Mozda si usao u njihovo dvoriste iduci raznoraznim puticima, pa nemoj da se cudis ako izadju i vide ko prolazi. :)
Samo pazi kuda hodas.

Pa ne možeš tako - generalno. Definitivno, na teritoriji Srbije ima otrovnica. Zašto da ne - i na Avali. E sad, ima i neotrovnica. Bog zna koju si ti video.
Generalno, može se ovako klasifikovati, (mada nije 100% pravilo)

Otvornice imaju jarke boje i šare - neotrovnice su šućmuraste
Otrovnice imaju glavu u oblku srca, dakle od vrata se vidljivo širi glava pa se jasno skuplja u špic. Neotrovnicama je glava nešto kao produžetak vrata a vrh glave je zatupljen.

I ja sam juče bio na Avali, al nisam video nikakve zmije :)

Inače, dosta često se vozim tamo baš po tim stazicama i zabitima, i nikad do sada nisam video zmiju... A to što si ti video je verovatno smuk, jer je to tanka i dugačka zmija... Otrovnice - šarka i poskok su relativno kratke, i imaju debelo telo i masivnu glavu...

Šarka


Poskok


Smuk (nije otrovna)


Bjelouška (nije otrovna)


_{[Ovu poruku je menjao ventura dana 09.05.2007. u 11:30 GMT+1]}

Otrovnica u Srbiji ima, naravno, pa je sasvim izvesno da ih ima i na Avali. Sarka ima trouglastu glavu i mali vrat koji je nesto uzi od tele tako da ju je lako prepoznati. Ima sare u obliku rombova raznih boja. Poskok ima mali roscic na nosu pa ga je takodje lako prepoznati. On ima obicaj da se penje na drvece.

Ostale zmijw nisu otrovne.

Zmije se ne treba plasiti. Obican oprez je dovoljan. Zmija nije nasilna zivotinja i sama bezi od opasnosti. Napada samo ako je direktno ugrozena.

Prilikom kretanja kroz prosor na kome iamzmija treba se drzati nekih sitnih pravila:

- dok hodas pravi buku. Najbolje je da nosis stap kojim ces da lupkas ispred sebe ili suskas po opalom liscu ili zbunju. Mozes i da trupces stopalima. Zmije ce te tako cuti kada nailazis i sklonice se same. Glasno pricanje nema efekta jer zmije "cuju" tako so telom primaju vibracije preko tla.
- nemoj trcati, jer se tako kreces previse brzo i zmije ne mogu da stignu da se sklone.
- gledaj kud stajes, da bi na vreme primetio zmiju, ali ako postujes prvo i drugo pravilo, mislices da u sumi uopste nema zmija. Izuzetak je ako neku iznenadis na spavanju.
- vodi racuna nametima gde je moguce da bude zmija. To je obicno stenovit ili sumovit predeo, blizu vode. Ujutru i uvece zmiej izadju na kamenje jer im je tu toplije, a kada je vruce preko dana, zavuku se u pukotine ili druga mesta koja su u senci a na kojim nije hladno.
- kada susretnes zmiju, stani i umiri se. Nemoj da se plasis ili panicis. Sacekaj da ona ode. Pripremi stap ispred sebe tako da ako krene prema tebi, mozes da je odgurnes (ne i da je tuces)
- ne ubijaj zmije

Danko, bravo za post!

Poslušaj brokera...

NIKADA!

kako ne?

Svima puno hvala na odgovorima, a posebno Venturi na fotkama i Brokeru na savetima za slučaj "bliskog susreta" sa zmijurinom. Ova "moja", koliko sam gledao fotke, definitivno nije poskok i definitivno nije belouška. Po šarama, boji i debljini bih rekao da je smuk, mada mi je izgledala kraća nego na slici. Uh, ne bi valjalo da je šarka.
Svejedno, sad znam šta mi je činiti.

Pa i ja sam juče bio na Avali, al' nisam video tebe. Što ne znači da nisi bio tamo.

