Neka prica ko sta hoce - dobar guslar uzivo je dobar provod, u dijaspori sasvim sigurno.

Slusao sam uzivo Djordjija Koprivicu i otici cu ponovo kad god mi se ukaze prilika.

Isto kao i kad slusas pesmu "Senor" od Bob Dylana, samo je ovo nase.

A i malo epa u umetnosti deluje osvezavajuce posle tone svakodnevno progutanih lirika
raznih nivoa zasladjenosti.

Moderno i OPAKO dobro obrađeno:

Rambo Amadeus... "Smrt Popa Mila Jovovića", VRH moderne etnopop-produkcije (iako stare već 15 godina)!

Gusle su malko teške za prosečne uši, a guslari (barabe!) retko propuste priliku da ne unesu malo drame i suptilnih neistina u inače poprilično nejasne događaje u našoj istoriji.

ne mogu da izdržim, a da ne citiram jednu poruku sa foruma Nauka: http://www.elitesecurity.org/p1587808



Sjajno, dalo bi se "uglazbiti", a pogotovo uz gusle! Ima svu potrebnu težinu... ne zezam se.

Pozdrav!

word!

U epskim pesmama ima mnogo istine ali i neistine. Samo treba biti obrazovan pa razlučiti to.

Npr. u Banović Strahinji iako je Vuk pesmu zapisao u Hrvatskoj jasno se kaže:
Netko bješe Strahinjiću bane,
bješe bane u malenoj Banjskoj,
u malenoj Banjskoj kraj Kosova,
da takoga ne ima sokola.

Kako je pevač znao da Banjska stvarno nije na Kosovu kad to 99% ljudi ne zna ni danas? Banjska je u Ibarskom Kolašinu, a tek južno od Kosovske Mitrovice počinje Kosovo.

Zatim u pesmi se kaže da je Mileševa u Hercegovini što je malo poznata istina. Čak se jedna koleginica iz Nikšića ljuti kad joj kažem da je Hercegovka jer je Nikšić samo administrativno Crna Gora.

Dalje, ja sam znao samo da je despina Olivera Hrebeljanović bila sultanija, dok nisam u narodnoj pesmi pročitao da je to i Mara Branković bila i to mnogo duže, mnogo uspešnije nego Olivera.

Pa u Ženidbi Dušanovoj se opisuje put do grada u Dalmaciji. Čitao sam da su geografi uspeli po pesmi da pronađu put, iako se na prvo čitanje čini da je put nelogičan.

Guslarska poezija i vrhunska dela klasicne umetnosti (simfonije, opere, dobri filmovi) imaju jednu zajednicku vrlo
bitnu stvar, a to je da donose dugu sekvencu smislenih sadrzaja. Isto kao sto se um smiri i fokusira na dobru
radnju dobrog filma u trajanju od par sati, tako i guslarska pesma uvede slusaoca u stanje paznje i pracenje sadrzaja.

Da li je istorijski tacno ili nije ostaje cinjenica od sekundarnog znacaja. Mnogo je bitnije da neko nesto ima da kaze
sto je duze od prosto-prosirene recenice, i da to nesto ima neki svoj smisao, tok i logiku. Znaci, kad odslusas to
do kraja, znas da si negde bio i da si nesto cuo i neki sadrzaj propustio kroz svoju svest, a to samo po sebi u poplavi
nadri-kulture postaje retkost.

Pre par dana smo imali temu o recima pesme 'wicked games' koja je vrlo daleko od najgoreg sto se cuje sa medija, pa smo
konstatovali da su reci gomile pesama same po sebi teska bezvezarija.

Meni je samo žao što se u Srbiji ta književnost izučava samo delimično. Ja samo od onih koji za svoju književnost smatram sve što je na mom jeziku napisano. A ima toliko pesama koje su označene kao "bošnjačke" ili "hrvatske" pa se ni ne pominju (osim 2 epsko-lirske (H)asanaginice i Smrt Omera i Merime). Kod nas se čak i misli da su guslari isključivo Srbi!

Npr. naša najduža epska pesma je Ženidba Smailagić Mehe od Avda Međedovića iz severnog dela administrativne CG. Pesmu su pre 2. sv. rata zapisali harvardski homerolozi Milman Parry i Albert Lord koji su preko naših pesama pokušavali da proniknu u Ilijadu i Odiseju. I što je zanimljivo zapisali su pesmu koja ima više stihova nego Ilijada.

Još jedna zanimljiva stvar kod narodnih pesama što kroz njih provejavaju narodna osećanja. I čitajući te pesme uviđaju se neka opšta mesta koja se ponavljaju. Npr. Marko Kraljević kuka što je ubio boljega od sebe (Musu Kesedžiju), kao što Đerzelez Alija kuka kad ubija Vuka Jajčanina. Smailagić Meho spašava Budimsku Fatu, kao što Marko ukida svadbarinu. Čak se u nekim pesmama sreću "bošnjački" i "srpski" likovi. Npr. Zmaj Ognjeni Vuk ubija Porču od Avale jer je Đerzelez zatvorio kapiju grada pa ovaj nije mogao uteći. U jednoj pesmi i sam Đerzelez gine. A kako su tek zanimljive albanske epske pesme. Neke su nam jako poznate kao što je Marko Kraljević i Musa Kesedžija. A tu su i bugarske narodne, gde je glavni junak Krali Marko tj. naš Marko Kraljević.

