Pa malo kasniš... Posao sa sekundarnim sirovinama u Srbiji cveta već godinama, ali su do sada bili pokriveni samo metalni otpadi, a od pre par godina krenulo se i sa reciklažom plastike, stakla i papira... Po meni bi bilo vrlo interesantno otvoriti reciklažu tzv. tetrapak pakovanja, jer je to nova tehnologija... Tetrapak se u stvari ne može klasično reciklirati nego se od njega prave ploče za pokrivanje krovova... Znam da je tehnologija izuzetno skupa i da je isto tako izuzetno isplativa, jer od otpada se ne dobija repromaterijal za dalju upotrebu kao u klasičnoj reciklaži recimo papira ili plastike, nego se dobija gotov proizvod....

Kreni što pre, veruj mi ite kako se isplati.

Vidim da je u Beogradu počela opšta pomama što se toga tiče i ne samo u Beogradu već u celoj Srbiji.
Jedna je stvar šta pričaju na Tv, a drugo je praktično.
Stanite u red dok su ulaznice još za đžabe .

Gotovo sam siguran da je to moj buduci posao:)
Huuuuuhhhh!!!

Kako su tu knjige resene?
Koliko kosta(okvirno) otvaranje takve radnje ili vec kako se to vodi?

Predlažem ti prvo da se učlaniš na:
http://www.reciklaza.org/
Nadam se da si iz Beograda, bilo bi lepo da posetiš kancelariju udruženje
tu ćeš dobiti sve informacije.

Srećno.

Nisam iz Bg-a,ali u svakom slucaju hvala na info-u.
Ako slucajno imate jos nekih sajtova............ prosledite meni:)

Dobar izbor.
Za knjige ćeš verovatno morati da nađeš ovlašćenog knjigovođu, jer ćeš pretpostavljam, vrlo brzo ući u sistem PDV-a. Mada ti savetujem da odmah ideš u PDV sistem. Vođenje knjiga će te koštati, zavisno od knjigovođe, kod mene je takva firma oko 40-50€/mesečno, mada u većim sredinama taj iznos može ići i do 200€/mes. Otvaranje radnje koštaćete oko 1000 dinara. Pozzz

Mogu napisati nesto malo o reciklazi PET flasa, ali ces sigurno u Agenciji za reciklazu besplatno doci do tacnih informacija.

Mislim da se u Srbiji trenutno sakupi oko 10% plasticnih flasa, mada je stopa rasta visoka. Neka manja mesta (Indjija npr.) su razradila sakupljanje otpada za potrebe recikliranja (oni ti takodje mogu pomoci). U Beogradu sam samo na par mesta video kontejnere za poseban otpad.

Glavni problem ti je da navedes ljude da bacaju otpad u bas za to predvidjene kontejnere, i naravno da regulises postavljanje tih kontejnera sa opstinom.

Ulaganja za PET su oko 20-30k eur-a za masine i kontejnere, i to su kapaciteti dovoljni da pokrijes opstinu sa 50 000-100 000 ljudi.
Tona na taj nacin preradjenih flasa se otkupljuje za 200e. Ako stvari ostanu kakve su sada, taj iznos moze da se vrati za 2 godine, verovatno i dosta manje.

Samo jos jedno pitanje/savet ako moze...

"drug" knjigovodja mi predlaze da taj otpad/firmu registrujem kao s.z.t.r. ili s.z.t.u.r!
Koje je vase misljenje o tome?

Pri tome bi me to otvaranje firme kod "druga" kostalo 200e,da li je to mozda malo mnogo?

Ili da krenem "pesice"da to radim sam?

Pametno je shto si tog druga stavio pod navodnike, jer mu je bash tu i mesto.
Ne znam koliko tachno iznose taxe, ali sigurno ne premashuju sumu od par destina ojra (ili kako je pipsi rekao oko 1000din).

Pronadji dobrog knjigovodju - u pochetku zlata vredi.

Bar da se pipsi javi,da pomogne:)))

I dalje tvrdim da otvaranje str,sur,szr... košta nekih 1000 dinara.
"Druga" knjigovođu zaobiđi u širokom luku.
Ovo niukom slučaju nije reklama, ali moja agencija,našim budućim klijentima koji otvaraju radnje, sve oko registracije, dobijanja pib-a, otvaranja tekućeg računa i sl. obavlja besplatno, to jest ako je klijent u malo udaljenijem mestu,obično naplatim samo potršeno gorivo, u stvari plin, nekih 300-500 dinara.
Inače predlog da registruješ kao sztr ili sztur je odličan.
Pozzzz

Kazu u agenciju za privredne registre da postoje Prduzetnici i Preduzeca u fazonu nema vise SZTR, ja sam hteo tu opciju koje je resenje po vasem iskustvu najbolje.

