Za dozvole oko uvoza zaista ne znam, ali evo ti moje misljenje oko isplativosti tvoje price. Vina od 2 dolara po boci su dosta losa vina, i to trziste uglavnom pokrivaju veliki lanci (maxi, merkator, vero). Takva vina (kod nas idu 300-800 din) kupuju ljudi koji uglavnom biraju po nalepnici i flasi - ne samom vinu, a oni se uglavnom snabdevaju u gorenavedenim lancima. Ako nemas nacina da njima preprodajes, vec zelis da sam radis maloprodaju, mislim da to nije sjajna ideja, iako je na vinima te klase realno najveca margina profita... Osim toga 5000 boca samo za vina iz juzne amerike (argentina i cile, predpostavljam?) je prilicno mnogo za ovo trziste.

izvini, ali kako drugačije i biraš vino, ako ne prema nalepnici?

Ovo i mene interesuje, oko potrebnih dozvola.


Pa treba znati i procitati nalepnicu, a ne samo pogledati iz koje je zemlje.

Mislim da prvo treba napraviti predugovor sa nekim od vodecih trgovinskih lanaca, pa tek onda krenuti sa uvozom vina.
Plasman robe je vrlo bitan. A trgovinski lanci su idealni za to. Znaci prodavanje vina u par lokalnih prodavnica izbegni, mada mislim da to i nisi mislio, s'obzirom na to da pominjes kolicinu od 5000 boca.

Uzmite ovo sa debelom rezervom, ali ja sam načuo priče tipa da bi svoju robu plasirao u Maxi prodavnicama, plaća se oko 50,000 evra po artiklu, moraš da im obezbediš količinu robe za sve markete tj. koliko oni kažu da im treba, i uz sve to daješ im na odloženo 3-6 meseci.. Znači ti njima pare i robu, a oni ti plate kad prodaju... Tako da ono... Iako priča nije 100% proverena, cenim da nije tako lako uleteti u kombinaciju sa tako velikim trgovinskim lancem...

A što se tiče vina i našeg zakonodavstva, postoji samo ovaj zakon o vinima:
http://www.vinarija.co.yu/pretrazivanje/pravilnik.htm

Carinske stope se mogu naći na www.fcs.yu, a iznosi akciza na alkoholna pića na www.nbs.yu ... Mada najbolje da pozoveš negog dobrog špeditera i raspitaš se direktno kod njega, oni ti mogu dati najproverenije informacije oko cele procedure....

I ne samo to, svako poskupljenje si dužan da im najaviš bar mesec dana unapred. Tu male firme obično nemaju šta da traže jer je količina novca koja je neophodna za poslovanje pod tim uslovima najčešće nepremostiv problem iako si na kraju ciklusa ipak na dobitku...

Roba se svim kupcima, velikim ili malim daje na avans ili odlozeno s tim sto se na kracu valutu (recimo avans) daje veci rabat, dok nasupreot tome sto je duza valuta manji je rabat. Konkretno kod velikih sistema valute idu od 30 dana pa na gore s tim sto oni cesto umeju da kasne i po 20-30 dana. Rabat u zavisnosti od firme na tu valutu ide izmedju 10-20 posto. Sto je jaca firma odnosno bolji program ide niza valuta i nizi rabat jer Maxi odnosno drugi veliki sistemi moraju da imaju tu robu (recimo Pamper koji distribuira NELT). Sto se tice listiranja proizvoda (odnosno otvaranja sifre u nekom sistemu) placa se oko 25000 dinara po artiklu (kod MAXI-ja). Recimo imate neki sok, za svaku vrstu se posebno placa listiranje, znaci za jabuku, visnju, narandzu itd. Zato i dobavljaci najcesce listiraju artikle koji se najbolje prodaju. Sto se tice pak lagera ukoliko se radi direktna trgovina odnosno distributerska firma ima svog putnika koji obilazi njihove radnje, uzima se roba za lager za 10-14 dana.

mislim da si pomešao nekoliko različitih priča. cena od 25 000 eur za otvaranje šifre nekog proizvoda (kad smo kod toga, zapravo bilo koja cena za ovu "uslugu") mi deluje potpuno nerealno. kad se već spominje Maxi, oni kao i bilo koji veliki lanac imaju centralizovano upravljanje bazom artikala, tako da se artikal "otvara" na jednom (ili možda par) mestu. inače bi imali posao unosa novog artikla u par hiljada kasa što je em nezahvalno, em se ne može kontrolisati. manje prodavnice imaju manje kasa, ali u svakom slučaju mi deluje nerealno da meni neko plaća da unesem njegov proizvod u svoju kasu.

