Vađenje iz kutije je fizikalija, a podešavanje linux firewalla uglavnom trivijala, tako da je priličan broj ljudi sposoban da obavlja takve poslove. Ukoliko se od tebe očekuju i neke komplikovanije stvari, mogao bi verovatno da pucaš na dosta veću platu. :)

Ne znam kako ces to da naplacujes mesecno...
Pa neces ti citav mesec, po ceo dan samo da dobijas nove servere i da ih pustas u rad.
Ako firma ima par servera o kojima treba da se brines, dodajes nove s vremena na vreme, i sve sto ide uz to, to nije mnogo posla, ali samim tim sto si primoran da sedis 8 sati svaki dan tamo, ja to bez 500-600 evra ne bih ni pocinjao.
S druge strane, ako te neko angazuje samo da instaliras server, onda su cene jos vise. Full mail server je bar 150 - 200 evra. Ako posle nesto radis, sat je 15-20 evra, prvi jos 5-10 vise. Kad kvalitetno radis, nije problem, desavace se da te ne vide mesecima, pa kad te vide, treba to lepo da naplatis.

Ima li na forumu ljudi koji se bave profesionalno linux administracijom?

Ja sam naišao na dosta literature, ali mi materija na prvi pogled deluje dosta suvoparno, pa bih voleo ako može neko ko ima iskustva u praksi da kaže svoje mišljenje iz prve ruke. Koja su osnovna zaduženja, koji je obim odgovornosti linux administratora...

Mene pre svega zanima da savladam samostalno do određene granice sistem kao takav. Mislim da bi mi pomoglo određeno znanje i u toj sferi, pošto sam samo na trenutke imao faze kada sam se malo igrao sa pojedinim linux distribucijama.

Iskopao si temu iz naftalina, ali ajde... :) Ako trazis odgovornosti kao junior (posto tek pocinjes), svodice se na :

- Pracenje sistema (citanje logova, monitoring, snmp tipa cacti i sl).
- Podesavanja sistema za monitoring (dodaj nove grafike, uvezi switch i sl).
- Dodavanje usera na sistem i sredjivanje privilegija
- Fajl sistem privilegije, posebno ako imas developere kojima to ne ide - ti za razliku od njih to treba da razumes kako radi. (Ukljucuje da odbijas da "samo stavis svuda 777" :) )
- Dodavanje novih schema u bazu i podesavanje privilegija
- Administracija sors kontrole, tipa git. , dodavanje naloga i slicno.
- Podesavanje osnovnih mreznih uredajaja i klijentskih racunara, pomoc kolegama oko mreze, DHCP-a, VPN-a i slicno.
- Doinstaliranje paketa na sistem, ukljucujuci i razvojne dodatke tipa php moduli.

Alternativno, ako uletis u neku malu firmu, gde su svi pocetnici mozda ti uleti i :

- Podesavanje lokalnog development servera
- Instalcija web servera, baze, alata za razvoj
- Podesavanje internet konekcije, firewall-a i slicno.
- Mozda provisioning novih masina na nekom cloud-u, tipa AWS

Vecina slozenijih zadataka nije u opisu posla nekoga ko tek pocinje, realno..... ovo je neki grubi opis sta te ocekuje ako pocinjes da radis kao junior. Realno, mozda sam i ovde nabacio vise nego sto je obim posla za juniora, ali u svakom slucaju sam pokrio skoro sve sto ima smisla.

Ovaj drugi deo je dosta sličan opisu pozicije DevOps.

Nisam mislio da krenem da se pripremam za takvo neko radno mesto, pošto sam već ušao u neku drugu sferu u kojoj imam i te kako puno toga da savladam, već mi je sama materija delovala zanimljivo ali kada sam počeo da iščitavam literaturu bilo je dosta suvoparno. Skoro sam naleteo na Linux professional Institute i kada sam video koliko je obimno nije mi bilo dobro.