Hvala još jednom. Pozz

Ja sam bio na ATV-u, tako da me mozda nisi video zbog blata sa kojim sa bio pokriven ;)

Sto ne bi valjalo?!
Ljudi koji se malo bolje razumeju u vrste zmija, Sarku i Poskoka svrstavaju medju bezopasne zmije... Mislim, kakva je to zmija koja kad te ujede mozes da prepesacis 50km do najblize ambulante a ako to ne uradis dobijes povisenu temperaturu i grceve i u tom stanju ostanes 10 dana dok vidis da li ce imunitet da pobedi ili ces da umres. Bre, prava zmija kad te pogleda padas mrtav

Sećam se kad sam bio klinac, možda 8-9 godina sam imao, išao sam na selo kod babe i dede od jednog drugara, tada je bilo aktuelno da se utovara neko seno na njivi... I sećam se da je nekog dečka koji je imao možda 13-14 godina, dok je utovarao to seno poskok ujeo za stomak (valjda je bio u senu, ko će ga znati)... Uglavnom, odveli su ti oni njega u kuću, kao hladni oblozi, pa trljanje kafom, rakijcom pa ovo ono narodni lekovi... To je bilo tipa kasno pre podne, a odveli su ga u ambulantu tek predveče (valjda dok se neko vratio iz grada sa autom)... Tamo mu nisu dali serum jer nisu imali, nego mu dali nešto ne sećam se sada... Zadržali ga tamo par sati, i pustili kući... Toliko o tome, a poskok inače važi za našu najopasniju/najotrovniju zmiju...

@Daniel011
Po opisu "zmijurine" najverovatnije si video slepica
http://ibgate.ib.ns.ac.yu/tere...skagora/Kicmenjaci/opis/2.html

http://ibgate.ib.ns.ac.yu/tere...a/Kicmenjaci/home/gmizavci.htm

Zavisi i od toga koliko je otrova zmija sakupila. Ako je skoro trošila otrov na neki plen, manje će ubrizgati čoveku.

Dalje, zmija KONTROLIŠE isticanje otrova, a pošto ga sporo pravi, poprilično vodi računa da ga ne troši uzalud! Tj. ne ujeda svaki put sa otrovom!

Poskok ume da izuzetno GADNO ujede (i otruje), pogotovo na letnjim vrućinama (tada je živahniji) i na visokim, kamenitim planinama.

Avala je maltene zoo-vrt, tako da tamo ne očekujem neku veću opasnost. To su mahom smukovi tamo. Debeli, dugački, tamnozeleni... čovek se uplaši na mrtvo ime, a ono maltene gušterov brat! Gotivan si, Danijele... 1cm u prečniku, 30 cm dužine "zmijurina"!

Pa vi od nasih zmija napraviste " Crne mambe "
Od ujeda nase domacinske zmije koja je najopasnija i najpodlija -Poskok - inace se moze itekako umreti ali tek nakon 36 casova u zavisnosti od organizma - .Sto se tice narodnih lekova ne znam samo znam kada te ujede bilo koja zmija da se pristupa zasecanju ugriznog mesta te zaustavljanja cirkulacije krvi da se nebi otrov sirio kroz krv , da vam vec ne govorim - Nedo bog najgorem neprijatelju da ga rokne poskok ili sarka - jer slika nije nimalo lepa i zanimljiva !!! Gledao sam u vise navrata live
Inace Pirotska okolina ima otrovnica za izvoz pa dobro znam o cemu govorim Nemojte ubijati zmije !!! kada je vidite zaobidite je ako mozete i ne dirajte je i nemojte histerisati - dovoljno je da bacite kamen , drvo neki predmet pored nje i ona ce se skloniti - samo pazite u kom pravcu ide !!!
Ne zaboravite--- covek je toliko velika zivotinja da pametniji uvek popusta !!! ---------

_{[Ovu poruku je menjao vaske71 dana 10.05.2007. u 15:37 GMT+1]}

@sasa022
Da, može vrlo lako biti i taj slepić, ovako dosta liči... Ma ko će ga više znati... Sve mi se već izmešalo, kad zatvorim oči, samo vidim nekak'e zmijurine...



Pa ja odma' na početku i rek'o da sam dete asfalta i totalni analfabeta za zmije, pardon, zmijurine. To što ona ima samo 1cm debljine i samo 30cm dužine, super, svaka njoj čast, ali šta ja kao laik znam da li je njena otrovnost srazmerna njenim fizičkim dimenzijama.