Pozzz

Preduzetnici: szr,str,sztr,sur,stur,agencija...
Preduzeća: ad,dd,doo...
Jeli malo jasnije?

Pozdrav
Ako mozemo da remiziramo malo oko cene potrebnih masina ili sta vec sve treba.Da li moze to neko da mi pojasni posto nisam u toku sta je sve potrebno i koje su cene tih masina ,kontejnera ...Hvala

Deoničarsko društvo ili ti DD je ukinuto još dok je bio na snazi Zakon o Preduzećima.
I nisu više preduzeća nego Privredna Društva i to: - Društvo sa ograničenom odgovornošću,
- Akcionarsko Društvo,
- Ortačko Društvo, i
- Komanditno Društvo.

Čak i sam termin preduzeće je izbačen iz upotrebe, stupanjem na snagu Zakona o Privrednim Društvima koji je donet još pre dve godine.

Zanimljiva tema, i ja sam skoro razmisljao o pokretanju pogona za reciklazu PET ambalaze ali nisam bio 100% uveren da li takva investicija moze da se isplati bez subvencija i donacija lokalnih vlasti ili neke strane organizacije. Ako je tacno ovo sto je bera3 napisao onda mi se cini da to i nije tako isplativo. Da bi se investicija od 30 000 evra isplatila u roku od 2 godine kako je navedeno potrebno je da taj posao donosi 1.250e mesecno kada se toj cifri dodaju troskovi (plata, struja, komunalije, porezi, doprinosi, knjigovodja, odrzavanje pogona...) to raste na 2000e mesecno. Takodje, treba predvideti i vanredne torskove kao sto su eventualni kvarovi na masini, na vozilu, moze da se desi da neko spali kante, to se desava. Ali ako uzmemo da je promet 2000e mesecno to znaci da je potrebno preraditi 10 tona flasa. Ako je tezina jedne PET flasice 50 grama to znaci da ih je potrebno preraditi 200 000 mesecno. ako je i moguce postaviti po gradu 50 kanti to bi znacilo da svaka mora da prikupi 4000 flasa mesecno ili 130 dnevno. Da li je realno da se u svih, recimo 50 kontejnera, prikupi 130 flasa dnevno???
Mozda mi je racunica u nekom delu netacna, pa molim da me ispravi svako ko ima tacnije informacije. Koliko sam ja razumeo glavni problem je kako doci do 200 000 flasa mesecno a ne da li da se otvoi agencija, szr, doo ili da li ce knjigovodja da uzme 30,50 ili 100e.

Još uvek, to jest do 01.01.2008. je valjan termin deoničarsko društvo.
Takođe do navedenog datuma u svim dokumentima je moguće upotrebljavati termin Preduzeće.Pogledaj malo bolje zakon o privrednim društvima.

Mašine možeš videti na:
www.brzanplast.com

Ako te zanimaju cene mogu da ti pošaljem na mejl (dalji kontakt preko pp).

Podrav.

Svi vlasnici Privrednih Društava znaju da su ovo gluposti jer su morali da rade usaglašavanja sa zakonom do 01.12.2006.

Ja ti samo kažem kako stoji u pomenutom zakonu.

Zbog cega je kod nas cena samlevenog pet-a tako niska, mislim 200e? gledao sam po forumima ljudi po svetu (kina, spanija, brazil) placaju izmedju 420 i 500 evra za tonu. Ako neko ima vise informacija na ovu temu, bilo bi lepo da se javi. Stvarno mislim da je to kako su privredna drustva ili sta vec drugo klasifikovani totalno nebitno. Ako se posao isplati najmanje je bitno da li ce osnivanje firme ili agencije kostati 50e ili 500e posto se to placa jednokratno. Takodje, ne mogu da shvatim zasto bi iko ko zeli da se bavi ovim poslom na lokalnom nivou registrovao deonicarsko drustvo???? Moje je misljenje da je ovim poslom moguce baviti se samo lokalno posto je transport pet flasa jako skup (mala masa, velika zapremina).

Kinezi kupuju mleveni PET bez nalepnice, lepka i čepa, sortiran po bojama, a to niko u Srbiji ne može da im ponudi, sem Brzan Plasta pošto ima liniju za pranje i razdvajanje.
Može jedino ako direktno iz fabrike uzimaš PET, ali ne bi napunio šleper godišnje tako u Srbiji i otkupna cena ti je tada veća,
200 eur-a je možda čak i previsoko trenutno.

Što bi se reklo:
-dže smo mi, a dže je evropa.

Naravno nemoj ovo da te obeshrabri.