rabati, rokovi i iznosi bar teorijski tako funkcionišu, ali u praksi to zavisi pre svega od politike same firme, pa onda od činjenice da jako malo računa bude zaista plaćeno na vreme, pa inflacija, pa status koji klijent ima, ukupan obim poslovanja itd.

a što se tiče velikih lanaca iz prve ruke znam da recimo taj Maxi ne plaća na manje od 90 dana i to uglavnom bude na "dođem ti", tj. plaćaju tek kad se roba proda, a možda i koji mesec posle toga. tako da celo tzv. "odloženo plaćanje" ne ide na leđa ni Maxija, ni Rodića, ni bilo koga, već samih proizvođača. ne traže da imaš robu za sve njihove prodavnice, već se uglavnom roba probno prodaje na nekoj određenoj teritoriji, pa se onda eventualno distribuira dalje na potencijalno interesantnim tržištima.

izuzetno su arogantni kao kupci, no drže dobar deo tržišta i često su proizvođači u situaciji da ni ne mogu drugačije da plasiraju robu nego preko marketa, pa otuda i cela ova priča.

Mozda da ponovo procitas post i da vidis da sam napisao 25000 dinara, i to je upravo tacna suma jer radim u distributerskoj kuci koja radi vrlo aktraktivan i poznat progam tako da sam dosta upucen, a inace saradjujem kao predstavnik firme i sa MAXI-jem tako da vrlo dobro znam kakva je situacia kod njih po pitanju dobavljaca. Sto se tice placanja, to sam vec napomenuo, sve zavisi od ugovaranja izmedju distributera i predstavnika MAXI-ja odnosno kakve uslove dogovore, a to obicno biva za poznate i jake distributerske kuce 30-45 dana valuta, a za one manje interesantne od 60 dana pa na gore. Naravno placanje uvek kasni, bez obzira da li se roba prodaje ili ne. A inace vecina veleprodaja u Srbiji u zadnjih 15 godina je izrasla na teret dobavljaca, znaci uzme se roba, i na valutu koja je 45-60 dana kasni se jos tridesetak dana. Znam par veleprodaja i njihove vlasnike koji su od nicega napravili milione evra. Ko je iole malo upucen u celu problematiku zna o cemu pricam.

Nisi me razumeo - po izgledu nalepnice. Kvalitetna vina cesto imaju dosta jadne nalepnice, jer proizvodjaci znaju da ljudi koji ih kupuju ne obracaju ni najmanje paznju na to. Dok ova za "siru narodnu masu", odnosno negde do 10-tak evra, moraju izgledati prepoznatljivo i atraktivno, jer ljudi vole da kupe ponovo vino koje im se dopalo.

Odlican primer toga ti je jako los proboj francuskih vina na van-evropsko trziste - ko normalan ce da zapamti da je pio Châteaux de Pressac Saint-Émilion Grand Cru. A i jos manje ima pojma sta je to pio? Koje je to ustvari vino, koja je to vinarija, regija... Mozda negde sitnim slovima pise da je u pitanju Bordeaux... A i to je pitanje :) Zato su se braca Australijanci lepo dosetili pa imaju vina Yellow Tail, Jacob's Creek i slicno, sa karakteristicnim oznakama na nalepnici - kengur, etc. Lako se pamti :) Znas da si pio Merlot od onog zutog kengura... Koga zanima kako francuzi label-uju svoj Bordo...

@jesus alejandro: posto vidim da si prilicno upoznat sa tematikom, ne kapiram sta nas onda zapravo pitas? :)

Mene interesuje konkretno problem uvoza, troskova transporta, potrebnih dozvola. Sto se tice distribucije to mi nije problem, tu sam dosta upucen i stvorio dosta kontakta preko kojih bih mogao da distribuiram robu. Inace me za pocetak ne interesuje distribucija kroz velike sisteme zbog nedostatka novca za listiranje proizvoda, vec bas kroz TT kupce (odnosno traditional trading ili mali kupci). Otprilike racunam da bih mogao plasiram robu u 200-300 maloprodajnih objekata sto nije zanemarljiv broj. E sad pitanje je koliko je ova roba interesantna za njih, ali iz iskustva znam da se svaka roba prodaje koja se izlozi.

