Ha ha ,smesno ali zalosno

tako nesto sam i ja dobio kad sam izracunavao isti iznos ali na manje godina.

Ma ne bih uzeo kredit u ovakvim uslovima pa da je ne znam sta.

Puno srece ali ...

Pa ne moze tako, kamata se racuna na ceo neotplaceni iznos, a ne samo na godisnju ratu kao sto ti radis.

Upravo tako.
Racuna se na ceo iznos prve godine, onda se sledece obracunava na preostali iznos i tako do kraja perioda odplate.

Formula ide ovako:

I = P r T

I = 10000 * 0.126 * 15

I = 18900

P - pozajmljena suma
r - kamata
T - period otplate




I jos za one koji ne znaju:

Nominalna kamatna stopa predstavlja cenu otplate kredita i na osnovu nje se vrsi obracun mesecnih rata kredita. Nominalna kamatna stopa se obracunava na preostali dug kredita.

Efektivna kamatna stopa je jedinstven nacin prikazivanja kamatne stope u cilju transparentnosti i lakseg poredjenja bankarskih uslova za odobravanje kredita. U obracun efektivne kamatne stope pored nominalne kamatne stope ulazi i iznos naknada i provizija koje banka obracunava klijentu u postupku odobravanja kredita.

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan Miskovic dana 13.02.2007. u 21:48 GMT+1]}

Evo ti spreadsheet da bude lakse ...

hvala hecky
hvala stella

to jeste ok, kako ste napisali, ali zar NBS nije rekla da efektivna kamatna stopa predstavlja ukupan dug koji klijent isplaćuje banci, što je u ovom slučaju 98%? to je ono što mene buni.

jer onda je kamata 12.6*15god = 189%
čemu onda izražavanje kamate na godišnjem nivou? ako je taj broj stalan i broj godina stalan. potpuno je jednoznačno ako se kaže i 198%, zar ne?

ti si stela napisao:



što opet ne odgovara formuli koju si napisao, a nadovezuje se na ....




ceo ili neotplaćeni? ako je neotplaćeni deo duga onda je to revolving, što ovde, kako sama banka kaže nije slučaj.

Tako se racuna kamatna stopa svuda u svetu, to je pravilo.

NBS je upravu jer 12.6% jeste ukupna kamata ali na godisnjem nivou.
Izrazava se na godisnjem nivou jer nije svaki kredit na 15 godina nego korisnik kredita bira rok otplate.

Ono sto sam prvo napisao je kamatni racun obracunavan po drugom principu u odnosu na ovaj sa formulom, izvinjavam se sto nisam napomenuo jer sam posle dodao daj deo posta.

tako je već bolje



kolike su te nominalne kamatne stope u svetu? pošto bih vrlo rado izračunao koliko njih dođe onih 98%.

Mislim na to da se svuda u svetu kamatne stope prikazuju na godisnjem nivou.

zanimljivo je da je nominalna prikazana kao p.a.
a efektivna nije. to nije fer.

a ja sam te onako usput pitao, znaš li kolike su te nominalne?

Sve zavisi na sta, kesh, nekretnina, automobil....

U IT je kamata na recimo stambeni kredit isla oko 2% godisnje.

to je onda, prema formuli hecky-ja, trošak od 15%.

15% i 98%. ne znam, nemam komentar.

Dok u Srbiji nema potrebe za naglašavanjem da je reč o kamati na godišnjem nivou, a ne ukupnoj. Jer prosečan Srbin ili ume da čita misli, ili je čvrsto ubeđen u to da su banke dobrotvorne ustanove. Mada lako menja mišljenje nakon par otplaćenih rata kredita ;)

pa ne, ali nije far da za nominalnu napišu da je na godišnjem, a efektivnu ne. posebno ako se ima u vidu da je NBS izdala saopštenje u kojem je rekla da su "banke duzne da objave efektivnu kamatnu stopu koja predstavlja ukupan trošak koji gradjani imaju pri otplati kredita i da gradjani znaju koliko plaćaju, plus, da se naprave anuitetne tablice."

i sad banka će i da napravi tablicu, samo nedostaje red:

Slažem se, naravno. Izvinjavam se što sam ispustio da turim [sarcasm] tagove u prethodnu poruku :)

To ti je kad Srbinu das da se igra bankara .

