[ gorski @ 19.10.2006. 17:08 ] @
| ...da li da se smijemo ili da placemo? Dragi nasi, Ne mozemo jos da konfrmamo nas dolazak ovog leta, ali,kako sada stvari stoje, izgleda da cemo morati da kancelujemo tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidz za taun haus sto smo skoro kupili. Doduse, za tikete imamo, ali ne mozemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo jer necemo da nas smatraju za neke bamove, kao sto su pricali za Djoleta i njegove kad su svojima doneli po 100 maraka, kako su cip i kako nista nisu uradili u Kanadi. Mi tako necemo. Ili dolazimo kao gospoda, ili nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo sto mozemo vise i da sve odlozimo za sledeci vekejsn. Inace, mi zivimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i jos dva par tajma, a Zorica je nasla i treci par tajm (preko vikenda), ali smo dobro uskladili sifte pa mozemo da se vidjamo svakog drugog vika. Mozda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj placamo dej ker posle skole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kuci na spavanje. Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidz. Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to bese pretproslog) vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima prica kako joj je bilo bjutiful. Ja imam dosta posla oko taun hausa, (katujem travu, cistim atik) i nekako ugrabim par sati dnevno da sredjujem bejsment jer hocemo da ga rentamo i tako povecamo inkam. Kao sto vidite, da je lako - nije, ali kad je covek hard vorker i ako dobro isplanira skedzual moze sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki nasi dusmani odavde podsmevaju da sam se osusio zato sto mnogo radim i spavam samo cetri sata, ali to je samo zato sto oni mnogo dzelos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Coveku vise i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina, dok ne otplatimo morgidz) a posle cemo da uzivamo. Sve je lako kad imas svoj target. Cuo sam da Djole i ove godine ide za stari kraj. Moze se njemu kad vec deset godina cuci na velferu i jos vozi picu za kes, a zena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove nase guske navalile ko nezdrave da rade her kat. Ali, sta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato ce ceo zivot da budu golje i rentaju apartman, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i prica okolo kako sam ful i ne znam da zivim, ali polako, zaigrace mecka i pred njegovom kucom. Ja sam vec obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa cu da ga pitam kako se zivi kad bude poceo da placa taksu za sve ove godine. A to sto on misli kako mi ne znamo da zivimo, malo se prevario. Skoro svaki satrdej uvece ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduse, ona popije samo jedno zato sto mora na posao od devet, ali se zato ja rileks i smazem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam. Zato, kad ga vidite nemojte nista da mu verujete sta prica jer on nije covek za rispekt. To je rizon sto vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako ce da kaze da sam cip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato sto sam temporari sort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidz. Posle cemo svi da uzivamo. Sa nasim ljudima se ne druzimo puno jer oni uglavnom vole da juzaju one koji su nesto uradili u zivotu, a nece da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja vec daje cens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt jer mi uvek donosi novine od juce (srpske na cirilici) pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoder, ali on nece ni da cuje. Mnogo fini dzentlmen. Iz tih novina i vidim kako se zivi kod vas, pa sam konkluzn da i nemate bas mnogo cime da se praud. Pritisla nemastina i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent. Zato sam i mislio da vam sadzest da prodate to tamo sto imate i dodjete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo ulozili u morgidz, a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki jer biste onda vi ker o Rebeki. Vama bi ovde bilo mnogo najs jer je u nasem nejberhudu jedan veliki i lep park gde mozete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo jer je to cist vejsting, a i zdravije je ovako. Sto se zdravlja tice, mi smo dosta dobro. Zorica se malo zali na kicmu jer na jednom dzobu u verhausu vuce pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoca iz frizera, pa kaze da ujutru ne moze da se ispravi. Ali to je samo temporari - do podne, posle toga ide ko nova. