ne znam da li se to promenilo, ali recimo nama su u u kontrolu posle
uvođenja fiskalnih kasa dolazile inspekcije iz više različitih
gradova.

Evo kao mali test, pokušajte da u socijalnom dobijete listing uplata vaših doprinosa. MIslim da je to još uvek nemoguća misija u ovoj zemlji.
Takva evidencija ne postoji, bar moja supruga nije uspela da dobije tako nešto.
Takođe, potpuno je nepoznat podatak koliko ljudi je uopšte zaposleno u Srbiji? Onda, rep. zavod za statistiku izađe sa informacijom o prosečnoj zaradi u republici, pri čemu nemaju pojma koliko ljudi radi.

Ovo što si napisao je tužna istina. Zato im ne dam ni dinara dok se ne dovedu u red!

Ne znam o kakvoj nemogućoj misiji vi pričate, lično znam ljude koji su najnormalnije vadili takve listinge kada su im bili potrebni. Doduše, nije Beograd u pitanju, mada ne vidim zašto bi se to razlikovalo od grada do grada...

@Buum

Care to explain?

Evo objašnjenja, vrlo je jednostavno.

Ne pada mi na pamet da izdvajam bilo kakve doprinose u državne fondove dok god su ti paraziti tako neorganizovani i bahati. To je jedna stvar.

Drugi problem je državni lopovluk koji je 90-ih potpuno ispraznio te fondove, pa sada ljudi koji su 40 godina plaćali doprinose primaju neku mizeriju od penzije. Situacija je otprilike kao kad te lopov opljačka, pa ti na kašičicu daje rođene pare i na kraju ti ni ne vrati koliko je ukrao! Dok god postoji i najmanji promil šanse da neki slični kreteni zajašu na vlast, neću svoj novac poveravati ovoj državi na čuvanje.

Treće, kvalitet zdravstvene usluge je kriminalno loš u odnosu na izdvojena sredstva. Isplativije mi je da se lečim kod privatnika tj. odnos cena/kvalitet usluge je znatno povoljniji.

Da skratim priču – svoj rad isuviše cenim da bih se tako neodgovorno odnosio prema mukotrpno zarađenim parama.

To mi je jasno. Moje pitanje se odnosilo na način na koji sprovodiš tu svoju odluku, nije baš da postoji opt-out...

Pa, evo, nije nikakva posebna mudrost:
- novac za penziono ulažem umesto da ga dajem državi na "čuvanje",
- zdravstvene usluge plaćam privatnim lekarima,
- na odmor idem u zemlje koje ne traže vize,
- kredite ne koristim.

@pctel
A pod pravima si mislio na? Prijavljivanje na staž, zarada, radno vreme, dužina odmora, uslovi rada?
Načini borbe? Individualni, kolektivni, sistemski itd?
Mislio si na privatne poslodavce?
Ako ti nije teško, malo pojasni.

Imam isti problem sa placanjem pinzijskog i zdravstvenog od kojih nikada necu videti ni P ni Z. Vrlo rado bih izbegao da to placam kada bi moglo.

Zanime me kako izbegavas da platis penziono i zdravstveno? Jedini nacin koji mi je poznat je - da radis na crno, to jest da nisi prijavljen kao zaposlen te sto se drzave tice i nema osnova da ti naplati ove dazbine.

Ne mora da bude nelegalno, mozes da radis i po ugovoru o privremenom angazovanju sa domacim ili njegovom ekvivalentu sa stranim firmama, ali tu ostaje problem, kako je Buum lepo nabrojao, nemogucnosti lakog dobijanja kredita, viza itd. Istina, ima to svoje prednosti, ali se postavlja pitanje prioriteta - da li ti se isplati da dajes pola plate za mogucnost da koristis neke proizvode i usluge u ovoj drzavi ili ne...

čini mi se da postoji ograničenje kod tih ugovora da ne mogu da traju
više od godinu dana i da posle isteka mora da prođe neko vreme pre
nego se opet zaključi takav ugovor. ispravite me ako grešim.