S jedne strane imam utisak da mi mnoge stvari vezane za linux administraciju mogu u određenom trenutku biti korisne, da upoznam sistem bolje. A opet sa druge strane mi deluje da mi neko dublje poznavanje sistema neće puno značiti, kada mi ponešto zatreba mogu istražiti, ali da ulazim baš duboko u samu koncepciju sistema bi mi se isplatilo jedino ako bih baš želeo da se bavim nekom vrste linux administracije u budućnosti.

Trenutno je Linux za mene jedna velika crna kutija, a nekako mi je žao zbog toga.

Pa onda je "prosto". Ono što treba da savladaš jeste šta sve možeš postići sa Linuxom i šta on sve nudi, dakle neke osnove, kako bi onda po potrebi mogao da istražuješ određenu oblast.

Ja kao Windows admin sve i da hoću ne mogu da pobegnem od Linuxa i UNIXa i upotpunjavam kompletan sistem jedno sa drugim, u krajnjem slučaju imaćeš neki mikrotik ili openwrt firewall koji je u suštini Linux.

Ono što mogu da ti savetujem jeste da batališ Ubuntu i Debian varijante, već piči Centos 7, RHEL, Fedoru.

DevOps nije pozicija, DevOps je metodologija. Posao je administracija sistema.

https://www.youtube.com/watch?v=3KpPBnEtRj4

P.S. Ben je CTO za Chef. :D

Iako nikada nisam odmakao daleko, tesko mi je da predvidim šta mi može zatrebati u nekoj daljoj budućnosti. Nekako čega god da se uvhatim da istražujem u vezi Linuxa pitam se da li će mi zaista zatrebati. Dok ne dođeš u situaciju da treba da rešiš neki problem ne znaš šta od svega može da ti zatreba


<sub>[Ovu poruku je menjao suncokreet dana 28.06.2017. u 13:52 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao suncokreet dana 28.06.2017. u 13:52 GMT+1]</sub>

Evo, ovo mi se recimo dopada. Svakako bih sam učio, ne bih plaćao ovim kursadžijama.

U ovome što si ti naveo nema ni A od Linux administracije. Sve je to Apache, ftpd i squid. Osim, možda, poslednje stavke, ako ona obuhvata iptables. I sve ovo da naučiš, nisi Linux administrator, ali ćeš možda znati da podesiš neke servise na linux mašini.

?? https://w3techs.com/technologies/details/os-linux/all/all

"Unix is used by 66.5% of all the websites.
Linux is used by 37.0% of all the websites."

Sta im je to Unix? Kolko znam to je opengroup sertifikat koje neke distribucije bazirane na RHEL imaju ;)
https://www.opengroup.org/openbrand/register/
Obrati paznju na Inspur k-ux to je Linux ;)

"Unix is used by 66.5% of all the websites.
Linux is used by 37.0% of all the websites."

To su malo glupo napisali, ali bi trebalo da znači da 66.5% web sajtova radi pod nekom varijantom Linux/Unix operativnog sistema. Od tog procenta 55% je poznata verzija Linuxa (ili ukupno 37% od svih web sajtova). Preostalih 45% *x-ova nisu identifikovani po nazivu distribucije/sistema.

Solaris? :) Za ovo znam da si ti programirao. :D

Osim toga, IBM AIX i Mac OS su takodje Unix. A, verovtno, i svasta nesto sto ne umeju da prepoznaju.... Mada, ima brdo neki Solaris / Oracle i AIX / WebSphere corporate internih sajtova, koje mi ne vidimo, a koji rade svasta nesto....

Da li je istina da se danas većina stvari može odraditi i preko grafičkog intefejsa a ne isključivo preko terminala?

Nije. :)

Vecina stvari koje normalnom korisniku treba da se odrade moze kroz graficki interfejs. To pokriva dosta toga sto je pre 10 godina moralo kroz terminal, tako da je Linux sad mnogo vise user-friendly. S'druge strane, za te stvari niko ne zaposljava administratora. :) Slozenije stvari tipa :

- Automatski deployment / instrastructure as a code / chef-puppet-ansible-sta god
- Slozena replikacija baza, multi-master, failover
- Slozeni klasteri za virtuelizaciju kroz Linux / KVM tipa OpenStack
- Slozeni distributed storage sistemi Gluster / Ceph
- Kontejneri / kubernetes...

i bilo sta naprednije - ne.