Ma, nisam ja obeshrabren :) ja cu jos par nedelja da proucavam sve u vezi PET-a pa cu onda da odlucim da li da ulazim u taj posao ili ne. Drago mi je da ima ljudi koji su u poslu i koji hoce da pomognu. Bio sam i do kancelarije udruzenja za reciklazu, gospodin koji je vlasnik tog udruzenja dao mi je par informacija iz kojih sam ja zakljucio da se skupljanje PET ambalaze ne isplati sem ako nisu u pitanju jako velike kolicine. Kako on kaze oni su najaci u poslu i objedinjuju mnoge stvari, njihovo je i Udruzenje za reciklazu i firma za prikupljanje ambalaze Vlami kao i firma za preradu i izradu masina Brzan Plast. Taj gospodin mi je rekao da oni ne otkupljuju preradjeni PET vec ih samo zanima otkup flasa. Rekao mi je da oni otkupljuju po 8-10 dinara po kg, a da se pojedincima, skolama, prodavnicama, komunalnom placa 3-5 dinara po kg. Kaze on da ostane razlika 3 do 7 dinara po kg. To zavisi od dogovora i od kvaliteta i cistoce prikupljene ambalaze. Da kazemo da u proseku ostane 5 dinara po kg razlike. Ako se radi tako da troskovi budu minimalni i da ne prelaze 200e (plata radnika, knjigovodja, benzin) i da se masina za presovanje otplacuje sa 150e mesecno, potrebno je prikupiti minimum 10t da bi na kraju ostalo 250e zarade. To nije ni malo ako se uzme u ubzir da nije celodnevni posao, ali je pitanje da li je moguce skupiti 240.000 flasa svakoga meseca?

Preko noći ne, ali za 1-2 godina, da.

Ma razumemo se potpuno, znam i ja da to nije nemoguce ali se treba debelo truditi. I ja sam dosao do slicnog zakljucka razgovarajuci sa ljudima koji se time bave. Skoro svuda sam dobijao slicne odgovore. Kazu ljudi, radis oko 2 godine, polako povecavas kolicine, postavljas kontejnere gde god mozes, pravis ugovore sa skolama, prodavnicama i imas sanse da dodjes i do 10t mesecno. Kad se posao razradi ostane ti plata od 200-300e. To nije malo, ali je daleko od komentara koji su ovde izneti tipa:

Kreni što pre, veruj mi ite kako se isplati
Vidim da je u Beogradu počela opšta pomama što se toga tiče i ne samo u Beogradu već u celoj Srbiji.
Stanite u red dok su ulaznice još za đžabe .

Ne valja ti biznis plan uopste. Prvo, troskovi 200 EUR-a su nerealno niski, ili u startu nameravas da krsis zakon. Nigde ne pominjes porez na dobit, ne pominjes komunalnu taksu, ne pominjes doprinose za radnike, a nije mi jasno kako mislis da uklopis benzin + platu + knjigovodju u 200 EUR-a?!

Velika je greska zasnivati biznis plan na minimalnim troskovima, treba ici sa maksimalnim troskovima, jer se UVEK neki troskovi zaborave, neki drugi sitni zanemare a posle se nakupe, neki treci iskrsnu totalno neplanirano. Dakle, evo kako bih ja to racunao:
- plata radnika 300 EUR-a + doprinosi = 500 EUR-a
- knjigovodstvo 100 EUR-a
- benzin 50 EUR-a
- odrzavanje vozila (ulje, kocnice, amortizeri, kaisevi, svecice, gume) 50 EUR-a
- pausalni porezi i doprinosi (ili PDV+porez na dobit) 200 EUR
- ostali nenavedeni troskovi 100 EUR
---------------------------------------
sve ukupno 800 EUR troskova mesecno. Plus nesto minimalno da se zaradi, znaci ne racunaj sa manje od 1000 EUR-a razlike nabavne i prodajne cene. Rekao si da ti je razlika nabavne i prodajne cene oko 5 dinara, ili bolje receno 3-5 dinara, pa racunicu bolje zasnivaj na 4. Znaci, 1000 EUR-a ces imati sa prometom od 20-ak tona, ili 480.000 flasa, ne racunaj sa manje od toliko.

To kao sto i sam vidis nece biti lako. Za pocetak bi jedino logicno bilo da zaboravis masinu, vec da organizujes otkup i prodaju firmi koja ima masinu. Jednog dana kada konstantni mesecni promet predje 300.000-400.000 flasa ces ponovo poceti da razmisljas na tu temu.

Druga stvar, nasi ljudi nemaju nikakvu ekolosku kulturu, vecina njih nece sortirati otpad i ubacivati flase u tvoje kontejnere, tako da vise moras racunati na saradnju sa ljudima koji se bave prikupljanjem sekundarnih sirovina. E, sad, kad vec saradjujes sa njima i kad si u tom poslu, veoma logicno bi bilo da se bavis otkupom i ostalih sekundarnih sirovina (papir, gvozdje, bakar, aluminijum...), jer mnogo je lakse otkupiti 100.000 flasa + 20 tona papira + par tona metalnog otpada, nego 400.000 flasa, a zarada je na kraju ista.