Osim ako si se namerio da je pojedes a gladan si.

Ne zasecati i ne sisati ništa i nikoga! Podvezati ud (ruku, nogu) iznad ujeda, ka srcu... pa trk' kod doktora! Hladne obloge pomažu.

Ujed zmije je jako bolan i često ostavlja posledice. Otrov trajno oštećuje (razlaže) tkivo i nije se šaliti ni sa jednim ujedom! Ako ništa drugo, infekcija... sepsa... nije zmija pčela!

Još samo ovo: zmija nas prva opazi gotovo uvek, ali ne stigne da se skloni sa puta!

Spartak, žao mi je da priznam, ali jeo sam ih pre 20-tak godina. Ništa posebno... mada nije ni za bacanje, kada čovek "krizira".

Samo zaista ne mogu da zamislim tu situaciju na Avali! Odeš lepo do "Čarapića Bresta" i jedeš sisare, a ne gmizavce!

Fenomenalna tema!

E sad cu dam Vam sve lepo objasnim,na Avali sam "skoro" svake nedelje sa drugarima (proucavamo zmije,to ce mi biti posao :) jednog dana kada zavrsim fakultet)

Prvo da kazem da na Avali nema otrovnica!!!

Na Avali mozete videti 5 vrsta i to su sve Colubridae. Znaci otrovnica nema!!

Pa da krenemo:

Stepski smuk(Dolichophis caspius)
Vrlo agresivna zmija,ukoliko krenete da je hvatate napasce vas!!! Moze da naraste do 3m,obicno je braonkasto-zuckaste boje

Slika: http://picasaweb.google.com/lh...17&iid=5054510424576511554

Eskulapov smuk(Zamenis longissimus)
Miroljubiva zmija, obisno braonkasta sa zuckastim tackama na telu,moze da naraste do 2.5m,napasce vas ako oseti opasnost!!!
Mlade primerke mesaju sa belouskom,zato sto su dosta slicne.

slike:
mlada zmija: http://picasaweb.google.com/lh...17&iid=5054063842467007938
odrasla(mada ova boja je raritet,crna je) : http://picasaweb.google.com/lh...17&iid=5054063941251255794
http://picasaweb.google.com/lh...17&iid=5054063958431124994

Smukulja(Coronella austriaca)
Retka je na Avali,naraste do 80cm,ljudi je mesaju sa Sarkom.

slika:
http://picasaweb.google.com/lh...81&iid=5052244996936965362

Belouska(Natrix natrix)
Svi za nju znate verovatno :),vodena zmija,na Avali je mozete videti u okolini potoka,ako je hvatate pomirite se sa tim da ce Vam ruke smrdeti :)

slika: http://picasaweb.google.com/lh...45&iid=5058903885192795410

Ribarica(Natrix tessellata)
Ja je jos uvek nisam video na Avali ali smatra se da je ima,bezopasna nece ni ujesti!ali smrdi isto kao i belouska!

slika: http://picasaweb.google.com/lh...45&iid=5058903674739397826

To je u principu to!
Ako se bas plasite zmija posaljite mi pm,da vam kazem ko je puteve da izbegavate ;)

Zmije ne treba ubijati,vrlo su korisne,i nece vas ujesti ako joj nesto ne uradite!!!


Ovde mozete videti jos slika sa Avale i drugim mesta u Srbiji,naravno sve slike su vezan za herpetofaunu!

http://picasaweb.google.com/alexandar.simovic


Pozdrav!!!

Saša, sjajne slike!!! Hvala puno...

Iskoristiću jednu tvoju da poplašim Danijela:

BU!



Pogledaj iza, Danijele... to je zaista na vrhu Avale!

ma nista :)

pitajte sta god Vas zanima


Pozdrav

ZMIJE OTROVNICE

Odlučio sam da vas upoznam sa opasnošću ujeda zmija otrovnica iz dva razloga: prvo, najveća relna opasnost koja vam od životinja preti prilikom boravka u prirodi je ujed zmije (jako su male šanse da vam neposredna opasnost preti od neke druge divlje životinje) i drugo, ukoliko vam se dogodi ova nesreća, važno je da umete da brzom intervencijom spasete svoj ili tuđi život.


