Poznata situacija.....

Ili im se pridruzi - ili bezi.

Pa ovo je kao da sam ja pisao tekst, iz mog iskustva situacija je veoma slična kako u društvenoj firmi tako i u privatnoj firmi u kojima sam radio. Iako sam menjao radna mesta nise skoro ništa promenilo na bolje ali zato su mnogi drugi laktaroši, pozeri i poltroni itekako napredovali. Prvo radno iskustvo sam stekao u inostranstvu tako da sam imao prilike da vidim kako izgleda dobro organizovana kompanija, država i sve što uz to ide, na ova naša "ludila" nemogu i neću se nikada navići. Ja sam odluku doneo, dao sam otkaz, sada investiram u sebe (kursevi, obuke, čitanje literature) i radiću sve što je u mojoj moći da ove godine kažem "Zbogom Srbijo".
Naravno svako treba da odluči za sebe, ti sam proceni šta ti valja činiti.

Vise od 20 god. se bavim programiranjem i projektovanjem, radeci u 5 drustvenih firmi, a zadnjih deset godina imam sa ortakom privatnu firmu. Nista se ne menja sve ovo vreme i princip ponasanja ljudi je isti o kome si govorio. Najbolje resenje za mentalno zdravlje marljivog coveka je odlazak iz ove zemlje,a ko ne moze (ja zbog porodice) onda privatne vode, pa onda sve zavisi uglavnom od tebe i tvog angazmana, ali je prvih godina jakooo tesko.

Te "kolege" su valjda oni koji su uvijek prepisivali u osnovnoj/srednjoj.:-))Ja pretpostavljam da tako završe.

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 12.03.2007. u 15:09 GMT+1]}

Shvatam da je bolje biti "sam svoj sef", ali opet, recimo kao programe i projektant (informacionih sistema?) si sigurno opet suocen da firme sa kojima saradjujes ne cene tu tvoju profesionalnost kako bi trebalo? Tj. oni sa kojima saradjujes sami nisu profesionalni i savrseno im je svejedno da li im projekat 100% upakovan kako treba, da li se u projektu na sve mislilo, sve lepo izracunato, lepo i pregledno prezentirano... ili ga je dala neka druga firma u nekom "konfuznom" obliku, nedorecenog, sa dosta propusta "koji ce se resavati u hodu"... itd? :(

Jos jedno zapazanje u vezi tih kolega: oni su uvek informisani jos u Novembru koji ce dani sledece godine biti neradni, i vec tada prave plan za letovanja/zimovanja i sl. kako bi sto vise "spojili" dana. Takodje, uvek su informisani kada je na pomolu neki veci posao, koji ih nebi mimoisao, pa se onda naprasno razbole ("ne osecaju se dobro", "stomacni grip", "mora da je trovanje hranom", "ukocili se"...) dok druge _budale_ ne odrade posao umesto njih...

Zar nije kalendar neradnih dana nesto sto se svakako javno moze znati u Novembru predhodne kalendarske godine? :-)

Ti meni nisi bas najjasniji, sta tacno hoces da kazes? Da svi zaposleni treba da budu predani 200% svom poslu, da ostaju 3 sata duze, da ih odmori ne zanimaju....
Da, dok imas 20-25 godina mozda je tako. I nije problem bilo raditi tim tempom.

Mene iskreno vise zanima zivot van posla, nego sami posao. Radim za novac, a ne za slavu. Prioritet mi je kvalitetno slobodno vreme. Voleo bi da imam 40 dana godisnjeg ali nemam, i zato planiram dobro sve sto imam, i da iskombinujem sa praznicima, i da uzmem petak slobodan itd. Naravno ne treba da se zabusava na poslu, daleko od toga, ali ne treba gurati svoja ledja po svaku cenu.
Iz licnog iskustva znam da uvek i u svakoj firmi ce se naci par njih koji ce da se "zrtvuju" za firmu, da ostaju svaki dan duze, da rade i ono sto ne treba da rade a sve to zato sto ne mogu da se postave kako treba ili iz razloga sto uopste nemaju zivot van posla.

Ako volis da radis radi, pusti druge da rade kako mogu. Ne svidja ti se? Promeni firmu, zali se pretpostavljenom, sta god.
Mada tu atmosferu koju ti trazis retko gde ces naci.