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prosle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nadje tajm. Kaze, treba mnogo da se ceka u vejting rum, pa kad to pomnozis sa njenom satnicom od sedam dolara ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje. Ja se ponekad osecam dizi, narocito kad zavrsim onu siftu od midnajt, ali to nije nista sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim jos toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je sto sam bacio cigaretes jer su na televizn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je islo iz kucnog badzeta. Jedino, jos pomalo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum pa mislim da jos uvek sikretli pusi. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda ce da joj zvone usi tri dana. Razmisljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene ostavili smo to a fjucur, jer je toliko ekspenziv da je to strasno. Jos mozemo da juzamo ovaj nas stari, samo moram malo da zagitujem ruf jer se Zorica stalno zali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nesto novo na liz jer je sejm od drugarica kada je vide u cemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Boze i da mora da se pazi na svaki cent. Normalno, onaj Djole kupio novu Tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi cuju: "Zemljace, dodji da te malo provozam da vidis sta je masina". Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dodje mantli fi i insurens nemoj da dolazis kod mene da ti borou pare. Uopste ne razumem te ljude sto ne znaju nista da sejvuju i koji ne znaju da ovde vredis onoliko koliko imas na akauntu. Samo se plasim da ce da im bude tu lejt kad saznaju. Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet pa se zapitam ko je rajt - ja ili Djole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema nista, zapitam se da li vredi sto mi toliko vorking hard i sta ce da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidz i da nema rest dok se on ne isplati pa vise o tome i ne mislim. A posle, kad to finis, onda cemo svi da uzivamo. Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne mozes da joj objasnis kakav je ovde zivot i koliko covek mora da bude kerful, jer za cas moze da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve sto si steko. Trazi recimo, ponekad picu za lanc ili mek donalds, videla od druge dece, i place sto joj Zorica svaki dan salje u skolu hleb i dzem. A dzem bas onaj lep, hom mejd, sami smo ga pravili od bresaka sto smo last samer nabrali na jednoj farmi. Ali ne vredi. Ne mozes to da eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sazali pa joj kazem da ce tako samo da je pokvari pa cemo muku da imamo kad bude grou ap. Sta ce posle da trazi? Biciklu!!?? Sad je uhvatile neke musice pa kaze kako sve njene drugarice idu na pijano, pa hoce i ona. Idi bre dete, mislim se, samo mi jos pijano treba. To je ovde ekspensiv da se smrznes. Pa gde su pare za ticera, za gas, za notne buks... Kostalo bi me tu mac. A opet, ne mozes bas detetu nista da ne pruzis. Ne moze ni ono mimo sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlucili da je damo u srpsku skolu. To je mnogo jusful, jer ona ne prica naski i to je za nas mnogo pejnful. Jer sta je covek bez svog lengvidza? Zero! Srpski mora da se cuva jer smo bez njega komplitli lost. Zato ce Rebeka od jeseni u srpsku skolu, a ja sam se vec dogovorio sa ticerom da mu opentam bejsment, tako da cemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo zao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja! Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vasi iz Toronta. =================================================== DNEVNIK MUJE U KANADI 12. kolovoz: Uselili smo u nasu novu kucu u Kanadi. Tako sam uzbudjen. Ovdje je tako lijepo.Planine su prekrasne. Jedva cekam da ih vidim prekrivene snijegom. 14. listopad : Kanada. To je najljepsa zemlja na svijetu. Lisce poprimilo sve one nijans zute i narancaste boje. Vozio sam kroz prirodu i vidio par jelena. Tako su graciozni. To su najljepse zivotinje na svijetu. Ovo mora biti raj. Volim Kanadu. 11. studeni: Dan sjecanja (kanadski drzavni praznik) . Lov na jelene ce poceti uskoro. Ne mogu zamisliti da netko moze ubiti tako divnu zivotinju. Nadam se da ce uskoro snijeg. Tako je divno. 2. prosinac: Nocas je pao prvi snijeg. Ustao sam i vidio sve pokriveno bijelim pokrivacem. Izgleda kao najljepsa razglednica. Izasli smo van, ocistili stepeniste i prilazni put, a onda se grudali (ja pobijedio). Kad je prosla grtalica morali smo ponovno ocistiti kopiju. Koja divna zemlja. Volim Kanadu. 12. prosinac: Nocas opet snijeg. Opet prosla grtalica i zatrpala kapiju. Ovdje je zaista prekrasno. 19. prosinac : Nocas opet snijeg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovdje je zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja. Opet hebena grtalica. 22. prosinac: Ovo bijelo g**** opet padalo cijelu noc. Dobio zuljeve od lopatanja i ledja me bole. Ovaj majmun s grtalicom kao da se krije iza ugla i samo ceka da ja ocistim ispred kapije. Supak! 26. prosinac: Jos malo snijega. Ako mi ikad padne saka ovaj peder sto vozi grtalicu, ubit cu ga !!! Mater im hebem sto ne posipaju malo vise soli po cesti pa da se to bijelo g**** otopi? 27. prosinac: Nocas opet snijeg. Ne izlazim vec tri dana. Samo sto cistim snijeg kad god prodje grtalica. Ne mogu nigdje ici, auto se zaglavio u brdu snijega ispred kapije, a i hladno je. Kazu da ce nocas pasti novih 30 cm tih govana. 28. prosinac: Prognoza je bila losa. Palo je pola metra!!! Ako ovako nastavi , nece se otopiti do ljeta. Grtalica se zaglavila i taj supak dosao je kod mene da trazi lopatu.Rekao sam mu da sam vec slomio 6 lopata cisteci ta g**** sto ih je on nabio i zamalo da sam mu je slomio o glavu. 4. sijecan: Napokon izasao iz kuce. Otisao do prodavaonice da kupim nesto hrane i kad se vracao udario kolima jelena. 3000 $ stete na kolima. Te hebene nemani trebaju biti ubijene. Svugdje ih ima. Sto ih lovci ne pobise jesenas... 3. ozujak: Odvezao kola kod mehanicara. Nevjerojatno koliko su zahrdjala od hebene soli sto je posipaju svuda. 10. ozujak: Selim na Floridu. Ne mogu zamisliti kako netko normalan moze zivjeti u toj hebenoj Kanadi !!!! FLORIDA 12. maj Stigli smo na Floridu. Uselili smo se u novu kucu. Tako je velika i lijepa I ima sav konfor... naravno i pool. Kako je ovdje samo toplo i prijatno. Vec sam zaboravio usranu Kanadu. Mnogo volim Floridu. 20. maj Ovdje su ljudi neverovatno dobri i uvijek se samo smiju. Stvarno je Florida interesantna a ima puno interesantnih zivotinja. Bas je fino toplo. U ovaj tjedan sam se prigrijao od one usrane Kanade. Puno volim Floridu. 12. jun Vec smo mjesec dana tu i vrijeme je jos uvijek toplo ali vlazno. Dobro da u kuci imamo klimu. Susjed mi je pricao kako u jednom restoranu u blizini sluze dobrog frikovanog aligatora. Kako mogu ljudi da jedu te divne zivotinje, koje potjecu jos iz doba dinosaura. To ne mogu nikako razumjeti. Vidjeli smo puno toga na Floridi, nevjerovatno je dopadljiva. Najvise te volim, Florido!!! 30. jun Odkada smo dosli vrijeme se skoro nije mjenjalo. Uvijek toplo a sad i pomalo suvise vlazno. Ali klima uredaji u kuci i u kolima rade odlicno. Nocu nam jedino pomalo smetaju komarci, kojih ima i u ovo doba godine. Upoznao sam jos neke susjede. Stvarno su ljudi na Floridi dobronamjerni. 18. jul Nevjerovatna vrucina i skoro 100% vlaga. Za vikend idemo na obalu. Nadam se lijepom provodu. 