Pa nije to kontrolni iz matematike, pa da imaš tačne odgovore. Što je problem da iskreno odgovoriš na njih?

A i u mnogim situacijama moze se provali da lazes i izmisljas... Ako to provale, gubis bilo kakvu sansu za taj posao. A mozda i na jos nekim mestima ako se iz te firme potrude da to razglase

>
To su ti standardna pitanja. Ako ti neko od nas da odgovore, uvek ces
ostati u zamci kada ti postave podpitanja. Razmisljaj o njima, distanciraj
se, stavi se u ulogu HR menadzera i onoga ko ce te placati sutra.

Znaj sta znas, znaj dokle mozes ici.

Ne zaleci se u posao koji ne mozes izgurati do kraja. Proceni, analiziraj.
Ne lazi i sebe i druge, osim ako nisi siguran da mozes izdrzati.

"You want him to tell you who you are?" -Jack Nicholson a.k.a. Dr. Buddy Rydell ("Anger Management")

Pa na prva dava pitanja odgovor je jednostavan 1. Novac (kolicina novca) 2. Dobro placen posao. Bilo sta drugo da odgovoris ili iznses neku filozofsku teoriju, mogu u tebi prepoznati ovcu za muzenje. Odgovori na ostala pitanja su individualna, a ova dva prva su opsta.

nikada na prva dva pitanja ne bih dao takav odgovor.

sta mislite o pitanju koliko novca ocekujete?

mislim da su se tu malo pomesali loncici.
ja im dajem svoje umece, znanje, sposobnosti, a oni (izmedju ostalog) i novac.

to je kao kada bih ja njih pitao: "a sta vi ocekujete od mene?"
ne kazem da to ne sme da se pita, ali eto ja necu da ih to pitam

ja sam do sada jasno izbegavao odgovor na pitanje o novcu. "ne zelim da se izjasnim" uz obrazlozenje koje sam napisao.
moram priznati da su neki HR (sta god) bilo ponekada besni zbog toga. mozda zato sto su bili u prisustvu top menadzmenta.

Šta te motiviše da na poslu daš sve od sebe?
Koji posao je za tebe idealan?
Koje je do sada tvoje najveće dostignuće?
Kako bi te bivši šef opisao?
Kako bi opisao/la sebe? (3 vrline, 3 mane)
Kako vidiš sebe za 5 godina?

Odgovoris tako da odgovori vuku na to da volis i da ti odgovara ta vrsta posla ali nikako davati lazi i predstaviti se kao da si ti jednini koji moze obavljati taj posao. Ako treba naglasi da bih se odrekao nekih pogodnosti za taj posao dok se ne uklopis u kolektiv, kao na primer malo vise raditi u pocetku i prvih par meseci manja plata dok se ne uklopis.

Prvi put cujem da neko ne zeli da se izjasni za koliko para hoce da radi. Kako utvrdjujes svoju cenu, zoves Milana Tarota?

Samo da te ispravim, Taratologa! :)

A da li si ti procitao ta prva dva pitanja?

1. Šta te motiviše da na poslu daš sve od sebe?
2. Koji posao je za tebe idealan?

Sta bi to drugo, osim novca, moglo da bude stimulans da covek da svoj maksimum na nekom poslu? Mozda nesto u naturi, svinjske polutke, dzak secera?! Mislim da svi rade da bi zaradili, ne vidim druge motive.

Možda priroda posla? Možda smo u manjini, ali ima i nas koji volimo svoj posao. Zatim okruženje, kolege, radni prostor, beneficije, klopa, grickalice? Možda ona riđokosa iz susedne kancelarije? Postoji hiljadu razloga osim para koje prave razliku između posla X i posla Y.

da, ali te niko neće zaposliti u moru kandidata zbog "one riđokose",
jer kad riđokosa ode verovatno nećeš više biti motivisan da radiš.

jesu svi ti razlozi dosta važni, ali kad se već sve bukvalno shvata
onda je i ova poruka na svom mestu.

@dalibor

šta tu ima čudno? lepo ih zamolim da izvole kasti svoju ponudu. ne znam zašto bih ja to trebalo da kažem prvi.