Ako zaboravis masinu tek onda nemas sanse da nesto zaradis :) Presa ti je najpotrebnija u ovom poslu, u protivnom ti visestruko rastu troskovi prevoza. Sto ranije u lancu flase budu ispresovane to je isplativost veca. Suludo je nepresovane flase transportovati vise od par kilometara jer se u tom slucaju transportuje vazduh, a to ti niko nece platiti :) Postoji mogucnost da se ne kupi masina za presovanje ali to onda dovodi do novog troska, iznajmljivanja masine. Covek koji prodaje Brzan Plast masine, kaze da oni iznajmljuju masinu za 3000 din po danu, tu treba dodati i prevoz i vracanje masine. Bilo kako bilo, veliko je pitanje da li se u jednom osrednjem mestu tipa 50.000 stanovnika mesecno i baci 240.000 flasa. Ako se i baci, tesko je verovati da ce se prikupiti 90-100% :) toliko se ne prikupi ni u Kanadi.

Isplati se , da li za 2 ili 10 godina to nisam rekao .
Što se tiče ulaznica, danas može ko hoće da skuplja otpad, ali ne još zadugo, zato stani u red.

Ako ce film o skupljanju otpada da traje 10 godina, pitanje je da li zelim da ga gledam :) Mozda je u tom slucaju pametnije ustupiti dzaba ulaznicu nekom drugom i recimo, gledati prolaznice iz kafica pored bioskopa :)

Kako god okreneš od tebe zavisi ;),
kao i u svakom poslu.
Godinu dana ti treba da uđeš u fazon, trebaće ti i ekipu/radnike da formiraš i sl.
Naj bitnije je da prelomiš, to je najteže, a posle "grizi".

E, moj Igore. Morace da prodje jos mnogo vremena dok ne pocne da Od nas zavisi!

great mlm slazem se sa tobom da sve zavisi od toga koliko flasa uspes da prikupis.

Pomenuo si racunicu od 50 kontejnera po 130 flasa na dan. Po meni je ovo i realno, ako bi ovi kontejneri bili rasporedjeni u npr. blokovima na Novom Bg-u, gde samo jedna zgrada ima stotinak domacinstava. Sigurno je da jedno prosecno domacinstvo potrosi bar jednu flasu na dan - eto 130 flasa.
Ako je na zapadu stopa sakupljanja flasa 40-90%(podatak preko wikipedie), a kod nas je pretpostavimo 20-30%, onda ce 3 do 5 solitera biti dovoljno za jedan kontejner.

Ja sam dosao do nekih brojki radeci biznis plan o ovome. zbog ispita na fakultetu.

Preko ukupne godisnje potrosnje piva i flasirane vode u Srbiji, izveo sam da se u srbiji godisnje iskoristi oko 26 500t flasa(1flasa=50g). 360 tona flasa godisnje iskoristi 100 000 ljudi (Novi Beograd ima skoro 300 000 stanovnika). Naravno, ta cifra je neprecizna.
Udruzenje proivodjaca plasticnih masa Srbije ima na svom sajtu podatak o godisnjoj proizvodnji PET-a od 30ak hiljada tona.

Sve u svemu, na kraju je ispalo da posao otplacuje za 2 godine troskove Brzanovih masina, leasing rate i ucesce za kombi, promociju od 5000 eur, 3 radnika po 400e mesecno bruto, zakup nekog objekta, benzin od kontejnera do kontejnera, sleper do Lapova jednom nedeljno itd.

Problem je pretpostavka - oko 20 tona prikupljenih flasa mesecno i da ti Brzan redovno placa. To je sigurno mala cifra za Svedsku ili Dansku na 100 000 ljudi, ali za Srbiju...

Ipak, period povracaja od 3-4 godine je verovatno realan, ali samo uz savrsenu promociju, saradnju sa opstinom i ko zna sta jos. Brzan ce naravno mnogo vise da zaradi a snosice nuporedivo manji rizik.
Ne vidim da je neko pokusao to da uradi, bar ne u Beogradu.