Radim da bih zziveo, a ne zzivim da bih radio.

Odmaram se da bih pre-zziveo.

Pretpostavljam da jeste, ali meni je malo cudno da jos u Novembru pisem zahtev sefu da mi se odobri godisnji odmor (odmor od cega???) od tog tog datuma naredne godine (bilo to prolece, leto ili jesen, svejedno) - kako bi tako pokupio i sve neradne dane pride... i bio prvi, pa sef nebi mogao mene da odbije, ali moze one koji to zatraze posle mene - jer ne mogu svi da idu odjednom na odmor jer ce posao da trpi...

Mislim, legalno je ali iritira...

Da budu 100% (ni manje ni vise) predani, da zavrse svoj deo posla a ne da ga sistematski uvaljuju drugima.
Ako bi svi radili svoj posao - nebi bilo potrebe da se ostaje duze.

I ne, nisam workoholic, daleko bilo, samo me nervira sto se u ovoj drzavi i za profesionalni rad i angazovanje od 120% i za aljkavi rad i angazovanje od 17%, dobija ista plata, a pri tome, oni cije je radno angazovanje od 17% uvek bolje prolaze...

Takav je makar moj utisak.

Osim ako ne radis u drzavnoj firmi, kakve inace to veze ima sa drzavom?
Neko ti je drugi kriv sto radis 120% a znas da nema svrhe ni nagrade...hmm

Ako radis u drzavnoj firmi, sta reci...tu je sve odavno receno.

Gde je on spominjao drzavu u smislu drzavne firme? Mislio je na drzavu kao mesto gde se sve to desava...

I kakve veze opet to ima sa temom?

Pitao si:



pa cisto da razresimo nedoumice, nigde on nije spominjao drzavu kao krivca...

Procitaj ponovo tekst.
Miskovicu, ako nemas bas nista pametno (a ocigledno nemas) da kazes ne moras ni ovo.

Ne bi da idemo u off topic ali



Rekao je u ovoj drzavi jer tu radi a ne zato sto je drzava kriva....



Mislim da je sad sve jasno.

Uostalom komentar:



nije na mestu jer jeste neko drugi kriv zato sto bi rad i profesionalnost trebalo da se vrednuju i nagradjuju, tu je pre svega kriv menadzer, gazda, rukovodilac jer se nenagradjivanjem profesionalnog i kvalitetnog rada gubi motivisanost i samozadovoljstvo prikikom obavljanja svakodnevnog posla sto smanjuje produktivnost i povecava nezadovoljstvo radnika koji svoj posao obavljaju na taj nacin.

Ne radim u drzavnoj nego u privatnoj firmi.

A drzava je spomenuta u geografskom smislu, mada kada se malo bolje razmisli, a uzme i ona narodna da riba od glave smrdi... ispade da i ne mora
biti u samo geografskom smislu.

Elem, nije mi niko drugi kriv, da si pazljivo citao sve sto je napisano video bi da ne krivim nikoga vec da se jednostavno pitam da li postoji neko
zanimanje ili oblast-delatnost u ovom nasem drustvu (Srbija, pa makar geografski), gde bi covek poput mene, koji ozbiljno shvata svoj posao,
i zeli da ga uradi uvek korektno i do kraja i bez "repova" - mogao da "profitira" od te svoje profesionalnosti?

Izgleda da ne postoji.

Da li postoji? Da, pa cak i u Srbiji postoje firme koje imaju korektan odnos prema zaposlenom (pricam o IT firmam), mada je to retkost. Nazalost je tako, ali bas je to i moja poenta.
Firma te ne nagradjuje, ne motivise dovoljno za rad? Menjaj firmu, zali se, trazi bolje. Moj je savet da ako je vec stanje tako, da se malo opustis, kuci u 5, odradjuj svoj taskove i gotovo. Ne vidim sto oni zasluzuju bolji tretman sa tvoje strane, zaradi platu, dovoljno je. Vec sam to i rekao.
Koja je svrha raditi prekovremeno, tudje taskove, ostajati nocima a znati da niko to nece znati da ceni ili nagradi?


@Miskovic,

Pricas iz svog iskustva, znas nesto sto ja ne znam ili sta? Radio si u vise firmi u Srbiji pa imas neko isustvo?
Inace, stvarno nema potreba da spamujes sa demagogijom tog tipa.