Normalno je da se objasni kakva je kamata u samom nazivu, a ne da se ostavlja gradjanima da tumace sta znaci "efektivna".

U svetu se ne kaze "efektivna kamata", nego APR (Annual percentage rate), tako da je i vrapcima jasno o cemu se radi.

Naziv treba da znaci nesto, a ne "efektivna".. misim' sta znaci rec "efektivna"?!.. nije bas lako za rastumaciti ako nisi upoznat sa materijom.

@Slobodan Miskovic
Kako u Italiji kredit sa 2% kamate?! Pa inflacija u EURO zoni je 1.9%.

Eto u UK, gde je inflacija 2.7%, kamate na kes kredite se krecu od 7%, ako ste vlasnik nekretnine sa perfektnom kreditnom istorijom, do 10-20% za nas obicne smrtnike .

Tako da, kamate u Srbiji nisu bas tako astronomske koliko ljudi pricaju (sem za stanove, gde cenu kredita dizu "prateci troskovi" ).

Rekao sam za stambene kredite a ne kesh kredite.

evo i jednog linka, verovatno ima i povoljnije:

http://www.bancapopolareitalia...=69&Itemid=166&lang=it

Durate
Fino a 30 anni

Importo finanziabile
Fino all'80% del valore dell'immobile

Tassi applicati
Irs (Interest rate swap) di periodo + spread:
10 anni 0,80%
15 anni 0,90%
20/25/30 anni 0,95%

btw ima jako puno tipova kredita...
ovi sto sam naveo da su oko 2% su podrzani od vlade, uobicajna kamata za stambene (mutui) kredite je 4% (TAEG - Tasso Annuale Effettivo Globale - Efektivna godisnja kamata).



Za kesh kredite je u IT oko 8% kamata.

_{[Ovu poruku je menjao Slobodan Miskovic dana 14.02.2007. u 02:23 GMT+1]}

[att_img]

gde je,



nekoliko sati mi je trebalo..... glupi internet, svuda kalkulatori....

elem, ko ovo napiše u tex-u ima pivo od mene.



<sub>[Ovu poruku je menjao aleksandaraleksandar dana 15.02.2007. u 01:37 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao aleksandaraleksandar dana 15.02.2007. u 01:38 GMT+1]</sub>

Evo kratke defincije efektivne kamatne stope: http://www.societegenerale.co.yu/index.php?id=107

Za razliku od nominalne kamatne stope koja se koristi za kalkulisanje rate kredita, efektivna kamatna stopa ukljucuje i sve ostale troskove koja banka naplacuje od klijenta prilikom odobravanja kredita i/ili njegovog koriscenja.

Uvodjenjem Efektivne kamatne stope, Narodna banka Srbije http://www.nbs.yu/serbian/news/nbs_savetuje/nbs_savetuje.htm je zelela da zastiti krajnje korisnike kredita od banaka koje su se oglasavale veoma niskim nominalnim kamatnim stopama a pritom zaracunavale ekstremno visoke ostale troskove (inicijalni troskovi odobravanja kredita, troskovi administriranja kredita, mesecnog odrzavanja idr. - banke mogu biti vrlo kreativne).

Formula za kalkulisanje efektivne kamatne stope nije tako jednostavna kao sto je neki ovde zele prikazati. Ukratko ona posmatra nominalnu kamatnu stopu, sve naknade i troskove koje klijent placa banci, kao i period koriscenja kredital; zatim koriguje sve te elemente iz vremenskog toka novca na sadasnju vrednost...) Krajnji rezultat je efektivna kamatna stopa koja se OBAVEZNO prikazuje na godisnjem nivou.

Kao rezultat, danas je trziste mnogo uredjenije nego pre nekoliko godina, i klijent bi trebalo da ima predstavu o tome koliko stvarno placa banci kroz otplatu kredita.