Mere opreza

Opšte pravilo je da vam od divljih životinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne uznemiravate. Sve divlje životinje beže od čoveka a napadaju ga samo ukoliko se osećaju ugroženo! To podrazumeva da ste direktno naleteli na njih, da imaju mladunce koje će braniti, ili pak da ste na neki drugi način ugrozili njihov opstanak.

To sve važi i za zmije. One napadaju čoveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite! Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povučete bez naglih pokreta, neće vas napasti. Zaštita od ujeda otrovnice na zahteva nikakve posebne mere već samo oprez! Vodite računa da po bespuću i kamenjaru ne idete bosi. Pri podizanju kamena, branju grožđa, pri radu ili igri u maslinjaku, polju itd. treba stalno biti oprezan. Najbolja preventiva je da kada prolazite čestarima, kroz visoku travu ili šumu pravite galamu: pevajte, glasno pričajte, lupajte štapom, kršite granje oko sebe… Sve divlje životinje, pa i zmije će se skloniti sa puta kojim idete. Dobro je da imate čizme sa debljim zidom koji zmijski zubi ne mogu da probiju: kožne, planinarske, čak i gumene čizme mogu odlično da posluže. Dobro je i da vam pantalone budu od čvršćeg materijala. Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najčešće u visini čuklja. Ako su na nogama čizme onda neće biti problema.


O zmijama

Zmije su, kao što je poznato – gmizavci. One su ili neotrovne i potpuno bezopasne, ili otrovne i vrlo opasne.

Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod neotrovnih to nije slučaj. Žive na svim meridijanima ali ih mnogo više ima u toplijim krajevima. Najopasnije su otrovnice u tropskim predelima. U Južnoj Americi i naročito u Indiji, od ujeda otrovnih zmija svake godine umre desetine hiljada ljudi.
Grupu opasnih otrovnih zmija čine: kobra, istočnoindijska naočarka i mnoge druge zmije Afrike, Australije i južne Amerike kojih u Evropi nema. Ali ne varajte se, u Evropi žive viperene, kojih opet nema u tropskim krajevima. Među ovim otrovnicama najopasnije su: poskok (kamenjarka) i šarka. Obe vrste žive u našim krajevima, a jedna od druge se razlikuju po šari na leđima i po glavi. Šarka je i dobila ime po tamnoj, izlomljenoj (cik-cak) šari na leđima. Deblja je i krupnija od poskoka. Šarke se po pravilu sreću u šumovitim krajevima, dok se poskok češće nalazi na kamenjaru, u toplijim krajevima, na moru… Poskok je nešto manja i tanja zmija, ali opasnija i otrovnija od šarke. Kao i sve zmije otrovnice ima jako izraženu trouglastu glavu (gledano odozgo) i roščić na nosu (to nema ni jedna druga zmija).

Otrovni aparat u svih zmija otrovnica je u osnovi jednak. Sastoji se iz dva oštra i šuplja zuba koja su u vezi s dvema otrovnim žlezdama. Mesto gde se nalaze otrovne žlezde zavisi od vrste zmije, ali kod većine se nalazi u gornjoj vilici. Žlezde luče otrov koji se skuplja u kesicama iznad šupljih zuba. Jačina i količina otrova su različiti i zavise od mnogo faktora: ako je zmija sita ili ako je ujedala više puta uzastopce, otrov je slab i nema ga dovoljno, a ako je gladna ili ako je dugo na suncu, otrov je jak i ima ga mnogo.


Dejstvo otrova

Otrovnice su veoma pokretne, nisu plašljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed je munjevit. Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom uđe u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani oseća drhtavicu i slabost, javlja se vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je, često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna neosetljivost (koma). Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.


Prva pomoć

Sastoji se u potpunom mirovanju povređenog. Ujedeni ud treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo "H") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne! Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Unesrećenom davati što više tečnosti: čaja, kafe, voćnih sokova i drugih napitaka, ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog otrova.



_{[Ovu poruku je menjao vaske71 dana 10.05.2007. u 15:44 GMT+1]}

He he, Tonac, ako baš 'oćeš da poplašiš raju, još bolji efekat ćeš postići ako neku od ovih slika objaviš u nedavno otvorenoj temi Slike kućnih ljubimaca. Ono, ljudi očekuju da na slici vidU neko mače ili kuče, kad ono - zmijurina.