To sto pricam su naucno potvrdjene cinjenice objavljene u svim boljim udzbenicima iz HR-a i menadzmenta ljudskih resursa (to srpski) :)

Nemam obicaj da mladjima od sebe prigovaram bilo sta, ali stvarno pricas malo vise nego sto bi trebalo.
Citas udzbenike, nemas dan radnog iskustva i drzis predavanja o srpskim firmama, odnosima na poslu i sta i kako treba da bude? Nema potrebe za tim.

Nema potrebe za tim, ne pricam to ja nego ljudi koji su napisali te udzenike a oni verujem imaju mnogo vise iskustva i znanja nego ti i ja zajedno.
Sama cinjenica da u Srbiji ne postoji ustanova koja skoluje HR menadzere dovoljno govori o stanju na tom polju, mada iskreno mislim da oni puno ni ne mogu da pomognu dokle god je stanje svesti kod vecine ljudi takvo da rad shvataju kao kaznu.

Buahahaha hahaha!

Ti sto u najbolju ruku prepisuju/prevode parcice stranih udzbenika ne bi li bili "moderni" a pritom im je vecini karijera bila: Student -> Asistent -> Predavac -> Vanredni Profesor -> Profesor u boljoj opciji a najcesce Student -> Nesto u pokusaju -> Expert -> Konsultant Genije


Ti imaju iskustvo? Statisticari prve klase :-)

Moja preporuka kao nekoga ko je radio i za domace i za strane poslodavce raznoraznih zemalja ti je da ih ne citiras previse.



_{[Ovu poruku je menjao ton_majstor dana 14.03.2007. u 16:20 GMT+1]}

Posle OVOGA, sve je moguće:

[img][att_url][/img]

Znači, NAJMANJI ZAJEDNIČKI SADRŽITELJ! Renderujemo se na minimalno...

Ko god da je ovo gore PROSLEDIO online, zaslužuje kilo rakije, jer se vidi da je tako i do ovoga došao.

Pozdrav!

Ko je govorio o domacim udzbenicima i profesorima?

Ja sam se ranije prilično nervirao oko takvih stvari. Nerviralo me kad kolega uzme 10 dana bolovanja (obično kad ima najviše posla), a ja ga sretnem kako se šetka ulicom. Nerviralo me kad se svi naprave blesavi i odu kući, a ja ostanem još 3-4 sata jer znam da projekat mora da se završi u roku, a posle toga imam iste bonuse kao i ovi što su odlazili kući na vreme. Nerviralo me kad se kolega napravi bolestan, pa ja da posao ne bi trpeo ostanem i prvu i drugu smenu. Nerviralo me i to što se često dešavalo da dam 150% od sebe, a neko drugi ni 20%, i na kraju umesto bonusa, ja samo dobijem još više posla, jer je poslodavac uvideo da brže radim od ostalih i da mogu da postignem (a plata naravno ista kao i kod ovog ko je džabalebario). Onda sam se trgnuo i shvatio da od nerviranja nema ništa i da ne treba da se trudim da promenim firmu, već treba da promenim sebe, odnosno shvatio sam da se ne treba previše isticati ako uvidiš da nema šansi za napredak, nego se lepo prilagoditi timu. Ako vidiš da ostali rade manje od tebe, i ti malo usporiš, a ako vidiš da rade više od tebe, onda malo ubrzaš i sve tako. Kad dođe do toga da se ostaje duže, ako vidiš da ostali redovno ostaju, ostaneš ponekad i ti... ako vidiš da svi pale kućama posle radnog vremena, pališ i ti... i ne interesuje te šta će biti dalje, ni sa projektom, ni sa firmom. Naravno, ovo ne važi ako je poslodavac takav da može da uvidi tvoje angažovanje i to bogato nagradi. U tom slučaju, vredi davati i više od 100% svojih mogućnosti, u suprotnom... ili radiš kao svi ostali... a ako ne možeš ili nećeš tako, iz bilo kog razloga (moralna barijera, vaspitanje, radne navike, profesionalnost...), nema druge nego promeniti firmu. Ja sam ih promenio 9, i to uglavnom baš zbog takvih stvari... i šta sad... ako budem nezadovoljan promeniću i desetu ili ću početi privatan biznis (svakako već odavno radim na tome). E da, i jedan savet... ako tražite profesionalnost, odnosno profesionalan odnos među zaposlenima, kao i na relaciji poslodavac-zaposleni, jurite posao u manjim firmama koje su u razvoju, jer kod njih nema mesta opuštenosti, već se u najvećem broju slučajeva radi ozbiljno i profesionalno. Veće firme mogu sebi da dozvole luksuz i da ostanu bez radnika, jer će brzo da nađu drugog. Razlog je jednostavan, većina ljudi se gura u te velike firme, jer misle da su tamo uvek veće plate i bolji uslovi, iako je u najvećem broju slučajeva upravo suprotno, dok sa druge strane manje firme u razvoju često imaju problema da nađu kvalitetnog i profesionalnog radnika i kada ga jednom nađu teško će ga pustiti tek tako.