Ono sto nije najbolje definisano u celoj prici, i gde bi NBS trebalo da intervenise je nacin prikazivanja efektivne kamatne stope, jer mnoge banke prilikom prikazivanja EKS-a pokazuju samo donju granicu (EKS od x.xx%) dok ne prikazuju i gornju granicu. Donja granica nije nemoguca, ali se odnosi na konkretne uslove kao sto su najduzi period otplate, troskovi koji se odobravaju najboljim klijentima isl.

Ako nekoga zanimaju odluke/propisi NBS o efektivnoj kamatnoj stopi i nacinu kako se kalkulisu, moze ih videti ovde:

Odluka o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite: http://www.nbs.yu/serbian/zakoni/2_2_4_24.pdf

Uputstvo za primenu Odluke o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite i depozite
http://www.nbs.yu/serbian/zakoni/2_2_4_14_1.pdf

Pošto se često ne razume šta je EKS evo izvoda iz Odluke o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite



Ne verujem da je sada postalo jasnije, ali je činjenica da na netu može da se nađe definicija EKS.
Jednostavnim jezikom, EKS predstavlja meru koja dozvoljava da se uporede ponude dve banke koje na različite načine računaju kamatu. NBS propisuje algoritam po kojem se ti različiti načini obračuna svode na uporedivu veličinu.

Sada, drugi je problem što 95% ljudi u Srbiji (uključujući i mnoge bankare) ne poznaju kamatni račun. Osnovna greška je u tome što je kamatna funkcija eksponencijalna, a ne linearna, pa pokušaji da se množenjem i sabiranjem dođe do istog rezultata kao na kamatnom listu uvek dovode do pitanje, ko to meni ovde krade.

Nisam imao vremena da sve detaljno procitam, ali neke, tj. vecina gore iznesenih tvrdnji su vrlo netacne.

1) Anuiteti (mesecne rate) predstavljaju zbir dela otplate glavnice i kamate koja se placa. Buduci da vecina banaka odobrava kredite gde se kamata obracunava konformnom medotom, ovo znaci da je rate kredita koji se otplacuje tokom cele duzine trajanja kredita jednaka. Ono sto se menja je odnos izmedju dela koji se odnosi na otplatu kredita i dela koji se odnosi na placanje kamate. Buduci da se kamata obracunava na ostatak duga, na pocetku udeo kamate je veci u rati, dok je pri kraju udeo glavnice veci.

2) Efektivna kamatna stopa, kao sto sam vec rekao se obracunava na godisnjem nivou, i ne treba je mesati sa ukupnom svotom novca koja se na kraju vrati.

3) Kada posmatrate koliko novca vratite, i period otplate kredita, treba imati na umu i sadasnju vrednost tog novca. 1000 dinara koje morate vratiti za 5 godina ne vredi isto koliko i 1000 dinara danas.

4) Ne branim banke, ali jednu stvar koju treba shvatiti je i sledece: ako vam banka obracuna kamatu od 15%, to ne znaci da je i njena zarada tolika. Cak sta vise, daleko od toga:

* Banka zaradjuje na razlici izmedju aktivne i pasivne kamate (VRLO pojednostavljeno predstavljeno). Aktivna kamata predstavlja ono sto banka naplacuje korisnicima kredita, a pasivna kamata zapravo predstavlja trosak banke, tj. ono sto ona placa na depozite i pozajmice od recimo svoje maticne banke.

* Zatim, treba na umu imati i obavezne rezerve koje propisuje centralna banka, koje se kod nas krecu oko 50%.

Sta to znaci. Banka pozajmi sredstva u inostranstvu ili placa stednju stanovnistva 5%. 50% mora da deponuje kod Narodne banke. Na ova sredstva ne dobija nikakvu kamatu ili minimalnu. Samim time, ima na raspolaganju samo polovinu sredstava sa pocetka. Ovo znaci (vrlo pojednostavljeno) da je trosak sredstava uvecan i sada iznosi 10%.

Zarada banke je znaci razlika izmedju onih 15% i ovih 10%. Ovo je naravno sve vrlo uprosceno i ne uzima u obzir sve druge troskove i izvore prihoda koje banka ima.

