informaciju ali je svi kriju kao zmija noge.

Da li je neko voljan da podeli informaciju ili cu morati i za ovo da platim :)

Inace, ne znam da li smem da dam link gde sam ja registrovao moju korporaciju u Delaware-u ali evo da dam link pa ako admin smatra da ne treba neka obrise (ne reklamiram firmu vec samo da potvrdim da sam na obostrano zadovoljstvo sve zavrsio jako brzo i jako korektno)

U pitanju je firma American Incorporators Ltd. (www.ailcorp.com) i cena za korporaciju u Delaware-u za lice koje nije rezident US se krece od USD 274 do USD 404 (u zavisnosti od opreme koju Vam salju). Ja sam uzeo skuplju varijantu i dobio sam literaturu, diskove, licenciran softver sa formularima i pravo na update, pecat...)

Za LLC kao sto mozete videti, cena je USD 350.

Ja sam sve platio karticom preko neta tako da nisam placao nikakve provizije. Racun imam otvoren u jednoj od silno ponudjenih zemalja koje se ovde pominju ali bih iz ekonomskih razloga putovanja do banke hteo da otvorim racun u Madjarskoj.

Inace, u google-u samo otkucajte rec "incorporate" i dobicete poprilicnu listu sajtova koji se takodje bave osnivanjem korporacija i LLC i sve mozete platiti karticom, bez posredovanja.

Pozdrav,
Marko.

99% linkova koje dobijaš na Guglu za ključne reči 'incorporate', 'offshore' i sl. upravo vode do sajtova posrednika. Razlika je samo u visini provizije koja se plaća.

Možda nije direktno vezano za temu (a možda i postoji već tema o ovome; ako postoji — javite), ali da prenesem ovde tekst o tome koju vrstu preduzeća osnovati u SAD.
http://onstartups.com/home/tab...ld-You-Form-An-Inc-or-LLC.aspx

S.A.D. preduzeća nisu offshore preduzeća iako se dobit iz S.A.D. preduzeća u određenim slučajevima ne mora oporezivati. Prema tome S.A.D. preduzeća zahtijevaju od direktora da predaju porezne izvještaje na kraju godine i da vode knjigovodstvo, dok kod offshore preduzeća obično nema predaje poreznih izvještaja, plaćanja poreza ili bilo kakve kontrole knjigovodstva. U slučaju kada vlasnik, tj. član jednog dioničkog društva u S.A.D. nema rezidenciju u S.A.D. i ako je dobit ostvarena izvan S.A.D. onda se dobit iz takvog društva ne oporezuje tamo. Ali zato vlastita država vlasnika takvog preduzeća može da ima zakon da se takva dobit oporezuje u zemlji gdje je vlasnik rezidentan. Prema tome ova mogućnost može da ima prednost za neke preduzetnike, ali to uveliko zavisi od države rezidencije. Kada međunarodni preduzetnik ne može da koristi ovu mogućnost, onda se preporučuje akcionarsko društvo (CORPORATION) umjesto dioničkog društva jer akcionarsko društvo može na drugi način da umanji porezne obaveze vlasnika.

Postoje mnoge obaveze kad se radi sa S.A.D. preduzećima i ne može se jedan web sajt koji je napisan na engleskom odnositi na nekoga u Srbiji ili na području bivše Jugoslavije, jer se prvo treba poznavati poslovanje i namjera poslovanja da bi se utvrdilo da li je jedno takvo riješenje uopšte poželjno.

Na Internetu se sreću svakojaka preduzeća koja nude formiranja preduzeća u S.A.D. Neki takvi web sajtovi pokušavaju da stave do znanja lažne informacije, pokušavajući tako na prevarantski način da prodaju nekoliko papira ili dokumenata obećavajući basnoslovne prednosti poslovanja sa S.A.D. preduzećem.

E_Marko, ako si doznao koja banka u Madjarskoj je najpogodnija, molim te javi mi. Ocigledno je da svi nesto kriju, bez potrebe.

CIB Budimpesta, www.cib.hu.
Za otvaranje potrebno $20, tako nesto i depozit.

Za USA jedino po meni sto vredi otvoriti od offshore kompanija je u Wyoiming-u.

NE placas drzavi obaveznih 200-800 dolara PIO radeo-ne radeo i nemas obavezu da javno iznosis svoje poslovne izvestaje.

Uz to mozes ODAVDE kao gradjanin Srbije otvoriti LLC sa jednim direktnorom i jednim osnivacem i cak dobiti bankovni racun.

STa ce ti firma u Inostranstvu kada nemas bankovni racun.

A nijedna banka u USA ne otvara racun strancima van USA osim u Wyoming-u i to kako.

Nadjes knjigovodju u navedenoj drzavi koji ce ti voditi finansije novootvorene kompanije i das mu ovlascenje da u tvoje ime otvori bankvoni racun.

2 u 1.

Imas firmu i imas bankovni racun i naravano"merchant account" za primanja visa i online uplata.

SA wire transferom koristeci recimo 2checkout.com primas novac u nekoj od nasih banaka-po brzini i sigurnosti bi ja stavio na prvom mestu Bancu Intesu.

Ne placas nikakav porez ako se posao radi Van USA.

Vidi sajt americke agencija za porez pod nazivom IRS.

Delaware i NEvada su ranije bile dobre za offshore-ali ne vise.

Najveca fora je sto kao LLC registrovanu u Wyoming-u emitujes akcije u simbolicnom iznosu koje kasnije mozes prodati pod uslovom da je firma koliko-toliko likvidna.

TO je po meni i cilj zasto se otvara offshore.

NE zaboravimo da je domaci "KNAZ MILOS" kupljen od offshore firme na Devicanskim ostrvima ciji je vlasnik Srbin.

Pozdrav za ekipu es-a, sjajni ste...

Dugo se interesujem za ovu temu i sve sto ima veze sa njom. Vidim da se poneko vise razume, neko manje.

No dobro stvar je sledeca, posto svi znamo da je Monaco jedan od takodje popularnih offshore centara, interesuje me da li neko moze da mi da pouzdanu informaciju o tome sta se moze uraditi ovde, koja banka je dobra za otvaranje racuna i da li se isplati osnivanje kompanije u Monaco? Imam tu srecu da ostajem ovde neko vreme pa me interesuje sta mogu jos da uradim osim dobijanja sportske nagrade i razgledanja prelepih fasada koje su fascinantne.

Vec sam se raspitivao oko dobijanja boravka ali su mi rekli da je to tesko cak i za ljude sa puno novca.

Ukoliko bilo ko moze da napise neke korisne informacije.?..?


Hvala celoj ekipi sa es-a...

Moras prvo da osmislis posao. Okreni se oko sebe i vidi gde mozes da se nadjes. Zavisi od tvoje preokupacije. Uporedi cene proizvoda na trzistu ovde i tamo, sagledaj njihove potrebe u pruzanju usluga i td. Uvek je dobra varijanta pruzanje usluga: gradjevinarstvo, projektovanje... Ne treba ti veliki kapital. Ulazes znanje, svoje ili tudje.
Godisnje odrzavanje firme u Delaweru je $390, sa svim adm.uslugama agencije. Ako je to nekome previse ne treba da otvara firmu.
Moram da pomenem da smo mi otvorili preko Trinitija, za njih smo doznali preko ovog saita. Jako smo zadovoljni devojkom koja je sve to obavila, nenametljivo, profesionalno i korektno. Iskreno ih preporucujem i drugima.

Da napomenem:

- SAD preduzeća nisu offshore preduzeća.

Na Internetu se sreću svakojaka preduzeća koja nude formiranja preduzeća u S.A.D. Neki takvi web sajtovi pokušavaju da stave do znanja lažne informacije, pokušavajući tako na prevarantski način da prodaju nekoliko papira ili dokumenata obećavajući basnoslovne prednosti poslovanja sa S.A.D. preduzećem.

Trinity Consulting je preduzeće koje radi iz Srbije i nudi usluge formiranja preduzeća u S.A.D, ali pri tome ne vodi računa o posljedicama koje vlasnik takvog preduzeća može da dobije.

Da bi se napravilo DUGOROČNO RIJEŠENJE ZA POSLOVANJE, potrebno je razmotriti SVE ČINENICE I OBAVEZE koje vam predstoje, a ne samo početak poslovanja. Najlakše je formirati preduzeće, ali postoje određene obaveze koje se moraju ispunjavati svake godine. Ako niste informisani o svojim obavezama pravovremeno rizikujete da izgubite preduzeće ili da platite visoke kazne.

Neke lažne informacije, mogu samo još da dodam prevarantske, koje danas 27. Februara 2007 godine još uvijek pišu na njihovom web sajtu su:

* LAŽ: S.A.D. preduzeće sa ograničenom odgovornosti je anonimno.
* LAŽ: Nema poreza na dohodak.
* LAŽ: Nema poreza na dobit od dionica.
* LAŽ: Jeftino razrešavanje zakonskih sporova koristeći Court of Chancery.
* LAŽ: Nema poreza na nasleđe dionica.
* LAŽ: Jedini porez koji se plaća je oko US $200 godišnje.
* LAŽ: Jedini porezni formulari su formulari koji se ispunjavaju u Delaware.

ISTINA: S.A.D. preduzeće može da bude samo djelomično anonimno. Na kraju godine je potrebno u poreznim izvještajima napisati sve informacije o vlasnicima preduzeća kao i o svim osobama koje imaju dobit iz takvog preduzeća, bez obzira da li preduzeće ima fiktivnog direktora ili ne. S.A.D. definitivno nije država gdje čovjek može da računa na apsolutnu privatnost i diskreciju poslovanja, ali Trinity Consulting, preduzeće koje je samo osnovano 23. Juna 2006, znači samo nekoliko mjeseci prije otvaranja njihovog sajta, širi pogrešne i lažne informacije, sasvim svjesno, znajući da su to lažne informacije, što može da se vidi da su bili vrlo detaljno obaviješteni sa ove strane: http://www.elitesecurity.org/t...ore-kompanije-objedinjena-tema

Praktično, ko posluje kao stranac sa S.A.D. preduzećem, ima odličnu diskreciju poslovanja čak i ako je njegovo ime zvanično upisano u svim dokumentima.

Svako lice koje prima dohodak iz S.A.D. poslovanja, predaje porezne izvještaje.

* ISTINA: Svako lice koje posluje sa S.A.D. preduzećem i prima dohodak od preduzeća, dužno je da napravi porezne izvještaje o tom dohodku, bez obzira da li se lice nalazi unutar S.A.D. ili izvan S.A.D. A kad se na takav način reklamira preduzeće jednom rezidentu u Srbiji, onda će vlasnik tog preduzeća na kraju godine najvjerovatnije da dođe u sukob sa poreznom ustanovom, jer porez na dohodak se plaća i na dohodak iz stranog preduzeća. Postoje načini kako se taj dohodak može umanjiti i kako se ukupni godišnji izdaci mogu umanjiti, ali jedno obećanje u smislu da nema poreza na dohodak, a "zaboravljanje" da se kaže da se porezi na dohodak obavezno moraju prijaviti na federalnom nivou, je prevarantska djelatnost. Kazne za kašnjenje ili nepredavanje mogu da budu i do US $100,000.

Tek kada se porezni izvještaji predaju na federalnom nivou i kad se ustanovi da dobit od L.L.C. preduzeća, ali ne od korporacije, dolazi iz drugih zemalja osim S.A.D., onda je moguće takvu dobit neoporezovati u S.A.D.

Ali opet ostaje problem sa vlastitom zemljom, jer se u Srbiji, kao i u raznim drugim zemljama, oporezuje dobit iz cijelog svijeta. Prema tome ako se takva dobit ne prijavi, rizikuju se kazne od porezne ustanove u svojoj zemlji. A cijeli smisao poslovanja sa inostranstvom je da poslovni čovjek dobije nešto više poslovne slobode, a ne zatvor.

PREPORUČUJEMO SVIM ZAINTERESOVANIM ZA OVU TEMU, DA NE KRŠE NIKAKVE ZAKONE, POGOTOVO NE ZAKONE SVOJE ZEMLJE.

Ako se krše zakoni druge zemlje, recimo tako što neko "zaboravi" da preda porezni izvještaj, to nije tako opasno za stranca te zemlje, jer skoro i da ne postoji mogućnost da mu se naplati bilo kakva kazna. Ali ako se krše zakoni u vlastitoj zemlji, onda postoji mogućnost da policija zakuca na vrata i napravi čak i pretres stana ili biroa i da porodica poslovnog čovjeka ispašta radi takve djelatnosti i dobiti koja nije bila ispravno prijavljena. Postoje mnoge mogućnosti kako se mogu ostvariti ekonomske prednosti (novčane), ali važan faktor je da se radi po zakonu, a to prvenstveno po zakonu svoje zemlje.

Porez na dobit i vlasništvo ili imovinu se obično plaća u svojoj zemlji

* ISTINA: Porez na dobit od dionica ili transfer dionica se ne plaća u Delaware, ali vlasništvo dionica i porez na imovinu se plaća u Srbiji i u raznim drugim zemljama. Prema tome da li za nekoga vrijedi izjava da nema poreza na dionice ili vlasništvo dionica, to zavisi od zemlje gdje se nalazi. Ne igra nikakvu ulogu ako u S.A.D. ne plaćate poreze, kad postajete obaveznik za poreze u vlastitoj zemlji.

Zakonske sporove je vrlo komplikovano i skupo riješavati u drugim zemljama

* ISTINA: Zakonske sporove jedan stranac koji ima neki manji biznis, iz raznih faktora ne može da vodi niti sprovodi unutar S.A.D. Bez obzira u kojoj se zemlji nalazi strano preduzeće, stranac će uvijek da ima velike troškove. Ni cijene kod Delaware Court of Chancery nisu tako niske, ali uopšteno da bi se odradio jedan takav spor, obično je opet potrebno unajmiti osobu koja to može kompetentno da obavi.

Porezi na nasljeđe se obično plaćaju u svojoj zemlji

* ISTINA: Možda nema poreza na nasleđe dionica u Delaware, ali zato postoji zakon u vlastitoj zemlji koji će takva nasleđa da oporezuje. Prema tome slično kao u gornjim tačkama, mora se obratiti pažnja na zakone u svojoj zemlji. Dok god se ti isti zakoni koriste u svoju korist i ne krše se, osoba je zaštićena pred zakonom. Izjave takve vrste od strane Trinity Consulting su vrlo neodgovorne.

Delaware nije najjeftinije mjesto za S.A.D. preduzeće

* ISTINA: Porezi koji se plaćaju u Delaware nisu najmanji porezi u S.A.D. Delaware i Nevada su kopirali zakone iz Wyominga, a Wyoming je prva država u kojoj su formirana prva L.L.C. preduzeća i gdje je po prvi put u istoriji S.A.D. uopšteno napravljen zakon o preduzećima sa ograničenom odgovornosti. Zakon je kopiran iz njemačkog zakona o GmbH preduzećima. Znači od svih država, Delaware nije najjeftinije mjesto za formiranje stranog preduzeća. A, dalje, ono što Trinity Consulting u potpunosti "zaboravlja da spomene" ili možda stvarno i ne znaju jer su možda bili naivni kad su formirali vlastito preduzeće, je ta činjenica da svako preduzeće, bilo korporacija ili L.L.C. mora na kraju godine da predaje porezne izvještaje i da plati potrebne poreze. Porezi na nivou države Delaware mogu da budu vrlo niski, ali to je samo državni nivo! U S.A.D. se porezi plaćaju i na federalnom nivou! To znači da svako lice koje ima neku dobit iz S.A.D. izvora, a u to se računa L.L.C. dobit iz preduzeća, mora da napravi lične porezne izvještaje, L.L.C. preduzeće mora da vodi uredno knjigovodstvo, na kraju godine i preduzeće mora da napravi izvještaje, podaci o vlasnicima se moraju prijaviti u tim poreznim izvještajima, bilanca iz knjigovodstva se mora prijaviti i postoji oko 8 do 10 formulara koje je potrebno predati. A porezne stope na federalnom nivou su iste za bilo koga i bez obzira gdje se ta osoba nalazila. Dobit nekog vlasnika stranca, ostvarena izvan S.A.D. se neće oporezivati u većini slučajeva, ali se kompletna dobit mora voditi u knjigovodstvu i izvještaj iz knjigovodstva se mora predati.

Naravno da postoje mogućnosti da se dobiju ekonomske (novčane) prednosti kroz korištenje S.A.D. preduzeća, ali se pri tome mora voditi striktno računa da se preduzeće vodi po svim propisima.

Porezni formulari koji se moraju predavati

* ISTINA: S.A.D. nema ugovor o duplom oporezivanju sa Srbijom. Takvi ugovori riješavaju da se dobit nekog lica ne oporezuje duplo u S.A.D. i onda opet u vlastitoj zemlji. To nekad može da bude prednost, ali nekad može da bude i nedostatak.

LLC ili LIMITED LIABILITY COMPANY je pravno lice, pa ako je osnovano na tlu teritorije S.A.D, obavezno je da poštuje porezne zakone koji vrijede u S.A.D. Američka porezna ustanova se zove Internal Revenue Service i web sajt je: IRS - a toliko o tome, da bi se zaključilo ko ima porezni autoritet, tako da se ovde mogu predstaviti tačni podaci sa izvorom od upravo tog poreznog autoriteta.

Prvo preporučujem da se pročita uvod u vezi L.L.C. preduzeća: http://www.irs.gov/businesses/small/article/0,,id=98277,00.html

Važno: izdanje broj 3402 pokazuje u detalje koji se porezni izvještaji moraju predati i ispuniti: http://www.irs.gov/pub/irs-pdf/p3402.pdf

Ukratko, ako ima samo jedna član preduzeća (član je vlasnik), onda se ispunjava formular 1040, C, E ili F, zavisno od situacije.

Ako postoji više članova, onda se ispunjava formular 1065 za partnerstva, jer se LLC preduzeće računa kao partnerstvo u porezne svrhe.

Toliko o tome da li LLC mora da bude prijavljena, da li postoje porezne obaveze i da li se porezni formulari ispunjavaju.

Kompletno knjigovodstvo LLC preduzeća mora da se vodi. Na osnovu tog knjigovodstva, preduzeće ispunjava gornje porezne izvještaje. Gdje je profit ostvarena, da li je ostvarena u Srbiji ili Velikoj Britaniji, to ne igra ulogu, kompletno knjigovodstvo mora da se vodi. Na kraju godine se ispunjavaju gornji formulari i neki drugi zavisno od situacije.

Recimo da LLC preduzeće ima 2 člana, onda se mora ispuniti formular 1065: http://www.irs.gov/pub/irs-pdf/f1065.pdf

Formular mora da se ispuni kompletno i sve u skladu sa knjigovodstvom preduzeća. Onda stranac, recimo neko iz Srbije, ode na stranu broj 2, i odgovori na pitanj broj 6 i napiše YES. Što znači da se pravi izjava da je partner u porezne svrhe, inače član LLC preduzeća, strani državljanin. Prema tome dodatni se formulari moraju još ispuniti i to su 8804, 8805 i 8813, zavisno od situacije.

U formularu 8804: http://www.irs.gov/pub/irs-pdf/f8804.pdf se onda obrati pažnja na pitanja: 3 (koliko stranih partnera, članova ima) i na pitanje 4 (koliko se dobiti ostvarilo unutar S.A.D.) i onda se upišu ti podaci, kao i svi ostali podaci koji su potrebni. U formularu 8804 se definiše na koju količinu profita će se plaćati porezi u S.A.D. od strane stranog lica.

Onda se ispunjava formular 8805: http://www.irs.gov/pub/irs-pdf/f8805.pdf a tu se čak mora navesti i kome ta dobit stvarno pripada, čak i da je neko drugi naveden kao član partnerstva.

Ko mora da ispuni formulare piše ovde: http://www.irs.gov/instructions/i8804/ch01.html#d0e61, a tu piše da se se formulari moraju ispuniti čak i onda kada nema efektivno povezane dobiti sa S.A.D. tj. kad neće biti plaćanja poreza u S.A.D.

Ko zakasni, može da plaća 5% poreza više za svaki mjesec zakašnjenja: http://www.irs.gov/instructions/i8804/ch01.html#d0e304 a ko ne ispuni formular 8805 rizikuje kazne od US $50 US $100,000: http://www.irs.gov/instructions/i8804/ch01.html#d0e327

Formular 8813 se koristi za plaćanje i nije bitan u ovome svemu.

Toliko o tome koji su formulari najvažniji i ko je dužan da plaća poreze, tj. LLC preduzeće mora uvijek da napravi izvještaje i plati poreze ako ima dobiti na teritoriji S.A.D.

Koje onda riješenje postoji da se postigne poslovna sloboda?

Riješenje za slobodno poslovanje i riješenje za ekonomske prednosti na kraju godine postoje za svaku osobu. Ne postoji univerzalno riješenje za svakoga, već se ispravno riješenje za slobodu poslovanja i ekonomske prednosti može ustanoviti samo kad se ima uvid u svrhu takvog poslovanja i ličnu situaciju osobe. Pri tome se moraju poštovati principi rada:

* Da se zakoni u svojoj zemlji strogo poštuju, jer razlog za poslovanje sa stranim preduzećima je obično želja da čovjek ne bude izložen pritisku takvih zakona. Nezakonito poslovanje ili sakrivanje dobitka na kraju godine ne predstavlja nikakvu zaštitu. Za građane bivše Jugoslavije još uvijek postoje mogućnosti koje nisu dostupne građanima Evropske zajednice, ali se te mogućnosti trebaju iskoristiti samo u skladu sa zakonima, jer samo onda je osoba zaštićena zakonom.

* Da se poštuju zakoni u drugim zemljama, jer ako tamo ne poštujete zakone niti propise, onda ne vidim razlog za osnivanje jednog preduzeća u stranoj zemlji.

* Ne posjeduj ništa, kontroliši sve, to je princip poslovanja tako da imovina ostane zaštićena, jer što ne posjeduje jedna osoba, to joj se ne može oduzeti. Imovina i vlasništvo se mogu prenjeti na ime i u vlasništvo pravnih lica, fondacija ili stranih preduzeća, a preduzeća se ne moraju lično posjedovati. Na primjer fondacija je pravno lice koje ne pripada nikome, ali se može koristiti da posjeduje sva druga strana preduzeća i prima dobit od stranih preduzeća.