A ti koristis strane udzbenike i profesore da bi formirao misljenje trzistu poslova kod nas, koje cine domace, "strane" i strane firme?

Cekaj bre malo. Izgledas mi mlad decko, ne nosis kravatu toliko dugo da ti je dotok krvi u mozak dugo smanjen.

Nemoj ovo da shvatis kao uvredu, izvini, ali ocigledno ti fali iskustveno znanje na zadatu temu. Nemoj da se trpas bez veze i to uporno.

@Marko_L

Kolega, kad malo bolje procitam tvoj post.. barem njegov prvi deo... cini mi se da si ti sve vreme imao problem sa managerom ili organizacijom u toj firmi a ne sa tim kolegama.

Barem po meni, direktno pretpostavljeni treba da prati ko je dao 150% a ko 20% od sebe. Ko treba da dobije koliki bonus. Ko se simptomaticno razboljeva kad ne treba. Da na istom projektu jedan covek sedi do 22 a drugi do 16:59:59 u niskom startu.

Ukoliko to ne biva, nego je "radio ne radio" nije ti taj kolega kriv sto pichi svojim putem. Ako si resio da radis puno i da sve izneses na svojim ledjima onda radi i nema sta da se zalis. Ako ti je do badmintona, rolera, shetnje, flipera, devojcica... pali u 17 i ne okreci se sine :-)

Bio sam u situacijama gde postoji i progresivni bonus, pa ako je satnica recimo (racunice radi) 1 EUR, prvi prekovremeni je 1.5 EUR, pa sledeci 2 EUR, pa svi ostali 2.5 EUR... i tako dodje da ti je 8h rada 8 EUR i jos 4 prekovremena 8.5 EUR.. i radeci dvanaest sati dnevno prakticno mozes da zaradis 2 plate! Sad mi je bilo smesno kako sam bio napaljen tada hehehe. Da skratim pricu, postoje pare kojih se natrosis sa zadovoljstvom i u zdravlju i veselju.. a postoje pare koje ti klincu ne trebaju. Imas para, nemas vremena, premoren si i jos te tako nerviraju kolege.

S vremenom sam shvatio da jedan covek moze da radi jedan posao u jedno vreme i da je to skoro pa "the konstanta". Kad ona krshi to moze da traje samo odredjeno vreme.

Sad vise volim da radim 8 sati za 8 EUR i da sa kolegama odem na fudbal ili na pivo nego da se krvimo zbog managera koji ne rade svoj posao oko pozitivne i negativne motivacije. A ko pogodi posao sa prektratkim vremenom, moze slobodno da ostaje pa da radi nocu, mene kad ukljuce u procenu ja se trudim da ga procenim realno da moze da se uradi po "the konstanti".

_{[Ovu poruku je menjao spartak dana 14.03.2007. u 21:26 GMT+1]}

Upravo tako kolega, to i pokusavam da kazem. Ne vidim razlog zasto neko drugi treba da bude kriv sto taj "profesionalac" ne dobija paznju i nagrade od pretpostavljenog za svoj prekomerni rad. Potpuno nebitno, ako je firma takva kakve su vecine u Srbiji - u 5 kuci i ne boli glava.

Ne volim da mi stavljaju u usta ono sto nisam rekao. Rekao sam samo sta je moguci razlog nezadovoljstva profesionalaca i ljudi koji svoj posao shvataju ozbiljno i odgovorno a sve na osnovu cinjenica procitanih u stranoj strucnoj literaturi na tu temu kao i na osnovu licnog misljenja stvorenog na osnovu razgovora sa ljudima koji su imali slice probleme kao i sa ljudima koji rade na poslovima HR menadzera u nekim domacim firmama.