Jos jedna stvar. Neko je naveo primere kamatnih stopa u drugim zemljama, i naveo primer Italije gde se kamata krece od 0.80% (naveden je cak i link).

Ovih 0.80% zapravo nije kamata, nego samo predstavja spread (kao sto i pise na sajtu). Spread je, pojednostavljeno, razlika koju banka dodaje na neku referentnu kamatnu stopu kao sto je EURIBOR. Nisam zalazio u detalje kod ove banke, ali npr. to bi znacilo da klijenta kamata iznosi:

od x EURIBOR + 0.80% sto u zavisnosti od EURIBORA koji se koristi moze da iznosi i preko 4.50% za najpovoljnije uslove.

Niko nije rekao da je kamata.



Obavezna rezerva na deo dinarske osnovice koju cine dinarski depoziti indeksirani deviznom klauzulom i depoziti i krediti u dinarima primljeni iz inostranstva jeste 45%.

Niko banke ne tuce po usima da dovlace novac iz inostranstva...

ulazite u nepotrebnu priču....

razjasnili smo šta je problem. to što kod efektivne kamatne stope nema napomene da se radi o takođe godišnjem iznosu. za očekivati je da kada je nešto "efektivno" to bi trebalo da bude "koliko to mene dođe". mnogo nekog briga o 0.1% kredita za osiguranje ili poplave u Indiji.



nekad me baš iznerviraš
pa da ga ima ovde, sve bi ionako bilo drugačije.

@mojmejl

sve je to ok. niko ovde nema nista protiv teorije niti protiv banaka. ja samo samo izrazio sumnju u pamflet koji sam dobio, računao i dobio 98%. to je to

Moram malo :P

Btw ne dovlace banke novac iz inostranstva zato sto ga ovde nema nego zato sto imaju vecu zaradu :)
Zamisli, banka podigne kredit u inostranstvu po kamati od recimo 8% i onda da tebi kredit po kamati od 12% :) sta kazes na dil :)
Obavezna rezerva je izmedju ostalog uvedena i zbog toga...

Na startnoj stranici www.volksbank.ba imaš dosta dobar kalkulator za kredit.
Jako jednostavno i lako možeš da vidiš mjesečnu otplatu cjelokupno podignutog iznosa.
Nemoj razbijati glavu sa kamatama, posebno se čuvaj varijabilne kamate.
Sviđa mi se računica:
IZNOS RATE * BROJ MJESECI = PODIGNUTA SUMA + X

Gdje X predstavlja kreditnu ukupnu kamatu za vrijeme trajanja kredita.


Pozdrav

Nisam sve postove procitao detaljno, ali nesto nisam nasao, a mislim da je vazno u ovoj diskusiji.
Nominalna stopa je ona koja sa racuna na iznos kredita (npr. 10000 evra).
Efektivna je ona stopa koja je preracunata na tvoju pozajmicu.
Neko ce reci to je isto.
E, pa nije!
Banka ti npr. trazi depozit 2000 evra, pa de facto to dobijas samo 8000 pozajmicu, a kamata i rate ti se obracunavaju na 10000!
Naravno, ti na tvoj depozit dobijes neku mizernu kamatu, pa kada se sve to preracuna, dobije se efektivna stopa, tj. godisnja kamatna stopa kada ne bi bilo depozita, vec kad bi kredit od 10000 ti dobio bez bilo kakvog ucesca, depozita i sl.
Eto, to je to!

da, to je tek posebna priča.... tako bismo stigli i preko 98%.... neka ga ovako.

Kamata je direktno vezana za rizik koji banka trpi.

Zato su kamate na nepokretnosti nize od kes kredita (banka se lakse naplati u slucaju da prestanete da placate rate => rizik je manji => manja kamata).

Depozit je tu da smanji kolicinu novca koji banka rizikuje, kao i da dokaze kredibilnost potencijalnog duznika (dokazuje da duznik nije bez kuceta i maceta).

Alternativa depozitu je ucesce, gde se kamata ne placa sa celu sumu (suma = depozit + pozajmica), nego samo na pozajmicu.