Pozdrav Bera3, nisi dobar biznis plan sastavio :) Na zapadu je tacno da se prikupi preko 40% ali je taj procenat kod nas ispod 10% i pretpostavka je da ce u narednim godinama doci do 10% ili cak i nesto vise. 130 flasa dnevno je nesto malo preko 5 kg, flasa od 1,5l je 40g a manje flase su i lakse. 50 kontejnera cak i u blokovima prikupi 250kg dnevno. Na 30 dana to je tek 7,5 tona. Ta investicija mozda i moze da se isplati u blokovima ili na adi i verovatno nigde vise :) Ako uzmes prosecnu opstinu od oko 80 000 stanovnika, imaj u vidu da mozda tek 30 000 zivi u samom gradu, u zgradama, u naseljima, tj. na mestima sa vecom koncentracijom stanovnistva na kojima je moguce organizovano skupljanje. Sto se Brzana tice, dovoljno je da samo uzmu 6000e za masinu od svakog ko pokusa da uzme dzaba ulaznicu :)

Ma meni je taj plan odradio posao, stekao sam uslov da izadjem na ispit :)

Tih 130 flasa sam uzeo iz jedne od tvojih prethodnih poruka, i mislim da je ta velicina realna za vecinu Beogradskih opstina, ne samo blokove. Ne zaboravi da je Beograd 25% stanovnistva Srbije. Postoji bar jos 3-4 grada sa vise od 100 000 ljudi, bez okolnih sela.


Niko jos ni u blokovima nije poceo

Ono sto sam ja racunao, mozda i pogresno, je stopa prikupljanja mnogo veca od 10%, a manja od zapadne.
Evo primera koji me je naveo da pomislim tako nesto. Jedna devojka, koju vrlo dobro znam, je u sklopu neke ekoloske akcije zalepila malo vecu kesu za smece na ulaz i ostavila simpaticnu poruku o bacanju plasticnih flasa u istu. Za 24h ta kesa je bila puna, sa bar 15-20 flasa. Ulaz ima 15 stanova. Izracunaj sam stopu prikupljanja.

To je svakako izuzetak i nemoguce za ocekivati u stvarnosti, ali pokazuje da vise od 10% ljudi moze da stavi jednu flasu u obicnu kesu i baci tu kesu na posebno mesto kad krene na posao, napolje...

I dalje verujem da se uz ozbiljnu promociju, PR, i podrsku nekih neprofitnih organizacija moze dosta uraditi.


Za Brzana si potpuno u pravu, covek je monopolista, otkupljuje za 200e nesto sto u drugim zemljama kosta preko 400. Ko zna kolko te masine ko njegove kostaju u inostranstvu. Ipak, svaka mu cast ko pioniru u toj oblasti.

Kakvo je stanje sa racunarskim otpadom? Da li tu trebaju posebne dozvole od ministarstva i da li to mora na reciklazu ili ne? Posto sam video da Bozic takvu uslugu nudi ali kao reciklazu, a ne kao otpad gde neko moze da dodje i da uzme neku plocu ili monitor za delove? Ako neko zna koliko bi se od prilike kretalo po kilogramu ili od pre neka informacije oko toga.

Hvala

Bozic je, verovatno, poceo da to radi kako bi bio prvi na ovim prostorima i spremno docekao zakon koji ce to regulisati. Oni su velika firma pa mogu da ulazu i u takve projekte koji prvih godina nece donositi profit ali se kasnije mogu isplatiti. Mislim da bez zakona to nije isplativo.

Što se tiče www.brzanplast.com za mašine će te morati čekati barem 6 meseci, jer trenutno rade tri ovakve za ruse po ceni od 330.000EUR

Za početnike u ovom poslu , preporuka je da kupe polovnu mašinu za baliranje plastike,papira,kartona,folije iz nemačke.
Možete ih naći kod uvoznika EUROMARKETS DOO UŽICE, DIMITRIJA TUCOVIĆA 19
Cena je 2k EUR










_{[Ovu poruku je menjao biznis inkubator dana 06.05.2007. u 12:12 GMT+1]}

Da li postoje kontejneri za prikupljanje tetrapak ambalaze i ako da, koja je njihova cena? Po kojoj inace ceni mogu da se nadju kontejneri za recimo pet ambalazu? Kako animirati ljude da sortiraju tetrapak ambalazu u domacinstvu posebno? Da li postoji objedinjena presa za baliranje pet, tetrapak, papirne ambalaze? Koja je cena takve prese ako je ima? Unapred hvala.

Na Adi ciganliji već nedelju dana traje prezentacija depozitnog sistema, akcija će trajati od kraja sledeće nedelje.
Učestvovanjem u akciji, dovoljno je da ubacite jednu PET bocu ili alu. konzervu i dobićete tiket, možete osvojiti dva putovanja ili neke od telenor paketa.
Uskoro više na www.ocistimosrbiju.com .


Ne znam zašto si se opredelio za tetrapak, to je vrlo nezahvalan materijal u sebi ima najmanje 3 sloja koja su zalepljenja i to je vrlo nezahvalno/nemoguće reciklirati.

Sto se tice PET-a treba se skoncetrisati na Foliju, a ne na flase iz razloga sto je mnogo jednostavnije sakupiti dobru kolicinu folije (strec ili Pet) nego kolicinu flasa.