U principu razmisljam i o drugoj robi, kao sto je recimo tunjevina (mada tu ima mnogo razlicitih dobavljaca i tu je prilicno prilicno zasiceno) ili anans i vocna salata u konzervi. To je roba sa dugim rokovima (3-4 godine) i ne dolazite u situaciju da kupci ne uzimaju robu zbog kratkih rokova niti da rizikujete otpis robe. Ima dosta proizvodjaca u Kini cija je roba dosta jeftina samo treba naptaviti pravi izbor.

Pa probacu da ti odgovorim na pitanje koliko to budem mogao i nadam se da ce ti to koliko-toliko biti od pomoci.
Vidim da imas isti problem koji sam imao i ja na pocetku posla. Kao prvo ne bih ti preporucio da odmah uvezes celu kolicinu vec par kutija kao uzorak.
Razlog zbog kojeg je to najbolje uraditi je videti dali ce to navodno vino proci analizu neke eminentne laboratorije.Zasto je to vazno-pa iz razloga da li ta roba podleze pod nase zakone o zastiti zdravlja i zastiti potrosaca, i da li se to isto sme naci u prometu.
2.Kako ga oceni "strucnjak" iz neke od nasih laboratorija tako mora stajati na uvoznoj deklaraciji koju ce i nositi gore spomenuti proizvod.
Nije ti u interesu da uvezes nesto sto nece moci da se kod nas prodaje a daleko od toga da ti je isplativo da nesto uvezes iz Brazila i to isto predje pola sveta i na kraju to isto ne moze da dobije uvoznu deklaraciju.
3.Roba koja dolazi na carinjenje MORA imati deklaraciju na vidljivom mestu i ista mora da sadrzi osnovne podatke o proizvodu.Roba se moze uvesti i bez deklaracije ali onda se mora uskladistiti u carinski magacin i tamo propisno izdeklarisati, sto veoma mnogo dize cenu proizvoda zbog cena usluga te vrste kod nas.
4.Nakon uzimanja uzoraka od strane sanitarnog i dobijanja zelenog svetla od trzisnog inspektora roba se carini.
Roba MORA biti u magacinu sve do dana dok ne dobijes rezultate laboratorije o ispravnosti uzorka i za to vreme ni jedna jedina flasa ne sme nedostajati a kamoli prodati.
5.Ako ne dobijes potvrdan odgovor od laboratorije vino mozes sam da popijes ili da ga prospes u Dunav sto ti nebi preporucio zbog ekoloske policije.
6.Cena prevoza. Mnogo ce te to kostati. Brodski prevoz se placa na kolicinu kontejnera a ne na kolicinu robe.Prevoz jednog kontejnera od 20 stopa ce te na toj relaciji kostati oko 3000$ ali za tacnu informaciju o tome najbolje je da pitas nekog od brodarskih agenata. Mene konkretno cena prevoza iz Egipta kosta oko 150$ po komadu.
7.U tvom slucaju najbolje bi bilo da pogodis cenu robe sa proizvodjacem na paritetu FCO tvoj magacin, iz razloga sto je mala kolicina robe a cena prevoza je ista na pun i prazan kontejner. Ako je roba pogodjena na paritetu FCO magacin proizvodjaca u Brazilu koji uz to moze biti u sred Amazonije onda moras da uzmes u obzir i cenu prevoza do luke,utovar,istovar najverovatnije u Kopru,cenu zeleznice i ... , dolazis do prave cene kostanja proizvoda pre carinjenja i placanja PDV-a. Po nekom mom proracunu cena prevoza i svih dadzbina dici ce cenu za jos 1,5$-2$ minimum sto ti onda cenu proizvoda stavlja u rang srednje skupih vina kod nas i to daleko iznad cene Tikveskih vina i njima slicnih.