Moj savet je da se naoruzate dobrim kalkulatorom za kamate i ignorisete poluinformisane bankarske sluzbenike .

Tačno je da je rizik faktor u računici, ali je i činjenica da se taj faktor često preuveličava kada se radi obračun. Bilo bi lepo kad bi banke objavljivale tačne informacije o stepenu naplate kredita (neke i jesu poluzvanično, ali je i tu bilo "farbanja" tipa procenat naplate kredita prema broju kredita, a ne prema količini novca i sl.)

U svakom slučaju, jedna stvar treba da vam je jasna kada su krediti u pitanju. Pogledajte oko sebe i kažite da li vidite nekog siromašnog bankara, ili banku koja se nalazi u nekoj oronuloj zgradi? A sad, pravac banka po kredit, jer neko mora da plaća sve to...

Rizika nema jer se banka finansira novcem iz inostranstva a ne iz Srbije i placa kamatu na pozajmeljeni novac po kamati koja je nekoliko puta manja nego u Srbiji. Jedina stvar koju banke ne uzimaju u obzir jeste stepen naplate kredita koji je u skladu sa procentom u EU tako da price o riziku ne piju vodu...

to je priča za široke narodne mase i nije tačna.

broj godina koje su do sada u igri (vremenski interval) i struktura ljudi koji uzimaju kredit nisu u skladu sa EU.
vremenski interval je mali, i trenutno potrošači kredita ne odslikavaju sve rizične grupe.

ono što je dobro, je da za sada stvari idu ok sa otplatom.

Mislim da su dva kljuchna razloga visokih kamatnih stopa mere NB i precutna saglasnost bankara.Kako josh uvek postoji velika potrazhnja u nas za rasplamsavanjem konkurentske borbe nema potrebe-bere se kajmak;)

Visok stepen naplate kredita(a samim tim i manji rizik za banku) obezbedjen je rigoroznijom procedurom za dobijanje,tako da i nije vazhna struktura ljudi koji uzimaju kredite.To i nema neke veze sa bankarstvom.

Uz rast standarda koji je,verujem,za ochekivati,manje uplitanje NB u trzhishte novca,blagu zasicenost trzhishta koje ovu pogodnost nije poznavalo deceniju i vishe,docice i nizhe kamatne stope.

Pricha se da je takvo neshto moguce ochekivati do kraja tekuce godine.Jedina nepredvidljiva stavka je drzhava:)

Kad vec pricamo o tome, a shta je sa prevremenom otplatom kredita?

Npr. kod komercijalne banke je prikazan 'ostatak duga' i 'kamata', tako da ako zelis da otplatis ceo kredit jednokratno, placas 2 % na ostatak duga (ne i kamate).

Medjutim, kod cash kredita nije takva situacija; npr Societe Generale ti jednostavno kaze da na taj dan dugujes toliko, a to predstavlja zbir kamate i glavnice i moras sve da im platis bez obzaira koliko ranije vracas kredit.

Nemas kome da se zalis, u ugovoru ne pise nista vezano za to; parnicenje kosta vise nego kamata i ostaje ti samo da platis.
Zdrava poslovna filozofija kaze da kamata predstavlja nadoknadu za pozajmljen novac na srazmerno vremenskom periodu na koji je pozajmljen; ako te pare vratis ranije, banka ima pravo da zaracuna penal zbog izgubljene planirane zarade; medjutim, banka naplati sve kao da je protekao rok iz ugovora.
Zna li neko nesto o tome?

to što pominješ je posebna pogodnost, koju ako nisi ranije ugovorio, teško da možeš sopstvenom odlukom da stekneš.

nije bitno kako je prikazano, to je samo forma. ili imaš pravo na prevremenu otplatu ili nemaš.