* Bilo kakve ekonomske prednosti trebaju da se primaju na zakonit način.. Na primjer ako fondacija iz inostranstva nekoj porodici plaća izdržavanje za djecu, takvo izdržavanje ne mora da se oporezuje u dosta zemalja. Nekada je porez na poklon (od fondacije) mnogo manji od poreza na dobit. Takvi se zakoni mogu koristiti za zakonito korištenje ekonomskih prednosti ostvarenih u inostranstvu. Offshore preduzeća mogu da prave troškove ili da posjeduju nekretnine, pokretnine, vozila, imovinu, akcije, bankovne račune. Kad se troši direktno sa takvog računa, to se obično smatra kao trošak preduzeća, a ne kao dobit vlasnika. Da li će se takvi troškovi priznati u vlastitoj zemlji, to zavisi od zakona i ograničenja u tim zakonima, a od zemlje do zemlje se ti zakoni razlikuju. Uopšteno su građani iz zemalja bivše Jugoslavije u prednosti. Recimo u Egiptu se dobit ostvarena u inostranstvu većinom ne oporezuje u Egiptu. U Srbiji i Hrvatskoj se dobit ostvarena u inostranstvu oporezuje. U mnogim zemljama postoje minimalne sume dobiti koje se neće oporezivati. Ako neka fondacija ili offshore preduzeće plaća osiguranje ili penzijski fond, možda se takva isplata neće oporezivati. I onda ako neko planira da premjesti rezidenciju u drugu zemlju, onda može u toj drugoj zemlji da isplati sebi takvu dobit sasvim legalno i da se poslije nekog zakonskog roka opet vrati u svoju zemlju. Pri svim isplatama se mora voditi računa da su te isplate zasnovane na nekim činjenicama koje se mogu pokazati na papiru. Te činjenice moraju da budu istinite; jer samo onda ne igra nikakvu ulogu da li neki porezni službenik zna kako Vi to radite, jer sve što može da uradi je da sagne glavu, napravi par pitanja i da Vas pusti na miru znajući da ste preveliki zalogaj.

* Sve transakcije i poslovanje trebaju da budu evidentirani radi bilo kakvih budućih kontrola. Na primjer sasvim je moguće da imate ugovor sa offshore preduzećem i da obavljate usluge za (svoje) offshore preduzeće i da onda od takvih usluga dobivate platu. Offshore preduzeće može da akumulira mnogo veće sume u inostranstvu i takav kapital još uvijek pripada tom preduzeću, a ne vlasniku, jer kapital nije još isplaćen. To se zove tezauriranje. Ali, da ne bi u vlastitoj zemlji neko pomislio da Vas oporezuje na kompletan nevidljivi kapital, onda je bitno da imate već neke papire ili ugovore ili druge dokaze da bi ste jasno i brzo mogli da pokažete svoje učešće u takvim poslovima. Pri tome svaki takav dokaz mora da bude istinit, urađen na vrijeme i u skladu sa svim zakonima.

* Diskrecija i privatnost poslovanja se obavezno moraju čuvati, ali ne u svrhe sakrivanja svoje dobiti, već u svrhe poslovnih tajni. Ko radi i posluje sa stranim preduzećima i raznim strukturama u svrhu dobivanja ekonomskih prednosti i u svrhu slobodnijeg poslovanja, ta osoba se ipak kreće izvan granica koje su poznate jednoj prosječnoj osobi u svojoj okolini. Čak i vlastita žena može da postane zavidna ili ljubomorna, može da traži razvod ili prvi komšija može da Vas prijavi jer ste mu sumnjivi iz raznih razloga. I dalje postoje zavidne i kriminalne osobe koje će pokušati da se dočepaju dijela vašeg kolača na kriminalan način. A države i vlade ne poštuju uvijek vlastite zakone, pa tako mogu da pokušaju da naplate neke kazne koje im uopšte ne pripadaju. Ako čuvate diskreciju i privatnost o svome poslovanju, čuvate svoje poslovne tajne. Vodite računa da imate sve dokaze o svom poslovanju i da su sve gornje tačke ispunjene i imaćete konačnu zaštitu kada dođe do nekog preispitivanja.

Nadam se da ce mi neko od uvazenih clanova ES-a odgovoriti na ovo pitanje oko off shore kompanija.

Situacija je sledeca. Treba da se otvori firma koja ce se baviti stanogradnjom. Prva varijanta je da se otvori klasicno doo. kod nas.
Druga varijanta je da se otvori off shore firma negde u Evropi (Svajcarska, Luksemburg, ili gde je vec najbolja varijanta, odnosno najnizi troskovi), zatim da se kod nas otvori predstavnistvo te firme (ili da se osnuje nova firma, sta se vec vise isplati), i da se zapocne biznis. Takodje otvorio bi se racun u Svajcarskoj ili nekoj od zemalja EU.
Mene interesuje sledece kako moze da dobije kredit ili da kupi nesto na leasing off shore firma. Da li se ona obraca za kredit banci u maticnoj zemlji (tamo gde je registrovana) ili kod nas. Da li onda predstavnistvo/sestrinska firma uzima kredit? To je jako bitan momenat da bi se donela odluka da li klasican domaci doo ili off shore+predstavnistvo.

Pozdrav svima
Juce sam iscitao celu temu ima sta da se sazna, stvarno svaka cast svim ucesnicima!
Mene zanima posao na internetu, ali to je stvarno nemoguce bez paypal-a. Kako da otvorim jedan i naravno napunim, a kada ga "prepunim" kako da ga praznim. Da budem konkretniji za to je potreban americki racun tj. americka kartica kako doci do nje. Koliko offshore pomaze u toj prici. Da li postoji neki offshore koji netreba da se obnavlja. Da li je britanska varijanta isplativa ako bi neko hteo da putuje malo po svetu a nema neki znacajniji pasos. Toliko za sada nadam se da se da cete davati direktne odgovore. Unapred HVALA.

Mislim da ti je britanska firma isplativija.Ali do određenog iznosa prihoda...
Jedina obaveza je vođenje knjiga i predavanje završnog.

Zakon je u Velikoj Britaniji promjenjen i tako nema više minimalnog iznosa za profit od 10,000 GBP koji se neće oporezivati, sva dobit se oporezuje sada sa 19% do jedne granice koja je prevelika za malog biznismena, znači 19%.

nije valjda da niko ne zna da li offshore firma, odnosno njeno prestvanistvo/cerka firma kod nas moze da uzme kredit kao preduzece, ili da kupi opremu na lizing. Pa to je vrlo bitna informacija, *ebes ostale informacije i prednosti offshore firmi, ako ne mogu da podignem kredit radi poboljsanja poslovanja, ili na lizing da kupim recimo opremu...

Zdrav razum kaže da kredit može da podigne svako ko je kreditno sposoban. Domaća ili strana firma, who gives a... ;)

Btw, navedi mi molim te bar jedan razlog zašto bi offshore firma plaćala balkanske kamate kada može da dođe do jeftinijeg novca 'napolju'?

Upravu si. Ali pogledaj jednu stvar, kako ja recimo kao offshore firma da u domiscilnoj zemlji podignem kredit, kada je jedno od pravila offshore poslovanja to da ono ne sme da se zasniva u zemlji u kojoj je osnovana offshore firma.
A kao druga stvar, cak i ako mogu da podignem kredit, kako to da uradim ako moja offshore firma u recimo Svajcarskoj, Monacu ili gde vec nema nikakvu imovinu. Kako ce mi banka dati kredt bez obezbedjenja.

A sto se tice lizinga, to mi je bitno posto bi se osnovno sredstvo uzelo na lizing, posto u sadasnjoj finansijskoj konstrukciji, taj oblik finansiranja, za to osnovno sredstvo je najprihvatljiviji, i to operativni lizing. Ako ne bih mogao da uzmem taj operativni lizing, nemam nikakvu korist od off shore firme.

Kredite u domaćim bankama mogu dobiti samo DOMAĆA pravna lica, registrovana u SRBIJI. U svakom slučaju tvoja offshore firma može osnovati firmu u SRBIJI koja može dobiti kredit, ali za to će ti svaka banka tražiti bilanse uspeha i bilanse stanja za najmanje poslednju poslovnu godinu, kao i garanciju u vidu nekretnine ili firme-jemca. Za lizing nisam siguran, mislim da je dosta jednostavnije, ali da opet mora firma biti registrovana u SRBIJI. Znači strana firma NE MOŽE dobiti ni kredit niti lizing u Srbiji.

Lale, budi siguran da strana firma to svakako može da uradi, ali realno nema šta da traži u kreditnom odeljenju neke od srpskih banaka jer joj je, ponavljam, jeftinije da dođe do svežeg keša ako se fokusira na neko drugo parče Zemljine kugle - obično, ali ne i obavezno, tamo gde joj je administrativno sedište.

Ni srpskim firmama niko ne brani da apliciraju za kredite kod ino-banaka. Kao što rekoh na nekoj drugoj temi - [ekonomske] patriote će plaćati više, a pametniji manje...

Pa nisam siguran baš u tvoju tvrdnju jer do skora sam držao firmu koja se bavila baš tom tematikom - kreditiranjem i sve banke traže da firma bude registrovana u SRBIJI što je po meni i logično. Koje garancije srpskoj banci može dati firma sa Britanskih devičanskih ostrva? I kako srpska banka može takve garancije proveriti? U svakom slučaju svako može podneti zahtev za kredit... Ali ja još nisam čuo da je neka domaća banka kreditirala stranu firmu koja nema dodirnih tačaka sa Srbijom ili pak neka strana (čitaj: banka u inostranstvu) da je kreditirala srpskog privatnika... To bi bio rizik ravan igranju ruleta....

Upravo tako. To mora da dodje i kod nas. To se zove deregulacija finansijskih trzista.


Ja znam za te slucajeve. Doduse upitanju su velike domace kompanije. Recimo MK Commerce i Delta Holding. Nadam se da je Davor upravu da to moze svaka firma da uradi, ali videcemo.

Znaci u praksi ako je osnujem offshore firmu u Evropi, mogu da kod nas uzmem na lizing osnovna sredstva, ukoliko osnujem cerku firmu u Srbiji.

Da, kćerka firma će moći uz odgovarajuće garancije uzeti kredit odnosno lizing... Ali ajde da ne nagađamo lepo ti uzmi napiši mejl u nekoliko srpskih banaka pa nam javi rezultate?
A što se poređenja sa MK i DELTA HOLDING tiče.... Mislim da je svaki komentar suvišan... Ovde govorimo o malim i srednjim preduzećima a ne o finansijskim gigantima...

P.S. Pogledaj FORBES listu, mislim da pod slovom "M" ima neki Mišković...

A zasto bi bilo ko pametan uzimao kredit kod srpskih banaka, ako vec ima firmu napolju?


Cak i domace forme sada mogu relativno lako da dodju do kredita za opremu sa 6.5% godisjnom kamatom bez hipoteka i ostalih budalastina.

>
Da li je u pitanju offshore preduzeće ili lokalno preduzeće, banke će da
izdaju kredit samo na osnovu neke garancije, pokrića ili ozbiljnog i
realnog obećanja (na neki način) da će se kredit isplatiti nazad. Samo
se male sume kredita izdaju na osnovu redovne plate ili redovnih primanja.

Ako neko želi da dobije kredit, najviše šansi ima sa lokalnim
preduzećem, jer offshore preduzeća definitivno nisu pogodna ako se želi
raditi lokalni biznis i ulagati u lokalne prostorije ili lokalne poslove.


_{[Ovu poruku je menjao Thetaworld dana 18.05.2007. u 12:06 GMT+1]}

Offshore firme se mogu osnovati u Evropi, ali tu sigurno ne spada Velika
Britanija i sve veće zemlje, već samo male zemlje, Gibraltar, Kipar,
Liechtenstein i tako dalje, koje nude takva riješenja.

Banka u inostranstvu će da izda kredit bilo kome, ako su svi dokumenti
ispravni, a kredit će biti na osnovu neke garancije ili hipoteke ili
bankovne garancije koju osoba može da ponudi. Znači koriste se
standardni načini kreditiranja u svijetu. Da li je u pitanju preduzeće
ili fizičko lice, to ne igra mnogo ulogu kod kreditiranja od banki u
inostranstvu. Ogromne sume se obrću preko fizičkih lica, a svakoj banci
je poznato da se preduzeće može lako osnovati i da to ne predstavlja
nikakvu garanciju ozbiljnosti niti vraćanja kredita.

Stefano wrote:
> Upravu si. Ali pogledaj jednu stvar, kako ja recimo kao offshore firma da u domiscilnoj zemlji podignem kredit, kada je jedno od pravila offshore poslovanja to da ono ne sme da se zasniva u zemlji u kojoj je osnovana offshore firma.
> A kao druga stvar, cak i ako mogu da podignem kredit, kako to da uradim ako moja offshore firma u recimo Svajcarskoj, Monacu ili gde vec nema nikakvu imovinu. Kako ce mi banka dati kredt bez obezbedjenja.
>
> A sto se tice lizinga, to mi je bitno posto bi se osnovno sredstvo uzelo na lizing, posto u sadasnjoj finansijskoj konstrukciji, taj oblik finansiranja, za to osnovno sredstvo je najprihvatljiviji, i to operativni lizing. Ako ne bih mogao da uzmem taj operativni lizing, nemam nikakvu korist od off shore firme.
>
Tebi ne treba offshore firma i offshore firme se ne osnivaju da bi dobio
kredit.

Ako ti treba kredit, treba da ispuniš uslove banke od koje želiš da
dobiješ kredit, obično da imaš neke garancije, ali ti offshore preduzeće
zato definitivno ne treba.

Meni offshore treba kako bi povecao profit pre svega. Inace ne treba mi offshore da bih dobio kredit naravno, ali ne bih voleo da kao offshore ne mogu da dobijem kredit.
Meni pre svega za pocetak treba oprema koju bih uzeo na lizing, a posle tokom razvoja poslovanja moguce i neki kredit.
Kredit bi mi trebao za jednu drugu delatnost u vezi sa nekretninama, gde mislim da bih kao "strani investitor" imao bolju prodju i pravnu zastitu, zato bi mi i dobro dosla offshore firma u Monacu, ili Luksemburgu ili Svajcarskoj, da deluje ozbiljnije od firmi koje se osnivaju na kojekakvim ostrvima. Inace u buducnosti bi planirao i jedan vid trgovine i usluga sa inostranstvom, znaci u pocetku lokalno, a posle sirenjem delatnosti i sa inostranstvom, Thetaworld da li mi se za sve to isplati offshore. Reci mi molim te od Evropskih drzava, kakav je Monaco za offshore kompanije, koja je najbolja Evropska zemlja za to?

Šta je offshore za nekoga zavisi uveliko od situacije gdje se poslovna
osoba nalazi i kakvo je poslovna ideja. Offshore doslovce znači
"udaljeno od obale", ne mora da znači da postoje bilo kakve prednosti u
poslovanju. Englezi upotrebljavaju "offshore" riječ za sve poslove koji
su izvan njihovog ostrva.

Offshore preduzeće može za nekoga da bude u Liechtenstein-u ili na
Kipru, ali ne znači obavezno da offshore preduzeće ne može da radi u
zemlji u kojoj je osnovano. Najbolje je kada se offshore preduzeće
osnuje upravo u tim zemljama u kojima _*može da radi*_ u toj zemlji gdje
je osnovano, tako npr. u Panami. Kad preduzeće ima takvu mogućnost, ima
mnoge prednosti u odnosu na lokalne zakone, preduzeće može i da napravi
biro i može da ima aktivnu djelatnost i tako može da uživa zaštitu kakvo
jedno preduzeće u drugoj zemlji, gdje ne može da posluje u svojoj
zemlji, ne bi moglo da uživa.

_*Uopšteno*_ offshore preduzeća ne dobivaju kredite i ne vidim zašto bi
neko osnivao offshore preduzeće da dobije kredit.

Ako je u pitanju osoba koja ima neki bond ili bankovnu garanciju kod
neke banke, na osnovu kojeg želi da dobije kredit, onda taj kredit može
da dobije i privatno i može da dobije na osnovu bilo kojeg preduzeća
koje bi takav bond ili garanciju posjedovalo.

Ako je u pitanju neki lokalni biznis i ulaganje u biznis za koji je
potreban kredit, ne vidim zašto bi neko osnivao preduzeće u drugoj
zemlji, da bi u svojoj zemlji ulagao u biznis.
> Upravu si. Ali pogledaj jednu stvar, kako ja recimo kao offshore firma da u domiscilnoj zemlji podignem kredit, kada je jedno od pravila offshore poslovanja to da ono ne sme da se zasniva u zemlji u kojoj je osnovana offshore firma.
>
To nije pravilo!
> A kao druga stvar, cak i ako mogu da podignem kredit, kako to da uradim ako moja offshore firma u recimo Svajcarskoj, Monacu ili gde vec nema nikakvu imovinu. Kako ce mi banka dati kredt bez obezbedjenja.
>
Naravno!
> A sto se tice lizinga, to mi je bitno posto bi se osnovno sredstvo uzelo na lizing, posto u sadasnjoj finansijskoj konstrukciji, taj oblik finansiranja, za to osnovno sredstvo je najprihvatljiviji, i to operativni lizing. Ako ne bih mogao da uzmem taj operativni lizing, nemam nikakvu korist od off shore firme.
>
Offshore preduzeća se ne koriste za takve stvari po običaju!

Ali naravno da bi neko mogao da formira preduzeće u drugoj zemlji kao
Švicarskoj i ako to preduzeće ima garancije za kredit, može naravno da
dobije kredit.



_{[Ovu poruku je menjao Thetaworld dana 18.05.2007. u 12:06 GMT+1]}

Kao prvo treba da shvatiš da za kredit moraš da imaš garanciju,
obezbjeđenje povratka novca banci inače kredite banke ne izdaju nikome
bez garancije. Tu ne mislim na neke male kredite od par hiljada eura
koji se izdaju na osnovu zaposlenosti ili redovne plate.

Prema tome promjeni ideju uopšte "offshore i kredit" na "garancija i
kredit", jer su garancije osnove da ti banke izdaju kredit. Garancija
može da bude bond, može da bude bankovna garancija od tvoje banke,
letter of credit od tvoje banke, može da bude nekretnina ili pokretnina,
može da bude i biznis i preduzeće koje već posluje i ima stalne prihode
u određenim visinama. Da li je to preduzeće offshore, to ne igra ulogu
kod banaka koje su offshore, znači ako imaš bond na 100 miliona dolara,
banka u Švicarskoj će da ti da kredit i na 80 miliona dolara ili više,
bez obzira gdje se nalaziš i bez obzira s kojim preduzećem radiš. Ako
imaš nekretninu od 20,000 eura i tražiš kredit od 10,000 EUR u
Švicarskoj, banka se neće ni osvrnuti jer je takav posao za njih
beznačajan i povezan sa previše peripetija jer se nalaziš u nekoj drugoj
zemlji. Ali ako na tu sumu dodaš 2 nule, onda će banka da pošalje možda
i svog direktora na lice mjesta da ti sredi takav posao. Uopšteno, bilo
kakve kredite bez garancije, izvan svoje zemlje, možeš kompletno da
zaboraviš.

Drugo riješenje za dobivanje kapitala je standardno riješenje: napraviš
biznis plan tvog poslovanja i tražiš investitore, a tim investitorima
nudiš određeni procenat. To je dio posla koji mi radimo, prema tome
imamo investitore za sve vrste poslova, investitore sa stotinama miliona
dolara (kao fizička lica) i takvi investitori će da ulete u biznis koji
je siguran i koji će da im napravi više procenata godišnje nego neka
banka, npr. 30-50% godišnje. Mi takve ljude uopšte ne kontaktiramo ako
su u pitanju male sume, već se tu počinje sa nekoliko miliona dolara.
Biznis plan mora da bude perfektan, svaki detalj mora da se objasni, da
bi investitor ulagao u tako nešto. Imaš i posebnu grupu investitora koji
se nazivaju business angel, poslovni anđeli i oni nešto aktivnije traže
da ulažu u biznise. Od investitora ćeš uvijek prije dobiti kapital za
svoj posao, ali kažem da je uslov biznis plan i da se može vidjeti da će
posao imati plodove. Nije bitno gdje se nalaziš da dobiješ kapital od
takvih investitora!

Mi možemo da napravimo biznis plan za takav posao, ali ako se radi o
bilo kakvim sumama od ispod 5-10 miliona dolara, nismo uopšteno
zainteresovani, jer postoje prioriteti na kojima se radi i nema se
vremena za male preduzetnike. Možemo samo da ponudimo da predstavimo
takav plan uopšteno kao dopis našim kontaktima, možemo da stavimo na web
sajt i obavijestimo nekoliko mogućih investitora.
> Meni offshore treba kako bi povecao profit pre svega. Inace ne treba mi offshore da bih dobio kredit naravno, ali ne bih voleo da kao offshore ne mogu da dobijem kredit.
>
Profit ne povećavaš uopšteno ako radiš sa offshore preduzećem. Za
kompletno riješenje, riješenje koje je stvarno dobro i sigurno na duže
vrijeme, potrebno je sjesti i razraditi lijepo poslovnu namjeru,
prepoznati potrebe i onda korak po korak dizajnirati riješenje za takvu
specifičnu svrhu. Onda poznaješ i svaki razlog za svaku upotrebu metoda
takvog riješenja. Na ovaj način vrlo malo klijenata želi da radi, ali
taj način rada, detaljan način sa pronalaženjem odgovarajućeg riješenja
je najbolji i najviše se isplati na duže vremena.
> Kredit bi mi trebao za jednu drugu delatnost u vezi sa nekretninama, gde mislim da bih kao "strani investitor" imao bolju prodju i pravnu zastitu, zato bi mi i dobro dosla offshore firma u Monacu, ili Luksemburgu ili Svajcarskoj, da deluje ozbiljnije od firmi koje se osnivaju na kojekakvim ostrvima.
Monaco je definitivno offshore zemlja za fizička lica, ali nije offshore
zemlja za preduzeća! Oporezivanje preduzeća je 33,33% na dobit. Fizička
lica se ne oporezuju. Tako npr. ako živiš u Monacu, ali posluješ sa
preduzećem izvan Monaca, onda imaš 100% dobit bez oporezivanja, prema
tome Monaco možeš da zaboraviš ako se tamo ne seliš.

Luksemburg nije offshore zemlja i tamo se plaća veći porez na dobit
preduzeća nego u Srbiji.

Srbija je offshore zemlja za skoro sve građane u Evropskoj Zajednici,
jer se srpsko preduzeće oporezuje niskim stopama, nižim nego u cijeloj
Evropskoj zajednici.

Švicarska nije offshore zemlja i preduzeća se tamo sasvim normalno
oporezuju, ali naravno postoje mogućnosti za ekonomske prednosti.