Grafički interfejs je najgora usluga koja se može ponuditi Linux administratoru. Ako misliš da je to lakše, zamisli da moraš da promeniš konfiguraciju 40 linux servera u 3 sata ujutru i da to mora da bude gotovo za 5 minuta. Skriptovi, skriptovi i još skriptova. I tvoji stari drugari Cron i At.

I tvoji novi drugari ansible-playbook i repuppet :) . Nije za sve, nije za svuda, nije o glavu, ali moram da priznam - znaci ponekad bas bas.

Ja volim da, pre nego što napišem playbook, prvo sve uradim iz skripta na testnom okruženju. Onda tek pišem playbookove, pa opet na test, merenje vremena, pa tek onda ide playbook na produkciju. A možemo da proširimo definiciju skripta tako što ćemo i ansible/chef/puppet konfiguracije zvati skriptovima

A, da, meni je PRVA stvar koju instaliram na novi Windows računar Git (ili Linux, ako nema). Kad imam Git imam i skriptove za gomilu drugih instalacija...

Priznajem da su linux sistemi neprikosnoveni kada je u pitanju oblast servera (pouzdaniji rad, mnogo više mogućnosti za konfigurisanje sistema, monitoring), ali meni u kućnoj varijanti nije potrebna tolika kontrola nad radom hardvera. Slažem se i da linux ima dobar sistem za definisanje privilegija ali opet kada jedini koristim računar to mi nije od neke koristi.

Priznajem da se dešava da mi win10 štuca i da nije sve tako fluidno, ali u odnosu na pre, oseća se napredak.

Pre nekih desetak godina kada sam imao i vremena i volje da se dublje pozabavim linux-om bilo je stvarno komplikovano podesiti internet konekciju (tada sam koristio Ubuntu). Svestan sam da danas nema tih problema sa drajverima, lično sam se u to uverio. Sada samo nekako ne vidim koje prednosti tog sistema bih mogao da iskoristim u budućnosti, odnosno šta bi mi se isplatilo da savladam.

Problema nije bilo ni mnogo pre pojave Ubuntu distribucije. Štaviše, u vreme pojave XP-a veći je problem bio podesiti i namestiti Conexant hsf/hcf modem pod pendžerima, nego pod linuxom. A i održati vezu da ne pukne ;-)

Ajde da ne preterujemo.

Pa nije bilo problema pre 10 godina ;p
Secam se slackware-a 1997 kad sam prvi put stavio, morao sam da citam howto-ove da bih poterao modem ;p

Windows 95... ~1997 godina, Winmodem, ubaciš instalacini disk, pokreneš setup.exe, next, next finish i modem radi. Eventualno da isključiš wait for dial tone i/ili da otkucaš ATX3 u extra intialization string.

A sad ako vas ne mrzi kopajte google news arhivu yu useneta u to doba kako Linuxaši kukaju na te winmodeme kako ne mogu da ga poteraju i kako se kunu u externi us robotics koji je u to vreme koštao pola bubrega.

U doba Windowsa XPa je veći problem bio što si uz modem dobio instalacioni disk za 10 različitih modema pa dok ubodeš pravi drajver, ali nakon instalacije ispravnog drajvera problema nije bilo. Na Linuxu je tada bila znatno bolja situacija neko pre 2000, ali opet je često morala da padne neka kobahija.

Tokom 2016. godine nisam u mogućnosti da probam win modem, ali sam zato salo propišao dok sam naterao da mi radi Alcatelov 3g modem pod Xubuntuom.

Pre 10 godina je bila 2007. a ne 1997. godina

pusti batchi-ja, vidiš da poteže usenet, iskopaće bauka

tuše

Mislim da se u toj slobodi koju su imali ljudi koji su radili na razvoju linuxa izgubio iz fokusa prosečni korisnik računara. Prosečni korisnik želi pouzdan sistem, želi ograničeni broj opcionalnih funkcionalnosti. Preveliki izbor dovodi do paralize. Kada sam recimo ranije instalirao linux imao sam zaista mogućnost da instaliram veliki dodatnih aplikacija, ali ne mogu da kažem da mi je od svih tih aplikacija neka bila zaista potrebna.

