nisam potpuno upućen, ali iz dosadašnjeg iskustva ti mogu reći: jako teško. mi u firmi uzimamo blanko menice uz menična ovlašćenja, što donekle u startu odbija neozbiljne partnere. ali ako je račun firme koja ti duguje blokiran, tu menicu ne možeš naplatiti ni putem suda. a dodatni problem je što je vrlo lako imovinu preduzeća i odgovornih lica prebaciti na drugo pravno/fizičko lice, tako da preduzeće nema imovinu, a time nema čime ni da garantuje isplatu dugovanja osim novcem na računu.

nisam siguran kakva je situacija sa fizičkim licima, ali mi se čini da je ista priča i tu.

BANKARSKA GARANCIJA - instrument osiguranja placanja kojom banka garantuje da ce nalogodavac garancije (a to je preduzece koje daje nalog banci za izdavanje garancije u korist nekog drugog preduzeca) ispuniti sve obaveze u ugovorenom roku. izdaje se u pisanom obliku po osnovu pismenog zahteva za izdavanje garancije koja sadrzi podatke o vrsti garancije, korisniku, valuti itd.
Pre nego sto izda garanciju, banka proverava bonitet nalogodavca, u cilju zastite od svakog eventualnog rizika.

AKREDITIV - njime se po nalogu nalogodavca, sa njegovog ziro racuna, stavlja na raspolaganje odredjeni iznos novcanih sredstava odredjenom korisniku (pravnom ili fizickom licu) uz odredjene uslove.
posebno je znacajan DOKUMENTARNI akreditiv kod koga korisnik da bi mogao raspolagati sredstvima koja su namenski izdvojena u banci (kao akreditiv), mora podneti odgovarajucu dokumentaciju (faktura, tovarni list i slicno).
dakle, preduzece "X" daje nalog banci da otvori dokumentarni akreditiv na iznos od 50 000 din. banka skida novac sa njegovog ziro racuna i premesta ih na namenski racun "domaci akreditivi". (akreditiv ostaje kod banke kao dokaz za otvranje akreditiva, nalogodavcu se dostavlja izvestaj o otvaranju akreditiva, banci prodavca se takodje dostavlja izvestaj o otvaranju akreditiva kao i korisniku akreditiva). kada prodavac "Y" posalje dogovorenu robu kupcu, onda dostavlja odgovarajucu dokumentaciju banci (npr. tovarni list) (recimo da je vrednost robe 40 000 din) i banka na njegov Ziro racun prebacuje tih 40 000 din. deo koji je ostao neiskoriscen, a korisnik ne zeli vise da ga koristi, vraca se na ziro racun nalogodavca.

MENICA - bezuslovna novcana obaveza data u dredjenom pravnom obliku. Ona garantuje sigurnost i brzinu naplate menicnih potrazivanja za koju pored glavnog duznika kumulativno garantuju i ostali ziranti i to celokupnom svojom imovinom. Odbijanje placanja menice ne moze da se pravda na sudu neispunjenjem nekog detalja ugovora ...
U slucaju da je ziro racun blokiran, i da ne uspe da se "ozdravi" poslovanje preduzeca, menicna obaveza uziva pravo prece naplate prilikom stecaja preduzeca ... e sad pitanje je ako vec dodje do stecaja kolika je stecajna masa ... i koliki ce deo tih obaveza biti naplacen ... ali pretpostavimo da stecaj nije bas normalan dogadjaj u poslovanju preduzeca i da nece docu do nekakve manije da sva preduzeca naprasno krenu da odlaze pod stecaj ...

sto se tice prebacivanja imovine jednog pravnog lica na drugo, ne znam kako to funkcionise, ali moram da pretpostavim da mora da postoji nekakav osnov po kome se imovina moze prebaciti na drugo pravno lice ... isto tako, to prebacivanje mora da ostane zabelezeno u knjigovodstvu a ako je slucaj sa pokusajem izbegavanja placanja, ne zelim da verujem da su sudovi bas tako naivni pa da nekome omoguce da ovo stalno radi ...

A sta raditi ako si prosto nekome izdao fakturu za uslugu i onda to on nikako ne placa?

pa evo primer. ti imaš DOO i trebaju ti neke mašine (šta god) za recimo proizvodnju nečega. onda otvoriš SZR na ženu (brata, sestru...) i kupiš mašine (lokale, vozila...) preko tog SZR-a. sklopiš ugovor o poslovnoj saradnji i SZR proizvodi to nešto što ti onda prodaješ preko DOO. zadužiš taj DOO do beskonačnosti, DOO pukne, a tebi i dalje ostane u vlasništvu sve što si i pre toga imao. šta misliš zbog čega su se na nedavno objavljivanim listama najbogatijih ljudi u Srbiji mahom pojavljivali nezaposleni sa stanovima od 30 kvadrata? :)

@broker: tuži ga sudu, pa naplati ako imaš od čega.

@broker

U tom slučaju možeš da pokreneš proceduru za naplatu potraživanja preko suda podnošenjem predloga za dozvolu rešenja, ili kako to već tačno zovu pravnici. Pogledaj kako to rade npr. Telekom i Telenor.

Da se nadovežem na temu: ima li ko iskustva sa faktoringom kod nas?

P.S. Faktoring = prevremena naplata potraživanja prodajom faktura.

http://en.wikipedia.org/wiki/Factoring_%28finance%29