Malo mi je glupo što se danas gusle zloupotrebljavaju. Današnji guslari obožavaju da smišljaju pesme o "junacima" najnovijih ratova, pa se onda normalnim ljudima javlja otklon od gusala i epskih narodnih pesama, kao nečemu prevaziđenom, nečemu što nas uči mržnji, netoleraciji itd. A upravo bi trebalo da je suprotno jer ni u jednom narodu ne postoji osećaj mržnje prema drugome, pa ni narodne pesme ne mogu nositi to u sebi.

Mislim da je taj otklon pre svega posledica umilnih zvukova koje instrument proizvodi , a ne onoga o cemu narodni pevaci pevaju. :-)

A isto tako, moralne vrednosti koje afirmisu pojedine guslarske(narodne epske) pesme daleko su od moralnih standarda danasnjice.

I ja više volim da čitam epsku poeziju nego da slušam pevanje uz gusle koje ni ne mogu da provalim ako već nisam pročitao pesmu.

Moralne vrednosti su manje više iste, promenila se samo implementacija :) Problem je što uz svaku pesmu ide kontekst koji je potreban za razumevanje. A mladi često bukvalno shvataju te pesme, pa posle nekih od njih su u fazonu hajde da se svetimo Turcima, što je glupost. Ali tu treba da dođe dobar nastavnik da objasni šta se u pesmi dešava.

Hm...dobra dosetka, ali nisam bas siguran da je tako, bar ne u svim slucajevima/pesmama(koje ja poznajem)...:-)

Ne verujem ja bas mnogo u vecne vrednosti (ni estetske, ni moralne). ;-)

Tu je situacija slicna kao i kod narodnih poslovica, cije se poruke krecu od (blago receno) eticki vrlo problematicnih do uzvisenih i idealnih...

Pogledaj samo odnos prema zeni u "Ropstvu Jankovic Stojana" (mislim na 'udomljavanje' sestre,da ne propadne svadba:-)), ili ipak preterano surove postupke gotovo mitskog junaka Bolani Dojcina (pomenuo si osvetu, a ovde je osveta jedan od glavnih motiva)...Malo je tu hriscanske samilosti i prastanja, cini se...u koje se mnogi kunu kao u neke nase nacionalne karakteristike.(eh ta nacionalna patetika;-))

Nasa narodna epika je pre svega izraz shvatanja jednog patrijarhalnog kolektiva i kada pesma izadje iz okvira uslovljenih nuznoscu recepcije tog i takvog auditorijuma, onda dobijamo izuzetnu pesmu...

Ali, moram priznati, nisam ja bas neki ljubitelj narodne epike... cesto je zapravo i ne razumem, odnosno ne dozivljavam dovoljno intenzivno (ostavlja me ravnodusnog) :(

U Banovic Strahinji toga bas ima dosta po kriterijumima kojih god hoces vremena.

Ovo je, inace, malo off-topic - prave i kvazi-interpretacije hriscanske samilosti i prastanja
zasluzuju jednu mnogo veliku diskusiju, koja bi mogla da se odrzi na zasebnoj temi.

Ova pesma je jedna od onih izuzetnih, u kojoj postupci junaka nisu u skladu sa ocekivanjima i moralnim merilima epohe kojoj pripada...
Mada, cinici i tu imaju teoriju... Prastanje je zapravo izraz sujete i zelje da ponizi 'sure'... :-)

Moguc je i taj ugao gledanja na stvari, bar u nekom procentu.

Medjutim, ono cuveno 'kuku meni do Boga miloga, dje pogubi od sebe boljega' definitivno postoji samo kod Slovena
(mozda bih trebalo da iskoracim i dalje pa da kazem 'samo kod Srba').

U toj jednoj recenici je sva razlika izmedju Zapada ('joj sto imam dobru batinu u ruci, sad imam sva prava da radim sve sto hocu')
i slovenskog sveta. Bilo kakvo putovanje svesti kroz neki sistem vrednosti, istine, i pravde van granica sopstvenog ega i interesa je
za Zapad odprilike isto verovatno i lako koliko i sedmostruki salto sa doskokom na kaziprst.

_{[Ovu poruku je menjao milanche dana 27.05.2007. u 18:57 GMT+1]}

@milanche,

Ne verujem da si klinac, ali oprosti, ja sam ovakve generalizacije i zapazanja 'ispaljivao' samo kad sam bio najpametniji na svetu, u adolescenciji. :)

Sad se ne bih usudio da sa takvom sigurnoscu pisem o bilo cemu, pa i o najjednostavnijim stvarima...