Za sve informacije:
EUROMARKETS DOO
D.Tucovica 19
31000 Uzice
031/510551
Djuric Nenad
Welger Recycling Engineering GmbH

Poštovanje Nenade,
da li posedujete servis za Vase prese (Welger) u Srbiji,
pošto imam problema, a nalazim se u Beogradu?
Možete mi odgovoriti i na pp.

Hvala Igor.

Pozdrav svima.
Vidim da se dobro zakuvalo sto se tice biznisa sa otpadom medjutim uglavnom se raspravlja o PET ambalazi a mene interesuje kako stoje stvari sa ostalim materijalima a narocito sa limenkama i papirom.Ima li iko informacije o tom.Zatim jedna vrlo interesantna informacija je recimo ( tako sam barem nacuo) donosenje nekog zakona o skladistenju i zbrinjavanju konkretno preradjenog jestivog ulja.Nacuo sam da ce svi koji koriste i na kraju imaju takvo ulje (restorani itd.)morati da takvo ulje predaju firmi koja ima dozvolu za odlaganje takvog otpada, pa mi se cini interesantnim kako postati bas ta firma.
Dajte malo informacija i o ovom jer smatram da ni to nije losa ideja za biznis.

e, poz, ja sam iz bosne i htjeo bi tako nesto da pokrenem, ovamo to slabo ko radi, al jebiga kad gledam cijenu masine, mislim otkud mi da ulozim toliko, e sad zanima me, kakav materijal ja dobijem kad se flase prerade, jel to neko otkupljuje ili ja ovamo pravim nesto tipa plasticne vrecice pa onda kao takve prodajem

Pozdrav Ko.marac,
o PET-u se raspravlja zbog toga sto do skora nije ima resenje, a ako se okrenes oko sebe navise je PET-a razbacan po ulicama i sl.
Što se tiče papira i limenki od skoro to funkcioniše (ima rešenja), a najveći skupljači su romi.
Skoro je otvorena fabrika za bio dizel, pa predpostavljam da od prerada jestivog ulja prave bas to.
Nisam siguran 100%.



Nema potrebe da za početak razmišljaš/opterećuješ velikim linijama, preporučujem ti jednu presu, prostor i kamion/pikap.

Od flaša (PET) prave se nove forme PET-a koje nisu za ishranu (od formi se pravi flaša), preradom najlona tj. folije možeš da praviš džakove, kese i sl.

Pozdrav,
Igor.

Cuo sam za taj BIO DIZEL,cak je postavljen i kamen temeljac za jednu takvu fabriku u mojoj okolini,Slabo sam upoznat sa tom tehnologijom ali mislim da se on pravi ( najvise) od biljne mase tj uljane repice isl.Nasao sam (bas u BG oglasima )jedan oglas da cova otkupljuje preradjeno ulje i ja nazovem lika kad on to otkupljuje za cent. grijanje valjda se grije na to.Ali ovo sto sam ja cuo za ovaj zakon se najvise odnosi sa ekoloske strane jer takvo ulje prestavlja velikog zagadjivaca i onda bi svi koji ga imaju kao nus-produkt bi prema tom zakonu trebali da placaju toj nekoj firmi koja ima licencu tj pravo da ga odvozi i dalje nesto radi sa tim.E sad kako bi to funkcionisalo i bi li bilo rentabilno je tema za razmatranje.A sto se papira i limenki tice jos uvijek ne znam kako to kod Vas ide i kakav je odnos otkupne cijene i prodajne i kakve prese i kolko kostaju i . . . . i onda da vidim IMT ( Imali Mene Tu).
cao

Malo je zamrla tema, ne znam zašto, evo počeo sam da se interesujem malo za reciklažu, kad vidim ovu gomilu PET ambalaže oko sebe, da li je i dalje ovo aktuelno? Interesuje me Igor je pričao, ove manje mašine za presovanje, gde ih naći, ako ih ima, ono što je rekao uzeti mašinu, pik ap i prostor, čini mi se.
Hvala na informacijama

Dobra tema.
Ja sam namravao da krenem sa priljateljem jednim u posao sa sekundarnim sirovinama ( ali metalima ) na srednje kolicine.

Priljatelj mi je kupio kucu nedaleko od grada u predgradju ima plac znaci imali bi gde skladostiti sekundarne sirovine i metale, ima potrebno znanje i vetine, znaci ulozio bi on svoj rad znaop bi da rastavi da selektuje otpad, dok sam ja mislio da ulozim nesto para u ovo i da pomognem oko nekih stvari u koje se ja razumem znaci oko papirologije i sl.
Znaci on ulaze plac i svoj rad ( vise fizicki ) , a ja ulazem kapital i nesto svog rada a dobit delimo 50:50 . Sta mislite o ovom poslu?
Znam da neki romi koji ovo rade na srednje kolicine zarade mesecno i preko 1000eur.