I da, zaboravih da spomenem i gospodina agenta...To je jedan fini cika,koji kosta vraga i po, a njegov posao je da proveri da li je to sto si ti platio i utovareno u taj isti kontejner. A uz to taj fini cika radi za neku jaku agenciju poput Sheppensa,Bartha i njima slicnim.
----Moj licni savet ti je da pogledas da li to isto vino ima neko u Evropi ( ako je toliko kvalitetno i jeftino neko ga je valjda i uvezao) i kupis od njega, mnogo je isplativije i prostije a glava te ne boli. I kako kazu nasi stari uvoznici-"Dok nepuknes prvih 50000evra nisi nista uradio"...........SRETNO

Meni je cilj da ih prvo zaradim. Inace hvala u svakom slucaju na iscrpnom odgovoru.

Nisam hteo da te obeshrabrim mojim odgovorom ali nazalost postupak je takav kakav jeste, mada neke stvari je moguce i izbeci uz mnogo jake "veze" i mnogo para u tudje dzepove.
Moje licno misljenje je da bi trebao poceti sa nekim manjim uvozom iz zemalja u okruzenju, manja zarada ali veci obrt.Nisam ti napomenuo da bi za doticnu robu cekao nekih mesec dana u najboljem slucaju od datuma utovara do datuma isporuke.

U jednom od post-ova si napomenuo da radis za distributersku kucu.Posto ja uveliko trazim nekog distributera za moju robu mogli bi i da ostvarimo poslovnu saradnju.

Sumnjam da su ljudi zainteresovani posto rade ozbiljne i jake programe u domenu prehrane (znaci poznate svetske brendove) i vec su se opekli sa posrednicima, odnosno distribucijom robe koju drugi uvoze (razradjuju tudji program, cesto nema robe na lageru, mala zarada i jos gomila problema). Mada mozes da mi pustis PM koji je program u pitanju pa da kontaktiram ljude i vidim sta moze da se uradi.

Posto sam nov na ovom sajtu gde postoje odredjena ogranicenja za nove korisnike zamolio bih te da mi u PM napises tvoj email da bih ti odgovorio.
Pozdrav

konfuzija, reci mi oko uvoza vina iz Italije, Francuske ili Spanije... kako ti se to cini? Znaci mislim na vina za mase, da se ide na ekonomiju obima... kakvi su tu troskovi, da li je to manje rizicno u odnosu na ulaganje u uvoz robe sa drugog kraja sveta...

Moj odgovor je DA i to iz par razloga a evo i zbog cega:
1. Kvalitet.Nas zakon o kvalitetu proizvoda je u 99% prekopiran taj isti zakon neke drzave u susedstvu koja je po logici stvari i clanica EU tako da nema bojazni da neki proizvod ne prodje nasu kontrolu i da neispunjava nase uslove o kvalitetu.Sto znaci da je MANJI rizik ili ga uopste i nema, uvoziti robu tj. prehranbene proizvode iz Spanije, Francuske, Italije... nego iz Kine, Malezije, Vijetnama i tome sl.
S'druge strane niko vam ne garantuje da nesto sto je u Kini u slobodnoj prodaji, moci da se prodaje i kod nas! Ruku na srce, moze, ali uz podmicivanje svih u lancu kontrole ali nedaj boze da se nekom potrosacu nesto desi, onda ode glava.
2. Zemlja porekla. Ta stavka igra veliku ulogu u prodji neke robe kod nas. Potrosaci vise imaju poverenja ako na etiketi stoji ime neke drzave koja uliva poverenje u kvalitet istoga neko neke tamo daleko istocne. Pa samo se prisetite na kakve barijere je nailazila Rumunska Dacia na nasem trzistu i sve ce vam biti mnogo jasnije a daleko su od nas 100m.
Konkretno,kod nas je Kina poznata po komunizmu, losoj garderobi i ostalim stvarcicama za koje i sami znamo kakvog su kvaliteta ali nije poznata kao proizvodjac vina.
Ali zato jesu Francuzi,Italijani,Spanci pa neka je i ono najgore ali uvek ce imati prodju kod nas.
3. Cena kostanja. Uzmimo za primer da flasa vina od 0,75l kod proizvodjaca u Italiji kosta 1$.U jedan sleper staje otp. 19.000 boca sto je 19.000,00$.Cena transporta iz Italije sleperom kod nasih prevoznika je oko 1300$-1900$.