Nego, da se sad malo uozbiljim. Ok, zapamtio sam k'o bibliju sva ova pravila, posebno da zmiju ne treba ubijati (što mi ionako ne bi ni palo na pamet da činim - živi i pusti druge da žive). Ali kad me ljudi kojima sam prenosio savete sa ove teme pitaju - a koji je razlog zašto je ne treba ubijati - šta da im odgovorim? Je l' razlog to što ona može u samoodbrani gadno da napadne (a bogami i gricne), ili je razlog to što su kao vrsta korisne i što bi se njihovim smanjenjem narušila biološka ravnoteža? Ili je razlog i jedno i drugo? (Na nekim drugim forumima sam čitao da tobož' ubijanje zmija donosi nesreću, ali ovo je ipak Elitesecurity, kapiram raja je ozbiljnija, tako da praznoverje isključujem kao mogući razlog.)

@sasha-SE
Svaka čast za slike i za informacije o svakoj vrsti ponaosob. A i ovo mi je vrlo bitan podatak (a i odgovor na moje glavno pitanje) - da na Avali nema otrovnica.

@Daniel011
Treba živeti sa prirodom,a ne protiv nje.Uništavanjem bilo koje vrste,pa tako i zmija narušavamo biološku ravnotežu.

@sasha-SE
Da li si nailazio na slepića ( Anguis fragilis ) i da li se kod nas mogu sresti
šilac ( Coluber najadum ) www.marjan-parksuma.hr/fauna_druga.asp?6
i šara poljarica ( Coluber gemonensis ) www.marjan-parksuma.hr/fauna_druga.asp?5

@sasa022

Slepica na Avali ima koliko hoces,kao i svuda u Srbiji.

Šilac je prvi put zabelezen 2005 u Srbiji,i to u krajnjem jugu Srbije(dolina Pcinje),vise nije Coluber najadum vec Platyceps najadum.
Hierophis gemonensis-a(Isto novo ime) nema u Srbiji,ima ga u Crnoj gori.

Pozdrav

Odgovori im kontra-pitanjem: a zasto bi ih trebalo ubijati? Zmije ne cine stetu.
Ljudi imaju vrlo losu naviku da sve sto ne poznaju ili cega se plaze jer to ne poznaju dovoljno - unistavaju.

A i inace, zmije su vrlovazne za biolosku ravnotezu, kao sto si i sam zakljucio.

Da citiram jednog urbanog pisca:

"Mrzim te 'životne amatere' - čim vide nešto živo, pitaju jel' ujeda!?"

Zmije su korisne životinje. Ili, u najmanju ruku... nisu štetne. Ako ne možeš da se setiš ničega drugog, ti kaži tim ljudima da one jedu sitne glodare, tako da kontrolišu broj štetočina, potpuno prirodno.

Pitaće se neko što se ovoliko čepim ovde. Bio sam 15 godina izviđač, kasnije i vojnik... i prokrstario sam EX-YU uzduž i popreko, pa odatle moja ljubav prema prirodi uopšte.

Pozdrav!

Mene interesuje da li neotrovnice hoce da ujedaju, imaju li zube i koliko boli pri ujedu (interesuje me i za gustere).
Ja sam drzao neku "vodenu" zmiju (ne znam koja je vrsta, valjda belouska) kao ljubimca i u nekim situacijama je otvarala usta kao da hoce da uejde (mada me nikada nije ujela).

Belouska spada u neotrovne zmije a njen ujed je potpuno bezopasan - kad te ojede-ujede u zavisnosti od organizma neko kaze da oseca manji svrab kao kad te ujede komarac a neko uopste ne oseca nista !!!



_{[Ovu poruku je menjao vaske71 dana 10.05.2007. u 22:21 GMT+1]}

Da, to im je jedini nacin odbrane. Nekim vrstama je svojstvena i ta pojava - da probaju da zaplase tako sto se nameste kao da ce upravo ujesti. Njihov ujed nije opasan u smislu otrova, ali ne zaboravite da se zmije hrane raznim sitnim glodarima koji su nosioci svakojakih zaraznih bolesti, tako da na tim sitnim neotrovnim zubicima mogu biti mnogi virusi od kojih gmizavci ne mogu da obole a sisari itekako mogu!