@skandy

da, pročitao sam. rekao sam da nikada ne bih odgovorio onako kako si ti odgovorio. that's it.
nije mi novac motiv da dam sve od sebe. simple as that

Volim i ja svoj posao, ne bih ga ni radio da je drugacije, ali mi vise prija onaj deo dana posle posla, ili vreme sa porodicom i prijateljima. A argumenti, kolektiv, grickalice, klopa, uopste nisu na mestu. Kako znati kakav je kolektiv ako tek apliciras za posao? Ako se vec nalazis u kolektivu koji ti savrseno odgovara, a imas priliku za posao koji pruza vecu zaradu, svakako bih izabrao posao sa vecom zaradom. Ako sam vec na radnom mestu stekao dobre prijatelje, pa druzicemo se posle radnog vremena, posao i onako nije neko mesto za druzenje. Sto se grickalica i klope tice, to mi bas i ne pruza neku motivaciju. A slatka mala ridjokosa, pa u zenskoj prirodi je da su im muskarci sa vecim primanjma simpaticniji.
Salu na stranu, svakako je lepo raditi u dobroj atmosferi, ali osnoni razlog zbog kog' svi radimo su €$$€€.

Kako za koga, unutrašnju motivaciju čoveka ne pokreće isključivo novac. Konkretno za mene je presudnije okruženje u kojem radim, u smislu koliko mogu u tom okuženju da naučim nečeg novog, kakvi su ljudi sa kojima radim, koliko sam na tom poslu izvložen stresu, ima li dodatnih programa obuke koja ta firma organizuje, itd. Veličina plate je samo jedan od faktora koji utiče na moju motivaciju ali nije presudan. Da sam na mestu tog poslodavca, iskreno, nikada ne bih primio kandidata za posao koji kao osnovni i najbitniji faktor svoje motivisanosti za posao postavlja samo veličinu plate.

@brainburger

i onda ti neko postavi pitanje "znači radio bi za džabe?"

postoji takozvana ne-negativna lista i pozitivna lista. barem su takvi prevodi po literaturi.

na ne-negativnoj listi se nalazi ono što ne bi trebalo da bude negativno:
plata,
osnovni posao,
osnovna komunikacija, ...

na pozitivnoj listi se nalazi sve ono o čemu (je brainburger pisao) ljudi pregovaraju kada traže posao (a ne zaposlenje).

?! Pa ne rasteš u saksiji. Ja ne pamtim kad sam negde počeo da radim a da već pre toga nisam poznavao nekog ko je već tamo i ko može da mi pruži neki uvid u to kakva je firma.

Dobro, to možda važi za neku veliku korporaciju, gde ćeš uvek naći "nekog ko zna nekog", ali ukoliko je u pitanju manja firma teško da možeš doći do takve informacije.

Pa ako radis u lokalu onda ok. Ja trenutno radim u osmoj firmi po redu i u trecoj drzavi, a planiram da opet menjam i firmu i drzavu. Za vecinu firmi, osim podataka do kojih sam dosao putem neta i koji su javni, nisam mogao nista drugo da saznam. Nisam mogao da stupim u kontakt sa nekim licno i da mi on prenese svoja iskustva. Jedino cime sam mogao da se vodim, bio je ugovor, opisani uslovi rada u njemu i na kraju cifra i stopa njenog rasta kroz vreme.
Ako vredis kao radnik, nijedan ozbiljan poslodavac, ako ti je vec dao dobru platu, nece dozvoliti da ga napustis zbog losih uslova u firmi.


Sve stoji sto je ovde napisano, neko ko zeli da unapredi svoje znanje svakako treba da zna da i to ima svoju cenu. Jer kako se ono kaze "skola se placa". Ali ima i slucajeva kada ti radno mesto, ne moze biti izvor novih saznanja, gde kada dodjes moras znati sve jer se nista manje ne ocekuje, onda je lova jedini motiv.
Znam da je pojedinima motiv i da je plata redovna, pa cesto se cuje i ono: "plata nije velika, ali bar je redovna, a to mi puno znaci". U drzavi sa pomerenim merilima vrednosti, posle 20 godina nekativne selekcije, gde se pojedini poslodavci smatraju malim bogovima, nije ni cudo da je za pojedince plata privilegija, a ne pravo.