Riješenje za poslovanje putem jedne na prvi pogled nešto ozbiljnije
firme je kad se radi sa kombinacijom offshore preduzeća i sa UK
preduzećem. Offshore preduzeće pravi ugovor o agentu sa UK preduzećem,
UK preduzeće fakturiše sve usluge i nastupa u svim poslovima, ali
zadržava za sebe samo 5-12% provizije (zavisno koja je provizija
uobičajena za tu vrstu poslova koje ćete raditi), a na tu proviziju UK
preduzeće, nakon što se odbiju troškovi i plate, plaća 19% poreza
minimalno do jedne veće sume profita od više miliona funti. Ostatak
dobiti se direktno prebacuje offshore preduzeću gdje se kapital skuplja
ili gomila. Ako se UK preduzeće želi anonimizirati, preporučujemo
korištenje fondacije kojoj pripada UK preduzeće i odvojenog offshore
preduzeća za taj ugovor o agentu. Ne smije se stanovati u UK kad se radi
na taj način i uopšteno poslovi trebaju da se rade izvan UK, ali nije
obavezno ako su svi papiri kako treba. Fondaciji bi moglo da pripada UK
preduzeće i na taj način vlasnik nije poznat, fondacija može da bude
direktor i skuplja sve profite poslovanja, a fondacijom se izbjegavaju i
razni zakoni kao npr. zakon o imovini, jer fondacija ne pripad nikome i
nema akcije. Offshore preduzeće koje je na prvi pogled odvojeno, može
isto tako da pripada fondaciji.

ALI UOPŠTENO bilo kakva riješenja se ne razmatraju na forumu, tako se
lično pitam šta je prava namjera?
> Inace u buducnosti bi planirao i jedan vid trgovine i usluga sa inostranstvom, znaci u pocetku lokalno, a posle sirenjem delatnosti i sa inostranstvom, Thetaworld da li mi se za sve to isplati offshore. Reci mi molim te od Evropskih drzava, kakav je Monaco za offshore
Bilo kakvo preduzeće koje se lako održava, kao npr. UK preduzeće, dobro
je za poslovanje. Ali za minimiziranje profita i riješenje za plaćanje
manje poreza na zakonit način, potrebno je napraviti dobar dizajn koji
je zakonit u svojoj zemlji rezidencije.


_{[Ovu poruku je menjao Thetaworld dana 18.05.2007. u 12:05 GMT+1]}

Thetaworld, da li se isplati da preduzece koje vec posluje, preduzece klasicno doo u nasoj zemlji, da se posle pripoji offshore preduzecu, kako bi moglo da poveca profit na osnovu poreske ustede.

PS. znam ja sve to oko kredita, nisam mislio da dobijem kredit bez garancije.
Poslacu ti veceras pp sa opisom posla, pa da mi kazes da li je za to dobro osnovati offshore.

Ne pravi se struktura odozdo, već odozgo. Prvo dođe kuća, pa majka, pa
onda djeca. Ne počinješ od djece.

// Napomena moderatora:

Poruke g. Aleksandra Dubljevića u kojima kritikuje korisnika Thetaworld, kao i poruke drugih članova koje se odnose na to, su preseljene u novootvorenu temu:

http://www.elitesecurity.org/t...usluge-iskustva-izdvojena-tema

Linkovanu temu koristite za diskusiju o principima rada pomenute kompanije, kao i za razmenu iskustava sa drugim članovima.

Ovde nastavljamo priču o offshoring-u generalno, i molim sve prisutne da se suzdrže od prekomerne privatizacije [inače TOP] teme.

Hvala.

Postovanje svima.

Mozda sam se malo kasno ukljucio u raspravu, ali posto vidim da postoje razlicita misljenja sta predstavlja Off-shore kompanija smatram da je ipak potrebno i malo teorije.

Odmah na pocetku da razjasnimo: Off-shore kompanije nisu osmisljene za "pranje" novca niti za ilegalne biznise!

Thetaworld navodi doslovne prevode i sl, a ne govori sustinu: Sta je Off-shore kompanija. (nikoga ne prozivam, ali neko ko radi sa tim trebao bi to da zna)...

Nadam se da ce sledeci tekst pomoci u boljem razumevanju koncepta Off-shore kompanija.

Off-shore kompanije su kompanije ciji su vlasnici (osnivaci) drzavljani strane drzave, a ne drzave u kojoj se osniva Off-shore preduzece. Off-shore preduzece se upisuje u registar privrednih subjekata prema propisima zemlje domacina. Podrucje delatnosti je veoma siroko: od spoljne trgovine, posredovanja u medjunarodnom prometu, bankarstva, osiguranja, turizma (hotelijerstva) pa do svih oblika proizvodnje, gradjevinarstva, brodarstva, spedicije. Osnovni uslov je je da se delatnost ovih kompanija mora ostvarivati na trzistima izvan zemlje registracije, odnosno da se prihodi ostvaruju izvan zemlje u kojoj je registrovano. Ovaj zahtev se ne odnosi samo na delatnost spoljne trgovine i usluga vec i na oblast proizvodnje u smislu da se sirovine i poluproizvodi moraju uvoziti iz drugih zemalja kao i da se finalni proizvodi moraju prodavati na inostranim trzistima.

Off-shore kompanije moguce je osnivati u vise od 40-tak zemalja. Sve ove zemlje podsticu priliv inostranog kapitala za osnivanje ovih kompanija, pre svega, vrlo povoljnim poreskim stopama na ostvarene profite. Neke zemlje cak i U POTPUNOSTI OSLOBADJAJU ove kompanije PLACANJA POREZA na ostvarenu dobit. Zbog izuzetnih poreskih povoljnosti ove se zemlje nazivaju i zemljama poreskog raja. Pored toga, ove zemlje omogucuju, nakon oporezivanja, slobodan transfer dobiti.

U izvrsenju poslova iz svoje deltanosti, a narocito iz oblasti spoljnotrgovinskog i finansijskog poslovanja, Off-shore kompanije imaju brojne i raznovrsne mogucnosti. Njihova fleksibilnost se moze ilustrovati na konkretnom primeru: prvobitna dispozicija za isporuku nafte u odredjenu luku neke zemlje moze biti u toku prevoza preusmerena ka destinaciji u luci bilo koje drzave bez obzira da li se prema toj zemlji primenjuju neke od medjunarodnih, trgovnskih, finansijskih i drugih ogranicenja (sankcije, embargo i sl.).

Procedura osnivanja Off-shore kompanija je po pravilu vremenski kratka! Pored izbora imena Off-shore preduzeca, osnivaci moraju imati odobrenje Centralne banke date zemlje da mogu otvoriti (i da otvore) bankarski racun, zatim, treba da naprave osnivacki akt i Statut, da odrede postansku adresu kompanije, da imanuju direktora i odrede agenciju za vodjenje knjigovodstvene evidencije. U mnogim zemljama pri osnivanju Off-shore preduzeca cak nije potrebno ni prisustvo osnivaca. Dovoljno je podneti fotokopiju vazece putne isprave (pasosa) i potvrdu Centralne banke (ili nadlezne poslovne banke) svoje drzave o legalnom raspolaganju i iznosenju sredstava medjunarodne likvidnosti (deviza). Osnivanjem Off-shore kompanija u inostranstvu bave se mnoge svetske kompanije i specijalizovane agencije.

Podobnost drzava za osnivanje Off-shore kompanija zasniva se na ispunjenosti sledecih uslova:
1. pravna i politicka sigurnost
2. Razvijen sistem telekomunikacija
3. Razvijen i pouzdan bankarski sistem
4. Razvijena i visoko profesionalna mreza poslovnih usluga
5. Garantovana zastita identiteta ucesnika Off-shore bizinisa.
(Ovo je, izmedju ostalog, i odgovor na pitanje koje je neko postavio - Zasto Srbija ne dozvoli osnivanje Off-shore kompanija. Znaci nismo interesantni - citaj ne ispunjavamo NIJEDAN od uslova)

Prilikom izbora drzave u kojoj ce se osnovati Off-shore kompanija uzima se u obzir:
1. Poreske stope na profit
2. Odsustvo devizne kontrole
3. Slobodan transfer dobiti vlasnika Off-shore preduzeca, u valuti u kojoj je dobit ostvarena, na licni bankarski racun u bilo kojoj zemlji
4. Minimalni troskovi poslovanja i rada Off-shore preduzeca, s obzirom da se poslovne transakcije mogu voditi iz bilo koje zemlje, a ne samo iz zemlje gde je preduzece registovano
5. Potpuna zastita identiteta vlasnika Off-shore preduzeca (kompanije).

Nadam se da su stvari, nakon citanja ovog teksta, mnogo jasnije.

Srdacan pozdrav,
Srdjan

>


ssimic wrote:
> Thetaworld navodi doslovne prevode i sl, a ne govori sustinu: Sta je Off-shore kompanija. (nikoga ne prozivam, ali neko ko radi sa tim trebao bi to da zna)...
>
Mi definišemo offshore kao: *zakonito poslovanje uz korištenje prednosti
iz cijelog svijeta*. Uopšteno je za Engleza bilo koja kompanija izvan
Engleske offshore i riječ se upotrebljava u raznim definicijama. Kad
Englez ulaže u preduzeće u Francuskoj, to je ulaganje offshore i ne
predstavlja neke prednosti već se koristi u bukvalnoj definiciji riječi
offshore - udaljeno od obale. Iz Engleske dolazi korištenje te riječi.
Offshore znači kad se operiše u drugoj zemlji ili kad se nalazi u drugoj
zemlji. I riječ se ne piše Off-shore na engleskom govornom području i ne
znam zašto bi se kod nas tako pisalo.

Uopšteno korištenje te riječi može biti finansijsko kobno za neke
poslovne ljude. Na primjer često dobijemo upite za formiranje offshore
preduzeća u S.A.D. ili u Velikoj Britaniji, što je smiješno i konfuzno.
U S.A.D. postoji samo jedna država, S.A.D. djevičanska ostrva, u kojoj
se može formirati preduzeće koje može da izbjegne IRS poreze, inače u
svim drugim državama postoji mogućnost izbjegavanja poreza samo u
određenim slučajevima kad postoji ugovor između S.A.D i druge zemlje i
kad LLC preduzeće ne radi nikakve poslove unutar S.A.D. -- još uvijek sa
obavezom kompletnog knjigovodstva i predaje izvještaja. Tako kruže
glasine da se u S.A.D može osnovati offshore preduzeće -- neko može da
se zavara i pomisli da tamo nema knjigovodstva, da se porezi ne plaćaju,
itd. dok je tamo najrigoroznija situacija u cijelom svijetu.

Zato offshore, riječ kao riječ, malo igra značaja. Potrebno je navesti
osobine preduzeća u raznim zemljama i predložiti riješenje poslovnom
čovjeku koje je zasnovano na potrebama takve osobe što želi da započne
takav biznis.
> Off-shore kompanije su kompanije ciji su vlasnici (osnivaci) drzavljani strane drzave, a ne drzave u kojoj se osniva Off-shore preduzece.
Neispravno. Uopšte nije bitno ko je osnivač. Uopšteno, offshore
preduzeća se upravo osnivaju od strane državljanina koji se nalazi u
državi gdje se preduzeće osniva -- upravo iz tog razloga što pravi
vlasnici žele da ostanu anonimni. Nakon osnivanja se akcije preduzeća
prenose novim vlasnicima koji su poručili preduzeće. ALI nikakvu ulogu
ne igra ko je osnivač i da li je državljanin druge zemlje. To bi značilo
da se osnivanjem GmbH u Njemačkoj, od strane državljanina Srbije, što je
sasvim moguće, osniva offshore preduzeće u Njemačkoj. A, to nema
nikakvog smisla.

Offshore preduzeća su uopšteno preduzeća u zemljama gdje postoje
prednosti i pogodnosti u odnosu na druge zemlje. Da li se osnivač,
vlasnik ili direktor nalaze u toj zemlji, da li su državljani te zemlje
ili ne, to ne igra nikakvu ulogu. Svako ko u Kolumbiji, Urugvaju, Panami
osnuje preduzeće i ima prihode iz inostranstva -- ne plaća poreze na
takve prihode. Misliš da tamo ljudi svoje preduzeće zovu offshore
preduzeće? Ne. Imaju svoje akcionarsko društvo i to je sve, niko to ne
naziva offshore. Offshore riječ je konfuzna i kažem opasno je pogrešno
shvatiti šta offshore znači -- bolje je konkretno obratiti pažnju na
karakteristike jedne zemlje ili preduzeća u toj jednoj zemlji i vidjeti
da li to pomaže poslovanju u vlastitoj zemlji.
> Off-shore preduzece se upisuje u registar privrednih subjekata prema propisima zemlje domacina. Podrucje delatnosti je veoma siroko: od spoljne trgovine, posredovanja u medjunarodnom prometu, bankarstva, osiguranja, turizma (hotelijerstva) pa do svih oblika proizvodnje, gradjevinarstva, brodarstva, spedicije.
Skoro pa u svakoj zemlji, uključujući Srbiju, osnivanjem dioničkog
društa ili akcionarskog društva, to društvo ima širok spektar
djelatnosti. Dioničko društvo u Srbiji može da radi sve vrste
djelatnosti, isto tako bilo koje društvo osnovano u Evropskoj zajednici.
Offshore preduzeća nemaji širi spektar djelatnosti nego lokalna preduzeća.

GREŠKU si naveo da offshore preduzeće može da obavlja bankarstvo ili
osiguranje. To su dvije djelatnosti "stvaranja novca iz ničega", pa
pošto je zabranjeno da se novac stvara, takva preduzeća moraju da dobiju
licence i ne zovu se preduzeća već banke ili osiguravajuća društva,
imaju poseban statut i posebne propise u skoro svakoj zemlji. Postoje
offshore banke, ali to nisu obična preduzeća. Uopšteno offshore banke i
offshore osiguravajuća društva nisu tako anonimna kao što je offshore
preduzeće -- jer to propisi u offshore zemljama ograničavaju. Offshore
banka se osniva vrlo slično kao i banka u bilo kojoj zemlji. Osnivanje i
početni kapital su možda u nekim slučajevima manji nego u drugim
zemljama ili ima nešto malo manje birokratije.
> *Osnovni uslov je je da se delatnost ovih kompanija mora ostvarivati na trzistima izvan zemlje registracije, odnosno da se prihodi ostvaruju izvan zemlje u kojoj je registrovano.* Ovaj zahtev se ne odnosi samo na delatnost spoljne trgovine i usluga vec i na oblast proizvodnje u smislu da se sirovine i poluproizvodi moraju uvoziti iz drugih zemalja kao i da se finalni proizvodi moraju prodavati na inostranim trzistima.
>
To zavisi od zemlje do zemlje. Uslov za prihode izvan zemlje osnivanja
je porezni uslov, znači ti prihodi se ne oporezuju ako su izvan zemlje
osnivanja. U raznim zemljama kao Vanuatu, Bahamas, druge karibske
zemlje, Samoa, Maršalska ostrva, itd. napravljeni su tzv. zakoni za
INTERNATIONAL BUSINESS CORPORATIONS ili skraćeno IBC, što bi bila
akcionarska društva koja se oporezuju paušalno na godišnjem nivou
(fiksno) i koja ne smiju da prave profite ili djeluju u zemlji
osnivanja. Znači kod takvog preduzeća je odmah poznato da to preduzeće
ne posluje u svojoj zemlji, ali to ne djeluje povoljno na lokalno
oporezivanje, jer kad neko radi kao agent takvog preduzeća, ne vidim
kako može da pokaže da to preduzeće stvarno ima aktivan biznis u zemlji
osnivanja. To je uslov u mnogim zemljama i za par godina isti uslov će
se dovesti u zemlje bivše Jugoslavije. Takvo preduzeće je dobro za neki
mali biznis, ugovore o provizijama, Internet biznis i slično, ali kad je
potrebno napraviti sigurnu poslovnu strukturu bolje je koristiti
preduzeće koje može biti rezidentno u zemlji osnivanja i koje može
zakonski da obavlja poslove u zemlji osnivanja.

To je npr. Panama -- preduzeće osnovano u Panami može da prodaje u
Panami panamskim preduzećima na šta se ne plaćaju porezi, ili da prodaje
fizičkim licima u Panami na šta se plaća minimalni porez. Dok sav prihod
ostvaren izvan Paname nije oporezovan. Radi zakona u drugim zemljama,
kao S.A.D., zemlje Evropske zajednice, offshore zemlje sada uvode
mogućnost da preduzeće postane rezidentno -- upravo radi toga što se
preduzeće u nekim zemljama neće priznati kao strano preduzeće ako to
preduzeće ne može da bude rezidentno u svojoj zemlji i ako ne može da
obavlja poslove u svojoj zemlji.

Npr. vozila, automobili, bilo kakva roba se može uvesti legalno u Panamu
i izvesti bez carine u drugu zemlju. Ne znam kako neko može istu stvar
da uradi se preduzećem koje ne smije da posluje u svojoj zemlji.
> kompanija, pre svega, *vrlo povoljnim poreskim stopama na ostvarene profite. Neke zemlje cak i U POTPUNOSTI OSLOBADJAJU ove kompanije PLACANJA POREZA na ostvarenu dobit.*
Bolje rečeno samo neke zemlje uvode porez na dobit, dok većina zemalja
oslobađa takva preduzeća od svih poreza i plaća se samo paušalni
fiksirani godišnji porez.
> Zbog izuzetnih poreskih povoljnosti ove se zemlje nazivaju i */zemljama poreskog raja/*. Pored toga, ove zemlje omogucuju, nakon oporezivanja, slobodan transfer dobiti.
>
Zemlje poreskog raja su i one zemlje u kojima postoje druge porezne
pogodnosti. To je npr. Monaco u kojem se ne mogu osnovati offshore
preduzeća, već obična preduzeća koja plaćaju poprilično poreza bez
obzira gdje se djelatnosti obavljaju. Ali tamo npr. fizička lica ne
plaćaju poreze što bi značilo da fizičko lice sa dobiti u inostranstvu
preko stranih preduzeća može da prima prihode neoporezovano u Monacu.

Za mnoge zemlje Evropske zajednice, zemlje kao Makedonija sa trenutnom
inicijativom oslobađanja poreza kod određenih stranih ulaganja se isto
tako zovu zemljama poreskog raja. Srbija je za većinu državljana iz
Evropske zajednice isto tako porezni raj jer su porezi u Srbiji najniži
u odnosu na EZ.
> U izvrsenju poslova iz svoje deltanosti, a narocito iz oblasti spoljnotrgovinskog i finansijskog poslovanja, Off-shore kompanije imaju brojne i raznovrsne mogucnosti. Njihova fleksibilnost se moze ilustrovati na konkretnom primeru: prvobitna dispozicija za isporuku nafte u odredjenu luku neke zemlje moze biti u toku prevoza preusmerena ka destinaciji u luci bilo koje drzave bez obzira da li se prema toj zemlji primenjuju neke od medjunarodnih, trgovnskih, finansijskih i drugih ogranicenja (sankcije, embargo i sl.).
>
Ako je neka zemlja sankcionisana od strane jedne države -- onda ne možeš
koristiti to preduzeće u toj državi ako tako zakon propisuje, ali bi
mogao da koristiš neko drugo preduzeće.

To što si opisao može da radi svako evropsko ili SAD preduzeće bez
problema i nije karakteristika offshore preduzeća.
> Procedura osnivanja Off-shore kompanija je po pravilu vremenski kratka! Pored izbora imena Off-shore preduzeca, osnivaci moraju imati odobrenje Centralne banke date zemlje da mogu otvoriti (i da otvore) bankarski racun, zatim, treba da naprave osnivacki akt i Statut, da odrede postansku
Definitivno NE. Ne znam o kojoj zemlji pričaš da je potrebni imati
odobrenje od centralne banke -- navedi jer me zanima. Inače još nisam to
čuo.

Obično u offshore zemljama imaš strogu bankarsku tajnu, banke su
odvojene od poreznog sistema, slično kao u Švicarskoj. Samo banke
odlučuju da li možeš da otvoriš račun ili ne, a nipošto neka centralna
banka. Znači nije potrebna nikakva posebna dozvola od centralne banke.
Osnivački akt ili statut (jedno te isto) prave administratori i advokati
obično, a ne konačni vlasnici preduzeća -- osima ako se poznaju u zakon
te zemlje.
> adresu kompanije, da imanuju direktora i odrede agenciju za vodjenje knjigovodstvene evidencije.
Offshore preduzeća uopšteno NE VODE knjigovodstvo i posebno se ne
plaćaju nikakve agencije. U mnogim offshore zemljama imaš u zakonu da se
knjigovodstvo ne mora voditi, ili da se može voditi na bilo koji način
kako to direktori žele ili da se mora voditi ali da nikada neće biti
kontrola tog knjigovdstva. Praktično -- ako imaš offshore biznis --
knjigovodstvo vodiš za sebe ako želiš, ali ne moraš.
> U mnogim zemljama pri osnivanju Off-shore preduzeca *cak nije potrebno ni prisustvo osnivaca*.
U SVIM OFFSHORE ZEMLJAMA NIJE POTREBNO PRISUSTVO KONAČNOG VLASNIKA
PREDUZEĆA!
> Dovoljno je podneti fotokopiju vazece putne isprave (pasosa) i potvrdu Centralne banke (ili nadlezne poslovne banke) *svoje drzave* o legalnom raspolaganju i iznosenju sredstava medjunarodne likvidnosti (deviza).
Ne znam o kojoj zemlji pričaš -- ali to što pričaš nije uopšte
uobičajeno. Potvrda od svoje banke definitivno nije potrebna za
osnivanje preduzeća.

Ako veće sume stavljaš na račun bilo koje banke, banka te može pitati da
pokažeš da su te sume novca legalne i onda to dokažeš, ali centralna
banka u svojoj zemlji nema ništa sa tim -- inače gdje bi bila
diskretnost????
> Prilikom izbora drzave u kojoj ce se osnovati Off-shore kompanija uzima se u obzir:
> 1. Poreske stope na profit
>
Uopšteno to ne uzimaš u obzir -- jer u offshore preduzećima nema stope
na profit.

> Nadam se da su stvari, nakon citanja ovog teksta, mnogo jasnije.
>
Nadam se i ja da su stvari sada razjašnjenje.

@Thetaworld

Sa nekim delovima se slazem sa nekim ne.

Prvo tekst je preuzet iz knjige "Menadzment u medjunarodnoj trgovini", autor: prof. dr Stanislava Acin Singulinski, Novi Sad 2002. Iz tog razloga sam i naveo da je u pitanju teorija.

Ne znam zasto si se vezao toliko za te Engleze. Da li rec potice iz Engleske, SAD, ili nekog drugog engleskog govornog podrucja - necu da ulazim. Jedino se slazem da je u pitanju engleska rec. Da li se pise spojeno ili sa crticom - javlja se i u jednom i u drugom obliku.

Offshore ima vise znacenja kao i vecina reci u engleskom i to u zavisnosti od konteksta.