@Shadowed

Procitaj malo opise pa ces videti da se razlikuju.Neke su "miroljubive" neke nisu.Neke nemaju zube neke imaju ( ovde nisu u pitanju zubi kao kod otrovnica ) nego kao sto pctel kaze sitni zubici.
Mesto ujeda uglavnom ne izgleda "strasno",ali infekcija moze biti "zestoka" ako se rana pravilno i na vreme ne sanira.

Nadam se da ce moj imenjak to mnogo bolje objasniti...

Da bi trid bio releativno potpun, trebalo bi i napomenuti da su neke od pomenutih zmija (pogledajte spisak u dnu posta) na teritoriji Republike Srbije zakonski zasticene podzakonskim aktom "Uredba o zaštiti prirodnih retkosti" objavljenoj u "Službeni glasnik RS", br. 50/93 i 93/93. Zvezdicom obelezene vrste su pod zastitom samo na teritoriji Vojvodine. Druga je (i duga) prica da je pomenuta uredba zastarela i da zahteva bitne revizije.

Sticajem okolnosti (govorim na osnovu svog iskustva) ljudi (laici [uglavnom oni koji imaju neki tip fobije prema npr. sismisima, zmijama, "bubama" i td&sl]) najcesce smatraju da je ovakva zakonska zastita npr. zmija ili sismisa posledica nekakvog pritiska drustava zastitu zivotinja i nekih biologa koji sa (kao) bili dovoljno mocni da u zakon proguraju svoje oblasti ineresovanja - ne shvatajuci (pomenuti laici) da se radi o zastiti usled (konstatovanog) narusavanja bioloske ravnoteze koju su najcesce izazvali ljudi svojim (namernim ili nenamernim) aktivnostima, a cije posledice mogu da budu izuzetnih razmera u odlozenim vremenskim periodima.

Na srecu, ipak je sve vise ljudi, koji shvataju da je i ovo deo naseg civilizovanog zivota, kao sto je i npr. prihvatanje cinjenice da u danasnje vreme smece nije nekakvo djubre kojeg ste se kao pojedinac/grad/drzava/Zemlja resili odlaganjem u kontejner/na_deponiju, nego nesto oko cega svaki pojedinac moze (i trebalo bi) da da svoj doprinos (u smislu da se npr. smanji kolicina koriscenja energije i nereciklirajucih materija...) u cilju (zajednickog) dostizanja onoga sto se podrazumeva pod odrzivim razvojem.

Prostije receno, hocu da kazem da je mnogo glupo da se sece grana na kojoj se sedi, a koja te uz to i hrani&poji.

Koga zanima pomenuta Uredba, i spiskovi zasticenih biljnih i zivotinskih vrsta, npr. sledeci link je zgodan http://www.pdpobeda.rs/ekologija/fajlovi/zastita1.htm


1) Coluber caspius (stepski smuk);
2) Elaphe longissima (stepski drvolaz);
3) Coronella austriaca (bakarna zmija);*)
4) Natrix natrix (obična belouška).*)

6. Familija Viperidae (ljutice):
1) Vipera berus (šarka);
2) Vipera ursinii (šargan):



Btw, u slucaju ujeda zmije na nasoj teritoriji, licno mislim da bi trebali da usmerimo napore na sto brzem transportu do lekara. Pustite njih da vas zasecaju, krpe i brinu - jer ce to najefikasnije uraditi.

A ako vec idete u nesto gde ocekujete visoku frevenciju susreta sa zmijama, onda ste se vec pobrinuli da sa sobom imate adekvatne preparate i opremu.