20. jul Kakva noc. Fata je u hotelu slucajno ostavila otvoren prozor. Zamalo da me zivog pojedu ti odvratni komarci. Kad smo htjeli da se vratimo kuci neko nam je ukrao kola. I tako smo se vozili 100 milja taksijem. Crnac taksista uvijek se samo smjeskao. Imao sam utisak da je on ukrao kola. Bogme ima kriminala na Floridi. 21. jul Poslije vracanja kuci, opet taksijem na posao. Pa ja kao da radim samo za crnacke taksiste. U firmi, sef mi je rekao, da se ne smjeskam dovoljno, ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih jebenih komaraca, a ukradenih kola se nisam ni sjetio. Nevjerovatna vrucina. 30. jul Vrucinski val je na maximumu, a nama je u kuci crkla klima. I jos ovi vampirski komarci. Jedino me spase izutra jedno kupanje u poolu... da prezivim. Vec kad hocu da se bacim u pool vidim u njemu aligatora od 3 metra!!! Jos mi je samo ta pickarija trebala. Brzo zovem 911 da upitam sta treba da radim. Oni kazu da ga pustim na miru i da ce on sam otici odakle je dosao. Poludecu. 31. jul Vec ujutro nevjerovatna vrucina. Na poslu sam opet kao prebijen. Onaj spolovilo od sefa mi prebacuje da se uopste ne smijem i da to nije dobro za konzumente. Jebo aligatora i njega i njegove konzumente. 1.avgust Kakva vrucina. Vec drugi dan bez klime sto znaci i bez spavanja. Sve ce da izgori samo komaraca ima sve vise. Onaj mrgan od 3 metra kao da je u mom poolu kampirao. Kazem cijelu pricu susjedu a on se samo smjeska bas kao i uvijek. Picka li mu lijepa.......... 2. avgust Jedva docekam, da mi dodu popraviti tu kurcevu klimu. A onaj niger umesto klime sredi mi cerku. Policija kaze da treba biti pazljiv, a da crnca verovatno nece moci izslediti jer su i onako svi isti. Vrucina kao da smo u paklu. Jebem ti Floridu. 12. avgust Ne mozete da zamislite tu vrucinu. Ovde smo jos uvjek, kao u paklu. A otkad smo dosli vrijeme je isto. Sef me izbacio iz firme, sa osmijehom na licu sa objasnjenjem da su se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smjeskao. E tako, ostadoh bez posla. Na putu udem u kafanu da se propijem. Svi se meni i mojoj prici samo smiju, a osobito onaj policajac koji me nakon toga uhvati pijanog i trazi da mu platim 3000 USD . Majku im jebem, mrzimFloridu,prokleta bila!!! 13. avgust Petak, 13. Boze kakva vrucina. Vracam se kuci iz cuze, bez kola, bez posla i bez para. Mrzim taksiste. Svi bjeze sa osmijehom na licu, a usput mi kazu da dolazi Mitch. Legnem u kucu u kojoj jos uvijek ne radi klima da malo razmislim o svemu. Odjednom nevjerovatan vjetar zapara zrak i kuca nema vise krova, jos minut dva i nema vise kuce. Vjetar sve poleze. Nemam vise nista,samo je onaj aligator ostao u poolu. Sto ga nisu pokopali u onom restoranu... Susjedi se vracaju i sa osmjehom na licu kazu da imam srecu da sam prezivio uragan "Mitcha". Opet je vrucina ko prije, a ja bez svega mrzim Floridu. Selim se odavde. Gdje.. ovog puta necu da vam kazem... da vam kažem... 1. septembar Naplatio sam pare od osiguranja. Zgadila mi se ova Amerika. Kao i Kanada, uostalom. Ubjedujem familiju da odemo u Disneyland. Poslije cemo smisliti gdje cemo i kako cemo... 8. septembar Potrosio pare od osiguranja. Ne znam gdje cemo, djeca bi vec trebala u skolu. Sinula mi je napokon pametna ideja. Zovem rodbinu da me upute kako da kupim stan u Sarajevu. Ucimo ubrzano gramatiku, ja vec uspjesno razlikujem ekavicu i ijekavicu. Djeca brkaju meko, mehko i tvrdo c, zaboravljaju umetnuti h gdje treba, palatalizacija im nijedna ne ide od ruke. Sta li ce s nama biti? 24. oktobar Rodbina mi hitno odgovara da ima jedan sto bi prodao knjizicu i da ima ope' jedan u Opstini koji bi pogurao za stan, ukoliko.... Prodali auto i kompjuter. Poslali pare za stan. 25. novembar Papiri za stan u Sarajevu sredeni, sreci nema kraja. Mi smo bez para.Djeca ne idu u skolu. Svi pomazemo u obliznjoj samoposluzi, imamo dovoljno za motel i kartu. Pripreme za povratak u toku: gledamo u sobi CNN i pokusavamo da shvatimo trenutnu politicku situaciju.Ja imam problema sa razumijevanjem unutarnjih granica, nismo se valjda za to borili. Kazu mi da malo puno naginjem na unitaristicku politiku, a da opet nisam dovoljno ekstreman da mogu prezivjeti lako politicku realnost.Kazu mi isto tako da ne serem. 