Opet ponavljam ja nista nisam govorio iz licnog iskustva i nije u redu da se bavimo ovde tako plitkim i prostim etiketiranjem na osnovu necega sto nisam rekao.

Sto u 17 a ne u 14?

Naravno. Nisam ni rekao da sam imao problem sa kolegama, već da me je nerviralo takvo stanje stvari kao pojava, kao i loš odnos poslodavca (rekao bih menadžera, ali to je u Srbiji uglavnom misaona imenica... jer obično se jedan čovek koji se iz milošte naziva "gazda" pita za sve) prema takvim situacijama. Mislim, svakako da ne treba da kažnjava one koji ne ostaju posle radnog vremena, niti da po defaultu nagrađuje one koji ostaju duže, jer ako ćemo realno, možda neko u toku radnog vremena odradi više nego neko ko ostaje 4 sata posle, isto kao što taj što ostaje 4 sata duže može tih 4 sata da piči tetris, a na kraju ispadne da je radio ne znam ni ja koliko, ali poslodavac treba ili da "prati radnju fabule", ili ako nema vremena, da angažuje pouzdanog menadžera koji će da obavlja taj posao umesto njega. Nažalost, obično je istom tom poslodavcu jedino važno da posao bude odrađen, nebitno da li će jedan čovek zbog toga izginuti, a ostali plandovati, dok je plata ista za sve. To je tako i to će biti realnost, sve dok ima ljudi koji su spremni da trpe takve stvari i podmeću leđa za druge, iako vide da od toga nemaju ništa osim iskrivljenih istih tih leđa.
Ja samo kažem da sam odavno shvatio da ne treba da se nerviram oko toga i pokušavam da menjam druge, već da treba da promenim sebe... Evo već zadnjih par godina uopšte ne razmišljam o tome, nego lepo odradim svoje radno vreme, a onda zapalim kući i radim privatno pokušavajući da razvijem nešto svoje. Jednostavno, više se ne guram tamo gde mi nije mesto nudeći se da odradim nešto što nije moj posao, ne razbijam glavu smišljajući nova rešenja i ideje koje će poslodavac da "plati" tapšanjem po ramenu, već te dobre ideje čuvam za sebe i klijente koji to hoće da plate, ne gledam više uopšte na to ko izlazi ranije ili ko ostaje kasnije, jer kad bolje pogledam, kakve ja veze imam sa tim i slično. Onog trenutka kada mi zbog nekog razloga bude smetalo to što tako radim, opet ću promeniti firmu... za sada mi ne smeta uopšte... naprotiv.

Ne znam odakle ti ideja da treba da bude drugacije?!
Uzmimo za primer jednog rudara i jednog poslanika. Prvi naporno radi po ceo dan u najgorim uslovima, drugi sedi, pije sok i ponekad eventualno nesto prokomentarise a plata drugog je nekoliko puta veca. Plata nije proporcionalna ulozenom radu, to treba da ti bude jasno.

Sto se teme generalno tice, uopste ne mislim da treba da uporedjujes svoj rad sa radom drugih ljudi, ili sto bi rekla moja baba "radi, sta ti fali, ne placas porez na to sto radis vise". Pa, covece, i u porodici se desi da je jedno dete povlascenije od drugog, a tek u firmi... Na posao dolazis da odradis svojih 8 sati, savetujem ti da to posteno i korektno odradis, a na to sta rade druge individue oko tebe nemoj da obracas paznju.

Jos jedna stvar mi nikako nije jasna, ostajanje prekovremeno tamo gde to nije obavezno - WTF sto bi rekli ljudi na forumu (?!)

Znaci, uvek i u svakom poslu treba da znas sta se tacno od tebe trazi i sta ces zauzvrat dobiti. Ako se to ostavi nedefinisano, problemi su neizbezni.

Nemojte se razočarati gdje god da odete.Ljudski supstrat je svugdje isti i uvijek očekujte neki prosjek ljudskih osobina da ćete susresti na kojem god radnom mjestu se nađete(školi,fakultetu,sportskom klubu...).

Alal vera na opisu razvojnog puta nasih vrlih mozgonja i drugih arijevaca! Svaka cast!