_{[Ovu poruku je menjao DS9 dana 20.02.2009. u 14:53 GMT+1]}

Nebi bilo lose da se spomene da je zaba i guster lanac koji povezuje zmiju i na kraju rode koje nema skoro nigde...
Priroda se sama brine ali covek je najveca stetocina .
Kad vidim zabu pazim da je ne zgazim i imam problem jer uz kucu imam kamenje gde se preko dana suncaju gusteri !
Sve ja to ne diram ali oni bas prave haos ocu reci vode brigu u travnjaku , skupljaju mrave za koje sam pokusavao da ih vise puta eliminisem svakojako.
Gusteri su istrebili mrave i sad vise nema ni zaba jer su ih pojele ,zmiju nisam video mada su mi ljudi pricali de ima zaba ima i zmija ,to nije uvek tako ali se navodno ocekuje.
Zmiju da sam video ostavio bi je da dokrajci svu gamad obicno to nocu radi i zabe se krecu najvise posle kise.
Najveci problem su macke kojih ima jako puno ,ljudi ispred zgrade hrane macke i prave haos macke zapisavaju svaki deo drveta i to uzasno dismr.
Zanimljivo je to videti jer nije isto kao na tv-u.
Preporuka ko ima bastu ispred kuce i mrave obavezno kamenje uz kucu ,jer onda nema insekata ni gamadi i samim tim ni hemije.
Ovde u Pancevu je dosta zatrovana priroda ...

Zna li neko kakve su ovo zmije:

Hteo bih da odem i uzmem par komada
da imam za kućnu upotrebu
jer mi na balkon stalno doleću golubovi iz susedstva.

Najbolje je da nabavis ovu koja mu je oko vrata i lepo se obesis.

Neverovatno kakve se sulude ideje ljudima padaju na pamet.

Obični smuk.

Imam ih u šupi na vikendici par komada i tu su već 4 godine. Ne diram ih jer su bezopasne i korisne a strah od njih iracionalan tako da sam ga vremenom savladao i sad se super slažemo.
Neki dan sam ih uhvatio kako se pare, hehe biće malih smukića ;)

Evo ženke ona mi često pozira, mužijak je malo stidljiviji.




@sasha-SE da li je tačno da na staništima koja naseljavaju smukovi nema otrovnica?

Da baš suluda ideja.
Ipak, nemoj to da radiš.

Jok, ti ces.
Sta treba, da mi golubovi slecu na terasu...? Ma cao! Odluka je pala! Sve, sve ali ovo ne mogu da podnesem.
Ima 5 smukova da `uberem`, povezem ih i sa njima se obesim.

Neeee, Giiiileeee!

Smukovi se rastegli pod mojom tezinom. Bandzi dzamp...looodilo :)
Vratio sam ih u prirodu, doduse, malo su poduzi sada :) Al, nista im ne smeta, sad su tek face...
kao peometarske kisne gliste...hi hi ih

Čuj na Avali, pa ima ih svuda kao i kod mene kod Olimpa (Cvetkove pijace kome je tako poznatije)!
Jedno veče vraćam se sa psom iz šetnje i na parkingu vidim zmiju. Pas krene na nju i dok sam ja zaustavljao psa zmija ode u travu i više nisam video gde jer je bio sumrak. Pretpostavljam da je otišla u podrum solitera pored kojeg smo prolazili. Prvo mi padne na pamet policija i ja ih okrenem sa idejom da oni verovatno imaju neku porečnu vezu sa zoohigijenom ili zoovrtom, a dežurni pandur mi osorno odgovara: "policija se ne boji zmija" i "šta hoćete da vam policija hvta zmije". Jedino važno mu je bilo da mi uzme podatke kako bi to napisao u svom izveštaju.
Pazite, znam da nema zmija od kojih treba da se bojim, ali šta ako je nekome pobegla neka opasna otrovnica iz terarijuma?

Lično ne poznajem zmije i zato ih se bojim. Opet, naučio sam da na našim prostorima nema zmija od kojih se umire kao na filmovima. Mislim, ne umire se ako se ode kod lekara i primi adekvatan tretman. Ipak ne volim bliski susret sa njima.

Meni je ovo logican razlog da covek bude oprezan.Biti siguran se ne isplati.

Nije tacno.
Otrovnice kao poskok i sarka su cesce na suvim stanistima, kamenjarima sa niskim rastinjem, a smuk cesci u pitomijim stanistima kao sto su listopadne sume i pasnjaci, ali vrlo cesto dele isto staniste ili su bliske komšije...

Sem toga smuk je poznat po tome da će da se odluči da napadne u samoodbrani mnogo lakše nego otrovnice.

Tu tetanus nema efekta,ili ima?

