[ Dach0 @ 18.02.2007. 19:37 ] @
Dakle, da ne bih duzio...jedini narod na svijetu koji slavi slavu su Srbi! Meni je slava Djurdjevdan i interesuje me malo vise o tome. Tj. o Sv. Djordju i znam po nesto, ali interesuje me zasto mi slavimo slavu. I kako se odredjivala koja ce porodica slaviti koju slavu? I eto tako malo uopsteno...

U naprijed se zahvaljujem
[ ZaMpA @ 18.02.2007. 20:16 ] @
Slava se slavi zato shto oni koji slave veruju da tako dozivaju zastitu tog odredjenog sveca. Slavljenje slave je nastalo iz paganskih obicaja kad su imali bozanstvo za sve zivo, pa na primer ako se neko bavi vinogradarstvom, postovao je boga vina da bi imao veci rod i bolje vino ,a kada je uvedeno hriscanstvo gde moze da postoji samo jedan bog, ova uloga je preshla na mnogobrojne svece.

Kako se odredjivalo koja porodica slavi koju slavu? Pa eto tako, ako je neko kovach on poshtuje boga kovanja, a kasnije i sveca kovanja. Medjutim, tokom turske okupacije, mnogi su promenili slavu, jer su turci koristili cinjenicu da jedna familija slavi jednu te istu slavu, pa kad neko uradi neshto "no-no" a zna se da mu je slava recimo sv. Nikola, oni lepo pobiju sve koji slave svetog nikolu u tom mestu.Slava moje porodice je nekad bila sv. Djordje, pa je zbog Turaka promenjeno u sv. Trifun (bar tako kaze porodicna legenda)

Zashto je samo Srbi slave? Pa, verovatno su ranije to radili i ostali, ali se jedino kod nas zadrzalo i u hriscanstvu. To, i mnogo volimo prasetinu

e, da kad smo vec kod prasica, prasetina je postala Srpsko(tm) jelo takodje zbog Turaka. Zato shto je oni ne jedu

eto nadam se da sam ti pomogao.
[ Dach0 @ 18.02.2007. 20:30 ] @
Zahvaljujem na odg. Pomogao si :) A za prase ... mi smo imali i zastavu na kojoj je bilo nacrtano prase :))))
Pozz, hvala jos jednom...
[ Marko Medojević @ 18.02.2007. 20:59 ] @
Citat:
Pa eto tako, ako je neko kovach on poshtuje boga kovanja, a kasnije i sveca kovanja.

A koja beše slava za Windows 2003 administratore ?
[ vladd @ 18.02.2007. 21:21 ] @
Kada smo vec kod slava i prasetine, postoji knjiga, Trebnik, crkvena, koja opisuje obicaje i nacin proslave slava i svetaca. I malo se tu spominje zderanje prasica ili pijanih sarana....
Ali je brze bolje knjiga bacena u zapecak..

Poz.
[ superbaka @ 18.02.2007. 21:46 ] @
dan kada su tvoji preci primili hriscanstvo... obicno se to radilo na neki veci praznik...
[ D.H.Lorens @ 21.02.2007. 21:49 ] @
http://www.pravoslavnikalendar.com/

" Sv. GEORGIJE - ĐURĐEVDAN
U vreme kada rimskim carstvom vladaše bezbožni car Dioklecijan, nastalo je strašno mučenje i progon Hristovih sledbenika. Sveti Georgije rodom beše iz Kapadokije i još od malena bi odgajen i vaspitan veoma pobožno. Roditelji su mu bili ugledni i blagočestivi ljudi. Otac mu je mučenički postradao za Hrista, a majka njegova posle toga preselila sa njim u svoju rodnu Palestinu. Izrastao je Georgije u lepog i hrabrog mladića, te zbog toga bi uzet da služi u vojsci pomenutog cara Dioklecijana. U svojoj dvadesetoj godini dobio je visok čin tribuna (u rangu današnjeg pukovnika), ali zbog pokazane hrabrosti u bitkama, car ga proizvede za vojvodu. No, pošto je bio hrišćanin, on se suprotstavi caru i njegovom naređenju da se svi hrišćani muče i svirepo ubijaju. Razdeli svu svoju imovinu i pođe za svojom verom i istinom. Car se jako razgnevi zbog toga, i naredi da ga bace u tamnicu, te da ga svirepo muče da bi se predomislio. Ali sve te muke ne uticaše na mladog Georgija, već naprotiv, one još više ojačaše veru u njemu te on još više uznese hvalu i blagodarnost Bogu. Strašne su bile njegove muke, ali njegova vera bi toliko jaka, da, iako, kidan na parčad i kao trska lomljen, on izdrža sve, jer znao je da je Gospod sa njim, jer posla anđela u vidu mladića, koji ga ohrabri rečima: "Raduj se"! Videvši taj prizor, vojnici se uplaše i odmah obavestiše cara o svemu. A on naredi da svetog mučenika Georgija bace u rov pun kreča i da ga tako zatrpanog drže tri dana. Ali, ni to ne mogaše nauditi svetitelju, što jako razgnevi cara, te on smišljaše druge muke kojima je nastavio mučiti Georgija, ali sve beše uzalud, jer beše volja Božija da uvenča svetog Georgija, vencem večne slave.
Pogubiše mladog Georgija zajedno sa caricom Aleksandrom, koja i sama primi Hristovu veru, 3. aprila 303. godine.
Takva su slavlja velikih podviga hrabrog vojnika, takve su njegove borbe i slavne pobede nad neprijateljima. Neka se njegovim molitvama i mi udostojimo udela pravednih i stajanja s' desne strane Gospoda. Velika čudesa činio je sveti Georgije i u toku ovozemaljskog života, a to je nastavio i posle predstavljanja Bogu.
Tropar (glas 4):
Jako pljenih svoboditelj i niščih zaščititelj, nemošstvujuščih vrač, carej poborniče, pobjedonosče velikomučeniče Georgije, moli Hrista Boga spastisja dušam našim."