Kad biraju profesiju kojom će se u životu baviti, mladi ljudi u Srbiji to čine intuitivno, jer nemaju kome da se obrate za pomoć. Ta činjenica može u budućnosti puno da ih košta.

Mlade trenutno privlači rad u bankama
Beograđanka Ljilja Spasić ima 15 godina i jedna je od najperspektivnijih srpskih takmičarki u sinhronom plivanju. Ljilja je, dakle, izabrala svoju sportsku karijeru. Ona, međutim, veruje da je odabrala i buduću profesiju. Ljilja se, poput mnogih njenih vršnjaka, nada da će jednog dana raditi kao bankar.

„Sviđa mi se kad vidim kako oni rade na kompjuterima, brzo kucaju, vade pare i daju ih ljudima, privuklo me je to. Mislim da će uvek biti posla u banci, zato što se sad otvaraju nove banke, i sve se vrti oko toga“, kaže on.

Profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković smatra da će Ljilja pogrešiti ako izuči za bankara. Bankama će, smatra on, ubuduće biti potrebno sve manje ljudi, jer će klijenti veći deo poslova umesto na šalterima moći da rade elektronski, uz pomoć računara ili telefona. Mladi, kaže Petković, nemaju gde da se obaveste o tome koje profesije će biti tražene kad završe školu, pa se opredeljuju za ona koja su trenutno aktuelna.

„Dešava se da greše, a da se to dešava vidi se i po tome da su česte prekvalifikacije. Relativno mladi ljudi, u tridesetim i četrdesetim godinama, često dolaze u situaciju da se prekvalifikuju, što znači da su pogrešili u izboru osnovnog zanimanja“ upozorava Petković.

Istraživanja pokazuju da bi mladi danas, više od bankarstva, voleli da se bave preduzetništvom, ali uglavnom ne umeju da objasne šta to zanimanje tačno podrazumeva.

Zbog čega tinejdžeri u Srbiji maštaju o preduzetništvu, iako uglavnom nemaju predstavu šta to zanimanje podrazumeva, mogu da ispričaju brojni kafići u kojima, kao i u brojnim drugim lokalima, svakog dana, često i po ceo dan, borave ljudi koji sebe nazivaju „preduzetnicima“. Takav preduzetnički „business style“ jednostavno je neodoljiv za srpsku mladež.

Petković kaže da najavljena ulaganja u srpsku privredu mogu da budu putokaz gde će ubuduće biti novih radnih mesta. On očekuje da će poslova biti u turizmu, ali i u trgovini, pre svega u velikim tržnim centrima koji tek treba da počnu da se grade.

To su institucije koje zahtevaju veliki broj zaposlenih i vrlo širok raspon kvalifikacija – od nižih stručnih zanimanja do vrlo visoko obrazovanih i specijalizovanih profesionalaca u oblasti prodaje, marketinga i informacionih tehnologija

Petković dodaje da će posla biti i u građevinarstvu, saobraćaju, logistici i informatičkoj industriji. Iako u Srbiji postoje institucije koje mladima kroz testove poslovne orijetnacije mogu saopštiti koje poslove mogu uspešno obavljati, tinejdžerima bi koristilo kad bi se u Srbiji otvorile ustanove koje bi ih savetovale o perspektivi određenih profesija. Onda bi oni mogli da odaberu pravo zanimanje. Budućnost pojedinih profesija je istraživao samo Ekonomski fakultet u Beogradu, a i on je nedavno prestao sa tim.