@Uopšteno, offshore
preduzeća se upravo osnivaju od strane državljanina koji se nalazi u
državi gdje se preduzeće osniva -- upravo iz tog razloga što pravi
vlasnici žele da ostanu anonimni.@

Osnivac moze biti i moj komsija iz ulaza, ali se JA nigde ne pojavljujem i tako, takodje, mogu ostvariti anonimnost.

@GREŠKU si naveo da offshore preduzeće može da obavlja bankarstvo ili
osiguranje.@

A sta je banka ili osigurvajuce drustvo ako nije preduzece/firma/kompanija? OK - to su privredni subjekti ako cemo da se igramo igre reci. Za offshore banke i O.D. postoje odredjena ogrnaicenja ali mogu da se osnivaju. (u toliko se slazemo)

Citiram:
An offshore bank is a bank located outside the country of residence of the depositor, typically in a low tax jurisdiction (or tax haven) that provides financial and legal advantages. These advantages typically include some or all of
* strong privacy (see also bank secrecy, a principle born with the 1934 Swiss Banking Act)
* less restrictive legal regulation
*low or no taxation (i.e. tax havens)
* easy access to deposits (at least in terms of regulation)
* protection against local political or financial instability...

(Izvor: http://encyclopedia.thefreedictionary.com/Offshore+banking)

@Bolje rečeno samo neke zemlje uvode porez na dobit, dok većina zemalja
oslobađa takva preduzeća od svih poreza i plaća se samo paušalni
fiksirani godišnji porez.@

Da li je casa pola puna ili polu prazna...

@Za mnoge zemlje Evropske zajednice, zemlje kao Makedonija sa trenutnom
inicijativom oslobađanja poreza kod određenih stranih ulaganja se isto
tako zovu zemljama poreskog raja. Srbija je za većinu državljana iz
Evropske zajednice isto tako porezni raj jer su porezi u Srbiji najniži
u odnosu na EZ.@


SRBIJA, MAKEDONIJA, HRVATSKA... NISU ZEMLJE PORESKOG RAJA. Kad se kaze "zemlje poreskog raja" tacno se zna na sta se misli. Prema tome nemoj svrstavati tu zemlje koje niko ne svrstava. SR, HR, MK mozda jesu raj - ali u pogledu cene radne snage, malverzacija, korupcije i svega ostalog... Da su zemlje poreskog raja vrvelo bi sve od "greenfield" investicija i ne bismo danas i dalje raspravljali o bliskoj, svima nam mrskoj proslosti.

@Osnivački akt ili statut (jedno te isto) prave administratori i advokati
obično, a ne konačni vlasnici preduzeća -- osima ako se poznaju u zakon
te zemlje.@

Ko je pominjao konacne vlasnike? I ovde ne mora konacni vlasnik da to radi nego moze i advokatska kancelarija kojoj platis te usluge.
Drugo: Osnivacki akt i Statut su dve razlicite stvari! Pravno gledano osnivacki akt je Odluka o osnivanju (ako se radi o jednom osnivacu) ili Ugovor o osnivanju (ako preduzece ima vise osnivaca - tipicno za d.o.o., a.d., ortacko drustvo). - http://www.sme.sr.gov.yu/aktuels_PravnaP_Preduzeca.htm
Statut predstavlja osnovni akt preduzeca. U njemu se definise status preduzeca, ko obavlja funkciju direktora itd.

Srdacan pozdrav,
Srdjan

Uopšteno se slažem s tim što pišeš. Ne protivim se i nije mi drago ako
dajem takav utisak. Samo dajem svoje komentare nadovezujući se na taj
tekst što si pisao -- tako imamo jednu vrstu izvora i informacija o toj
tematici. Tekst što si pisao je vjerovatno isto tako prepisan sa nekog
engleskog teksta, jer su podaci vrlo zastarjeli i ne odnose se na
današnje stanje.

Riječ se na engleskom ne piše off-shore, već se piše offshore. Samo se
kod nas pojavljuje u tom nekom iskrivljenom obliku iz nekog vrlo čudnog
razloga. Vjerovatno neko nije pismen što je pisao takve knjige i nije
provjerio definiciju riječi.
> Ne znam zasto si se vezao toliko za te Engleze. Da li rec potice iz Engleske, SAD, ili nekog drugog engleskog govornog podrucja - necu da
Zato -- što porijeklo riječi u smislu sa poslovanjem u drugim zemljama
potiče iz Engleske. Oni su na ostrvu i prema tome sva ulaganja što rade
u inostranstvu se nazivaju offshore. Iz Engleske do Amerike --
Amerikancima je offshore obično u Karibima iako i na kopnu, recimo u
Kolumbiji što više nije doslovce offshore jer nije od obale udaljeno,
već je na istom kontinentu. Pomaže da se shvati odakle dolazi korištenje
riječi.

Definicija se može recimo ovde naći: http://www.m-w.com/ -- tamo piše
sve od obale ili u drugoj zemlji, ali u kontekstu sa našom temom,
offshore je: situated or operating in a foreign country </offshore/
mutual funds> </offshore/ banking>. Hoću reći, ono što su Englezi i
Amerikanci prvenstveno upotrebljavali, sad je nova definicija u pitanju
i ne radi se samo kad je daleko od njihovog kontinenta ili obale.
> Osnivac moze biti i moj komsija iz ulaza, ali se JA nigde ne pojavljujem i tako, takodje, mogu ostvariti anonimnost.
>
Uvijek se može ostvariti anonimnost -- to i sa većinom preduzeća koja
nisu u zemljama sa nekim ekonomskim prednostima, kao npr. S.A.D ili
Velika Britanija. Anonimnost preduzeća nije odlika offshore preduzeća.
Anonimnost se može ostvariti u Španiji, Italiji, Švicarskoj, čak i u
Srbiji. Pogledaj Zakon o preduzećima, član 220, Akcionarska društva -
(1) akcije glase na ime ili na donosioca. U Švicarskoj, Španiji,
Luxemburgu i mnogim drugim zemljama, preduzeće se već naziva S.A.
(sociedad anonima) što znači anonimno društvo -- u prevodu akcionarsko
društvo. Pravno je lice -- prema tome akcionari koji su uplatili svoje
akcije nemaju potrebe da odgovaraju za bilo kakve štete što preduzeće
napravi -- zato je anonimnost dozvoljena. Ne igra ulogu ko je vlasnik,
već igra ulogu ko je direktor i ko rukovodi preduzećem, jer oni imaju
odgovornost. Vlasnici imaju ograničenu odgovornost.
> /@GREŠKU si naveo da offshore preduzeće može da obavlja bankarstvo ili
> osiguranje.@/
>
> A sta je banka ili osigurvajuce drustvo ako nije preduzece/firma/kompanija? OK - to su privredni subjekti ako cemo da se igramo igre reci. Za offshore banke i O.D. postoje odredjena ogrnaicenja ali mogu da se osnivaju. (u toliko se slazemo)
>
Jeste preduzeće, ali recimo za osnivanje banke je obično potreban ličan
dolazak u zemlju, uplata kapitala, provjera vlasnika preduzeća -- znači
nije preduzeće u istom smislu. Banka mora da ima poseban statut,
licencu, kapital i druge dozvole. Bankarska i osiguravajuća djelatnost
je izričito zabranjena offshore preduzećima -- banka je isto preduzeće
ali nije je drugi vid pravnog lica.
> SRBIJA, MAKEDONIJA, HRVATSKA... NISU ZEMLJE PORESKOG RAJA. Kad se kaze "zemlje poreskog raja" tacno se zna na sta se misli. Prema tome nemoj svrstavati tu zemlje koje niko ne svrstava. SR, HR, MK mozda jesu raj - ali u pogledu cene radne snage, malverzacija, korupcije i svega ostalog... Da su zemlje poreskog raja vrvelo bi sve od "greenfield" investicija i ne bismo danas i dalje raspravljali o bliskoj, svima nam mrskoj proslosti.
>
Nisu za tebe ako si tamo. Za mnoge građane Evropske zajednice, ex-YU
zemlje su zemlje poreskog raja po definiciji od njihovih poreznih
ustanova. Ako si recimo Njemac sa prihodima u Njemačkoj koji se
oporezuju visoko i preseliš se u zemlju koja ima vrlo nisko oporezivanje
ili neke povlastice za strance, kao npr. trenutno Makedonija ili Srbija
-- onda te Njemačka porezna ustanova _*neće računati*_ da si preselio u
porezne svrhe. Tačna definicija poreznog raja je zemlja u koju se seliš,
a u kojoj je oporezivanje manje od 15%. To sad zavisi od države do
države. Uopšteno, porezna ustanova teško može da kontroliše takve osobe
-- znači kontrolišu se samo oni bogatiji. Npr. ako imaš par miliona eura
na računu i imaš dobre prihode u Njemačkoj i preseliš se u zemlju sa
manje poreza -- to ne ide na taj način i opet ćeš se jedno vrijeme
oporezivati u Njemačkoj. Znači od zemlje do zemlje zavisi šta je porezni
raj.
> Drugo: Osnivacki akt i Statut su *dve razlicite stvari*! Pravno gledano osnivacki akt je *Odluka o osnivanju* (ako se radi o jednom osnivacu) ili *Ugovor o osnivanju* (ako preduzece ima vise osnivaca - tipicno za d.o.o., a.d., ortacko drustvo). -
Kod Vas. Kod offshore preduzeća -- osnivački akt je ujedno i statut.
Samim registrovanjem statuta osniva se i preduzeće. Dok recimo u
Švedskoj, osnivački akt predstavlja sastanak vlasnika koji se radi prije
registrovanja, a statut je posebna stvar. Inače kod offshore preduzeća
-- nije uobičajeno na taj način jer je većina urađena po kopiranim
S.A.D. zakonima.

Da li je neko imao iskustva sa Arak Group? Firma se bavi osnivanjem offshore preduzeca i slicno, pa me interesuje da li su pouzdani, ili su u fazonu uzmi i bezi.

@ Thetaworld

Sada se slazemo u jos vise stvari, ali jos uvek ne u potpunosti. :-)

Pozdrav,
Srdjan

evo ja zivim u nemackoj i imam firmu pa citam ove budalastine sto neki prosipaju
ako nekome treba da se uplati novac i posalje dalej provizija je 4%


pozdrav

Dobro ljudi, evo jednog pitanja koje nije bilo elaborirano u dosadašnoj diskusiji. Tiče se direktne primene recimo UK Limited preduzeća koje sarađuje sa firmom u Srbiji. U pitanju je znači "polu-off shore" varijanta.

Ukratko ovako: Cilj firme u Srbiji je da se najveći deo zarade UK Limited firme oporezuje i koristi preko firme registrovane u Srbiji. Ali BEZ Paname ili Sejšela itd.

Kako bi to praktično najbezbolnije moglo da se izvede? Svestan sam da nije toliko povoljno kao preko "čiste" off shore solucije.

Meni padaju na pamet samo recimo 2 solucije: "outsourcing" ili "filijala" (branch).

1) Srpska firma fakturiše englesku firmu za usluge. Postoji li tu neki limit u procentima ili slično?

Recimo UK Limited zaradi mesečno £8000, a onda srpska firma fakturiše recimo £7000 mesečno za usluge outsorcinga?

ILI


2) Ta UK Limited firma je u stvari filijala te srpske firme. Da li bi onda trebali da nam registrujete UK Limited sa istim nazivom kao što je firma u Srbiji? I sa istim vlasnikom? Ili to treba izbeći?

Bio bih zahvalan ako bi neko pojasnijo ovo.

<sub>[Ovu poruku je menjao ITršavko dana 31.08.2007. u 19:26 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao ITršavko dana 31.08.2007. u 19:58 GMT+1]</sub>

1) srpska firma moze engleskoj firmi naplatiti razne usluge npr ispitivanje trzista itd. ko kome koliko sta placa vasa je stvar

2)moze se otvoriti recimo firma-cerka te vase srpske firme u engleskoj ime recimo -"ime srpske firme" ltd.(-janko markovic ltd.-)
firma se registruje preko interneta za par dana cim se dobiju svi papiri otvori se time filijala te firme u srbiji i otvori se ziro racun trazi se i dobije pib i sve ostale gluposti kao za svaku firmu

znaci onda postoji firma u engleskoj koja srpskoj firmi placa razno razne usluge ili robu

recimo engleska firma vrsi ispitivanje trzista ili slicno i naplati to 1000€ a citav posao poveri srpskoj firmi za 900€

ili engleska firma ugovori izgradnju zgrade za 50000€ a posao poveri srpskoj firmi za 45000€

mislim tu su mogucnosti raznolike

samo ne treba slusati ove budalastine koji pojedine osobe provaljuju a nemaju pojma o materiji

u nemackoj se sve vise registruju limited (40% registrovanih preduzeca u prosloj godini su limited koje uopste ne posluju u engleskoj vec u nemackoj jer se time ogranicava odgovornost na jednu funtu koliko je minimala kapitala pri otvaranju limited a u nemackoj treba da bi se otvorio gmbh 25000€ i traje 6 nedelja a limited se otvori ako se zeli za 24h kosta oko 1oo i nesto evra vise

evropski sud je doneo presudu kojom firma koja je registrovana u engleskoj ne mora obavljati neku delatnost u engleskoj da bi je mogla obavljati u nekoj drugoj drzavi

znaci ako se limited u nemackoj bavi gradjevinom ne mora to isto raditi u engleskoj
sta vise u engleskoj ne mora nista raditi
limited koja u engleskoj ne radi n ista ne mora predavati godisnji izvestaj poreskoj upravi tj trazi se oslobadjanje od toga i redovno se dobija

ako treba jos nesto javite se

pozdrav

stumbi.m,

Hvala na odgovoru, i meni se čini da je tako logično.

Samo mi je ipak ostala dilema: Da li je dobro da je vlasnik obe firme, i one u Srbiji i one u UK - ista osoba?? Ili to nema nikakave veze? Mislim ako se ide na varijatnu "filijale".

>
>
>
ako se ide na filijalu onda je vlasnik limited srpska firma a bilo bi
dobro da direktor ili geschäftsführer obe firme bude ista osoba iako
direktor ili geschäftsführer limiteda moze biti i pravna osoba tj firma
iz srbije

pozdrav

Hvala na odgovoru.

Nego razmišljam nešto. Verovatno (ili ne?) postoji neka zakonska osnova koja reguliše transfer novca izmedju filijale i glavne firme?? Mislim u principu, po kom se osnovu onda prebaca novac iz recimo engleske filijale u HQ koja je u Srbiji??

Taj mi deo nije baš jasan, nisam uspeo da pronađem odgovor na to čitajući celi ovaj gigantski post od početka.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao ITršavko dana 01.09.2007. u 02:51 GMT+1]}

>
> pogresno mislis ovde vlada kapitalizam ko kome sta za koliko prodaje nikog ne zanima ako se ne krse poreski zakoni i ne prodaje droga oruzje itd
>
sasvim lepo srpska firma napise racun da joj firma iz engleske duguje z
uslugu 5000€ i engleska firma to plati ako se otvori onlinebanking to se
moze iz srbije uraditi
recimo limited ima konto u nekoj engleskoj banci i otvoren
onlinebanking sto se danas ovde podrazumeva onda se pin i tan brojevi
posalju pismom u srbiju i u srbij se ulogujes na stranicu od te banke i
uplatis 5000 srpskoj firmi za to treba samo iban i swift srpske firme tj
njenog ziro racuna ne treba nikakve dozvole itd kao u srbij tipa idem
prvo u neku drzavnu ustsnovu i tamo podnosim zahtev
evo ja sad otvaram za jednog coveka ovde prodavnicu kompjutera on ima
ziro racun u 3 banke otvorio u sve tri ima i onlinebsnking ja tebi sad
mogu poslati sa svakog racuna dnevno po 10000€ jer je toliki dnevni limit

Da, internet banking koristim već preko 10 godina za prebacivanje novca iz zapadne evrope u Srbiju. Podrazumeva se da ću u Engleskoj dobiti bankovni račun sa tom funkcijom.

Vidim da radiš sa nemačkom dosta. Imaš li neke predstave kolika je ušteda platu vaditi u Srbiji a ne u Engleskoj?

Verovatno znaš kakve su cifre ako se uporedi Nemačka?

Pozdrav.

Tvoj upit nije jasan. Navodiš da je cilj tvog poslovanja "da se najveći dio zarade UK LIMITED preduzeća oporezuje i koristi preko firme registrovane u Srbiji", to ne razumijem, ali ako je bukvalno to najveći cilj, pa onda je vrlo jednostavno:

1. Zarađuješ preko UK limited.
2. Na kraju godine oporezuješ sve profite, to će biti za početne sume 19%.
3. Sav profit isplatiš na kraju godine firmi u Srbiji kao jedinome dioničaru u vidu dividendi.

Vjerujem da je tvoj cilj nešto drugo, samo ne razumijem dovoljno.

Da uopšte koristiš riječ "offshore" u tom pogledu nije ispravno jer samo buni druge čitaoce. Offshore nije dovoljno definisano i može jednostavno da znači poslovanje u drugim zemljama, ali mi definišemo riječ offshore kao: *zakonito poslovanje uz korištenje prednosti iz cijelog svijeta*.

> 1) Srpska firma fakturiše englesku firmu za usluge. Postoji li tu neki limit u procentima ili slično?
>
To je stvar UK firme kako će i kome da plaća novac. Uopšte nije potrebno
da se fakturiše bilo kakva usluga ako profite želiš samo da prebaciš u
Srbiju. Srpsko preduzeće može da bude vlasnik od UK LIMITED i čak može
da bude i direktor. Možeš tom srpskom preduzeću da pokloniš novac, da
isplatiš plate, da isplatiš dividende, pa čak i da vratiš novac i
otkupiš akcije nazad koje su čak možda bile kupljene i na osnovu dobrog
imidža preduzeća ili na osnovu sposobnosti dioničara umjesto novca
(nenovčane vrijednosti kasnije vratiš nazad u obliku novca).

UK LIMITED bi isto moglo da bude preduzeće koje ulaže kapital u srpsko
preduzeće i tako slobodno da unosi kapital u Srbiju kao dioničar. Na to
se ne plaćaju nikakvi porezi.
> Recimo UK Limited zaradi mesečno £8000, a onda srpska firma fakturiše recimo £7000 mesečno za usluge outsorcinga?
>
Zašto da ne?

Ali, ako je samo u pitanju prebacivanje kapitala, ni to fakturisanje
nije potrebno.

Prije svega u bilo kakvom poslovanju struktura sama po sebi nije bitna,
već poslovanje, tj. to vrijedno što prodaješ ili te vrijedne usluge što
pružaš stvarnim klijentima i kad se ustanovi koji problem treba da se
riješi u tom samom poslovanju, tek onda se može preći na riješenje i
napraviti optimalno riješenje koje može uz pomoć neke snalažljive osobe
možda da bude i potpuno različito od riješenja koje trenutno sam imaš
pred sobom ili o kojima trenutno razmišljaš.
> 2) Ta UK Limited firma je u stvari filijala te srpske firme. Da li bi onda trebali da nam registrujete UK Limited sa istim nazivom kao što je firma u Srbiji? I sa istim vlasnikom? Ili to treba izbeći?
>
Nije bitno.

J. Louis

>
>
>
ja zivim i radim u nemackoj o srbiji nemam puno predstave sto se tice
plata i dazbina u nemackoj zavisi od steuerklasse ako si ozenjen dobro
sto vise dece to manje dazbine

Thetaworld,



Izvinjavam se, pogrešno sam napisao. Treba da stoji "Cilj OTVARANJA FIRME". Pošto priliv novca u srpsku firmu treba da je na redovnoj bazi tj. minimum jedanput mesečno, u obzir dolaze druge varijante koje si opisao.

Glavni razloga otvaranja te UK firme je praktične prirode. Naime naše će se usluge prodavati na internetu širokim narodnim masama prvenstveno u severnoj i zapadnoj evropi. U toj branši do sada nismo videli ni jedan web sajt a da je firma iz srbije njen vlasnik. Iskustvo iz drugih poslova mi govori da je "svarljivije" da kao vlasnik web sajta stoji firma iz UK ili USA nego iz Srbije. Pogotovo što želimo vršiti naplatu preko kreditnih kartica. Na žalost, sa područja Srbije je još uvek visok nivo fraudstera(...). Eto ukratko šta je u pitanju da bih bio potpuno jasan.

Možda je onda najbolje da je UK firma filijala a da je srpska firma njen vlasnik???



Da, pa mislio sam da na taj način odmah pojasnim da nemam nikakvih skrivenih planova ili slično.



Molio bih pojašnjenje za ovaj deo. Nama je poslovna banka u srbiji, koju sada ne bih imenovao, predočila da moramo imati pokriće u vidu nekog dokumenta kada nam na devizni račun stižu uplate iz inostranstva.



Pa to je možda i najbolja varijanta s obziroma na namenu UK firme?



Veoma zanimljivo ovo u vezi sa platama. Ko koga onda tu fakturiše tj. po kom se osnovu zaračunavaju porezi, narezi itd?



Da li je "normalno" da ona u neku ruku onda ja sam sebe fakturišem - ako je u pitanju filijala? Tj. ako sam ja vlasnik obe firme.



Kada se sve oduzme i sabere meni je bitno da je rešenje jednostavno, potpuno transparentno i legalno. Detalji su manje bitni. I naravno kao što rekoh da uvek postoji pokriće u papirirma kada nam iz UK firme stigne uplata na devizni račun.



Razmišljam o tome kako će revizor u UK gledati na to da recimo ja, koji sam recimo vlasnik obe firme, isplaćujem inostranoj firmi u srbiji, čiji sam opet vlasnik, take sume?

Hvala puno na dosadašnjim odgovorima. Mnogo su mi stvari jasnije sada.

Nije mi jasan tvoj poduhvat.

Ali od onog što sam shvatio želiš da ti novac dolazi u Srbiju.

Možeš da iskoristiš zakon o stranom ulaganju i možeš da navedeš da će UK
preduzeće biti jedan ili jedini vlasnik i dioničar srpskog preduzeća i
onda možeš da navedeš da je suma ulaganja 2 miliona eura, tj. predviđena
suma koju ćeš u određenom roku staviti u srpsko preduzeće i onda bi
mogao da uplatiš EUR 250 i onda redovno da uplaćuješ nove sume u srpsko
preduzeće i onda po statutu srpskog preduzeća da sebi isplaćuješ plate.

Uopšteno, ne vidim ni razloga zašto da šalješ srpskom preduzeću, možeš
da šalješ sebi novac umjesto preko preduzeća. Ako šalješ srpskom
preduzeću novac na osnovu bilo kakvih faktura, pa onda taj novac moraš
oporezivati u Srbiji. Ako šalješ na osnovu stranih ulaganja, to se ne
oporezuje jer je to kapital preduzeća i taj kapital možeš da potrošiš i
na svoje plate. Svoju ličnu platu ćeš vjerovatno morati da oporezuješ.

