[ Boki4u @ 13.11.2006. 18:20 ] @
| Moze jedna tema gde bi postovali stihove koje ste sami pisali ili neko od vasih poznanika. Evo da zapocnem sa jednim stihom, bez rime. Nisam siguran da li su reci postojece pesme, ili je lik koji ga je objavio sam i napisao. Preveden je sa ruskog, tako da mozda ima koja greskica! ----------------------------------------------------------------------- "Ja volim ljude..." Delfin Prosle su ravno dve godine. Napokon si kupio kola i pustio dugu kosu. Nisi se ni ozenio, "druze", a ja nisam ni nasao sebi nove "drugare". Ti i ja, smo sada diplomirani inzenjeri bez posla. Prosle su ravno dve godine. Od kada smo nas dvojca lutali po promrzlom izblednelom gradu, od kada smo poslednji put pili pivo na klupici u dvoristu, od kada sam ja cekao tvoju devojku na Trgu... od kada sam ja otisao... Znas, video sam te juce, kroz stakla tamnih naocari, proleteo si pored u svom novom automobilu i svirnuo si nekoj devojci... I ti, kao i uvek pusis laki Marlboro... A Zeka je u Belgiji, u toj prokletoj burzujskoj zemlji... Bilo nas je trojca. Nekada davno, pre dve godine... Zekin "Rover", i neke devojke u "nasem" klubu, konjak, tekila... pivo, neko ti je nagazio na izglancane do sjaja cipele, a ja samo sto sam polozio tromesecnu zaduzenost u svom univerzitetu, pili smo... Zeka je demonstrirao svoj strava pirsing, a ja sam gledao u tebe... Tada si rekao, tiho, sapatom, spustivsi pogled: - Znas, ponekad mi se cini, da je ovo leto POSLEDNJE, razumes? Ja sam ti se nasmejao u odgovor: - Razumem, Marsu vise ne sipajte. Mahnuo si rukom i zacutao. Posle je prisela neka devojka, davao si joj sampanjac i ugoscavao je sladostima. Cini mi se, da se zvala Kaca... A ja sam se ljutio, tiho se ljutio, ne znam ni sam zasto. Sutradan si otputovao. Posle nedelju dana Zeka je imao let, tako ga niko nije ni ispratio. A ja... Ja sam umro u avgustu mesecu. Ponekad zoves moju majku i cutis. A ja od tada ne mogu da pijem pivo i mrzim Delfina... Tvoja ljubav ti jos uvek dolazi vikendima, a jutrima listas "Kamasutru". Secam se, kako smo kacili Politicku mapu sveta na plafon, kako zamalo da se srusis sa naslona troseda. - Zamisli, kada je budem voleo, pred ocima ce joj biti ceo svet! - Ti si prosto idijot, prosto idijot. - A ti si jebeni romanticar... - Ne zaboravi to da mi kazes pred macevanjem sa viljuskama! Da, macevali smo sa viljuskama svaki dorucar, rucak i veceru. Bio je to cudni ritual, bez kojeg nije uspevao nijedan vazan posao. I uvek sam te dobijao. Jedanput mesecno si zanovo citao "Hronike Ambera" i prozivao si me "odrodjenjem Haosa". A ja, budala, bio sam ponosan tim zvanjem i uvek sam se zagonetno smejao tebi u odgovor. Nasa omiljena rec je bila "jer", cinilo nam se, da zvuci nekako staromodno i velikodusno. Tvoje zagonetno "jer" i krivi osmeh su plasili ucitelje... "Ako ne mozes Bogom da budes ti, bicu ja..." Setali smo ulicom i prolaznici su nas gledali. - Cujes, sto nas gledaju? - pitao si, ispravivsi na nosu nove "brze" naocare sa crvenim staklima. - Pojma nemam. Najverovatnije, retko ulicama ovoga grada setaju maldi Bogovi. Prosle su ravno dve godine. Razuverili smo se u svom bozestvenom poreklu, ti si prestao da slusas Delfina i podpevas Kasti. A ja sam prosto mrtav. © Ukrainec Petar Evgenevic [RIP] ----------------------------------------------------------------------- |