[ Davor Vlajkovic @ 17.11.2006. 03:21 ] @
| [att_img] Na Zapadu mnogim mladim ljudima put kroz poslovnu sferu znatno je skraćen – pravovremenim i jasnim informacijama. Tako onaj ko se prihvati honorarnog posla (part time job) zna da će, u zamenu za to što mu niko ništa ne garantuje i što ne može da napreduje za svoj rad dobiti više novca od nekoga ko godinama gilja posao s pola snage. Tamo se honorarni posao radi zbog dodatnog novca i novog radnog iskustva koje se time stiče. U Srbiji, izgleda, svi moramo lično da prođemo kroz manje ili veće muke na putu „poslovne samospoznaje”: da može honorarno da se radi na više mesta, i da se tako živi lakše reći će vam samo – zaista najbolji prijatelj. I to ukoliko imate sreće da ste iz iste branše, inače ništa. Zašto se o ovome ćuti? Potencijalno, ovakva istina poremetila bi mrtvo more na tržištu rada: odjednom bi se, možda, javilo mnogo mladih, ambicioznih i spremnih da rade. Pooštrila bi se konkurencija! Suština je u jednostavnom psihološkom mehanizmu: svako teži onome što nema. Vojnik mašta o skraćenju, baba o uštipcima, a izvesne dame o izvesnim osobinama koje im nedostaju. I ovde, nažalost, važi povratna sprega: ukoliko izgledate zauzeto, ako ste dovoljno glasni i samoljubivi, ako ne prezate od toga da pričate o svojim rezultatima, i, najvažnije: ako na posao dolazite samo da svratite – važićete za eksperta i bićete bolje plaćeni. Nonšalancija je važna. Šefovi prosto obožavaju one koje viđaju najređe, baš kao što se svaka poštena žena (recimo) obraduje kad vidi ’nako bezobrazno lepog novog crnog „dijabla” kao onomad u Kneza Miloša. Svako hoće ono što nema, a najviše intrigira ono što nam je najređe pred nosom. Strategija veverice sastoji se, ukratko, u sledećem: lešnike za zimu veverica polaže ne u jedno šuplje drvo već u deset. To znači da ako neki tromi izgladneli medved i uspe da nađe nešto lešnika, ne može da mu se posreći da pronađe svih deset, te veverica na taj način i kad gubi – dobija. I za nju nema zime! Ništa ne može da se zameri onima koji praktikuju ovu veštinu; ugled im raste, posla imaju manje, a slobodnog vremena sasvim sigurno više nego oni koji se sami tome nisu dosetili. Strategija veverice, i kada je reč o novcu, više se isplati: to što ćete sa više strana prikupljati novac može vam doneti i više šanse da nešto ostavite na stranu, štednje ili investicije radi. Rukovanju novcem, nije sramota ni to da se prizna, nisu svi podjednako vešti. Ono što radi veverica, prezire njen opozit noj: glava u pesku i nemar prema novcu čine ga preteranim sanjarem i neposlovnim čovekom. Iza toga mahom su zbunjenost i pometnja, verovatno time što su život i plata u večitom neskladu. Strategija sove sastojala bi se u nizu poteza koji vode ka boljem statusu i višoj plati (za ovo neko mora da prepozna vaše performanse!), dok je strategija ćorave koke da se, u nedostatku razgovetnog govora, i o pravima (osim obaveza) zaposlenog – priča manje. Saradnici ćoravih koka su, naravno, svete krave, i tu nema mnogo pomoći. Ako ste već honorarno zaposleni, ne dajte da vas prevare: ne treba da se posvećujete do daske poslu na kome – nećete napredovati. To, naravno, ne znači da ne treba da ga radite dobro i profesionalno! [Politika] |
