Pozdrav,
obzirom da na sunce i sunceve zrake gledamo iz zablje perspektive ne vidim nista cudno u tome da zraci nisu priblizno paralelni.

Mogu da se tretiraju kao paralelni, sa skoro zanemarljivim medjusobnim uglom, ali se atmosfera ponasa kao slozen opticki aparat, tako da ono sto mi vidimo je ipak posledica prelamanja, rasipanja ili filtriranja sunceve svetlosti...

Poz.

Mozes li to malo detaljnije da objasnis?

Isto kao što Sunce na izlasku/zalasku izgleda "ogromno" a u podne deluje mnogo manje - atmosfera se ponaša kao sočivo.

To sto sunce na horizontu izgleda vece nego u zenitu je opticka iluzija - u stvarnosti je iste velicine.

Kada svetlsoni zraci iz kosmosa udju u atmosferu nailaze na vise slojeva razlicite temperature, gustine i hemijskog sastava. Na prelasku izmedju svaka dva takva sloja dolazi do prelamanja svetlosti pod nekim uglom. Ugao zavisi od karakteristika dva sloja. Dok svetlsot dodje do Zemlje, visestruko se isprelama.

Uz to Sunce sa povrsine Zemlje vidimo kao izvor svetla pod malim uglom, skoro pa kao tackasti izvor. Sasvim je logicno da zraci iz tog izvora na povrsinu zemlje dolaze pod nekim medjusobnim uglom.

Ok, lepo objasnjeno, tako sam i mislio. A ovaj drugi deo je kontradiktoran malo, jer, to bi bilo objasnjenje za slucaj da je taj tackasti izvor npr 200km od Zemlje, pa bi se dobili ovako kosi zraci. Sunce je ipak mnogo dalje, tako da se njegovi zraci mogu aproksimirati kao skoro paralelni.

Sunce na toj slici sigurno nije u zenitu sto znaci da ti zraci nisu u ravni koja je postavljena 90 stepeni u odnosu na zemlju. Kada slikas neku ulicu isto ce ti ivice ulice na slici biti vise udaljene ako je taj deo ulice blizi iako su te ivice paralelne.