Italija 19.000$ + 1300,00$= 20.300,00$ /19.000 kom.=1.06$ + carina+PDV+analiza+spedicija
Kina 19.000$ + brodski prevoz(3000$)+luka istovar+prevoz kamionom+carina+PDV+analiza+spedicija

-nadam se da vam je koliko-toliko jasna kalkulacija.
Tako dolazimo do racunice da je finalna cena proizvoda iz Evrope jeftiniji od proizvoda iz Kine,Brazila i sl.
I na kraju jos 1 stvar. Vecina prodavaca iz dalekih nam zemalja traze kes tj. uplatite iznos od par hiljada dolara na racun br. xxx-xxxxx-xxxx-xx kod "XXL Internacional Bank of Hong Kong" ili nam ih dajte na ruke,pa ce mo vam pustiti robu u suprotnom nema nista....Pa stani bre malo brate zuti, ko je bre ovde veverica!?-ti njemu pare, on tebi TRIJADE za vrat, kilo susija u kesu,nogu u bulju i mars za Srbiju!!!!!

Malo je off topic, ali, prema postu konfuzije, ispada da smo kao država prilično strogi i principijelni kad je u pitanju uvoz i distribucija hrane i pića. Jel to zaista tako ? Kolike su realne šanse da do krajnjeg potrošača stigne loš / nezdrav prehrambeni proizvod ?

Konfuzija, hvala Vam na detaljnom odgovoru.


Ja sam jednom nasao budj u vocnom jogurtu Campina... ali... on sigurno takav nije dosao iz Belgije, vec je ili pakovanje puklo u nemaru fizikalaca, ili (veca verovatnoca) STR nije adekvatno tu robu drzao u prometu. Kod mene u kraju ima jedan STR u kome je redovno roba kojoj je istekao rok trajanja, to sam primetio i u jos par STR-ova, mislim da u renomiranim marketima za tako nesto mala je sansa... mada uvek je ima...

Konfuzija, ako mozete i da mi napisete oko zakonskih posledica ako uvezena roba (ne mojom krivicom) ne bude ispravna ili tako nesto. Secate se afere sa Carnex proizvodima? Znaci kako ja mogu sebe da distanciram od nemara drugih.
Pozdrav

Pre mesec dana sam i ja imao to iskustvo u novobeogradskom TEMPU.Od 20 vocnih jogurta cak je 16 bilo sa vec uveliko isteklim rokom trajanja. I ko je sad tu kriv....pa uvoznik sigurno nije vec prodavac.
A seca li se neko afere sa cokoladama?-kada su inspektori navatali jednog naseg VELIKOG uvoznika i zastupnika jedne renomirane zapadnjacke firme. Pa covek je imao masinu za stampanje tj. izradu ambalaze.Licno poznajem coveka koji sa svojom porodicom radi prepakovavanje cokolada, i covek od toga zivi,i to bas lepo!

Ali da se vratimo na pitanje...

Da budem iskren ali nerazumem pitanje u potpunosti...ali probacu da odgovorim:
1.Vi kao uvoznik nikada necete moci uvezti nesto sto ne ispunjava uslove o kvalitetu.
2.Iz ekonomskih razloga neisplativo je uvoziti robu kojoj je ostalo jos mesec dana do isteka roka trajanja...( ili mozda jeste)?
3.Kao uvoznik duzni ste da robu skladistite u uslovima koji odgovaraju nacinu skladistenja konkretnog proizvoda. Sto znaci da ako uvozite sladoled morate imati hladnjacu
u kojoj cete ga skladistiti sto je i logicno.Inace,postoji inspekcija koja vodi racuna o tome pa ako pogresite oni ce vam pokazati kako to treba uz malu "novcanu" nadoknadu.
Sve dok radite posao savestno,po propisu i dok nestanete nekome na zulj nemate cega da se plasite.Srecom postoji zakon i regulativa kako se sa kojom vrstom robe postupa
tako da ako se pridrzavate upustva nemate cega da se plasite.
5.Svaki uvoznik odgovara za kvalitet robe do trenutka kada ta ista roba napusti njegov zvanicni magacin ili nije vise u vlasnistvu uvoznika.
-Niko u ovoj drzavi vas ne moze pozvati na odgovornost ako se roba u STR-u Pera Peric prodaje vasa roba kojoj je istekao rok pre mesec dana.
-Uvoznik je duzan da pri prodaji kupcu prilozi i fotokopiju UVERENJA O KVALITETU, a ako dodje do sumnje u kvalitet od strane kupca uvek se moze uraditi i ponovna analiza.