@zorpetus
Kako ti misliš da treba da izgledaju odnosi u firmi tj. u kakvoj firmi bi ti voleo da radiš po pitanju iznetih primedbi u odnosu na postojeću firmu?
Što se tiče odnosa mislim na odnos zaposlenog prema poslu, odnos medju zaposlenima, odnos nadredjenih prema podredjenim i obrnuto, odnos poslodavca prema zaposlenom, uključi i sve ostale odnose koje ti smatraš bitnim a nisam ih napomenuo.

Mogu i ostali učesnici diskusije da iznesu svoja mišljenja ako to žele.

Kao sto rekoh u nekom od prethodnih postova, nije toliko bitno da li je firma u kojoj radim privatna ili drustvena ili sam "privatnik" - kada cu opet morati da saradjujem sa privatnim/drustvenim firmama u kojima ne postoji svest o tome sta je to profesionalizam a jos manje da je to nesto sto se treba ceniti.

Dakle, ovo moje pitanje je bilo vise vezano za drustvo u celini, nego za konkretnu firmu u kojoj radim (koju sam iskoristio samo da opisem tipican "milje", u kome su, koliko sam video, mnogi prepoznali situacije iz njihovih radnih sredina).

Dakle, ne zelim da menjam firmu u kojoj radi, ne zelim da se borim sa vetrenjacama, znam da je to nesto sto se ne moze promeniti - nego me samo interesuje, da li u ovoj zemlji postoji neka profesija u kojoj ljudi koji zele da rade profesionalno (odgovorno, u skladu sa dogovorom, postujuci rokove, uslove, zahteve...) mogu da od toga profitiraju?

Izvini, opet si mi nejasan. Kako mozes da "profesionalost" zaposlenih ili nadredjenih povezujes sa odredjenom profesijom?
Sve zavisi od radnog mesta, tj kompanije/firme za koju radis. Sta je tu toliko nejasno?

Primer (mozda i nije najbolji, ali ajde...):

Odes kod automehanicara jer ti se cuje neko krckanje napred, kada savijas volan u krivini. Mehanicar ti zameni levi homokineticki zglob i naplati rad. Ti vec nakon 200 metara od radionice shvatis da problem nije otklonjen, i da se i dalje cuje krckanje. Vracas se kod mehanicara, koji je "iznenadjen", ali ti onda menja i desni homokineticki zglob, i posle toga krckanja vise nema. Malo vise cimanja, uvecan racun, ali problem otklonjen.

E sada zamisli da nije mehanicar nego hirurg, i nije homokineticki zglob nego bubreg. Posledice.... hm....


Dakle, posledice greski usled neprofesionalnog rada (povrsnosti, neudubljivanja u ono sto radis i dr.) - nisu bas iste za razlicite profesije.

Da za trenutak zanemarimo potrebnu skolu i cinjenicu da ne moze svako da bude doktor/astronaut... (raspravljamo na generalnom nivou), iz ovoga proizilazi da bi se profesionalnost trebala vise ceniti u doktorskoj bransi nego u automehanicarskoj, tj. da bi osoba koja ima takav odnos prema radu (sto rece neko, ako ni zbog cega ono zbog domaceg vaspitanja) vise profitirala da se bavi doktorskim poslom nego da servisira automobile. Profitiranje kako u ekonomskom smislu, tako i u smislu licne afirmacije, tj. da bi ga okolina vise cenila u tom slucaju.

Da li ovo znači da ne želiš da odeš u neku drugu firmu tj da promeniš firmu ili da ne želiš da menjaš firmu u smislu da radiš na tome da se nešto u njoj poboljša u odnosu na postojeće stanje?

Rado bih promenio firmu kada bih bio siguran da u toj drugoj necu zateci isto stanje kao u ovoj u kojoj trenutno radim
Zato sam realista. A borbe sa vetrenjacama znam da ne mogu da dobijem

Zorpetus, ovo si tako dobro sazeo da sumornost i beznadje ove zemlje prosto izbija izmedju redova...
...Mislim da si dovoljno zreo (ako si u stanju da primetis sve ove stvari) da se osamostalis i pokrenes
privatan posao, naravno, ako si u mogucnosti.
Mozda neces cvetati ali se neces jesti iznutra gledajuci svo to s***** svakog dana po 10 sati.
Ipak je psihicka stabilnost neprocenjiva...Srecno.