Koliko sam shvatio ovde raju pale ovi što hoće da prodaju skupe mašine za preradu, a po svim računicama investicija u te mašine može da se isplati ali samo ako cela Cigan Mala radi za vas jedno 10 godina.

Laki metal je skocio u zadnje vreme, krece se cak 15 dinara i vise po kilogramu.
Sto se metala tice, bakar je naisplativiji (300 din/kg), sto se moze procitati po novinama kako nestaju instalacije :)
Cuo sam da je u Zelezniku dok su presovali metal naleteli na tenkovsku minu i trenutno im je linija van upotrebe, narucili su novu.



Znaci isplativije je od kredita ;) ?
Srecom pa u Srbiji nema jedna cigan mala, sto vise istih, broj godina se smanjuje.

Nazalost, romi su vrlo nezainteresovani za najlon i PET, razlog je jednostavan ne moze da nakvasi taj materijal kao papir :).

Jest´vala, ako skupi pola miliona PET flaša od 2L, isplatiće mesečne troškove firme, a ako skupi odavde do Kine i 20 godina ništa ne jede a struju krade sa bandere otplatiće presu a možda i mašine.
Pa nisu ni Cigani ludi ( mada kvase papir ). A poslovni prijatelj ti Zoki iz Karton Sitija, pa kad te žena pita gde si bio, samo kažeš, kod Džoleta bre na poslovni sastanak a i Džurdževdan mu bre.

:],
Koliko je isplativo?
U Srbiji zivi 200 porodica (clanovi srpskog uduzenja za reciklazu) uzmi u obzir da ima zenu i dvoje dece koji zive vec 4 godine od tog posla.
Od masina poseduju samo presu, neki su vec poceli da zaposljavaju radnike.

U Srbiji se skupi samo 7% otpadne PET ambalaze u odnosu koliko se uveze PET granula godisnje.

Verovao ili ne tu majcu sto nosis na sebi napravljena je od recikliranog PET-a, mozda bas iz Srbije :).

Majica od recikliranog PET-a? ne razumem???

Bas tako,od PET-a prave vlakna i sa kombinacijom sa pamukom ili slicnim materijalom prave se majce, patike, jastuci i dr.

Žive ali samo još da kažeš kako žive. Mi sračunasmo da firma sa jednim radnikom ima troškove od oko €1000 mesečno, i da bi se oni pokrili potrebno je sakupiti blizu pola miliona PET flaša mesečno.
A šta ćemo sa investicijom od €30 000... kada će se ona isplatiti i da li se uopšte može isplatiti ili se isplati samo onima koji prodaju mašine.

Žive, eto počeli su i radnike da zapošljavaju.
Nisu samo radnici trošak, gde je kamion, gorivo, delovi....
Za to postoji biznis plan, IFC je u Srbiji u saradnji sa SUR-om prošle godine uradio par BP za članove udruženja i odmah da ti odgovorim isplati se obostrano (logično).

Moraš da računaš sa svojim mogućnostima,
jedena cena je za PET u rinfuzu, druga je za balirani PET, treća za mleveni, četvrta za regrnulat....
Tako isto i za mašine, presa, mlin, ekstruder..
Naravno moraš da vodiš računa i gde se nalaziš, pošto vidim da si iz BiH, uvek će više otpada od PET-a biti u Sarajevu nego u Travniku npr.

Predpostavljam da bi ti voleo sve da dođe preko noći i može da dođe preko noći ali za godinu, dve kao i u svakom ozbiljnijem poslu.

Primetio sam da si se "zalepio" za "one što prave mašine" ne vidim razlog nezadovoljstva pošto te mašine već uspešno rade na teritoriji bivše Jugoslavije već PET godina što je dokaz isplativosti i kvaliteta.

Pozdrav.

da te pitam,posto vidim da imas iskustva s time,kakvo je stanje recikliranja elektronskog otpada ,kolika ulaganja,koliko isplativo,da li ima toga kod nas uopste

a isto tako i stakla [izvinjavam se ako je vec bilo reci o ovome,nisam procitao celu temu]

Što se tiče el. otpada možeš se raspitati/videti na http://www.it-recycling.biz .

Što se stakla tiče sve stoji u mestu, preciznije sve završava na deponiju.
Tako će biti sve dok neko ne otkupi fabriku stakla u Paraćinu, mesec, godinu dana, 5 godina .... još se nezna.

Pozdrav.

dakle za staklo nema konkurencije?
i hvala

Da li neko zna koliko kosta PET ambalaza ili bilo koja druga sekundarna plastika...pretpostavljam da to ide na kg...
HVALA SVIMA!