Eto pokusao sam da Vam odgovorim, a ako vas zanima nesto vise ili ako ja nisam razumeo u potpunosti vase pitanje, molio bih Vas da budete malo konkretniji u postavljanju
sledeceg


Pozdrav

Sto se same Campine tice redak je slucaj da proizvod izlazi iz roka jer je to dugotrajni jogurt (mislim na zeleni Fruttis i plavi sa 4,5%mm) gde su rokovi do 3 meseca. Obzirom da je u pitanju proizvod koji se dosta dobro prodaje gotovo nikad ne ostaju zalihe na lageru dobavljaca vec se roba doprema do krajnjeg kupca sa najmanje 1.5 do 2 meseca roka. Drugi je slucaj sto cesto veleprodaje koje uzimaju robu od uvoznika (Silbo doo) umeju da zagube tu robu negde u magacinu da je posle 2-3 meseca puste u promet. Sto se tice velikih sistema, politika dobavljaca je da ukoliko se roba od negde povlaci (zbog lose prodaje, kratkih rokova i slicno) ona se obicno salje bas u velike sisteme zbog vece izlaznosti pa je i to jedan od razloga sto tamo mozete naci robu sa kracim rokom.

Inace sto se tice odgovora pod stavkom dva, naravno da je isplativo uvoziti robu sa kratkim rokovima. Obicno proizvodjac daje ogromne rabate na takvu robu a naravno nasi uvoznici se ne libe da iskoriste tu situaciju. Poznata je Novosadska firma koja se bavi uvozom i distribucijom poznatih kozmetickih brendova (inace ti brendovi imaju svoje zastupnike u Srbiji i u pitanju su izuzetno mocne firme) koja prazni Evropske i Azijske magacine uzimajuci tobu sa kratkim ili isteklim rokovima i zatim u svojim magacinima brise datume koje ostavljaju masine na kojima se roba pakuje a zatim na svojim deklaracijama pise rok trajanja koji je naravno netacan. Posto sam imao prilike da vidim u kakvom stanju su ti proizvodi pravo je pitanje kako takva firma moze uopste da funkcionise, jer recimo gelovi za tusiranje lice na sace meda, dezodoransi ne rasprskavaju nego lice na prah i slicno. Ima tu puno posla za inspekciju, ali su na udaru inspekcije uglavnom sitne firme i pojedinci.

Donekle si u pravu ali to, bar po meni, ne opravdava pojavu prodaje robe sa isteklim RT na trzistu.
Konkretno ko je kriv za ono nasta sam ja naleteu u TEMPU?...uvoznik, nemoguce...kriv je sef ili ti menadzer prodaje u spomenutom objektu jer nezna sta ima na stanju.
S'druge strane i da zna sta ima na stanju to isto neko sa vrha piramide ne da da se povuce iz rafova jer onda nema zarade.
Kod nas ce tako biti sve dok sluzba za zasitu potrosaca i pratece institucije ne pocnu da rade valjano svoj posao!
A kada ce to vreme doci?-pa istog trenutka kada nasa drzava predje iz agregatnog stanja zvanog "kvazi banana republika" u ozbiljnu demokratsku drzavu gde se pojedinci nece
ponasati kao da im je ovo ocevina.
Spomenuta Novosadska firma se ponasa u skladu sa stanjem u nasem drustvu, sa par stotina evra ovde i par hiljada evra onde, moze da se radi kako hoce i kako ko zeli.
Pocinjem da sumnjam u to da je ta firma u "dilu" sa generalnim uvoznicima te robe.Prosto je neverovatno da ako takvu informaciju poseduje neko od nas,to isto saznanje nema
neko u gore pomenutim firmama i da nemaju nacina i hrabrosti da stanu na put takvoj pojavi. Malo mi tu nesto smrdi......

•Drugi je slucaj sto cesto veleprodaje koje uzimaju robu od uvoznika (Silbo doo) umeju da zagube tu robu negde u magacinu da je posle 2-3 meseca puste u promet.

-Pa ne mogu da se slozim sa ovakvom konstatacijom.Bavim se uvozom i trgovinom oko 10god, bilo je trenutaka kada sam u svojim magacinima imao preko 400t robe u jednom
danu i u svakom trenutku sam znao u kg stanje u magacinu.Prosto bi mi bilo neverovatno da u magacinu imam paletu-dve robe necega a da to ne znam i jos kad je u pitanju
lako kvarljiva roba tj. roba sa kratkim RT.....neverovatno da bi bilo istinito.
Ako je neko resio da zavrne potrosaca on to radi svesno i s'namerom a na nama je da otvorimo 6 pari ociju i gledamo sta kupujemo.