Evo lep klip za upoznavanje, a dobra je i muzika


Ukratko, poskok i šarka otrovnice kod nas. Poskok ima rog, šarka kraće debelo telo.
Ako gmiže i duže je od metra nije otrovno
Samo otrovnice kod nas imaju vertikalne zenice, ostale imaju okrugle.

Ma kakav tetanus, prvo se prati stanje pacijenta posle ujeda, ne daje se odmah protivotrov jer on može i da napravi veće sr*nje nego ujed.

Poskoka nikad nisam video u Srbiji.
Samo sam u primorju imao par susreta bliske vrste.
Pokazao sam im moje sprinterske sposobnosti tako da su poskoci ostali razgoračenih očiju zevajući u oblak prašine koji sam ostavio za sobom.

Što se tiče golubova ovi smukovi mi se čine podobni.
Pročitao sam da jedu ptice.
Valjda neće zakerati što su golubovi.
Otići ću sutra do "Stepe" i pokupiti par komada.

Kakve zube imaju ti smukovi?
Oće biti dosta kožne rukavice?
Ili da uzmem one mesarske od žice?

Čime da napadne? Smuk nema otrov nego on svoj plijen davi.

^^
Pa ugrišće te...to je većini ljudi dovoljno za histerično vrištanje, predinfraktno stanje i razmišljanje o testamentu

haha da, a može te i mrav ugristi i to se onda zove napad mrava.
Hoće smuk da "ugize" ako ga čačkaš i maltretiraš a on nema gdje da pobjegne i onda se brani samo taj njegov napad je totalno usporen za razliku od napada otrovnica.

Ako neko može pronaći statistički podatak koliko je bilo smrtnih slučajeva na našim prostorima od ujeda zmija, iznenadili biste se koliko je to ustvari rijetkost. Veća opasnost vreba od krpelja.

E na ovo sam mislio kada sam pominjao da se bojim zmija zato što je moguće da je nekoj budali pobegla iz terarijuma ili je možda i namerno pustio:
http://www.novosti.rs/vesti/sr...d-najotrovnijih-zmija-na-svetu

jel ovo neka zaje*ancija? pa ovo je sarka na slici...

Izgleda da je sarka na slici. Ma i to lici na vesti iz nesvesti.

Savo, moguce je, naravno, da nekoj dalibu pobegne neka otrovnica, ali kada se sve to sagleda, pre ces kod nas da dobijes sedmicu na lotou, nego sto ces da nabasas na neku odbeglu otrovnicu.

Jako je malo ljudi koji cuvaju te zmije...

Ne znam, samo sam preneo tekst.
Takođe znam da se tema odnosi na Avalu, ali sam i ranije iznosio da u Srbiji nema zmija od kojih se umire (uz lečenje), ali da se bojim onih puštenih ili pobeglih egzotičnih otrovnica.

Narafski. Vidis i da kaze u Kosovskoj Mitrovici a šatro u Srbiji.

Ba bila bi isto zajebancija da su rekli i u Vojvodini,zar ne ?

Na slici je zmija,tako da nema zabune.

ahahahahahahaha, promenili fotografiju! :))))

Valjda su mislili na Bitis Arietans,ali sta dete zna kako izgleda zmija.:).

http://www.novosti.rs/vesti/be...-isetale-kod-Hrama-Svetog-Save

pa i ako su mislili na nju, to nije jedna od najotrovnijih zmija vec zmija koja odnosi najvise zivota u Africi ali zahvaljujuci tome sto voli da se mota oko kuca, a ne voli bas da bezi kad naleti na coveka...

sto se tice ovog drugog, mi samo prevrcemo oci u stanici kad nas ljudi zovu da im hvatamo zmije, lasice itd... ljudi odmah povezuju zivotinje sa vet stanicama, ne shvatajuci da su vet stanice privatne firme koje se bave zivotinjama poznatih vlasnika i da nemaju blage veze sa ovakvim stvarima... zivotinje bez vlasnika su problem komunalnih sluzbi... doduse, Veterina Beograd je jedna od retkih neprivatizovanih vet stanica (prikljucena opstini) pa su mozda njihova zaduzenja drugacija...

Sto se ove zmije menjaju po novinama,ispace na kraju da se radi o kameleonu.:).

http://www.kurir.rs/vesti/drus...de-je-primecena-clanak-2413103