Ako je neko zainteresovan za masine za preradu PET-a, neka mi se javi na PM [email protected].

Prodajem VEOMA jeftino POLOVNE mlin i presu za PET i mikser za polietilenski film.


_{[Ovu poruku je menjao ljbm dana 21.07.2008. u 15:42 GMT+1]}

sto se tice stakla problem je u tome sto se staklo ponovo moze koristiti ali to su jako male kolicine.Zato se svi okrecu
PET-u.

mozes malo detaljnije? kako mali deo?

Prilikom izrade stakla dozvoljeno je ubaciti do 10 % (kako bi rekao) starog stakla.Veoma se retko koristi lomljeno staklo za neku dalju proizvodnju (cak ja iskreno nisam siguran da se uopste negde tako koristi).Kod plastike je drugacije.Prilikom izrade PET ambalaze dozvoljeno je koriscenje do 10 % skarta ( neko kaze regranulat) mada to niko ni ne radi jer su veliki problemi.Ali zato skart od PET-a kada se samelje moze cak da se upotrebi kao materijal bez ikakvog dodavanja cistog granulata.Tu je PET jedan od retkih proizvoda.Jer svuda ostalo se dodaje regranulat ( odnosno vec koriscena plastika).Cak i u izradi termoskupljajuce folije,za koju sam ja bio ubedjen da se koristi cist granulat.Naravno tu je bitno da li je to polietilen, polipropilen itd.Znaci stara plastika ima siroku primenu sto se za staklo ne moze reci.

Sto se tice cene PET koriscenog mislim da je cena oko 8 din po kg(Sto ti dodje oko 20 boca od 2,5 litra=Pepsi)!

Da ova cenakoju sam stavio to je cena PET-a znaci odvojen je cep od boce i narravno nalepnica.Nalepnice su manji problem.Mislim da je moguce skinuti ih ako se drze duze vreme u vodi.

www.hausmarket.rs
http://www.hausmarket.rs/katalog/masine-za-reciklazu

Reciklaza je posao buducnosti u svetu, i taj posao se deli obicno na nekoliko grana...

1. Primarno prikupljanje
2. Sortiranje i kondicioniranje
3. Primarna prerada (mlevenje, baliranje itd)
4. Sekundarna prerada (reciklaza sirovina)
5. Proizvodnja gotovih proizvoda

broj 5 ostvaruje najvecu dobit, a broj 1 radi crnacki posao. Inace u vecim gradovima cesto zatvorenici idu na deponije da prikupljaju i sortiraju otpad.

Dok smo po pitanju reciklaze nerazvijeni, svi mali igraci imaju sansu. Jednog dana ce nam ostati samo broj 1 i eventualno 2.

U somboru je otvorena firma natural oil, cerka firma svajcarske korporacije koja se bavi proizvodnjom biodizela iz svih vrsta otpada (I II i III generacija bio goriva). www.naturaloil.rs

Organizovano je prikupljanje PE, PET, motornih ulja, guma, antifriza, glicerina...
Takodje proizvode se mala postrojenja koja omogucavaju da svako za svoje potrebe iz otpada pravi gorivo.

<img style="visibility:hidden;width:0px;height:0px;" border=0 width=0 height=0 src="http://c.gigcount.com/wildfire/IMP/CXNID=2000002.0NXC/bT*xJmx*PTEzMzE4Mjg5MjAwMzYmcHQ9MTMzMTgyOTIyNDc*NCZwPTE1MTEmZD*mZz*xJm89NmNmMzkwYzFiM2MwNDFlZGI*Njdm/MGI1NWRhNGM5MDYmb2Y9MA==.gif" />http://www.badongo.com/file/26607386

pravilnik za upravljanje otpada

http://www.badongo.com/file/26607386

http://www.scribd.com/doc/8549...nje-otpada-sekundarne-sirovine

_{[Ovu poruku je menjao no1emsee dana 15.03.2012. u 18:16 GMT+1]}

Jedno pitanje koje se tiče reciklaže PET ambalaže..
Zna li neko kakva je mogućnost izvoza takozvanih PET flekica, i koje standarde one trebaju da ispunjavaju.
To je verovatno jedini način da konačni proizvod naplatite bez povlačenja po sudovima.
Iskreno, započinjati bilo kakav biznis u Srbiji bez sigurne naplate je ravno samoubistvu :((

da malo ozivimo temu -isplati li se jos skupljanje otpada kao posao

Hocemo da otvorimo auto-opad a radili bi i auto limariju. Kako se registrovati, odnosno sto registrovati kao osnovnu delatnost? Dali je i kod auto-otpada i auto limarske radnje potrebna fiskalna kasa i dali se mora registrovati kao D.O.O.
S postovanjem!