Ali možeš i direktno da šalješ novac iz UK preduzeća sebi na račun u
Srbiji ili u inostranstvu. Ako šalješ na račun u inostranstvu onda imaš
na savjesti da možda nisi platio porez na ostalu dobit.
> prodavati na internetu širokim narodnim masama prvenstveno u severnoj i zapadnoj evropi. U toj branši do sada nismo videli ni jedan web sajt a da je firma iz srbije njen vlasnik.
Ko je vlasnik web sajta uopšte ne igra nikakvu ulogu. Ti možeš da
iznajmiš adresu u S.A.D. ili u bilo kojoj drugoj zemlji i da navedeš da
se PREDUZEĆE IZMIŠLJENO INC. nalazi na toj adresi, navedeš broj telefona
i to staviš kao podatke vlasništva domena. Znači ako je to jedini
razlog, nije potrebno formiranje preduzeća. Isto tako možeš srpsko
preduzeće da staviš sa stranom adresom, to nije nikakav problem.
Preduzeće ne mora biti registrovano ako samo želiš da vlasništvo izgleda
pod imenom nekog preduzeća. Nije zabranjeno registrovati domen na ime
preduzeća PREDUZEĆE IZMIŠLJENO CORP. ako to preduzeće ne postoji. Samo
je u nekim zemljama lokalno zabranjeno nastupati na taj način u fizičkom
poslu ako preduzeće ne postoji, ali za web sajt ne igra to nikakvu ulogu.
> kartica. Na žalost, sa područja Srbije je još uvek visok nivo fraudstera(...). Eto ukratko šta je u pitanju da bih bio potpuno jasan.
>
Naplatu kreditnih kartica možeš da dobiješ sa srpskim preduzećem i prije
ćeš dobiti tu mogućnost sa preduzećem u zemlji u kojoj živiš. Znači to
nije nikakav razlog, lično pomažem mnogim preduzećima širom svijeta da
dobiju primanje kreditnih kartica i lokacija preduzeća ne igra ulogu.
> Možda je onda najbolje da je UK firma filijala a da je srpska firma njen vlasnik???
>
Ako su samo gornji razlozi tvoji najbitniji razlozi, onda nema potrebe
da registruješ preduzeće u Velikoj Britaniji.
> Molio bih pojašnjenje za ovaj deo. Nama je poslovna banka u srbiji, koju sada ne bih imenovao, predočila da moramo imati pokriće u vidu nekog dokumenta kada nam na devizni račun stižu uplate iz inostranstva.
>
To je glupost bankovnong sistema u Srbiji. Ako već treba da imaš pokriće
preporučujem da UK preduzeće bude jedan od dioničara koji obeća da
uplati određenu sumu i onda na osnovu tog stranog ulaganja imaš uvijek
statut kao pokriće uplate tih suma.

Ne preporučujem fakturisanje jer to nema nikakvog smisla jer onda
oporezuješ u UK i onda oporezuješ u Srbiji.

Osnova za fakture i isplate novca je obligaciono pravo i trgovačko pravo
i uopštene trgovačke norme širom svijeta, tj. ugovorno pravo. Ti nudiš
nešto i tražiš nešto za svoju ponudu i kad dođe do dogovora, usmeno ili
pismeno, dogovor se ispuni. I to je osnova za fakturisanje.
> Da li je "normalno" da ona u neku ruku onda ja sam sebe fakturišem - ako je u pitanju filijala? Tj. ako sam ja vlasnik obe firme.
>
Normalno je, ali cijela ideja i zamisao nije potrebna za svrhe koje si
ti opisao.
> Razmišljam o tome kako će revizor u UK gledati na to da recimo ja, koji sam recimo vlasnik obe firme, isplaćujem inostranoj firmi u srbiji, čiji sam opet vlasnik, take sume?
>
Nije bitno. Revizor nije potreban u Velikoj Britaniji, možeš da koristiš
revizora u bilo kojoj zemlji. Potreban je samo za preduzeća sa velikim
profitom. Inače dovoljno je kad direktori potpišu bilancu jednom godišnje.

J. Louis

>
> evo ja sad otvaram za jednog coveka ovde prodavnicu kompjutera on ima
> ziro racun u 3 banke otvorio u sve tri ima i onlinebsnking ja tebi sad
> mogu poslati sa svakog racuna dnevno po 10000€ jer je toliki dnevni limit
>

Dobra banka nikad nema limit od 10,000 EUR već minimalno 1 milion EUR
dnevno.

Balkan Investment Bank ima limit od 1 milion EUR dnevno.

J. Louis

>
>
>
opet teske gluposti
ovde se radi o commerzbank deutsche bank postbank znaci o najvecim
bankama nemacke a ima u onlinebanking puno prevara zato je online toliki
limit na salteru ga razumljivo nema

molim vas za tu vasu balkna banku niko nije cuo ja sam rodjen u nemackoj
dosta godina proveo i u hrvatskoj i u srbiji otvaram firme svaka tri
meseca i expert sam za nemacku
puno hvala na vasem savetu

Thetaworld i ostali,

puno hvala na odgovorima.



Da.



Ovo u mojim ušima zvuči odlično, nisam ranije tačno bio upoznat sa pojedniostima. Gore navedeno naravno podrazumeva da je srpsko preduzeće tipa A.D. tj. akcionarskog društva?



Pa evo ovako. Cilj je da to srpsko preduzeće isplaćuje normalno zarade tj. plate. Takođe je još jedan momenat bitan. Kada radnik prima platu preko preduzeća a preduzeće mu uplaćuje doprinose i ostalo, to daje mogućnost boljeg kreditnog rejtinga tog radnika prilikom kupovine kuće, auta ili slično. Jer banka i prilikom kredita traži da intresent obavezno navede gde radi i ko može da potvrdi njegovu zaradu itd.

A ako bih novac slao sebi direktno pa prijavljivao to poreskim organima u Srbiji, koliko bi to "jeftinije" bilo u odnosu da mi se zarada isplaćuje preko srpskog preduzeća? Ja mislim da je minimalan razlika, a možda grešim?



Možda se oko ovoga nismo razumeli. Šta bi to onda konkretno u ciframa značilo ako UK preduzeće zaradi £10.000 mesečno, a srpsko preduzeće ga fakturiše sa £9.000 na ime outsourhinga ili sično?

Hvala na odgovorima.

>
Odgovor u vezi stranih ulaganja:
> Ovo u mojim ušima zvuči odlično, nisam ranije tačno bio upoznat sa pojedniostima. Gore navedeno naravno podrazumeva da je srpsko preduzeće tipa A.D. tj. akcionarskog društva?
>
Strano ulaganje je po članu 3. ulaganje u preduzeće kojim strani ulagač
stiče udeo ili akcije u osnovnom kapitalu preduzeća, prema tome može
biti dioničko društvo.

Pokušao sam da stavim Zakon kao PDF fajl na ovu poruku.
> doprinose i ostalo, to daje mogućnost boljeg kreditnog rejtinga tog radnika prilikom kupovine kuće, auta ili slično. Jer banka i prilikom kredita traži da intresent obavezno navede gde radi i ko može da potvrdi njegovu zaradu itd.
>
Ako želiš da postigneš finansijski nezavisnost onda NIKAD ne uzimaš
kredite. Pošto lično ne podržavam uzimanje kredita, nemam ništa da kažem
na tu temu.
> A ako bih novac slao sebi direktno pa prijavljivao to poreskim organima u Srbiji, koliko bi to "jeftinije" bilo u odnosu da mi se zarada isplaćuje preko srpskog preduzeća? Ja mislim da je minimalan razlika, a možda grešim?
>
To možeš sam da provjeriš. Kada dobivaš novac iz inostranstva iz
preduzeća, to je "ostali prihod" i oporezuje se trenutno sa 20%, ali ti
se 20% normiranih troškova odbije, tako je efektivni procenat 16%.

Ti onda uporedi to sa isplatom plate iz preduzeća.

> Možda se oko ovoga nismo razumeli. Šta bi to onda konkretno u ciframa značilo ako UK preduzeće zaradi £10.000 mesečno, a srpsko preduzeće ga fakturiše sa £9.000 na ime outsourhinga ili sično?
>
To bi značilo da je sprsko preduzeće napravilo 9,000 profita i na to će
trebati da plati poreze. Pošto tu nema stvarnog poslovanja, fakturisanje
nema nikakvog smisla.

J. Louis

Thetaworld,

Očigledno da ste veoma upućeni u aktuelnu temu. Zahvaljujem na iscrpnim odgovorima.



Nije stiglo, ali ako imate direktni link, može i tako.



Ima poslovanja, jer to srpsko preduzeće zaista svojim resursima obavlja usluge outsourchinga tom UK preduzeću...

Hvala puno, milsim da sam sada siguran šta bi mogli da nam napravite (...).

Da ne postavljam direktne linkove kod nas, evo indirektnih:

http://www.nbs.yu/export/inter...koni/strana_ulaganja_20023.pdf

http://www.privatizacija.co.yu...konOStranimUlaganjima/ZoSU.htm

http://www.invest-in-serbia.co...akon_stranim_ulaganjima%20.htm

Jedan od tih zakona jeste najnoviji ili postoje možda izmjene, ali
osnova je ostala ista, na strana ulaganja se ne plaćaju porezi i prema
tome na taj način novac može dolaziti u Srbiju, kao i u većinu drugih
zemalja. To je jedna od najboljih metoda priliva novca u zemlju za one
koji znaju da čitaju između redova.

J. Louis

<sub>[Ovu poruku je menjao momsab dana 15.05.2008. u 14:34 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao momsab dana 15.05.2008. u 14:35 GMT+1]

[mod: link]

[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 15.05.2008. u 17:23 GMT+1]</sub>

Pročitao sam celu temu jer sam jako zainteresovan za otvaranje off-shore firme. Kontaktirao sam jednu od kompanija koje se bave osnivanjem i kada sam tražio da se nadjem sa ljudima i popričamo o svemu, dobio sam odgovor da "...trnutno nisam u Srbiji, pa sve što te interesuje možeš da pitaš telefonom ili mail-om...vraćam se tek za mesec ili više..." Pa dobro bre, koga Vi folirate? Čemu sakrivanje?
Ima li u ovoj zemlji Srbiji ili Hrvatskoj (nije ni ona daleko) čestitog i poštenog čoveka koji ima ime, prezime i adresu firme na ovom svetu (a ne virtuelnu), da može da se nađe sa klijentom da uz "špricer i kilo jagnjetine" objasni kako sve funkcioniše i kako može da se završi posao. Čovek koji će svojim imenom i likom da stoji iza posla koji je preuzeo na sebe. Jer, složićete se, ako osnujem off shore i ako uzmem u paketu imenovanje direktora i otvaranje računa, kako ja da znam da taj imenovani direktor neće sebi da ostavi sva ovlašćenja i da u pogodnom trenutku isprazni ceo račun kompanije? Koga ja da tražim po Panami, Devičanskim ostrvima i Sejšelima? A ako me "zategne" neko koga sam video i upoznao i znam odakle je, onda ću već uspeti nekako da mu objasnim da to što je uradio nije nimalo lepo i da treba da vrati sve što je uzeo.

Ima li neko ko može ovaj posao POŠTENO da obavi uz prethodno viđenje samnom?

>
Ljudi koji se bavim tim poslom su na ivici zakona (cesto i preko te
ivice) i s razlogom posluju virtuelno. U vecini slucajeva (kazem vecini,
dakle ne svi) potreba za ovakvom firmom je zbog neke mutne radnje tipa
izbegavanje poreza itd. E sad mozda se taj porez svakako legalno izbegne
na taj nacin, ali je svejedno radnja mutnog tipa. Vec sam bio grdjen
zbog ovoga i zelim da kazem da ne morate da me demantujete i da se
trudite da objaniste problematiku. Dovoljno o tome govori post
dzerirajs-a. I ja imam ideju za otvaranje off-shore kompanije, ne zbog
izbegavanja poreza vec zbog oblasti koja zakonom nije regulisana kod
nas. Ali kad se sve sabere i dobro pogleda opet sam na ivici zakona i
niko nije siguran ni da li sam presao ivicu ili nisam. Dakle, bluz mutne
vode je neizbezan u ovakvom poslovanju, pa stoga se treba pomiriti s
cinjenicom da ljudi koji nam sredjuju takve stavri zele biti sigurni da
ih niko ne moze pritisnuti za bilo sta.

dzerirajs wrote:
Riječ offshore se ne piše odvojeno, već sastavljeno (offshore umjesto
off-shore). Prvo i osnovno: offshore preduzeće za nekoga u Njemačko može
da bude srpsko preduzeće jer ima porez koji je sasvim prihvatljivu
odnosu na njemačke poreze. Tako šta je "offshore" za tebe, to zavisi od
situacije i toga šta se želi postići.

U poslovanju sa stranim preduzećima prvenstveno se ima u vidu
poboljšanje svog biznisa i života. Pri tome se obraća pažnja na
diskreciju, anonimno poslovanje, zaštitu vlasništva, nekretnina i
pokretnina pod imenom preduzeća ili stranih fondacija. Takva zaštita je
bazirana na sistemu međunarodnog poslovanja. Nije bazirana na sistemu
lokalnog poslovanja, jer lokalna zaštita je više manje korištenje
lokalnih preduzeća i lokalnih mogućnosti iz svoje vlastite zemlje.
Konkretan primjer je kada neko želi da kupi nekretninu ili zemljište za
izgradnju nekih hotela, ali vlasnik ne želi da proda MIlanu Milaniću iz
njegovog kraja; ali kad se pojavi strano preduzeće onda je vlasnik
spreman da to proda, ne znajući da to preduzeće kontroliše Milan Milanić.

Prema tome, ako ti misliš da tražiš zaštitu svoje nekretnine i da praviš
offshore preduzeća u svojoj vlastitoj zemlji, onda možeš da se oprostiš
od diskrecije, anonimnosti i sigurnosti takvog poslovanja. Glavni razlog
offshore poslovanja je korištenje strane jurisdikcije ili prostora i
mogućnosti koje su neovisne i slobodne od vlastitog prostora i
mogućnosti ili ograničenja u vlastitoj zemlji. Tako ako bilo kakvu
aktivnost počinješ u svojoj vlastitoj zemlji, recimo osnivanje offshore
preduzeća koje treba da ostane anonimno, to više nije dovoljno sigurno.
Nije sigurno zato što onda sudovi i zakon imaju vlast nad prostorom te
zemlje. Tako savjetnik ili preduzeće koje osniva offshore preduzeća za
ljude u vlastitoj zemlji, rizikuje inspekciju i rizikuje propast svog
biznisa i života svojih klijenata, jer inspekcija, vlada, zakoni i
sudovi imaju vlast nad tom zemljom i mogu više manje da urade šta hoće
ili žele: mogu da prevrnu sve knjige, da pronađu sve kupce i klijente sa
offshore preduzećima i dalje mogu da vide koje transakcije rade takvi
biznismeni zaključno mogu kompletno da upropaste neku ideju o
poboljšanju života ili biznisa.

Naravno, ko želi da "uz špricer i kilo jagnjetine" pravi takve biznise,
može naravno. Ja mislim da je to primitivna izjava koja izaziva samo
dalju raspravu. Ako želiš da radiš sa inostranstvom, a ne sviđa ti se
neko preduzeće, ti onda nađi neko drugo. Svoj problem koji izložiš na
javnom forumu ostaje tu poprilično dugo i može samo da bude prvi trag ka
tebi. Zapamti, server od elitesecurity.org nalazi se na Verat mreži,
tako tragovi tvoga poduhvata ostaju u Srbiji, znači pod okriljem su
Srbije i vlasti u Srbiji. Kad se nekome tamo jednom prohtije, mogu da
saznaju mnogo informacija, pa onda zaboravi na anonimnost.

Dalje, uopšteno obraćanje vrste "pa, dobro bre koga vi folirate?" --
pokazuje da tebi ne treba NEKO da tebe folira, jer ćeš izmisliti sebi
nekog protivnika koji te folira.

Preduzeća inače u inostranstvu funkcionišu na sistemu da vlasnici biraju
direktore. Tako vlasnik uvijek ima mogućnost da promijeni direktore, to
je moć i kontrola nad preduzećem. Imenovani direktori uvijek predaju
jednu vrstu izjave, potpisano kod svjedoka ili notara, da neće obavljati
nikakve akcije u preduzeću osim po nalogu vlasnika; dalje potpiše
nedatirani otkaz što daje vlasniku mogućnost da dokaže da je direktor
već prvog dana otkazao svoje direktorstvo. Zakonski je dovoljan samo
jedna od takvih dokumentarnih zaštita, ali moguće je uraditi mnogo više
povodom toga.

Bankovni račun se otvara lično. Ko radi sa nekim direktorom onda treba
da ponkoznaje tu osobu. Samo u većini slučajeva bankovni račun treba
lično da se kontroliše. Jedan direktor ne može doći sa strane i preuzeti
kontrolu nad računom, a da Vas banka to ne pita ili ne ovlasti. To bi
moglo da se dogodi u slučaju smrti ili pod uslovima da je takva akcija
kompletno dokumentovana. Ali se neće dogoditi ako ste živi i
kontrolišete svoj račun JER STE SAMO VI POTPISNIK RAČUNA. Novi
potpisnici ne mogu da se dodaju bez Vaše saglasnosti ili minimalno
razgovora sa bankom. Ako neko zna barem jedan slučaj kako je neki
nepoznati imenovani direktor iz Paname "ispraznio račun", neka meni
javi, jer ja ću da platim EUR 500, da saznam ko je bila ta osoba i da
napravim prijavu. Ponuda vrijedi do 31. juna 2008. godine.

Ako je tvoja jedina ideja o "sastanku" sa živom osobom to da budeš
siguran da ta živa osoba neće da te prevari, e jako se varaš.

Najveće prevare u biznisu se ne radi na daljinu drug moj, već upravo
lično i na licu mjesta. Ako neko hoće a te prevari, on će upravo tako da
ti napravi sliku i iluziju kojoj ćeš ti da povjeruješ.

J. Louis

_{[Ovu poruku je menjao momsab dana 15.05.2008. u 15:00 GMT+1]}

augustus wrote:

Koliko takvih ljudi ti lično, augustus, poznaješ?
Dalje, pokaži mi nekoliko dokaza kako su ti ljudi na ivici zakona?

Na ovom forumu, Elitesecurity, ima mnogo mnogo osoba i preduzeća koji
prave marketing putem Interneta. Ima ih mnogo koji nisu na svom web
sajtu privatno dostupni. Na kraju krajeva, svako preduzeće u Srbiji,
koje nije virtualno, ne mora da ima poznate privatne adrese svojih
direktora. Preduzeće koje je registrovano u Srbiji i koje ima adresu na
nekom hotelu ili zajedno sa nečijom kancelarijom NIJE NIŠTA MANJE
virtuelno nego neko preduzeće koje je pravi marketing preko Interneta i
kod kojeg ne možeš pronaći privatnu adresu vlasnika.

Napravio si jednu blesavu izjavu, da ljudi koji nude određene vrste
usluga, konkretno oni što nude offshore preduzeća, menadžment preduzeća,
optimiziranje poreza ili biznisa, da su UOPŠTENO na ivici zakona i da s
tim razlogom posluju virtuelno.

TO je blesava i nepromišljenja izjava.

Ti ako poznaješ tu "većinu", hajde pokaži mi jednu listu te većine i
pokaži mi neki dokaz da su "na ivici zakona", pa možeš od mene da
dobiješ EUR 500. Pošto tu većinu ti sigurno poznaješ, neće ti biti teško
da mi napišeš tu listu "te većine" što je "na ivici zakona" do subote
naveče, jer do tada moja ponuda za tebe vrijedi.

Ako ne uspiješ da mi navedeš tu listu, vjeruj mi da ću morati da napišem
da imaš nezgodnu karakternu osobinu UOPŠTAVANJA i LAGANJA, nakon te subote.

Vjerovatno mnogo biznismena koriste offshore preduzeća za izbjegavanje
poreza u svojoj zemlji. Samo je pitanje šta znači "mutno". U Srbiji i
Hrvatskoj kao i mnogim drugim zemljama, kao recimo Grčka, Španija ili
Austrija, biznismeni NARAVNO koriste međunarodna preduzeća da smanje
poreze. To može slobodno da bude mutno za nekoga, samo to ne znači da je
nezakonito. Šta je nezakonito je kršenje zakona, a dok god je operacija
sa stranim preduzećem u skladu sa zakonima, onda jedina mutna stvar je
tvoja ideja o takvom biznisu.

Banke, velike firme, političari, država, uspješni i neuspješni
biznismeni, KORISTE strana preduzeća i PREDNOSTI u stranim zemljama u
svrhu BOLJEG ŽIVOTA i biznisa. To je činjenica koja je oduvijek bila,
postoji i biće u budućnosti bez obzira na tvoju obrazovanost u tom pogledu.

Kontaktiraj pravnika u svojoj zemlji da provjeri da li je tvoja ideja u
skladu sa zakonima i kad dobiješ pravni savjet to je jedna vrsta
garancije da radiš sa dobrom voljom, što ti ni jedan sud neće osporiti.
Kontaktiraj pravnika u drugoj zemlji gdje će preduzeće da bude
organizovano, plati pravni savjet, pa će ti to biti garancija da radiš
sa dobrom voljom. Takvi pravni savjeti koštaju, ne misli da ćeš nešto
barem slično tome pronaći na bilo kakvom forumu.

Jedina sigurnost si ti sam sebi, ne treća osoba niti uvjeravanje da je
neko drugi siguran. Moraš sam da poznaješ svoj biznis i situaciju, moraš
da gledaš svojim očima i da razmišljaš svojim razumom.

To ne znači da "loviš u mutnom".

J. Louis


[mod]: koristi [ quote ] [ /quote ] tagove kod citata

_{[Ovu poruku je menjao momsab dana 15.05.2008. u 15:02 GMT+1]}

Jun ima 30 dana:) tako da ponuda do 31 juna 2008 nije validna

>
Slusaj, nemoj me nazivati blesavim, niti lazovom. Dobro znam ko si i sta
si radio jer su neki moji poslovni partneri radili sa tvojom agencijom.
Te fore ja tebi "EUR 500" do subote macku o rep okaci. To ti je uvek
sluzilo za odbranu od ovakvih napada (lepo sam rekao da me ne
demantujete jer ste to vec 100 puta radili). Naravno da necu dati spisak
svojih poslovnih partnera i prijatelja koji su radili i jos uvek rade sa
offshor kompanijom(mislim na njihove licne). Ne zelim da se upustam u
besmislenu raspravu sa tobom i da citam tvoje beskrajne tekstove(koji su
sa svrhom beskrajni). Samo te molim da mene i nekog drugog ovde ne
nazivas lazovima i blesanima. Ja ovde nisam rekao da si ti radio nesto
nelegalno niti bilo sta slicno. (dobro jeste tvoj sajt to za tebe rekao,
ali si se setio pa sklonio neke stvari sa njega ;-)). Tako da nastavi sa
svoji poslom, brani ga na dostojan nacin bez vredjanja i sve ce biti u
redu. Usput, ko zna da te necu unajmiti za posao, mnogi su prilicno
zadovoljni tvojom uslugom;-)

y֛��)��GZ��Z��Z���jk-i����ݭ��v�����޾�^��Z

Offshore firme su potpuno legalna stvar i nema nicega mutnog u vezi sa njima.

