Fakturu upisujes u knjigu onda kada je izdas. Tada ona postaje pravno vazeca. Da li ces je ikada naplatiti, potpuno je ireleventno.
Predracun mozes ali i ne moras da pises. Predracun u principu nema pravnu snagu, vec faktura. Svakako ga ne upisujes u KPO.

Profakturu izdaj onda ako nisi sigurna da ce klijent da plati. To je onaj princip da izdas predracun, sacekas da klijent plati, a onda mu izdas racun i uradis to sto je platio. Ako ne plati, samo zabroavis na taj posao. Ako izdas fakturu, tu postoji pravna obaveza, tako da placanje mozes da isterujes svim pravnim sredstvima.

Kod pausalaca to nije mnogo bitno, jer se fakture samo evidentiraju, pa ako neko i ne plati, nema veze, jer ti se u poreskom gleda prihod, a ne izdate fakture. Kada knjigovodstvo nije pausalno to je bitno, jer onog momenta kada izdas fakturu, sebi stvaras obavezu da platis porez koji je na fakturi obracunat i to u propisanom roku i bez obzira da li je klijent platio racun ili ne.