24. decembar Posljednje pripreme za put.Uzeli najjeftinije karte, na prvi dan Bozica, bice prazan avion. Tjeraju me da kupim Leviske, ne mogu me vise gledati u dronjcima. Fino smo se svi obukli, ponijeli smo nesto baterija, svijeca, mlijeka u prahu, kafe i dvije-tri cokolade, da obradujemo nase. Posljednja noc na jebenom sjevernoamerickom kontinentu. Nalet ga bilo, i onog ko ga otkri, i ove sto na njemu zive. 25. decembar Prvi dan Bozica. Na putu do aerodroma blistaju ukrasi na palmama. Samo da mi je docepati se aviona. Nalecem na Deda Mraza u bermudama, saljem ga u neku stvar. Predajemo stvari, oduzimaju nam vrecu sa rizom i otpakovane vrece mlijeka u prahu...kazu supci, zabranjeno po nekom njihovom zakonu. Ovo je vec prevrsilo mjeru. Psujem tecno. Oni se smiju. Budale. Stjuardesa me upozorava da pazim kako se ponasam nakon sto sam ljubazno stisnuo pilota i vikn'o mu na uho: "Vozi Misko!". 27. decembar Amsterdam. Mmmm, osjecam miris Evrope. Zadrzavaju nas u policiji, kazu istekla nam oba pasosa, i crveni, i plavi. Ma, koji ste mi vi..." mislim se, ja - tamo se ja vise ne vracam. Fino mu kazem: "No Amerika, no, niks, kaput, finito..."Prenocili na policiji. Uzeli nam tariguz i svijece, kaze treba da prode neko ispitivanje. Bas smo se sjebali. U policiji upoznajemo puno naseg svijeta, svi idu na drugu stranu. Svijece mogu s nama, tariguz ostaje, zapaljiva materija. Otkidam malo papira sa jedne rolne, zlu ne trebalo. Niko ne primjecuje. 31. decembar Nakon dvije noci prespavane na amsterdamskom aerodromu, evo nas na putu za Bec. Svi smo se vec medusobno posvadali. Optuzuju me da sam ih sve uvalio u g****, bez njihove volje. Ubjedujem ih da ne seru i da ponavljaju gradivo,vec smo skoro kuci. Slecemo u Bec. Ah, Wienna, Shtrauss, Waltzer, Dunau, jes' klinac. Policija nas odvaja na poseban izlaz. 1. januar Novu godinu docekao u krugu familije, u posebno ukrasenoj celiji. Gledam novogodisnji koncert kroz resetke. Djeci poklanjam cokolade, Fati sam uspio maznuti jedan tester na Free Shopu u Amsterdamu - Gyvency for men. Svida joj se. Mirise. Izgleda da ce nas pustiti vec za dva dana. Hrana puno bolja od one u Amsterdamu. Vec sam skoro zaboravio ona sranja sto smo jeli u onoj poganoj Floridi. Mekdonald, Meklaud, Mekintos, Meksiko, to su samo neke od zabranjenih rijeci nakon naseg groznog McDonald'skog iskustva. 6. januar Zagreb. Servus lepi Zabreg moj, kaj se krije v mali toj. Opet bajbok. Uvozenje opasnih materija, oduzimaju nam baterije. Brzo nas oslobadaju iz policije, izvinjavaju se. Da ne bi placali carinu, ostavljam lazni Rolex u policiji i otkidam dugmad sa Fatine jakne da pokazem da je koristena. Niko iz familije ne prica sa mnom. Tvrde da je moja glupa ideja o povratku. Carinik se smjeska, policajci se smjeskaju, taksista se smije, ja mislim, da nesto debelo nije u redu. Nisu me cak pitali ni za putovnicu, domovnicu, sahovnicu... Pitam treba li mi viza, oni se svi grohotom smiju. Kazu, kak' ste vi Bosanci bedasti. 7. januar Oduzimaju nam avio-karte, pominju neki medudrzavni sporazum. Nije mi jasno, bunim se k'o Grk u zatvoru. Odustajem, iz carapa vadim zadnje dolarske rezerve. Odlucujem se na put autobusom. Taksista prima dolare. Sreca. Bas bih se obruk'o. Stizemo u zadnji cas na Kolodvor, banka jos radi. Mijenjam dolare u kune za kartu i KM (valjda kilometre) za prtljag. U cekaonici svi puse, postaje neizdrzivo. Idem do klozeta da dodem sebi. Smrdi toliko da jedva stojim na nogama, nekako se dokopam izlaza. Guramo se na ulazu u autobus, neko je prodao visak karata, bice gusto. Ja pristajem na tri sjedista za cetiri karte, pod uslovom da prtljag drzimo u krilu. Bolje ista nego nista. Hajd', mislim se, nek' je ziva glava. 