Tesko je diskutovati na ovu temu, svako iznosi vidjenje iz svog ugle, verovatno su nam i zanimanja razlicita, a samim tim i pogledi na posao, odnos prema njemu i ocekivanja.

I ja mu kažem Da Naravno! jel počinjem sutra? :)

Nemojmo svoditi stvari na nivo - ako nije šija onda je vrat. Naravno da niko ne bi radio za Dž, visina plate jeste bitna, ali je takodje bitno i to gde, sa kojim ljudima, i na koji način ćeš je zaradjivati, + mogućnosti za razvoj sopstvenih znanja i veština.

Ta ne-negativna lista/pozitivna lista je mislim samo jedan od motivacionih modela (higijensko-motivacioni ako se ne varam? :) ) ima još modela ali koji su uglavnom bazirani na principu potreba, to jest egzistencijalnih, društvenih, potreba za moći, za dokazivanjem, itd. U suštini svaki model je specifičan i uglavnom sve zavisi od pojedinca, drugim rečima - Ono što tražiš to ćeš i dobiti - na kraju ipak ispadne tako :)

Ljudi, nije to kviz pa da postoje tačni i netačni odgovori. To je, kako mu ime samo kaže, razgovor za posao, a valjda svi znamo šta je razgovor. Dakle, kod svih tih pitanja postoji više odgovora i ne odgovara svakoj firmi isti odgovor. Najbolje je biti spontan i iskren, prvenstveno prema sebi, jer jedino tako možeš razgovorm da utvrdiš da li si u istoj ravni sa tom firmom i da li tebi zapravo odgovara to radno mesto. Naravno da je novac uvek bitan kao motivacija, ali mislim da se to svakako podrazumeva (mislim, ko bi radio bez para) i da je glupo uopšte pominjati kao odgovor na pitanje o motivaciji. O novcu se priča kada se pregovara o plati. Kada se priča o motivaciji, tu više treba pričati o drugim vrstama motivacije kao što su recimo uslovi na radnom mestu, mogućnost napredovanja, mogućnost učenja novih stvari, usavršavanja... Kada se prodiskutuje o tome, i ti i firma možete u startu da znate na čemu ste i da odlučite da li tu može da dođe do saradnje ili ne. Različitim ljudima odgovaraju različite stvari...

Šta te motiviše da na poslu daš sve od sebe?
Koji posao je za tebe idealan?
Koje je do sada tvoje najveće dostignuće?
Kako bi te bivši šef opisao?
Kako bi opisao/la sebe? (3 vrline, 3 mane)
Kako vidiš sebe za 5 godina?

Ja nisam imao ov 3 pitanja, mislim bar nisu bila ovako formulisana, ali kroz neki razgovor to je bilo otprilike ovako:

1. Posao koji dok radim osecam se dobro, prija mi i dobro je placen
2. Ovde sam izneo dosadasnje uspehe, ali nikako samo 1, ovo je mozda zamka pitanje, navedi slobodno 2-3
3. Ovo pitanje nema smisao i niko me nikada nije pitao za to (ovo mi je do saad 4 radno mesto). Ako imas preporuku (pisanu) das im preporuku i eto ti misljenja sefa, ako ne, kako ti mozes odgovoriti na ovo pitanje. U svakom slucaju ako slucajno dobijes drugo pitanje, sta mislis o predhodnom poslodavcu gledaj da NIKAKO NE KAZES NISTA LOSE. Diplomatski odgovor na pitanje kako bi te sef opisao, bi bio da ne znas i da bi to morali njega da pitaju.
4. Navedes prvo 3 mane, pa onda vrline, kako bi na kraju ostavio pozitivnji utisak. Kod mana obavezno navedes da radis na njihovom otklanjanju, to vole da cuju.
5. Napredak u karijeri, novi iposlovi i izazovi, porodica... tako to, uobicajeno.