Bah... mislio sam da mislite na TV reklame...
al' ipak ću da isprosipam svoje impresije. Najbolje reklame ne sadrže nikakav govor, već samo poentu na kraju (u vidu teksta ili glasa) ili je govor predstavljen u vidu naracije, koja na kraju opet bude završena kratkom poentom.
Neka istraživanja (o kojima sam ranije čitao ili ih video na TV-u), nedvosmisleno potvrđuju da ovakve reklame najmanje iritiraju publiku i one obično pobeđuju na raznim takmičenjima u domenu advertajzinga.
Tipični primeri za ovakve reklame su (skoro sve) reklame za Johnnie Walker, Lexus. Ima ih još, al' mi sad trenutno ne padaju na pamet. Od naših, zapamtio sam reklamu za Rosu u kojoj neki lik pliva u nekom jezercetu, okruženom vodopadima ili tako nešto. Non-stop ide neka fina muzika i na kraju se pojavi samo "Rosa".
Meni lično, najogavnije su reklame čiji protagonisti pokušavaju da budu spontani u nekakvom "dijalogu" (sve reklame za deterdžente, hemikalije, uloške, kreme i kozmetiku i sve tome slično).
Naravno, ima i izuzetaka u odnosu na ovo "pravilo".
Kada su u pitanju papirnata izdanja, onda definitivno svoj glas dajem minimalističkom pristupu, ali taj način reklame sebi mogu da dozvole samo najveći. Npr. Sony je često umeo da objavi oglas koji je skroz bela stranica, koja na sredini ima samo "Sony" logo. Takve reklame je objavljivao i Nike, ali i Mercedes i druge moćne kompanije.
Koka-koline reklame su tipičan primer lutanja u svetu advertajzinga. Pogode jednu, dve, pa onda promaše isto toliko. I tako u nedogled.
Pozdrav