Pozdrav

Veruj da ne postoji legalan nacin da se stane na put. Pokusaj dva velika uvoznika i distributera nije uspeo, brojne su bile inspekcije na terenu i na kraju uvek deblji kraj izvuce prodavac zbog drzanja robe sa losim rokom a on se vezuje za brend ne distributera (dovoljno je da se jednom neko kazni dvadesetak hiljada dinara pa da vidis da li ce ponovo da uzme da drzi tu robu).
Sto se tice veleprodaja kad bi znao kakva je bila situacija u jednoj veleprodaji koja je bila u tranziciji proteklih godinu i po dana nista te ne bi cudilo. Sad ih je preuzela jedna Hrvatska firma pa se nadam da ce situacija da ide na bolje (pretostavljam da znas na koga mislim da ne navodim konkretna imena). Inace dosta dobavljaca se obavezuje da vrsi povracaj robe iz VP-a pa se pojedine ne domacinske kuce ponasaju u skladu sa tim.
Sto se tice Maxi-ja i slicnih sistema ukoliko se roba sa isteklim rokom nadje u rafu kaznjava se osoblje koje je zaduzeno za taj deo radnje (konkretno u slucaju jogurta osoblje zaduzeno za mlecni deo) u iznosu od 10% od plate.

btw. kad vec pricamo o vocnim jogurtima :) da li je neko imao prilike da proba Yoplait vocne jogurte, ako se ne varam oni bi po kvalitetu trebalo da su sa Danoneom, ali ih nema na nasem trzistu (barem tako mislim).

Kolika je carina na prehrambenu robu i pica (pdv je izmedju 8 i 18% ako se ne varam) kako i koliko iznose te analize i troskovi spedicije. Da li se analiza placa pri svakom uvozu ili samo po prvom uvozu neke robe ?

Carinske stope variraju od konkretnog proizvoda koji uvozis (ad valorem carina je u rasponu od 1% do 30%), i vecina pica ima najvisu carinsku stopu. Takodje, za odrednje grupe proizvoda (poljoprivredne i prehrambene proizvode) prilikom uvoza, pored ad valorem carine naplacuje se jos i posebna dazbina (XXX dinara/kg/litru/komadu proizvoda), i/ili sezonska carina u visini od 20%. Na sajtu Uprave carina imas Zakon o carinskoj tarifi u kome po tarifnim oznakama konkretnih proizvoda mozes naci iznos ad valorem carine, a i tekstove propisa koji uredjuju posebne dazbine i sezonske carine pa proveri da li tvoj proizvod podleze istim.

Sto se tice kontrole zdravstvene ispravnosti namirnica koje se uvoze, analize se jos uvek kod nas vrse za svaki konkretan uvoz (Zakon o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i predmeta opste upotrebe). Ukoliko proizvod koji uvozis podleze i kontroli kvaliteta u spoljnorgovinskom prometu (Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu) prilikom uvoza ces imati i troskove kontrole kvaliteta i izdavanja uverenja o kvalitetu.

PDV nije izmedju, vec tacno ili 8% ili 18%, i jako malo proizvoda ima stopu PDV-a 8%. Takodje, prilikom uvoza alkoholinih pica i piva placa se i akciza.

Ako se ne snadjes, napisi sta konkretno planiras da uvozis, a ja cu ti proveriti sta sve od naknada imas prilikom uvoza tog proizvoda.

Pozdrav svima
Nadam se da ce mi neko odgovoriti, posto vidim da je poslednji post davno postavljen, a i neke su stvari u medjuvremenu promenile(zakoni, propisi).
Zanima me sta sada na granici ceka privatno lice koje unosi u Srbiju 30 l vina(sto ulazi u minimalnu kolicinu koja se moze uneti u zemlju), koja su dokumenta potrebna i koliko novca? Procitala sam novi ugovor izmedju Srbije i Evropske Unije i to ne pise.
Po italijanskim propisima to je potpuno u redu i svu odgovornost snosi proizvodjac vina, tj. 'uvoznik' se tretira kao deo firme proizvodjaca.
Hvala unapred.