Handheld uredjaji imaju vrlo razradjenu DRM (digital rights management) semu i u principu
je moguce, ako se uhvatis sa izdavacima za te medije (ili u sopstvenoj reziji: web sajt, server,
databaza za prijem narudzbina, podrska za kreditne kartice) kontrolisati distribuciju svog
literarnog, zvucnog (ringtones), video, muzickog sadrzaja.

Gotovo svi komercijalni handheld uredjaji imaju u sebi implementiran DRM engine, koji 'presrece'
sve sto je download-ovano sa sajta, i u posebnu databazu smesta svu copyright informaciju,
koja postoji u prilicno raznovrsnom izboru (vremenska ogranicenja, dozvoljen broj proba, zabrana
prenosenja na drugi uredjaj, opcije probaj-pa-plati). Svaki pokusaj playback-a ide kroz DRM
engine koji, ukoliko u tom trenutku postoje prava za izvodjenje, dekriptuje sadrzaj fajla i omogucava
prezentaciju sadrzaja.

Dakle, sa strane tehnickih mogucnosti kontrole naplate, stvari stoje prilicno ohrabrujuce.

Vise detalja: http://en.wikipedia.org/wiki/OMA_DRM

Sto se ostalih, komercijalnih strana posla tice (da li se i koliko isplati raditi sa velikim kucama, koliki
procenat dobijas, koliko cekas na isplate i ostalo) ne znam kako stvari stoje. U svakom slucaju su
ti bolji izgledi nego kad imas proizvod za desktop, iz prostog razloga sto se prihod daleko striktnije
moze kontrolisati.