8. januar Ovo pisem poslije. Hladno je bilo da bi pingvini u nesvjest pali. Al', opet, mislim se, kako je u Kanadi. Pokusavam zaspati, ne mogu,muzicki ukus sofera je gori od onog vec loseg predratnog. Neko povraca pozadi.Neko otvorio Argetu i otpakov'o kuhana jaja. Povraca mi se, da hoce zaustaviti autobus. Autobus se zaustavlja na tri carine i tri policije. Oduzimaju mi koznu jaknu koju sam prije rata kupio u Turskoj. Ja sam ukocen toliko da me policajci skidaju. Kakva noc. 11. januar Ovo pisem na kraju puta. Dva dana smo bili zaglavljeni na Makljenu. Sreca, neki iskusni putnik na ovoj relaciji je imao karton kuhanih jaja. Neki svercer pristaje da trampi paket argete za dzepni Nintendo. Glupan, ja platio Nintendo $4. 99 na rasprodaji. Nismo gladni. Ja sam ukocen, svaki me misic boli. Sad svi imamo mjesta jer su policajci poskidali neke nevaljalce usput. 12. januar Stanica u Sarajevu. Tuga me uhvatila, sjetim se kako smo ovdje cekali na konvoj. Budale, ko nas je tjer'o. Pa, nece Bosna nigdje, a ni Hercegovina. Fali nam jedna torba. Jedna mi zena kaze da je vidjela neke momke kako pretovaraju svijece i nesto se domundavaju oko nasih sjedista. Prijavljujem policiji. Smije se policajac, neki mlad momak, grohotom,svi mu se krnjatci vide. Kaze, dobro dosli, kuci. Svi nam se zahvaljuju na stanici sto smo ih zabavili. Svi puse. Malo mi je zlo. Nude me picem, odbijam da pijem na javnom mjestu, zakon je zakon. Oni se i dalje smiju, jedan pada sa stolice tako da polomi sve boce ispod stola. Miris alkohola me zapahne, istrcavam na cisti zrak. 13. januar Pokusavam prvi put da udem u "svoj" stan. 14. januar Vec nekoliko puta pokusavam da udem u stan. Provodimo citav dan u raznim opstinskim kancelarijama, vadimo potvrde, pokusavamo da iznudimo nalog za iseljenje "stanara". 15. januar Sudskom odlukom donosi se nalog o iseljenju tih nekakvih uljeza u nasem" stanu. Pokusavam istjerati te nevaljalce. Vise smo dojadili rodbini, ne zna nam se ni za dan ni za noc. Danas kod ovog, sutra kod onog. 20. februar Donosim odluku. Idem u policijsku stanicu na autobuskoj stanici. Prepoznaju me, kazu da nisu usli u trag lopovima iz autobusa, jos , i svi se grohotom smiju. Zamolim ih da mi pomognu, da imam rjesenje za stan, i nalog, i da nemam gdje spavati, i da cu se ubiti na mjestu ako nesto ne ucine. Svi se smesta pokupimo odatle, pozovemo posebnu jedinicu, usput ubijedimo pripadnike Unprotection - Eye For - Ass For - Na To - a da nam se pridruze, i u zdruzenoj akciji ulazimo u stan. Stan prazan. Nigdje nista. Ni parketa, ni lustera, ni bojlera, nista. Al'***i ga, svoje je svoje, ljubim stokove tako strasno da mi se usne lijepe za hladan metal. 28. februar Bas je nas svijet dobar. Sa prvog sprata donose nase cilime sto su komsije cuvale sest godina. Neko na podvoznjaku nasao nas televizor i otkupio od jednog svercera. Sa smeca donijeli nas bojler. Nadeno dosta nasih slika, predratnih. I moja diploma, zguzvana na mjestu odvaljenih pipa u kuhinji.Sve polahko dolazi na svoje mjesto. Vec pomalo i djeca razgovaraju sa mnom. Fata je rekla da ce mi dati cim ponovo nabavimo krevet. 1. mart Danas sam vec poceo da radim u jednog privatnika. Ruke me bole jos od onog autobusa, imam puno unosenja, radim s robom. Fata pocela da sije kod jedne fine zene. I ona je, kaze, bila izbjeglica, u Sarajevo, trebalo joj je dosta da dode na svoje, ali, kaze, ako radimo vrijedno i imacemo. Imamo dovoljno para da platimo dodatne casove djeci. Oni nisu jos u skoli, do septembra. Sada su nam dali dobru sansu da polazu ove razrede sto su zavrsili u Kanadi i Americi, jer se to ovdje nista ne priznaje. Imaju problema sa gramatikom. Ja jos imam problema sa politikom. Sreca, televizor nam se cesto kvari pa ni ne pratimo vijesti. Ja ocekujem da sa dobrim znanjem jezika i sa vozackom dozvolom mogu dobit' fini posao za neku medunarodnu organizaciju. Sve je super. Malo se nerviram, gdje god dodem, svi puse. Puse pravo. Na to se nikako ne mogu navici, k'o da nisam citav zivot zivio ovdje. 3. mart Pitate se, gdje cemo sad. Necemo nigdje. Ovdje nam je dobro, tako nam i treba. Dobro se dobrim vraca. Super je nama ovdje. Ne mogu nas odavde vise ni puskom otjerati. Dobro nam je - u picku materinu. |