Malo je suvise smelo donositi takve zakljucke o razlici izmedju "Zapada i slovenskog sveta".

U toj komparaciji smo mi Sloveni (poglavito Srbi) pretpostavljam moralno superiorni, mi smo, je li, spremni na iscrpljujuce samoanalize, jerbo nas vazda grize savest za razliku od trulih zapadnjaka koji su liseni muka samoispitivanja( ah ta prica o 'sirokim slovenskim dusama')...

Nesto mi to mirise i na pricu o superiornosti naroda( u ovom slucaju - naseg)

I da, Marko kukavicki ubija Musu, a onda naknadno moralise, isto kao i kralj Vukasin, nakon sto je (isto tako kukavicki i na prevaru) ubio vojvodu Momcila.

Naknadna pamet i moralisanje... tako tipicno slovenski ...(da prihvatimo na trenutak mogucnost smelijeh generalizacija) ;-)

Surovost u narodnim pesmama se ispoljava ka zavojevacu i ona je potpuno opravdana. To je u samoodbrani. Cak i zakon to prihvata.

Mislim da u nasim narodnim pesmama hriscanstvo nije centralna tema vec vise nekako sporedna. Tipa, za krst casni, tako mi Boga i to je sve, onako povrsno rekao bih.

Sloveni su puno miroljubiviji od Germana to stoji.

Jednom pagani - uvek pagani... :)

A surovost se ne ispoljava samo prema zavojevacu, mnogo je obuhvatnija :)



A jos su i stariji i prilicno nebeskiji, tako da...

Ja se sa tacno tom razlikom rvem gotovo svakodnevno, i mislim da mi je bas to sto sam naveo nanelo najvise problema u zivotu na Zapadu
(to sto malo-malo pa hocu da mislim da i svemoguci sef mora da ustukne pred ocitom neistinom i nepravdom).

Cinjenica je da ti verovatno mnogo bolje znas sta su Srbi danas i koliko su se pretvorili u nesto sto nisu bili u moje vreme.



Mozda je ovo off-topic, ali Musa nije sedeo na plazi u kupacim gacama sa surakom i sinom uz jezero i meracio ribu na raznju, kao sto se to
desilo izvesnom Simi Drljaci koju godinu posle Daytona u kojem su date neke tvrde reci o miru i prestanku sukoba (http://www.suc.org/culture/lib...a_Protiv_Jugoslavije/smrt.html), tako da u uporedjenju Marko dodje vise nesto kao lukavi Djinobili koji da kos
a usput izmuze i licnu i dodatno bacanje.

Ipak je mnogo moralnije i bolje da do kajanja dodje ikad nego nikad.

A filmovi o Vijetnamu??? :)

Salu na stranu, potpuno te razumem, milanche... I ja bih verovatno, da sam tamo, radio za 'nasu stvar'...Par puta sam, komunicirajuci putem neta sa nekim Amerikancima, i sam sebe uhvatio kako postajem Srbin vise nego inace :-) ...

Verovatno je to bila neka prirodna, instinktivna reakcija ne neka njihova uopstavanja koja im serviraju o nama na slobodnim televizijama...

A onda me iz tog poluzapaljivog stanja u normalno ponajbolje vrate recimo: vesti, odlazak na posao...i tako...

...i jos puno lepih stvari i dobrih ljudi kojih ima svugde, bez kojih ne bi nista valjalo, ni tamo ni ovde...

he he a i ti voles ironiju...dobro... razumeli smo se.

Mislim da i ovo pripada ovoj temi.
Daklem:




Radoje Domanović - Marko Kraljević po drugi put među Srbima

Uopste nije ironija.

Normalni ljudi svugde na svetu zive svoj zivot i gledaju svoja posla, i kad su dobri nema mnogo razlike izmedju 'nas' i 'njih'.
Idi popij par piva sa Ircem, pa ces brzo da zaboravis da nisi u Bgd-u.

<irony>Srecom</irony> tu je i kolekcijica patologa u vrhovima vlasti koji se trude da ovo bude ipak jedna obicna mala planeta
sto tesnija za normalan zivot vecine.

ha, vid moj potpis

@Au197/79,

Nekad zavisi i koliko dugo slusas guslara. Ako nisi navikao na manerizme, tecnost izgovora, duzinu pjesme - treba koji komad da se uhodas i da mozak prihvati malkice drugaciji nacin izlaganja materijala. Takodje je lakse ako si se susretao sa guslama ranije, u djetinjstvu, jer to vec stvori osjecaj za nesto drugacije u muzickom smislu.

@milanche,
kad sam rekao da me u normalu vracaju odlazak na pos'o ili pak gledanje vesti, onda sam mislio da kazem da se, barem kad sam ja u pitanju, svaki patriotski zanos (cak i u zacetku) gasi i splasnjava cim shvatim/podsetim se gde zivim.

Pozdrav!