Ma narodna banka treba da propise jednostavno da se klijentu predoci koliko vraca novca na ukupnu pozajmicu. Znaci ja uzemem 1000 evra koliko vracam za 2 godine na primer, oni kazu 1150 npr. odem kod drugih i pitam isto i oni kazu 1145 i normalno da su povoljniji i mene ne zanima nikakvi kamtni racuni.?!!?
Ja sam uzimao kod Bancaintese kredit i generalno sam zadovoljan, ali kamata efektivan koja je na mom otplatnom planu je nesto sto nisam do tada video, znaci nigde se to ne reklamira i jednostavno nisam imao sa cim da je uporedim?!? zato sam izracunao koliko ja vracam njima, uz sve troskove i cist racun....ne treba ni nbs i eks....;-))

Molim poznavaoce da razjasne i ostale detalje.

Na primer kako da sami napravimo plan otplate sa svim detaljima.

Ja sam cak pitao i sluzbenike u banci koji bi trebali da imaju odgovore na sva pitanja, ali taj je samo znao da upise brojke u kompjuter i nista vise. Cak sam ja njemu objasnio neke stvari. E sad. Jos uvek nisam dobio potvrdu svojih saznanja od strane nekoga ko je zaista strucan...

Prema mojim saznanjima (notacija je kao u MS Excelu, tj. Visual basicu * je mnozenje, ^ je potenciranje):

Kamatna stopa = 2400 * kamata / (glavnica * (broj meseci + 1))

a konformna metoda preracuna kamatne stope (1. kolona simbol, 2. objasnjenje i 3. primer):


Poznata mesecna stopa - kolika je godisnja
M Broj dana za koji je propisana kamata 31
K kamatna stopa za taj broj dana 1,40
N Broj dana za koji se trazi kamatna stopa 365
kks Konformni kamatna stopa = ((((1 + K/100) ^ (1 / M)) ^ N) - 1)*100 17,7856

Koliki je konf. kamatni koeficijent?
M Broj dana za koji je propisana kamata 30
K kamatni koeficijent za taj broj dana 0,045000
N Broj dana za koji se trazi kamatna stopa 365
kkk Konformni kamatni koeficijent = (((1 + K) ^ (1 / M)) ^ N) - 1 0,708368

Obrnuto: poznata godisnja stopa - kolika je mesecna
M Broj dana za koji je propisana kamata 365
K kamatna stopa za taj broj dana 69,59
N Broj dana za koji se trzzi kamatna stopa 30
kks Konformni kamatna stopa = ((((1 + K/100) ^ (1 / M)) ^ N) - 1)*100 4,44


Poznata mesecna stopa - kolika je dnevna
M Broj dana za koji je propisana kamata 30
K kamatna stopa za taj broj dana 4,50
N Broj dana za koji se trazi kamatna stopa 1
kks Konformni kamatna stopa = ((((1 + K/100) ^ (1 / M)) ^ N) - 1)*100 0,15



Dobro bi dosao osim teorijskog izlaganja i prilog primera u MS Excelu...

Koja banka daje najpovoljnije gotovinske kes kredite. Interesuje me za kredit reda velicine 250000 dinara sa rokom otplate od 3 godine. Uglavnom sam pregledao ponude dosta banaka preko njihovih sajtova ali svuda se svodi prica na kamatu od x,xx % do y,yy % tako da nisam nacisto koliko bi me gde izaslo. Da li je neko podizao gotovinski kredit i gde su najpovoljniji uslovi ? 10x

Pre neki dan imao sam u rukama neki prospekt RAIFAIZEN banke sa njihovim uslovima o kreditiranju.Podizanjem gotovinskog kredita od 10 000 evra za 10 godina im vratite priblizno 24 000 evra,dok je depozit 20%.Kolika je kamata, izracunajte sami!!!

Da li neko zna, koliki je najveci iznos (kredit) koji mogu da dobijem od banke i koje, sa platom od 45000 dinara? Da dodam josh da je u pitanju osoba (keva) koja radi u drzhavnoj firmi, kao finansijski inspektor.

Da li mozhe da dobije recimo 30 000 evra?
Koliki bi bio period otplate pomenutog kredita?