Svaka firma ima pravo da koristi povoljnosti boljih poreskih sistema u inostranstvu, sve dok se pridrzava zakona.

Mali milion firmi ima otvorene off-shore podruznice, ili su kompletno bazirane u tax-friendly drzavama, i firme se bave potpuno legalnim biznisom - zasto bi placao nekoj drzavi ogroman porez na profit firme kada mozes da budes lociran negde drugde.

Svasta.

Niko nista i nije rekao za potpuno legalnu upotrebu tih kompanija. Cak sam i rekao da se sasvim legalno smanji porez pomocu njih, sto ljudi iz mog okruzenja i rade. Niti ja ili neko drugi ima nesto protiv toga. Ja sam samo napomenuo druge radnje i razloge za koje se koriste te firme. I zbog tih drugih razloga ljudi koji se time bave zele potpunu anonimnost. Sasvim logicno da zele i ja bih na njihovom mestu. Dakle, opet da naglasim nista sporno nema u offshore kompanijama kad se one koriste na legalan nacin. Postoji mnogo razloga i nacina za njihovu zloupotrebu a da na izgled sve izgleda kao po zakonu. O toj mutnoj vodi sam ja pricao.

Svasta i tebi.

Offshore kompanije su samo sitnica u moru stvari koje se mogu koristiti za "mutne radnje"

U svakom slucaju, to nije razlog da se tu nesto oko toga specijalno pominje - kriminalaca sto sitnih sto krupnih ima svuda, i oni mogu iskoristiti gotovo sve za njihovu prednost - pa i offshore kompanije.

>
Da pa? Covek je pitao pomalo iznerviran zasto se ne moze upoznati sa
osobom preko koje bi otvorio offshore kompaniju...ovo je samo sitnica u
moru stvari zbog kojih ta osoba zeli da ostane anonimna...zato se to
ovde pominje.

Hajde da ne presipamo iz šupljeg u prazno i zbunjujemo čitaoce. Verujem da ćemo se svi složiti da:

- offshore kompanije, kao i korišćenje istih, nisu nelegalna rabota per se;

- offshore kompanije, kao i gotovo bilo koji drugi 'instrument' na svetu, mogu biti korišćene u nelegalne svrhe;

- odabirom offshore agenta u kojeg nemate poverenja izlažete se riziku da isti zloupotrebi vašu offshore kompaniju i/ili vaše dokumente, npr. u svrhe kreiranja drugih offshore kompanija koje će samo formalno biti vaše vlasništvo, a vrlo verovatno nećete ni znati da iste postoje.

Je l' ovo OK?

>
absolutely....thanks mate

Sve je ovo OK i ja se tu potpuno slažem, ali, uvek ima ono "ALI", prebacivanje poslovanja na off shore firmu i takvo smanjenje poreza na dobit preduzeća je sasvim legalno i svi se, čini mi se, u tome slažemo, šta ćemo sa onim delom kada off shore kompanija izvozi robu u Srbiju i kada se vlasnik off shora koji se nalazi na nekom egzotičnom mestu i doo-a iz Srbije nalazi u dilemi da li da smanji fakturu kojom prodaje svom preduzeću robu i tako smanji carinske dažbine?
Mnogi će reći da je to utaja i ja ću se sa time složiti ali samo delimično jer... Kada uvozite robu npr. armaturu iz Kine, carinik prvo što uradi to je da pogleda katalog koji ima i da uporedi cenu iz fakture sa cenom iz kataloga, ako je cena na fakturi npr. 20 eura a u katalogu 15eura, roba će biti ocarinjena na cenu od 20 eura dok ako je cena u fakturi 13 eura, on će bez problema da podigne carinsku osnovicu za dva eura razlike između kataloga i fakture. Da li je onda nemoralno, zakonito znam da nije, da čovek otvori off shore firmu i da piše sve fakture po cenama iz kataloga, kako ne bi morao da plaća više tamo gde mu je faktura veća od kataloga, i da ne ulazi u konflikt sa carinom kada mu je faktura manja od kataloga. Zašto bi neko izigravao patriotu i, po meni budalu, plaćao veću carinu samo zato što carina ima neki svoj katalog koji najčešće nije redovno ažuriran, kada njegova zemlja neće da prizna cenu koja je plaćena i u startu ga proglašava nepoštenim i diže mu fakture na cenu koja stoji u katalogu.
Možda sam bio malo konfuzan ali nadam se da shvatate poentu.

PS. Ne uvozim armaturu. Ovo sam dao samo kao primer jer mi je poznata problematika

To je već diskutabilno - sigurno je da će ekonomske patriote osuđivati takvo 'izigravanje sistema', dok liberalno orijentisani ljudi (u koju grupu i sebe ubrajam) ne vide ništa sporno u logici nalaženja najpovoljnijeg rešenja za maksimiziranje profita uz poštovanje propisa i naravno neugrožavanje drugih ljudi (konkurenti excluded ;)

Jednostavno, države željne stranog kapitala se utrkuju ko će da ponudi bolje uslove za poslovanje, i koncept 'offshore' poslovanja je direktan rezultat toga. Oni koji gube imaju pravo da se ljute, ali praktično mogu malo toga da urade osim da postanu konkurentniji, i ne vidim zašto bi trebalo biti drugačije...

_{[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 15.05.2008. u 23:46 GMT+1]}

Tek sada sam pročitao ovaj post, pa red je da odgovorim.

Kao prvo, hvala na pravopisnom prosvetljenju ;)



Ne treba meni niko da me štiti od prevaranata na Sejšelskim ostrvima, jer sam, po priči ljudi koji otvaraju offshore firme, tamo totalno anoniman pa samim tim i zaštićen. Meni je potrebno da se zaštitim od lokalnih bitangi i da njih sprečim da me "odrade", da ne bi kasnije došli u situaciju da se objašnjavamo šta je lepo ponašanje.
Ako sam te dobro shvatio, sva ta anonimnost i tajnovitost agenata je za moje dobro, je l'? Hmm...
Nisam ja očekivao da me neko pozove u velelepan poslovni prostor od par hiljada kvadrata u kojem je zaposleno xy ljudi, već da se sretnem sa čovekom kojem trebam da poverim svoje podatke i planove, kao i celo buduće poslovanje, jer ona priča o kovertiranim otkazima ne pije baš vodu. To je način da ispravljaš probleme kada nastanu, a ja želim da ih sprečim pre nego se oni i pojave.



Izjava o špriceru i jagnjetini je bila samo figurativna, i pod navodnicima ako si primetio. Btw ja više volim prasetinu. Čisto da znaš ako ikada budemo u situaciji da se sretnemo i da završimo neki "takav biznis". A i ako ne bude biznisa možemo da se nađemo i onako "primitivno" najedemo i napijemo. Ipak prijatelju, najveći poslovi se sklapaju u kafani, a ne na forumima, ili sam ja zaostao i primitivan?


A kako ti znaš da me nije folirao? Nisam kontaktirao tvoju agenciju, osim ako ne radiš za dve agencije.



A kako moliću lepo da POZNAJEM tu osobu kada ne mogu nisakim da se sretnem da ga upoznam. Samo nemoj da mi kažeš da za direktora trebam da postavim nekoga koga poznajem iz detinjstva, jer gde je tu onda anonimnost o kojoj toliko pričaš?
Ja baš nešto ne želim da postanem neko na kome će drugi da zarade 500 eura, navodeći me kao primer. Ja samo ne znam šta je garancija da jedan tako imenovani direktor neće da sklopi štetan ugovor po firmu i da je na taj način ošteti i nestane.



Prepusti ti moje ideje meni i dozvoli mi da procenim da li ću verovati nekome ili ne. Samo nemoj da mi proturaš te priče o tome kako se rade prevare.
Ako će neko da me prevari, bože moj, prevariće me. Ali neka se makar potrudi da to uradi i da "napravi sliku i iluziju kojoj ću ja poverovati", ovako se osećam kao jagnje koje dobrovoljno ide pod nož.
Jebiga, opet ja ispadoh primitivan i prost sa ovim jagnjićima.
Ajd' u zdravlje!

augustus wrote:
> Niko nista i nije rekao za potpuno legalnu upotrebu tih kompanija. Cak sam i rekao da se sasvim legalno smanji porez pomocu njih, sto ljudi iz mog okruzenja i rade. Niti ja ili neko drugi ima nesto protiv toga. Ja sam samo napomenuo druge radnje i razloge za koje se koriste te firme. I zbog tih drugih razloga ljudi koji se time bave zele potpunu anonimnost.
Ono što je sporno je tvoje uopštavanje bez temelja i uopšteno
izjavljivanje bez činjenica, pogotovo uopšteno optužavanje za nelegalne
radnje cijele jedne grupe advokata, savjetnika i finansijskih
stručnjaka. Ponudio sam ti da izložiš konkretne činjenice, što sumnjam
da ćeš još da uradiš u zadatom roku. Prema tom spadaš, ponavljam to
ovde, u grupu osoba sa lošom karakternom osobinom UOPŠTAVANJA,
OPTUŽIVANJA, a pošto nemaš temelja niti faktora da dokažu tvoje optužve,
s pravom kažem da su to LAŽI, zasnovano na činjenicama koje sam ti
lijepo objasnio: uopštavaš, optužuješ grupu ljudi za kriminalne radnje,
a nemaš dokaze niti temelje, prema tome držim se svog stava prema tebi.
To nije niko drugi u pitanju, kako bi ti želio da postaviš stvari, već
si upravo ti u pitanju (augustus).

Da li će neko da te demantuje ili ne, pa vjerujem da to ostaje pravu
komuniciranja na ovom forumu, dok god komunikacija ostaje u skladu s
pravilima foruma. Ti bi želio zadnju riječ, ali da te niko drugi ne
poklopi. Lijepo zamišljena ideja o komunikaciji, ako se za to uopšte
može reći da je komunikacija. Na žalost, kao što vidiš, to ne radi.

Moja poenta je da sam alergičan na osobe koje ne znaju šta pričaju, ali
tvrde da znaju "većinu", pri tome nemaju baš nikakvih činjenica,
optužuju za kriminalne radnje cijelu grupu osoba koje rade na visokim
pozicijama, koji su obrazovani, pismeni i stručni u tome što rade.
Banke, klubovi investicija, osiguravajuće kuće, knjigovođe, revizori,
investitori, menadžeri nekretnina, advokati, doktori, to su grupe ljudi
koji najčešće savjetuju svojim klijentima kako da prošire svoj biznis
koristeći offshore preduzeća.

Konkretno: banke svojim klijentima osnivaju offshore preduzeća i najveći
su korisnik te industrije. Klijent banke u Lihtenštajnu ili Švicarskoj,
ako želi da izbjegne da se račun vodi na njegovo ime, otvori offshore
preduzeće i vodi račun na ime offshore preduzeća. Gledajući iz ugla
poznavanja te tematike, vidim da ti impliciraš, da i takve banke, kao i
takvi klijenti rade kriminalna djela, "mutne radnje", pri tome ne znaš
da postaviš jednu činjenicu na mjesto.

Takva izjava je poznata na našem jeziku klevetanje, na njemačkom
Verleumdung, na engleskom defamation, slander and libel, a kažnjiva je u
mnogim zemljama. Pročitaj malo šta znači klevetanje, ako znaš engleski:
http://en.wikipedia.org/wiki/Slander_and_libel

Prema tome, ako neko radi nešto u mutnom, to je kad neko pravi kritiku
nekih osoba, grupe ljudi, proizvoda ili usluga, nacije, bez opravdanih
činjenica i bez postavljanja činjenica. Tako se pripazi daljnih
uopštavanja, optuživanja bez činjenica jer može se desiti da upadneš u
stvarne zakonite probleme, tu u svojoj zemlji gdje se sada nalaziš.

Dalje, "offshore" poslovanje je REZULTAT RAZLIKA između raznih država i
regulacija između država. Razlike su oduvijek postojale i postojaće i
sposobni ljudi će da koriste razlike u svoju svrhu, korist i za svoje
rezultate.

Najveće prevare se ne rade sa offshore preduzećima, već upravo sa
lokalnim preduzećima i na licu mjesta. Na kraju krajeva, ko želi stvarno
da prevari nekoga, nema potrebe da otvori offshore preduzeće, pa može da
falsifikuje dokumente i bez offshore preduzeća koje na kraju krajeva
nije anonimno za kriminalce ni u jednoj državi. Neko ko pravi kriminalne
radnje ne može da ostane anoniman u slučaju sudskih sporova, opravdanih
tužbi, u slučaju pranja novca, prodaje droge i u drugim kriminalnim
stvarima.

Korištenje jednog preduzeća offshore koje pravi fakture srpskom
preduzeću je stvarno neispravan način poslovanja i čak i ako je u skladu
sa trenutnim zakonom u Srbiji, ne znači da je ispravan način. To je
direktno izbjegavanje poreza koje će uskoro, kad se zakoni promjene
nakon par godina, biti nezakonito. Ko takvo riješenje nekome predlaže
dovodi takvog biznismena u vrlo rizičnu situaciju da dobije inspekciju,
pretrage stana ili kuće i druga maltretiranja od strane državnih
terokrata (birokrati koji terorišu papirima i zakonima). Offshore
poslovanje se u principu ne povezuje sa poslovanjem u svojoj zemlji i
posebno se treba voditi računa da dolaze prilivi novca, umjesto da novac
odlazi u inostranstvo. Prema tome, za poreznu je ustanovu mnogo lakše da
shvati da rezident u jednoj zemlji prima proviziju od stranog preduzeća
i na osnovu toga prima novac na koji plaća uredno porez. Takvo strano
preduzeće čuva veće količine novca i trguje u svijetu u korist tog istog
rezidenta, ali dobit preduzeća nije odmah i dobit rezidenta fizičke
osobe, prema tome fizička osoba ima određene prednosti, kontrolu nad
vlasništvom ili novcem, ali nema vlasništvo ili dobit iz tog novca što
bi ga pravilo poreznim obaveznikom u tu svrhu.

Seychelles se ne preporučuje za offshore poslovanje jer je to mala
zemlja, ostrvo, daleko od Afrike, koja se boji da izgubi svoj statut
offshore centra i prema tome pravi mnoga ograničenja u offshore
poslovanju u odnosu na razvijene i velike zemlje kao što su Panama ili
Kostarika, koje ne prave razliku između offshore i lokalnih preduzeća.

Belize preduzeće se može koristiti kad je u pitanju samo jedan vlasnik
ili direktor koji ne želi da ima imenovane direktore, jer u Belize, ime
vlasnika ili direktora nije pristupačno u javnom registru.

J. Louis

>
Ja bih molio moderatora da lepo zamoli ovog tipa da prestane sa javim
uvredama na forumu. Ja nisam nikoga javno uvredio, niti sam
generalizaovao, samo sam naveo moguce razloge i moguca desavanja na
osnovu iskustva firmi i ljudi sa kojima sam radio. I meni takodje idu na
zice tipovi kao sto je doticni koji dobro znaju sta rade i sta su radili
i nudili pa se sad na ovakav napadacki nacin (vec vidjeno negde zar ne)
brane. Dakle prestani koristiti svaku mogucu priliku za svoju promociju
i prestani vredjati. Ja jos nista nisam napisao o tvom karakteru tako da
bi bilo lepo i da preskocis tvoje vidjenje mog. Moderatora takodje molim
da edituje uvrede na moj racun jer je ne prihvatljivo da se neko naziva
lazovom(i to velikim slovima) takodje bez dokaza. Ako mi doticni ima
nesto reci nek to uradi preko privatne poruke.

Hvala.

U potpunosti te podrzavam u tvom zahtevu!

@Thetaworld

Zasto uvek, ama bas UVEK imas potrebu da pises novele?

Ako mozes kratko i jasno, kranje koncizno da odgovoris - odgovori. Pisanje tvojih novela je krajnje nekorisno jer bar 50%, ja prvi, ispreskacem.

Ako imas zelju nekome da pomognes - pomozi, u suprotnom nadji drugo mesto za prepucavanje.

Izvinjavam se svima na off topic.

Srdacno,
ssimic

Opet se nacitah ko lud tekstova sa ove teme i opet nisam siguran da sam skapirao sve kako treba (dobro priznajem glup sam) pogotovo zbog jendog romanopisca koji svojim postovima namerno muti ionako mutnu vodu.

Elem, ono sto me stvarno zanima je ako se registruje LLC u Delawer-u u USA ne placaju se porezi (koji tacno: drzavni i/ili federalni) ako se radi sa firmama izvan USA. Ako to nije najtacnije, koji se onda porezi placaju i na sta tacno se odnose i koliki su?

Druga stvar, dali se moraju predavati izvestaji i voditi knjige ili ne? Ako da koji je najjednostavniji nacin za to.

Ako neko posluje na ovaj nacin nek napise kako mu ide i sta se mora da radi pa da odgonetnemo zagonetku konacno.

Samo da pitam, jer mi se cini da nisam to bas negde tako jednostavno nasla, osnivanjem offshore kompanije mogu kupovati u Evropi i prodavati bilo kome - ukljucujuci i Srbiji?
Mogu garantovati poreklo robe (kao EU firme svojim izjavama i EUR.1 dokumenta izradjivati)?
I sve to samo da ne poslujem na teritoriji USA?

Ako je previse za javni, moze i na pvt...

EUR.1 dokumenta izradjivati - nisam siguran sta je ovo, ali mozes raditi sve sto si rekla.

EUR.1 je dokument o poreklu robe koji izdaje EU ukoliko je vrednost fakture preko 5000e, i to se radi u zemljama EU na teritoriji firme od koje se kupuje ukoliko je roba za izvoz van EU.
Ukoliko je vrednost manja od 5000e, dovoljna je samo izjava o poreklu robe...
I sve je ovo ZA SADA....

A kako EU firma prodaje USA firmi? Sa porezom ili bez?
Da li EU firma trazi dokaz o izlasku robe iz EU ukoliko prodaje bez poreza (za Srbiju to vazi)?
Ili postoji neki sporazumom o trgovini EU i USA?

Hvala puno Augustus...

1. Svaka firma osnovana u USA, mora da vodi knjigovodstvo. Provjerite kod IRS, američke porezne ustanove: http://www.irs.gov/businesses/small/article/0,,id=98575,00.html

2. Ako LLC firma ima 2 člana, mora da predaje izvještaj iz knjigovodstva jednom godišnje. Ako ima samo jednog člana, ne mora da predaje izvještaj za LLC, ali samo pod uslovom da je firma imala 100% dobit izvan S.A.D., onda se ne plaća porez.

3. Porez se ne plaća jer se firma sa jednim članom računa kao preduzetnik i prema tome podrazumijeva se da će preduzetnik da plati poreze u zemlji u kojoj radi, recimo u Srbiji. To mnogi ne prijave i tako ne plate nikakve poreze, jer Srbija ne zna da imaju LLC firmu.

4. Ako neka S.A.D. firma ima bankovni račun izvam S.A.D. ili više računa, čija suma u jednom momentu pređe US $10,000; to se mora prijaviti kod IRS-a: http://www.irs.gov/businesses/small/article/0,,id=148849,00.html

5. Bez knjigovodstva i prijave računa, firma može u svako doba da dobije inspekciju. Onda se dobije jedno vrijeme da se pošalju dokazi poslovanja i knjigovodstvo. Ali ako je firma stvarno poslovala izvan S.A.D., neće ni biti posljedica. Samo ko ne radi knjigovodstvo može u tom slučaju da računa sa visokim kaznama, zabranom za vize, a ko ne prijavi bankovni račun može da računa sa još većim kaznama do US $500,000.

6. Državni porez u Delaware je trenutno US $250, fiksni je, a svi glavni porezi su federalni porezi i sve firme osnovane u SAD moraju da poštuju federalne zakone.

7. Ako firma trguje u Srbiji, obavezna je da prijavi podružnicu. Ne može se recimo trajno praviti ugovori u Srbiji, kupovati i prodavati bez prijave podružnice, to bi bilo poslovanje na crno i podležno kazni u Srbiji. Ovaj način poslovanja se isplati samo za međunarodno poslovanje.



Osnivanjem offshore firme može se kupovati bilo šta u Evropi. Delaware nije offshore firma, iz gore navedenih razloga. Porezi se samo pod jednim uslovom mogu izbjeći, a to je gore opisano. Firma može prodavati u Srbiji, ali u onom momentu kad potpišeš fakturu i nalaziš se u Srbiji, kršiš i lokalne zakone, jer bi firma trebala prijaviti podružnicu i prema tome podružnica bi plaćala poreze u Srbiji. Čak i tako firma bi imala prednosti u odnosu na preduzeća u Srbiji jer bi npr. mogla slobodno da trguje širom svijeta, bez ograničenja u Srbiji, mogla bi da ima bankovne račune bez da pita nekoga u Srbiji.

Bilo kakva dobit koju iz offshore firme uzmeš lično, spada pod Zakon o porezu na dohodak:
Dohodak
Član 2.
Porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora, sem onih koji su
posebno izuzeti ovim zakonom.

Prema tome dobit bi u većini trebala da ostane u offshore firmi da ne rizikuješ kazne u Srbiji. Jednostavno je ostaviš na računu te firme.

Onda imaš još sukob sa Zakonom o porezu na dobit, jer tu piše:

Rezidenti i nerezidenti
Član 2.
Poreski obveznik iz člana 1. ovog zakona je rezident Republike Srbije (u daljem tekstu: rezidentni
obveznik) koji podleže oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji Republike Srbije (u daljem
tekstu: Republika) i izvan nje.
Rezidentni obveznik je, u smislu ovog zakona, pravno lice koje je osnovano ili ima sedište stvarne
uprave i kontrole na teritoriji Republike.

Prema tome ako imaš lično rezidenciju u Srbiji i samo ta jedna osoba kontroliše offshore firmu, onda je offshore firma porezni obaveznik, prema tome rizikuješ kazne. Da bi se to izbjeglo, offshore firma treba da ima menadžment izvan Srbije, a funkcija u Srbiji može biti funkcija agenta, predstavnika, posrednika, opunomoćenika koji je ograničen u svom djelovanju. Na taj način se mogu izbjeći zakoni. Najbolje je kad je preduzetnik u Srbiji agent offshore firme, za nju posreduje i od nje ponekad primi male svote novca koje uredno oporezuje. A u offshore firmi može da sakupi velike svote novca.

