[ pctel @ 20.03.2007. 13:31 ] @
| Vidim ovde svi imaju isti problem - kako raditi legalno a drzavi platiti sto manji reket. Razmisljajuci o tome, dosao sam na ideju da ne bi bilo lose otvoriti jednu firmu za sve programere, dizajnere i tako jos neke ljude slicnih zanimanja. Ostavio bih za drugi put razmisljanje da li bi taj pravni subjekt trebalo organizovati kao preduzece, zadrugu ili neprofitnu organizaciju, a sada bih se pozabavio ostalim pitanjima. 1. Osnivanje radnje/firme kosta mnogo. Kad kazem mnogo, ne mislim samo na novac koji treba izvaditi iz dzepa, vec i na vreme koje je potrebno za prikupljanje informacija, cekanje po salterima, popunjavanje obrazaca, obilaske raznih institucija kao sto su opstina, poreska uprava, sud, agencija za privredne registre, banka... Ja bih radije platio 100 EUR-a nego da kroz sve to prolazim. Mozda neko ima vremena i zabavno mu je to, ali kako taj da zna kako se pise odluka o osnivanju, sta sve sadrzi statut, i koji jos sve pravni akt mora doneti firma. Retko ljudi uspeju sami to da pozavrsavaju, mnogo cesce plate specijalizovanim agencijama 100-200 EUR-a da obave to umesto njih, ne zato sto su lenji vec zato sto zele mirno da spavaju ne razmisljajuci da li je sve uradjeno kako treba. Ukoliko 100 ljudi ima isti problem, osnivanje firme bi kostalo 1-2 EUR-a svakog. 2. Kad se osnuje firma moraju se placati doprinosi, bez obzira sto ih neko vec placa u drugoj firmi. Za onoga ko osnuje svoju firmu to bi bilo 100 EUR-a mesecno, za onoga ko koristi zajednicku firmu to bi bilo 1 EUR mesecno. Ako se pretpostavi da ce nekom odgovarati da sam uplacuje doprinose kako bi ostvario prava socijalnog i penzijskog osiguranja, znaci da ostali ne bi imali cak ni taj trosak od 1 EUR mesecno. 3. Preduzetnici i vlasnici preduzeca moraju voditi neke knjige, u boljem slucaju samo KPO, u losijem dvojno knjigovodstvo. Za to moraju ili odvojiti mnogo vremena na upoznavanje sa zakonskom regulativom i pracenje promena zakona, ili moraju placati 50-200 EUR-a mesecno nekom ko ce to raditi umesto njih. Korisnik zajednicke firme bi imao 2-3 EUR-a mesecnih troskova za knjigovodstvo. 4. Vodjenje racuna u banci kosta 15-20 EUR-a godisnje, predavanje zavrsnih racuna kosta 20-30 EUR-a godisnje, nakupi se tu jos nekih drzavnih izmisljotina da se uzme koja stotina EUR-a... ako 100 ljudi koristi firmu, onda sve to izadje 1 EUR godisnje po coveku. 5. Da bi se covek u svojoj radnji/preduzecu uspesno posvetio svojoj delatnosti, pre ili kasnije bice neophodno da zaposli jednu osobu koja ce odgovarati na telefonske pozive, popunjavati dosadnu papirologiju, davati jednostavnija objasnjenja ljudima koji se raspituju. Plata za tog radnika sa porezima i doprinosima izadje 500 EUR-a mesecno, a kad se to podeli sa brojem korisnika, opet bude 5-10 EUR-a. Naravno, ovakve usluge ne treba da bude obavezna, vec da ih placaju samo oni koji zele da ih koriste. 6. Kad pristigne uplata zna se koliko iznosi koji porez, podeli se sta treba drzavi a sta korisniku i to je to. Korisnici koji redovno ostvaruju prihode mogu da zasnuju radni odnos, ovi drugi mogu da rade po raznim ugovorima o delu, autorskim honorarima, privremenim i povremenim poslovima. Vodi se racuna da se iskoriste sve zakonom predvidjene mogucnosti neplacanja poreza (sluzbena putovanja, stipendije, materijalni troskovi, troskovi poslovne reprezentacije...) Firma posluje na nuli, nema dobit pa tako nema ni porez na dobit. 7. Fiskalna kasa + GPRS terminal kosta 400-500 EUR-a, a ima i troskove na osnovu ugovora o odrzavanju i prenosa GPRS podataka koji ne znam sad koliko su tacno. Opet kad se to podeli sa brojem korisnika, korisnik takve firme bi imao fiskalnu kasu jednokratnom uplatom od 5 EUR-a i godisnjim troskovima koji ne prelaze 1 EUR. 8. Svi korisnici firme bi imali mogucnost da kontaktiraju jedni druge u vezi bilo kakvog zajednickog posla koji treba da se odradi, ili ako jednom treba usluga od drugog. Tu bi naravno vazile druge (nize) cene, a takvi interni tokovi novca ne podlezu PDV-u i ostalim porezima. 9. Komunalna taksa na firmu varira zavisno od opstine i lokacije, ali da kazem da je u proseku 200 EUR-a godisnje za centralne beogradske opstine. Podeljen sa brojem clanova, ovaj trosak ne bi prelazio 2-3 EUR-a godisnje. Sve u svemu, ideja je da se radi legalno, a da to sto manje kosta tako sto ce se svi fiksni troskovi podeliti na veliki broj clanova. Pored toga, maksimalno bi se koristitile sve zakonom propisane poreske i druge olaksice, za koje obicni ljudi ili ne znaju, ili su culi ali ih nisu dovoljno proucili, ili se plase da ih primene. Takva jedna velika firma okuplila bi veliki broj strucnjaka raznih oblasti i uz dobru organizaciju mogla bi jednog dana poceti da prihvata i velike poslove, koji nisu u granicama mogucnosti bilo kog pojedinca. Lakse bi stekla ime i ugled na trzistu, ili, savremenim jezikom receno, nakon samo par godina postala bi brend. Misljenja, sugestije, komentari? |