Ovde imas pregled kredita kod banaka koje posluju kod nas http://www.serbiacredit.co.yu/ . Imas i kreditni kalkulator pa sam izracunaj na osnovu ponude banaka koliki kredit mozes da uzmes sa platom od 45000 dinara. Sto se tice kredita od 30000e pretostavljam da tu sumu mozes da uzmes samo kao hipotekarni kredit. Da bi kredit od 30000e vratila kod nasih banaka za 15god. potrebna ti je plata od otprilike 1000e uz depozit od 6000. Najbolje da sama pogledas ponudu svih banaka pa sama procenis.

Hvala puno za odgovor, sad ce rachunanje!

Za 30000 Evra sa tolikom platom verovatno samo stambeni posto je kod stambenih kredita dozvoljeno opterecenje plate 50 % , a poslednja rata kredita mora da dospeva pre 70 godine zivota

> Ma narodna banka treba da propise jednostavno da se klijentu predoci
> koliko vraca novca na ukupnu pozajmicu.
> Znaci ja uzemem 1000 evra koliko vracam za 2 godine na primer,
> oni kazu 1150 npr. odem kod drugih i pitam isto i oni kazu 1145
> i normalno da su povoljniji i mene ne zanima nikakvi kamtni racuni.?!!?

E upravo to sam i ja hteo da kazem! Samo bih dodao, zbog poredjenja, da period otplate treba da je naravno isti.

Sve te kamate su po meni smisljene da zamute vodu; jeste, ima tu algebre (ne matematike), ali zasto da se bez potrebe patimo sa procentima kada postoji lako shvatljiv nacin za poredjenje? A jednostavno poredjenje se najmanje svidja bankarima...

I taj depozit, to je cist bezobrazluk na logickom nivou...

Nisam uzeo do sada ni jedan kredit, niti mislim jos dugo godina - dok god se broj banaka ne smanji na broj samousluga, a ne da je slican broju trafika... Ocito je da nam deru kozu...

Slazhem se sa konstatacijom u vezi depozita, chist bezobrazluk, kao ti daju, a prvo ti trazhe!

Zna li neko od vas da mi pojasni sledece: kad se kod jedne banke refinansira gotovinski kredit iz druge banke sta se refinansira? Ono sto se duguje ili ono sto se duguje + depozit?

Ja ne razumem zašto vi ljudi pitate ovde za kamate kada bi to trebali da učinite u nekoj od banaka i na licu mesta saznate pravu informaciju.
Ono što mi ovde obični korisnici možemo reći a to su neka iskustva sa bankama , a to bi bilo , bar po mojim iskustvima sam zaključio sledeće. Banke šuruju međusobno i dešava se to da kada obiđeš recimo 5 banaka , od svih ti je najpovoljnija ona u kojoj imaš već neki račun otvoren, ovo ćeš saznati samo konkretno kada odeš u banku , a ne preko neke reklame , gledajući u neke cifre ili pričajući sa komšijom. Primetio sam da drugačije pričaju sa klijentioma koji su njihovi deponenti , a drugačije sa onim drugima. U svakom slučaju uslovi su veoma približni , ali kada dođe do priče o konkretnim sumama , tada je situacija malo drugačija!!!!! Banke tako štite jedna drugu , a sve na to da nam uzmu što više mogu, jer smo ionako eto postali zavisni , jer se do keša teško dolazi.
Nikakvo računanje vam ne vredi , otiđite u banku i pitajte konkretno. Zašto bi jedna banka bila povoljnija od druge???kada to ne mora...a iz prostog razloga...prvo vas privuku bednim reklamama i lepim pričama ,a na kraju kada odete u tu banku onda vam serviraju neke nebulozne cifre i uslove(ako niste njihov deponent) i vi naravno odustanete...na kraju završite u svojoj banci i pitate se zašto ste i obilazili sve te banke kada ste u već najpovljnijoj !!??..ko tu koga j***?? Na taj način su banke se jednostavno zaštitile da ne bi bile jedna drugoj konkurencija i sve lepo rade...i mi veseli...
Eto vam primer našeg novog mobilnog operatera...očekivali smo niže cene i bolje uslove ...a šta smo dobili ??? pa zašto bi oni davali te bolje uslove kada smo mi ionako već navikli da nas šibaju po ušima...i ne znamo za bolje...zapitajte se i sami.