Preljep osvrt na istoriju računara, no hajmo poterati vremeplov na leto gospodnje 2017. i natrag na temu, a to je - Linux administracija .. danas.

Nikako. Majke mi mile Javorke!

Centar Beograda, preko puta glavne pošte, brojevi na četvorku. Niš, centar, Palilula, sve analogne centrale. Pod ikspijem pet do deset minuta maksimalno drži vezu, linux moš' BBS da otvoriš. ATZ i ATX3 se podrazumeva. A za sportSER*** modem....
Bilo je i dovoljno motorola i intela koji su radili ok.
E, sad, bilo je i uplakanih, ne kažem da nije ;-)


oftopika dosta od mene, Javorke mi moje

@suncokrete, nastavi dalje!

Ja sam imao us robotics ;p


OP govorii kako mu nije potreban Linux za kucnu varijantu i tera temu na advocacy vodu ;p

Poslednje što sam koristio malo jeste Linux Mint 17.1 Rebecca pre dve godine.

Sećam se da se kuler na laptopu aktivirao kao lud kada pustim preko YouTube-a neki klip.

I uspeo sam da obrišem mp3 fajl dok je radio, ali je on nastavio do kraja reprodukciju. To mi recimo ne deluje kao dobra stvar, da sistem dozvoljava da se obriše fajl dok je on uveliko pokrenut.

Ja sam pre 10-ak godina bez problema podesavao Telekomov ZTE MF622 3G modem.

U to vreme sam imao neki Lucent win modem, dovoljno je bilo da skinem drajver i instaliram ga sa ./configure;make;make install, cini mi se lakse od kliktanja na install 10 razlicitih drajvera. ;)

Isto kao i onda, instalacija, user, network, filesystem, software management, monitoring, firewalls, vitualization, shell scripting...

To je zbog loseg flash plugin-a za Linux, sada YouTube koristi HTML5, tako da ne bi trebalo da bude problema.

Ja imam još! U orGinalnom pakovanju.

Na temu

@suncokret

Ok, misliš da linux nije za desktop. Za administraciju nije neophodno, ali je poželjno imati ga instaliranog. Vidim koristiš WX. Imaš izbor između

https://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/latest.html

https://www.cygwin.com/

a imaš i taj neki linux podsistem. Kako radi, pojma nemam. Prva dva perfektno.

Android, rutovan? No problemo

Terminal Emulator for Android

plus

BusyBox

Nije rutovan? Može i to

Jack Palevich, tata gore pomenutog terminala na je lepo smislio da možeš da dobiješ ljusku ( shell ) unutar same aplikacije. Pa iskoristiš ovo

http://kevinboone.net/android_nonroot.html

Za IOS ima stvarno puno aplikacija, neke od njih

http://appcrawlr.com/ios-apps/best-apps-terminal-emulator

Ja konkretno koristim Serverauditor, sa promenjenim imenom ;-)

https://termius.com/

Ima i za Android.

Za macOS da ne pričam uopšte, tu si na 1, 2, 3, povezano, radi.

E sad, ako nakon povezivanja ( konačno! ), hoćeš nešto i da uradiš, to moraš konkretno da pitaš

Fina ti je ova aplikacija Termius. Samo ne znam šta da radim sa njom

Inače koristim android telefon malo duže od godinu dana. To mi je prvi pametni telefon koji koristim.

Terajte ovo u advocacy, pa tamo razglabajte o starim dobrim vremenima

Mnogo se frljaš sa tim stranim izrazima, ja čak ni ne znam šta ta reč (advocacy) znači

To znaci da ne govorimo o Linux administraciji nego o prednostima i manama Linuxa ;P

Sve je manje aktivnih tema na forumu. Trebalo bi da bude zahvalan na tome što ima ljudi koji su voljni da pišu.

^^^^^^

Jako je malo informacija na sajtu https://termius.cm/o samoj aplikaciji.