Kad se novac želi uvesti u zemlju, to se radi putem imenovanih direktora, stranog menadžmenta, koji potpiše dokumente o osnivajnu lokalne firme. U toj firmi se može preduzetnik zaposliti ili za nju raditi i koristiti sve što firma posjeduje: nekretnine, vozila, plovila, novac i druge vrijednosti. Na taj način se vrijednosti mogu uvesti u zemlju bez oporezivanja.

Louis

Ono sto je zanimljivo u slucaju 1-person LLCa je taj "Pass-through" taxation, gde se porez firme prijavljuje na licnom tax-return obrascu pojedinca.

Medjutim, zanimljivo je sta ako taj pojedinac nije rezident USA i ne prebiva na teritoriji USA gde bi radio komercijalnu aktivnost. U tom slucaju je pojedinac duzan da prijavljuje porez u svojoj zemlji.

Da li postoji mogućnost da preduzeće (koje je registrovano i posluje u Srbiji,a ujedno u vlasništvu je off-shore kompanije) izbegne plaćanje poreza na dobit,tako što će novac prebaciti u off-shore kompaniju,koja je ujedno i vlasnik tog preduzeća u Srbiji ? A onda naravno,sa računa off-shore kompanije bez problema podići novac.
Naravno,ne pričamo o bilo kakvoj utaji ili kršenju poreskih pravila,samo me interesuje legalan način za izbegavanje plaćanja poreza na dobit od 10% plus ~16% po podizanju gotovine.


Da li postoji takva mogućnost.Unapred Hvala svakom ko je upućen u ovu problematiku.

Uh previse price a nista konkretno nije receno u smislu da se nekome pomogne.Naime mene interesuje koja zemlja je najpogodnija za otvaranje Offshore kompanije i ujedno najpristupacnija sto se tice cena i svega? Navodno je Kipar bio najbolji do sada ali izgleda da se ta situacija menja.St.Vincent mi deluje zanimljivo kao i Sejsheli...da li ima neko iskustva?
Takodje me interesuje ukoliko se otvori firma u drzavi Delaweru,Usa da li to znaci da je zabranjena trgovina na celoj teritoriji USA ili se moze trgovati npr. u drzavama NY,Texas,Utah,California itd. ?
Kakva su vam iskustva sa nasim posrednicima? Ko je najpouzdaniji i najjeftiniji? (moze informacija i na PM)

Hvala!

Pozdrav svima!

Treba mi pomoc nekoga ko se razume u ove stvari!

Skoro sam registrovao svoju offshore kompaniju u Delaware-u i otvorio bankovni racun na Saint Vincent ostrvima!

Sve je islo glatko dok nisam krenuo da fakturisem klijentima pa mi treba pomoc nekoga ko ima iskustva sa transakcijama inace cu morati da se prebacujem na neku evropsku banku tipa Kipar da bih olaksao evropljanima da prebacuju pare!!!


Stvar je u tome da mi transakcije cesto budu obijene, tacnije vracene klijentu!
Moja banka nema IBAN (logicno jer je van Evrope) nego samo SWIFT! Tu je i neka posrednicka banka (Intermediary Bank) "CommerzBank" koja ne znam kakvu ulogu ima!

Interesuje me sta je od podataka uopste potrebno da stoji u fakturi? Da li mogu samo da idem sa svojim podacima (podacima firme) i infom za moju maticnu banku (Beneficiary Bank), bankovni racun...
ili treba jos nesto?!?


Ne znam da li sam bio dovoljno jasan pa ako neko ista zna o ovome bio bih mu do neba zahvalan!


Hvala u napred!

Srdjan!

IBAN je međunarodni standard za bankarske račune i transakcije, nije više samo za "Evropu", recimo Tunis nije u Evropi, pa ima IBAN brojeve.

U osnovi se klijentima u Europskoj uniji treba postavljati račune sa firmom iz Europske unije. Davno je prošlo vrijeme kada se mogla koristiti firma iz Delaware baš bez ikakvih problema. To više nije slučaj. Iako, po pitanju poreza, između Delaware i New York države ili Floride, nema nekih razlika, u nekim zemljama je država na "crnom spisku", a transakcije takvim firmama se kontrolišu. Ako se onda još ima račun na Saint Vincentu u Karibima, to je razlog za kontrolu kupca, znači klijenta u evropskoj zajednici. Jer porezna ustanova lako može da pomisli da je to njegova firma, a ne tvoja, prema tome, od samog početka je struktura i ideja korištenja firme pogrešna kod pogrešne svrhe.

Jer za uplate iz Evrope, treba se koristiti EU račun i EU firma, koja isto tako može da bude bez poreza i bez birokracije.

Ako baš tvoja banka ima BIC (SWIFT), onda nije potrebno reći klijentu koja je posrednička banka. Ali, ako je BIC (SWIFT) od posredničke banke, to znači da tvoja banka nije u SWIFT sistemu i da održava račun kod posredničke banke. Nije problem u tome, problem je da ti trebaš to jasno da objasniš, a drugo, mnogi unutar EU nisu vični tome, pa i oni mogu napraviti grešku.

Ti moraš objasniti, da uplata ide direktno na posredničku banku ABC, sa SWIFT-om XYZ, a u SVRHU PLAĆANJA, piše se ime banke recimo ABCSTVINCENT, Account: 123, MOJAFIRMAABC, PA PRAVA SVRHA.

To je indirektan način plaćanja na banke koje nemaju SWIFT. AKo ima SWIFT; posrednička banka će biti automatski poznata u sistemu, ne moraš da navodiš klijentima.

Provjeri da li tvoja banka ima SWIFT na http://www.swift.com

Pa maloje bezveze da ako poslujes sa EU preporuka je da poslujes sa EU firmom. Zar EU ne moze da uveze usluge :)

Sto se tice instrukcija za placanje, to ti banka moze dati (ne znam kako to nisi dobio). Zovi banku ili im pisi i trazi instrukcije za placanje iz inostranstva. Na tom dokuemntu pise sve sto ti treba.

@knele82
Kakva je situacija kada bi trazio vizu za Ameriku, posto imas tamo firmu registrovanu, jel imas neke olaksice, jer mozes da dobijes poslovnu vizu, na duzi period i slicno?

Velika Britanija LTD? Kako? Zasto? Koliko?
Konkretno.

Hvala puno

sta mislite o ovom ?

http://www.westone-business.co.uk/

Pošto solidno zarađujem a uskoro planiram ženidbu počeo sam razmišljati o off shore kompanijama za jednu svrhu, a to je sakrivanje novčanih sredstava kako u slučaju razvoda ne bi postali predmet podele. Srpski zakon predviđa predbračni ugovor, ali to je još uvek jeres pomenuti. Sa druge strane pošto sam u posao ušao i sebe mnogo uložio mnogo pre nego sam upoznao svoju buduću, mislim da je nepravedno deliti pola pola.

JA ću izneti svoju viziju a molio bih nekog da mi kaže da li misli da bi to funkcionisalo.

1)Osnujem off shore firmu na bližoj evropskoj destinaciji (npr Luksemburg, Lihtenštajn, Kipar...)
2)Podižem novac sa računa u Srbiji u kešu (kako se ne bi mogli pratiti njegovi dalji tokovi)
3)Povremeno ga nosim u datu zemlju i uplaćujem na račun firme kao dokapitalizaciju
4)Deo držim na računu u gotovini, a deo ako ga se skupi investiram u akcije, nekretnine i sl.

Da li bi u slučaju razvoda moglo da se dođe do podataka o sredstvima u off shore firmi? Da li sam se na ovaj način zaštitio?

Kapital stecen u braku se deli izmedju supruznika sporazumno,na sudu.Nasledjen kapital,pokretna i nepokretna imovina i sl. pre braka ti ne moze niko oduzeti ili traziti podelu.Alimentacija,izdrzavanje je nesto drugo...
Malo glupo sto u brak ulazis sa tom predpostavkom.Ali sta se sve danas dogadja nije ni cudo.

Znam da ono što se stekne u braku nije predmet podele, i za to ni ne brinem. Takođe znam i da je alimentacija posebna priča (ali ako imamo decu, za njih ne žalim, a ako nemamo njoj se daje samo na određeno vreme pa izdržaću). No i stečeno za vreme braka treba na neki način zaštititi. Npr, ja osnujem firmu i po zakonu ona bi nakon razvoda dobila udeo u toj firmi. U najgorem slučaju pola udela u firmi. To automatski znači da bez nje ne mogu donositi odluke i povlačiti poslovne poteze. A ako u njoj bude prisutan inat, opstrisaće neznanjem sve moje odluke. Još ako nađe neku budalu, raskućiće firmu koja možda može praviti pare. Isto tako pod pretpostavkom da imam neku ušteđevinu, ako to podelimo ona sa nekim parazitom može to spiskati, a ja sam možda iz toga nešto mogao napraviti za dobrobit naše dece.

Zbog toga razmišljam o ovakvom načinu zaštite. Na žalost, koliko god volim moju devojku, ni u kog nemam bezgranično poverenje. Jedino verujem svojim roditeljima koji su od usta odvajali i svega se odricali da bi meni omogućili da stvorim nešto.

Mislim da si pogresno shvatio. Bas to sto se stekne u braku je predmet podele.

sto se zenis? zivite vanbracno i gotovo

ono sto se unese u brak,nije predmet podele, ono sto se stekne, zajednicki (a cim zivite zajednicki,to je sve) u braku,to je predmet raspodele nakon razvoda

inace, mislim (dakle nisam siguran) da postoje neki "family funds" tipovi preduzeca u tim rajevima za poreze, kojima je bas to cilj, da sakriju imetak

mislim da se isto pominje u wiki clanku o offshore-u, pogledaj, pa da znas sta da trazis/o cemu detaljnjije da se raspitas kad pozoves advokate ili koga vec u doticnim drzavama

U pravu si. Pogrešio sam-htedoh reći ono što se stekne pre braka nije predmet podele. Hvala na ispravci

I vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom-naročito kada se imaju deca.

Hvala za sugestiju o Familiy Funds.

Ovo sto je rekao gospodin Trinity consulting ima smisla sto bi se reklo u Srbiji "pije vodu" - ako ja imam poverenja u tu kompaniju. Ali s obzirom da sam pogledao sajt i video odredjene simbole to nije losa opcija.U svakom slucaju lud je onaj ko u Srbiji pocne bilo sta legalno, pa cak i da osnuje udruzenje ljubitelja ribolova. Zelim svima na ovom forumu sve najlepse i veliki pozdrav iz Bg.

Citao sam ovih dana dosta o ovoj temi.

E sada interesuje me, da li ako otvorim off-shore kompaniju, da li moram biti i zaposlen u njoj, posto je otvaram kao fizicko lice i kao nerezident i ako ne poslujem na teritoriji drzave imam status fizickog lica.

1. Da li ako otvorim off shore ako nisam zaposlen da li moram da placam doprinose tamo i da li moram da budem priljavljen da sam zaposlen, tj da li oni traze prilikom otvaranja i dokument da si kao fizicko lice u rednom odnosu vec negde ( nigde nisam naisao na ovaj podatak pa pretspostavljam da ne )

2. Ukoliko otvorim off shore a nezaposlen sam da li mogu sebe u taj offshore, u kojoj drzavi je moguce ( citao sam nesto na temu UK firma ) , ukoliko si zaposlen i firmi ti mozes da budes priljavljen i na 0 funti ( tako da pretpostavljam da je onda 0 funti i osnovica za placanje doprinosa i da bi po toj logici i doprinosi trebali da budu 0 , a da se dobije status zaposlenog u UK.

Znaci cilj otvaranja offshora je mogucnost naplate od poslovanja sa inostranstvom ( paypall ) , kao i dobijanje statusa zaposlenog lica, a da je pri tom ako je moguce priljaviti sebe na platu 0, i da su samim tim po sebi i doprinosi po mogucnosti 0

Unapred hvala na pomoci,

Ako je samo do PayPalla odes u susednu zemlju, otvoris racun za fizicka lica nerezidente, dobijes Visa karticu i resis problem.

Kad se otvaraju ili osnivaju offshore kompanije obično niko nije zaposlen. Poenta korištenja offshore kompanije je što se osnivaju u državama gdje postoje poslovne slobode i gdje nije potrebno zapošljavati ljude. Administracija je minimalna ili nikakva. Porezni izvještaji niti knjigovodstvo se obično ne trebaju predavati. Sa offshore kompanijom se posluje na najjednostavniji način.

Kod osnivanja niko ne traži da zna vaš lični status o tome da li ste zaposleni ili ne. Offshore kompanija je pravno lice. To znači da osnivanjem nastaje novi pravni subjekat koji može da tuži i bude tužen. Taj pravni subjekat zastupa ili vlasnik ili direktor offshore kompanije i koristi ga u poslovne ili privatne svrhe. Offshore kompanija je virtualni prijatelj na čije ime se mogu voditi poslovi, primati novac ili čuvati bilo kakva imovina, sa niskim godišnjim troškovima održavanja.



Status zaposlenog u Velikoj Britaniji može se dobiti samo tako što se prvo dobije boravak u Velikoj Britaniji ili se napravi neki drugi ugovor sa firmom iz Velike Britanije, pa se radi izvan područja UK. To su npr. pomorci, mornari koji mogu biti zaposleni kod UK firme, a da ne borave u UK. To se ne mora odmah ni smatrati zaposlenjem.

Čak i ako otvorite svoj UK firmu, ako je to DOO firma, ne možete se zaposliti kod firme dok ne dobijete boravak. Ali, čemu zaposlenje? Kao direktor možete upravljati firmom i pružati usluge ili trgovati širom svijeta bez ograničenja i bez zaposlenja.



Zaposlenje u skoro bilo kojoj državi podrazumijeva da se plaćaju i određeni porezi ili doprinosi. Vlasnik firme koji upravlja firmom ne mora biti zaposlen da bi imao to pravo upravljanja ili menadžmenta, a firma može da pruža bilo kakve usluge ili trguje sa bilo kakvom robom. Direktor i vlasnik firme kao i firma sama po sebi smatraju se poslodavcem. Iako mogu biti zaposleni u svojoj firmi, onda kad imaju boravak, nije potrebno da se zapošljavaju.

Dalje, UK firme se mogu koristiti slično kao offshore firme, ali UK DOO firma ili LTD može se koristiti za offshore poslovanje samo onda kad direktori nemaju boravak u Velikoj Britaniji i kad takva firma posluje kao agent ili zastupnik druge offshore firme. Jedan dio poreza se mora plaćati u UK, recimo 3% ili 5%, zavisno od ugovora i da li je ugovor ispravno napravljen između offshore i UK kompanije.

Ali, za sve druge svrhe UK firma vrste DOO ili LTD nije offshore.

Druga vrsta firme iz Velike Britanije, može da se koristi isto kao offshore firma ukoliko se ne posluje sa licima iz Velike Britanije. Kombinacijom takve firme i offshore firme postiže se 100% privatnost i anonimnost poslovanja sa EU firmom, koja onda može naplaćivati firmama u Srbiji, Hrvatskoj ili Evropi, bez poreza po odbitku, bez diskriminacije, pa onda bez oporezivanja i predavanja knjigovodstva ukoliko nema profita iz Velike Britanije. Takvo offshore poslovanje se isplati korisnicima offshore kompanija koji se nalaze u Srbiji i onim preduzetnicima koji žele brzo da pokrenu svoj biznis ili da otvore bankovni račun u Velikoj Britaniji u svrhu naplaćivanja preko Interneta ili skidanje novca sa Paypal-a na ime kompanije.

Ja to nikad nebi radio pa imamo boljih resenje od paypala koji rade u Srbiji... Ja recimo koristim 2co i on mi se pokazao dosta bolji svako moze da mi uplati novac i sa karticom i sa paypal. Ako placa sa karticom ne mora da se registruje...

Jeste da imaju malo vecu proviziju od paypala ali ima resenja koja imaju i manju proviziju. Ali ja ovo uzimam zbog podrske i sto stvarno meni rade najbolje.


I ako imam paypal on mi cesto pravi probleme i u eu retko ko placa sa njima. Obicno traze karticom ili racun...

2Checkout.com je definitivno dobro riješenje i pruža uplate i preko Paypala. Tako se ne mora imati vlastiti Paypal račun.

To što imaš probleme sa Paypalom, to možda znači da nisi uradio nešto po pravilima. Paypal funkcioniše sasvim u redu i slobodniji je za primanje novca nego 2Checkout. Neke vrste robe i usluga su zabranjene za naplatu i putem Paypala i putem 2Checkout.com-a. Dalje, 2Checkout neće prihvatiti svakog automatski, kao Paypal.

Sve zavisi od biznisa, ali najbolje je omogućiti vlastitim kupcima i klijentima sve moguće vrste uplata i na razne načine. Na taj način se pravi više prodaje preko Interneta.

Ne znas ni sta sam uradio ni sta prodajem a znas da ja nisam uradio nesto kako treba... Cudno...

Paypal mi do sad par puta nije hteo da primi kartice klijenata i ako pokusaj 10 puta dok preko 2co iz prve prodje...

Onda 5x mi do sad trazili da saljem skeniranu ispravu kao dokaz svatam jednom ali 5x nije normalno... I svako put cekam na odgovor preko 5 dana... Za to vreme ne mogu da primam uplate i kad pregledaju puste...

Svi mi ovde prodajemo usluge ili softwer i tu ce 2co svakog da prihvati...

I svakako je bolje imati 2co na svoje ime nego varati sa paypalom pa kad te uhvate gubis pare... Znam decka koji je preko 4000$ imao na nalogu koji je registrovao na Slo. I nikako nisu hteli da mu odblikuraju racun...

Meni se skoro nikad nije desilo da mi neko kaze daj mi paypal nego kako mogu da Vam platim.. I mislim da svako ko ima paypal moze da plati i karticom... Ma da svakako im treba dati mogucnost da placaju paypalom i tu je 2co jako dobar. Pored njega moze i moneybookers.com koji ima daleko manje provizije i ima jos x sistema koji rade u Srbiji...

Cak i western union sad dalje slanje novca preko kartice provizije idu od 5$ ili 5eura... Svako moze preko sajta da uplati a oni koji bas vole u banku mogu... Meni se redovno desava da neko trazi da plati preko wu dok preko paypal skoro nikad...

Tako da mislim da je prica o paypalu smesna i da se samo dize prsina bez potrebe.. Dobili smo kao zemlja paypal posle x godina borbe i mozemo samo da placamo... Pa svaki ozbiljan prodavac pored paypal prima i visa kartice koje se mogu uzeti... Dok primanje novca jos ne mozemo..

Provjere kod naplate kreditnih kartica su uobičajene i na to se svaki trgovac treba pripremiti. Ne vjerujem da te je Paypal provjeravao 5 puta, mislim da pretjeruješ iz nekog razloga. Ali, provjere kod Paypala su sastavni dio pravilnika korištenja Paypala i sa tim se treba svako pomiriti. Kad si jednom provjeren, neće te sigurno pitati opet.

Ako je tvom klijentu kartica iz nekog razloga odbijena, to je i u tvoju korist, jer ne koristiš vlastiti merchant account, već koristiš usluge Paypala. Kad imaš vlastiti račun za primanje kartica, onda će kontrola i tako kompletna odgovornost biti na tvojoj strani.

Paypal isto tako pruža i plaćanje karticom bez Paypal naloga. To je jedan od najpoznatijih načina plaćanja u svijetu. Uopšte nije istina "kako se u EU vrlo rijetko koristi". To je tako smiješno izjaviti, nema nikakvu osnovu. Paypal je u Evropi banka u Luksemburgu i imaju 110 miliona aktivnih računa.

Lično plaćam preko Paypal-a i primam uplate i nemam nikakav problem. Onda kad postoji neka sumnja u transackiju, Paypal će da traži dodatne dokumente. To je sasvim u redu. Svi želimo sigurnost poslovanja.

Mora se shvatiti da Paypal pruža i primanje tj. naplatu kreditnih kartica. Klijent ili kupac ne mora ništa znati o Paypal-u. Dovoljno mu je poslati račun ili napraviti web shop koji prima ujedno i Paypal, kupac može da izabere da li će platiti kreditnom karticom ili želi platiti preko svog Paypal računa. Besmisleno je tvrditi pored toliko web trgovina kako je 2Checkout bolje riješenje od Paypala, jer svako sebi treba da izabere šta će koristiti i uvijek je dobro imati dodatno Paypal račun.

Kriminalci nisu predmet te diskusije. Ko se lažno predstavlja, slažem se da mu se ne može samo tako isplatiti novac sa Paypala. To ne može da se kaže da je "problem kod Paypala". To je problem kod kriminalca.

Tvoje loše iskustvo sa Paypalom se ne može uopštavati i reflektovati na sve druge trgovce. A, nije Paypal došao u Srbiju sa zakašnjenjem, već se Srbija zakasnila sa otvaranjem svojih fašističkih zabrani u zakonima.

Tacno 5puta i to uvek isti mail salju za blokadu pa onda posel x dana da je sve uredu.. Ja saljem pitanja oni samo sacekajte da se resi i proveri...

Ja radim u nemackoj imam preko 1000 firmi koje su mi placale ne secam da mi je neka trazila paypal i nije... Samo fizicka lica ga koriste i to za manje uplate...

Sad ako ja na 1000 firmi nisam imao zahteve za paypal nego kad posaljem racun oni uplate bez problema. Ja im dam 3 varijante oni se odluce za jedno... Obicno pre posla pitaju samo da li mogu da plate kad se zavrsi i ja kazem da i tu je kraj niko ne pita kako da platim.

Ne znam kako je u drugim zeljama ali sam siguran da firme uvek mogu platiti na drugi nacin i da im nije bas omiljen paypal. Isto i fizicka lica tesko da ce neko da izgubi klijenata ako nema paypal... Moze da se desi ali nije to cesto... Meni se recimo to samo jednom desilo...

Vidi coveka opet nas nazivi fasitsima kako je dosao 2co, mb svi oni rade sta i paypal i rade... Bez problema kako njima ne smetaju zakoni...

Srbija nikad nije imala fastisticke zakone niti bila to dok neke nase okolne zemlje jesu bile...


Ako radi 10 konkurenata a samo paypal ne radi a svi nude isti uslugu. Tu onda nije zakon nego paypal nije uspeo da udje...

I realno nama u Srbije nesto i netreba... Nama lepo i ovako....

Ako neko otvori nalog na drugi drzavu svoje ime taj nije kriminalac nego ste vi u hr kriminalaci recimo? Zasto pa ako banka u Hr da dozvolu nekom da on otvori racun na svoje ime legalano znam 10 ljudi.... Necu da kazem koja banka ali moze se naci na netu... Samo traze da overis kopiju pasosa. U bosni isto rade samo overis kopiju licne karte cak i otvaras racun...

I onda paypal zabrani takav nalog?

I trazi dokaz da neko zivi u Hr prijavi to jest da pise u nekoj ispravi, racun za struju ili sta vec...

Ko je sad tu kriminalac taj Srbin koji je otvorio legalano racun u hr? Koje je to krivicno delo daj mi clan zakona?

I navedi mi koji je to zakon promenjen i bio fasisticki pa je omogucio paypal da dodje...

Ovo je stvarno vredjanje...

Ja pisem sta se meni desilo i zbog toga sam ugasio paypal nalog...

Ja im posaljem jednom oni sledeci put opet ja pitam imate poslao sam Vam oni mi to unistimo cim vidimo...

Ne kazem da je 2co bolji ali kazem da se meni pokazao lepo. Radi jako lepo vec godinama i ljudima iz Srbije isto radi godinama... Menja paypal tako da ne vidim razlog zasto bi neko bio ugrozen poslovno ako nema paypal...

Ja sam imao neka losa ikustva koja mozda neko drugi nije imao ali je forum mesto gde se iznose ista iskustva...

Nemoj da uopštavaš, nisu Srbi fašisti, već Srbija kao država ima fašističke zakone. Ti je nasljedila iz SFRJ. Iako nema jednog diktatora, Srbija pokušava strogo da kontroliše ekonomske tokove u zemlji, pokušava, ali kao banana država ne može u tome da uspije. I mali i veliki preduzetnici u Srbiji imaju negativne posljedice od takvog zastarjelog i strogog sistema.

Upravo radi tog strogog sistema, javljaju se diskusije na ovom forumu: pa, kako to da ne može građanin Srbije da ima devizni račun u inostranstvu? To je fašistički zakon koji je izmislio lično Adolf Hitler. Koji je onda SFRJ preuzela, a nakon raspada SFRJ je Srbija nastavila da ograničavanjem ustavnih sloboda građana Srbije. Ti ne trebaš mene da kudiš, idi svojim zakonodavcima, kudi njih, promijeni nešto, piši pisma svojim parlamentarcima. To što ti ukazujem na jednu činjenicu takvim riječima, ne znači da ne volim Srbiju, ali ne volim fašističke zakone upravo radi toga što ograničavaju ljude.

Sam si spomenuo kriminalca u Sloveniji, na to se odnosi moj citat.

A, u Njemačkoj, ako te već ljudi svaki put pitaju "kako da platim", pa zar nije najlogičnije da ti plate na račun, ako tu živiš. Po pitanju Paypala, 2Checkout.com i te diskusije, to se odnosi na direktno prodaju preko Interneta. U takvoj prodaji te klijenti ne pitaju "kako da platim", jer je tu potrebna brzina, naruči se roba ili usluga, plati se i dobije se odmah potvrda. Nema se vremena u pravim web trgovinama čekati na kupca da te pita "kako da plati".

Ako imaš problem sa Paypalom što si otvorio račun u drugoj državi, ako ti Paypal ne dozvoljava isplate ili te na drugi način opterećuje, možda jednostavno nemaš dovoljno veze ili konekcije sa tom državom, možda koristiš lažnu adresu ili lažni broj telefona.

Pitao si koji je zakon što pravi ilegalnim građanina koji ima račun izvan Srbije? Nije zakon, nego odluka Narodne banke Srbije. Evo, odmah ovde:
http://www.nbs.rs/export/sites...ev/ds_rezidenti_devize_ino.pdf

Ta se odluka može izbjeći na više načina tako da građanin "bude legalan", ali uprkos tome je takva odluka neustavna. Ja kažem fašistička. Valjda imam slobodu izražavanja po tom pitanju. Onaj ko otvori račun bez odobrenja, rizikuje kazne od 500 do 50,000 dinara, što i nije tako mnogo, ali može da dobije i druge kazne za neplaćanje poreza i neprijavljivanje prihoda.

Definitivno ne podržavam takav zakon. Svako kome treba račun, neka ode u komšijsku državu i otvori ga. Zašto da ne. Paypal nalog se može ovjeriti i sa adresom nekog hotela u Hrvatskoj i brojem mobitela. Račun u Hrvatskoj čak može i da glasi na tu adresu ukoliko ste se barem turistički prijavili jedno vrijeme da se ta adresa može koristiti. To će Vam dozvoliti i PBZ i ERSTE BANKA na taj način. Hrvatska, Bosna, Bugarska, Mađarska, Slovenija, sve su to "offshore zemlje" za ljude iz Srbije koji žele da slobodnije posluju sa inostranstvom. Što više ljudi radi protivno strogom režimu, to će prije režim da padne i dobiće se prije slobode poslovanja.

Što se ti vrijeđaš ako ja jasnije dajem do znanja da u Srbiji, pa isto kao i u komšijskim državama, još uvijek vrijede neki fašistički zakoni? Pa imam pravo na to da kažem. Ako je Adolf Hitler prvi na svijetu kao fašista zabranio da se novac građana drži u drugim državama, ako je to bio fašistički sistem, onda je i taj zakon u Srbiji isto tako fašistički. Nešto je blaži, ali ne mijenja činjenicu i da je neustavan i da ograničava i ugrožava sigurnost građana Srbije. Šta ako neki građanin nema dovoljno povjerenja u svoju valutu? U svoju državu? Odmah je ilegalan i kriminalan ako drži devize na računu u inostranstvu. Smiješno. Ko se tu vrijeđa, treba sebe da preispita, da li je na strani ljudskih prava ili na strani zakonodavca koji dopušta takve fašističke mjere opreza prema svojim građanima.

Razlog za švajcarsku bankovnu tajnu su takvi fašistički zakoni. I stvarno je tako, ko želi da otvori račun u drugoj državi, preporučujem da ode direktno u poslovnicu SPARKASSE ili ERSTE BANKE u Austriji, da otvori račun i biće podobro siguran da niko iz Srbije ne može saznati broj računa niti koliko novca se održava na tom računu.

Evo i direktnog linka i slike podružnice gdje se priča naš jezik i gdje svako može u 20 minuta da otvori devizni račun:
https://maps.google.com/maps?i...0,,0,0&photoid=po-62529502

Sa računom se može dobiti i VISA kartica i Internet bankarstvo, transakcije se mogu primati iz cijelog svijeta i slati u cijeli svijet. Ne dopustite da vam gaze po vašim ustavnim pravima. Ima svako pravo na zaštitu vlastite imovine.

Evo, ova odluka ovde kao i druge odluke Narodne Banke Srbije koje omogućavaju naplatu iz inostranstva i nešto slobodnije primanje deviza.
http://www.nbs.rs/export/sites...ans_uputstvo_platni_promet.pdf

Narodna banka srbije je zabranila svojim gradjanima da imaju racun ako ne zive van Srbije dok ako zive mogu da imaju. Isto i Srpske firme mogu da imaju racuna van Srbije.

Pa i nemacka nece dati Srbinu pravo na rad, ni pravo da otvori racun? Dok to pravo Nemac ima u Srbiji ko je tu fasista niko?

Fasizam je bio u drugom svestkom ratu i kao posledica je milioni mrtvih.

I ja sad samo trazim clan zakona koji je fasisticki bas me zanima?

Objavi ga ovde...

Ja u nemackoj imam daleko manja prava nego u Srbiji.

I ako sam u nemackoj drzavljanin a u Srbiji to nisam nego se vodim kao stranac...

Probaj u nemackoj da primis dinar pa ces da vidis kazne...

U nemackoj ako te uhvate da radis na crno ides u zatvor mozes da budes i do 100 dana... A to se odnosi samo na strance dok domaci mogu da rade sta hoce...

I na kraju ja da sam vlas zabranio bi racuna van zemlje... Ako neko zivi u Srbiji stace njemu racun van Srbije. Kako da Srba kontrolise te racune?

Da li bi bilo dobro da sva nasa deviza stednja ode u recimo nemacku pa da nemacka drzi nas novac?

Pa da onda mi kad hocemo kredit nema ga u Srbiji nema para...




I evo definicije Fašizam je naziv za ideologije i pokrete koji smatraju kako je država temelj ljudskog društva, odnosno institucija koja treba u potpunosti nadzirati svaki aspekt društvenog života.

Da li Srbija kontrolise svaki aspek drustvenog zivota odgovor je NE...

I nema tu govora o istom u Srbiji...

Nego ova tema ne vidi nigde...

Sustina je da u Srbiji moze jako lepo da se radi i bez paypal.

I da se nece nista bitno promeniti ni kad paypal dodje u Srbiju. Po meni jos nije dosao to sto nam samo daje da placemo nije nista... Primeti novac ne moze niko..

Ti u Njemačkoj imaš osjećaj da imaš manja prava, ali stvarnost je sasvim drugačija. U Njemačkoj možeš da kažeš šta hoćeš, možeš da se pozoveš na ljudska prava, na ustav, možeš slobodno da posluješ, možeš sigurno da imaš i račune u drugim državama, neće te Njemačka kazniti radi toga. Na račun možeš da primiš novca koliko želiš. Ako poreze ne prijaviš slična je stvar u svim državama, rizikuješ kazne. Neprijavljivanje poreza ne znači da se tvoja prava krše, ti kršiš zakone, ne možeš u tom smislu da tražiš neka prava. Svako može da složi svoju poslovnu situaciju kroz strana preduzeća na način kako mu to najbolje odgovara i da ne mora da krši zakone.

Evo, recimo u Njemačkoj, u svakom gradu, domaći poljoprivrednici smiju da izađu na pijacu i prodaju svoja jaja, povrće, sir, domaće proizvode bez prijavljivanja preduzeća ili preduzetničke radnje, u jednom krugu od 5-20 kilometara. To u Srbiji nije mi poznato da je moguće. Ljudi prodaju sve i svašta, ali inspekcije će da učine štete u Srbiji takvim malim preduzetnicima.

U Njemačkoj možeš odmah danas da odeš na Arbeitsamt i pronaći ćeš mnogo ponuda za posao. Ne moraš mnogo Njemačkog da znaš da dobiješ posao. Neće biti dobro plaćen, ali i babe rade u Njemačkoj bez problema. Gdje je to moguće u Srbiji? Pogledaće vas hladno i reći, momak, ne možemo ti pomoći. Jesu to manja prava u Njemačkoj?

Ako si prijavljen u Njemačkoj, pa izgubiš posao, imaš osiguranje od nezaposlenja, pa ćeš dobiti dovoljno novca za život. To nije socijalna pomoć, već jako osiguranje koje si sam plaćao i imaš prava na to. Imaš li ista prava u Srbiji? Sigurno ne.

Hoćeš da kažeš da Kinezi koji su u Srbiji i imaju državljanstvo, da građani Srbije na Kineze gledaju kao na domaće? To nije nikakvo ljudsko pravo. Ako si stranac, stranac si, čak i ako imaš državljanstvo, jer državljanstvo ti ne piše na čelu, ali tvoj izgovor će biti stranački. Toga ne treba da se stidiš, trebaš biti ponosan na to ko si i šta si. To ne spada u ljudska prava da si ti drugačiji od drugih i da će te Njemci prepoznati da nisi porijeklom iz Njemačke.

U Njemačkoj, kazne sigurno nisu tako drastične za neplaćanja poreza kakve su u Srbiji.

Ako te uhvate da radiš na crno u Njemačkoj, na nekoj građevini, pa kazniće te. To ne spada u ljudska prava. Čak suprotno, u ljudska prava spada da imaš pravo na posao i da budeš zaposlen, a ne da bez šljema i neosiguran radiš na ledenoj građevini negdje u Beogradu. U Srbiji je to dozvoljeno, a ako inspekcija dođe, može lako i da ode sa 100 eura u džepu. Čudan mi je način kako ti gledaš na ljudska prava sa aspekta koliko slobode neko može da ima ako krši zakone i pravi moguća krivična djela. Po tom pitanju, stvarno u Srbiji imaš "više prava", u Njemačkoj manje.

U Njemačkoj je zakon isti za sve, to nije istina da je za strance oštrije nego za Njemce. Ako to tako kažeš, trebao bi da navedeš primjer zakona gdje to piše.



Griješiš.

Kad su ljudi slobodni, oni najviše investiraju tamo gdje su rođeni, u svom rodnom kraju. Ako su slobodni, onda će sve više kapitala da dolazi, neće da odlazi. A, kapital je uvijek privatan, nije tvoja stvar šta ko želi da uradi sa svojim novcem i u to sigurno ne smije da se upliće država.

Upravo zato što je zabranjeno držati račun u inostranstvu, upravo radi te indikacije treba hitno otvoriti račune i držati kod sigurnih banaka, jer sutra se može neko u Srbiji olakomiti na računima ili mogu napraviti poreze kako je to napravljeno u Kipru.

@ Deni

Otisao si debelo van teme i cudi me da neko vec ne reaguje. Ovde se ne raspravlja koji je servis za placanje bolji i koji nije, nego o nacinu poslovanja preko offshore kompanije.

BTW, Tetaworld, je nazalost u mnogo cemu u pravu. Daljim pojasnjenjem i raspravom bih zasao vec u politicke teme...

Ja sam samo rekao da paypal ima zamenu koja jako lepo radi u Srbiji. Onda je on poceo da prica kako smo mi fasisti sto nedamo paypalu da radi...

Ja kazem da Srbije ne gubi puno to sto nema paypal... I da nema potrebe da neko otvara firmu u nekim ostrivima da bi imao paypal moze ga imati i u Srbiji.

To je sve...

Svakako da te firme imaju svoju namenu i da mogu dosta pomoci nekom u poslovanju. Ali svakako da nisu za sve nas... I da vecina nas moze da radi i bez njih.

Momak, tebi nije niko rekao da si fašista, rekao sam da su zakoni fašistički. Što ti sebe sa tim poistovjećuješ? Ja bih najradije htjeo da to nije tako i da ljudi u Srbiji imaju slobode koje ima neko drugi u komšijskim državama. Što si tako uporan da se to odnosi na tebe? Ako ćeš i biti fašista, to je tvoja lična stvar, to ne utiče na zakone, ne bunim se, ali tebi se nikad niko nije tako obratio.

Kad se ekonomske slobode građana ugnjetavaju kako se to radi u Srbiji, zabranom držanja stranih računa, kopiranjem zakona direktno iz Hitlerovske Njemačke, onda imam pravo da za to kažem da je fašistički zakon. Skoro ni jedna država nije slobodna od fašizma. Ne kažem da je je drugdje mnogo bolje, ograničenja postoje svuda, ovde pričamo o Srbiji i njenim ograničenjima kao državi, kao pravnom licu.

Nemoj ti mene da svrstavaš u nekoga ko mrzi narod, jer ja to sve za narod i govorim. Ljudi mi se javljaju iz Srbije u nezgodnim situacijama, ja bih volio da ne moram nikome da savjetujem kako da otvore račune u inostranstvu i kako da zaštite nekretnine, imovinu, poslovanje, ali to je činjenica, ljudi bježe od svog sistema, pribjegavaju zakonima u drugim državama.

A, po pitanju Paypala, pa naravno da Srbija i njeni građani gube što ne mogu da koriste Paypal. Paypal je za firme u inostranstvu super način za primanje novca od kupaca preko Interneta. Preko Paypala se lako primi novac od prodaje preko Ebaya. Paypal je super način slanja novca u inostranstvo.

Moraš malo razumjeti šta znače slobode. Sloboda nije u tvojoj ili mojoj odluci o tome šta je bolje. Sloboda je u izboru. Ako nemaš izbor, nemaš ni slobode. Ja mogu da ti pošaljem Western Union u Srbiju, a ti ne možeš meni? Možeš da mi pošalješ Paypal iz Srbije, ali ne možeš da primiš?

Zar ti ne vidiš da tu nije u pitanju Paypal, već zakon u Srbiji koji je strog i koji ograničava ljude u poslovanju i u privatnom životu???? Otvori malo oči, protrljaj ih, popij čašu vode, idi pričaj sa ljudima pa ćeš vidjeti koliko je problema u Srbiji. To ne dolazi od slobode, problemi dolaze od kršenja ljudskih prava. Bolje rečeno od gaženja ljudskih prava.

Zakon o privrednim društvima u Srbiji: riječ i varijante riječi KAZNA spominju se 41 put.
Zakon o GmbH društvima u Njemačkoj: riječ KAZNA (Strafe) u raznim varijantama, spominje se 6 puta.
Zakon o GmbH društvima u Austriji, riječ KAZNA (Strafe) spominje se 6 puta.
Zakon o LTD firmama u Velikoj Britaniji, riječ KAZNA (Penalty) spominje se u 8 situacija.
Zakon o LLC firmama u Wyomingu: riječ kazna, spominje se 5 puta.

Zar ta mala statistika o slobodama u Srbiji po pitanju poslovanja sa preduzećima ne govori dosta toga?

Pazi ove nebuloze iz zakona, član 582. , haloo??? Ko još ide u zatvor zato što kao direktor firme sa ograničenom odgovornošću napravi bilo kakve transakcije? Preduzeća se osnivaju prvenstveno u privatne svrhe i svrhe zaštite imovine, bolje zarade i više slobode. Direktori, ukoliko vode knjigovodstvo, u svim državama su zaštićeni i imaju pravu ograničenu odgovornost. Ne mogu biti kažnjeni, progonjeni. Šta državu briga što direktor ima lični interes? Zato su ga akcionari postavili, ako im se ne sviđa, mogu ga smijeniti. Direktori imaju pravo da odluče da dovedu društvo u minuse ili da dopuste da se štete dese. To može biti u interesu i vlasnika i direktora. Pravno lice je tu da služi živim ljudima, a ne da se služi državi. Ako u tom zakonu Srbija štiti više prava mrtvog lica, znači pravnog lica, od prava živih lica kojima ta firma treba da služi, onda je to fašistički zakon. Zakon napravljen samo u svrhu države i radi kontrole. To je smiješan, glup, naivan zakon. Smišljali su ga prokletnici koji su napravili sve da se kaže da Srbija ima "zakon o preduzećima" i da "preduzeća imaju ograničenu odgovornost", ali uprkos tome su stavili takve besmislene i glupe članove zakona koji praktično ruše sve te ograničene odgovornosti.

A, ako neko "obavlja djelatnost" da to nije prijavio kazniće se od 20000 dinara do 150000 dinara. To je preko 1300 eura kazne koliko neko može da dobije ako odnese priglavke na pijacu.

Valjda ne trebam da spominjem i druge detalje.

Ja sam cesto u Srbiji i godinama saljem pare neko western uniona iz Srbije pre 4-5godina nije moglo. Ja sam pitao zasto rekli su mi samo wu treba da dodje i potpise neke ugovore. I to su onda uradili i od tad se novac salje...


Dok mb se novac i salje i prima daleko duze on je konkurencija paypalu. Ima jos dosta servisa koji rade isto sto i paypal ali mogu i primati i slati novac.

Znaci ja sam vladnik moj dikretor moze da krisi zakon krade meni pare posto je doo drzava bi trebala da pusti... U nemackoj gmbh direktor ako uzme novac za sebe sa racuna ide u zatvor za prevaru i to su kazne dosta stroge. Lepo rec kaze ogranicena nije zasticen od krivicnih dela sta bi trebao da ubije nekog i da ne odgovara...

Zloupotreba sluzbenog polozaja postoji svugde. Ako direktor krade pare od vlasnika to je kradja i to moze biti kaznjeno. Isto ako utaji porez u usa ide u zatvor zar ne?

I sad je za paypal ministar pozvao njih da omoguce primanje novca oni su lepo rekli to ce biti druga faza i gledace da to bude sto pre. Dakle do paypala je...

Sada je do PayPala, ali deceniju u nazad je bilo do Drzave i to je cinjenica.

Sto se tice WU i banaka situacija bila takva da si mogao da primas, ali ne i da saljes pare iz Srbije jer je zakon o deviznom poslovanju govorio da gradjani mogu izneti iz zemlje samo odredjenu sumu novca koja je bila zaista mala. (?!?). To je islo do tolikog idiotizma da sam ja imao slucaj da nisam mogao da izvrsim placanje ka inostranstvu jer na racunu nema pecata!?! Naravno, na njemu je na engleskom pisalo da je racun izdat u elektronskom obliku i da je vazci bez pecata, ali dzabe. Onda su mi ljudi napolju stampali taj racun, udarili pecat, pa slali postom posto banka trazi original, a ne skeniranu kopiju... Zamisli koliko je sve to dana trajalo, a mogao sam sve zavrsiti za jedan dan...
Sada se nalazimo u drugoj vrsti idiotizma. Zakon kaze da su dokumenta privrednog drustva validna samo sa potpisom ovlascenog lica bez pecata, a kad odes u poresku upravu ili izdajes nesto drugim drzavnim organima oni odmah pitaju "A gde je pecat?!" i nece da prime dokument bez pecata...

Takodje, desilo mi se jednom da sam izgubio karticu u inostranstvu. Otisao sam u moju banku u toj zemlji da prijavim gubitak kartice i da podignem kes iz nje posto sam ostao bez sredstva placanja. Dobio sam odgovor da vide moj racun i da ima para na racunu, ali da oni nazalost ne mogu da mi isplate kes jer to zakoni moje zemlje ne dozvoljavaju... (?!?) Jedino sta mogu jeste da mi po hitnom postupku izdaju novu karticu u roku od 5 dana. Naravno, posto sam se ja za 5 dana vracao u Srbiju, ostalo mi je samo da od nekoga pozajmim pare i da ih vratim kad se vratim u Srbiju...

Sto se tice WU i Paypala ako ih posmatramo kao servise za poslovanje preko offshore komapnija, Paypal je i kod nas i u svetu sinonim za bezbednost novcanih transakcija (kupac ne daje nikakve svoje osetljive bankovne podatke prodvacu i obrnuto) i zato je dobro omoguciti kupcima da ga koriste. Gledano sa aspekta gradjanina Srbije - WU uzima velike provizije i iz tog razloga nije i nece biti tako popularan servis osim u krajnjoj nuzdi kada ti treba da ti pare iz inostranstva budu na raspoloaganju u roku od sat vremena...

U svakom slucaju, ono sto je korisno, jeste definitivno ponuditi korisnicma vise nacina placanja od direktne upotrebe kartice, do mogucnosti koriscenja nekoliko razlicith servisa za transfer novca. Takodje, u svemu tome treba voditi racuna, da su sve veci zhtevi korisnika sto se tice transfera novca - sad i odmah, tj. omoguci mi da sve mogu da obavim preko interneta, a ne da moram da idem u banku...

_{[Ovu poruku je menjao ssimic dana 09.09.2013. u 09:00 GMT+1]}