Uglavnom sarađujem sa stranim firmama koje me angažuju preko freelance ugovora. Za te ugovore su nadležni poreski organi i sudovi u njihovim državama, pa ne moram da plaćam socijalno i zdravstveno na te prihode.

Meni ostaje da platim porez na dohodak građana ukoliko pređem onu cifru od ~ 12.000 EUR godišnje. To ne izbegavam.

Kad ugovaram posao sa domaćim klijentima, tu obično sklapamo ugovor o autorskom delu i oni su u obavezi da uplate penziono i zdravstveno. E, sad, to mene ne dotiče pošto ja ugovaram neto cenu, ali im uvek napomenem da će bruto cena biti veća zbog doprinosa.



Tačno tako.

Dok ne uvedu tzv. treći stub penzionog sistema tako da ne moram državi da poveravam svoj novac i dok ne modernizuju evidenciju uplata, neće videti moje pare.

Što se tiče viza, to se može rešiti i na druge načine, npr. dobijanjem poslovne vize od firme sa kojom sarađuješ.

A krediti? Em su još uvek izuzetno nepovoljni em ne volim da trošim ono što nisam zaradio. Mislim, ne mogu da se opustim u trošenju para kada znam da će mi posle toga ja*a biti u procepu.

Tuzba prolazi bez problema. Zakon je na strani zaposlenog. Advokati uzimaju takve tuzbe odmah.
Ako nisi prijavljen zakon racuna da si zapoceo radni odnos na neodredjeno vreme. Proces uglavnom traje brzo.
Potrebno je uglavnom:
1. papirni trag da si radio;
2. svedoci.

Ovo znam iz sopstvenog iskustva jer me je radnik izradio (uzimao bruto platu (po njegovom zahtevu) pa tuzio :), mada je prvo trazio 5000eu da me ne tuzi).
Nikad vise ne prijavljen radnik :)

Te teme (odgovornost i radnika za to što rade neprijavljeni) smo se dotakli ovde:

http://www.elitesecurity.org/t312132-Kako-to-radi-OMV

da, to, i tim redosledom.


I ovo tim redosledom.


Da.

@Davor


Pa verovatno je lako kada su doprinosi plaćeni, ali postaje nemoguće kada NISU uplaćeni. To je NO-No tema, to valjda prvo moraš da tužiš pa da dobiješ da nije uplaćivano, umesto da tužiš na osnovu potvrde iz socijalnog. Ukolio tužiš unapred, već neka dobra duša dojavi poslodavcu, pa on ima vremena da otkloni "grešku" i prođe sa opomenom da to nikada više ne uradi.
To se inače zove sistemska korupcija.

Naravno da je nemoguće dobiti listing uplata ako uplata nije bilo. Misim, logično brate. To je kao kad bi u telefonskom imeniku tražio spisak onih koji nemaju fontele.

@pctel


Odgovor na ovo pitanje bi trebao da bude sud: Zakon o radu


Drugo, poslodavac je obavezan da u roku od 15 dana od dana zasnivanja radnog odnosa izda radniku fotokopiju prijave na osiguranje. Naravno, dobiće i novu zdravstvenu knjižicu. Naravno, svaki zaposleni bi morao da bude informisan o ovome. E, postavlja se pitanje gde sve to naći, i po mogućnosti na jednom mestu? Svojevremeno sam pisao vlastima (da ne nabrajam kome sve) kako bi bilo dobro, ako se deklarativno zalažu za biznis i preduzetništvo, da omoguće besplatan pristup informacijama - propisima koje imaju državne institucije, koje su im zakonom dodeljene (omogućene), a koje su se pretvorile u profitabilna (haračka) preduzeća - službeni glasnik (vidi hrvatske narodne novine na internetu), agencija za privredne registre, narodna banka srbije itd. Naravno da nisam bio udostojen bilo kakvog odgovora. Naravno, praksa je nešto sasvim drugo, što je pctel već napisao.
Smatram da te ajde da kažem "sirove" informacije i propise treba da budu dostupne - besplatne svima, a ako žele da zarade nešto od toga, neka vrše stručne analize i ne znam ti ja šta, pa nek to naplaćuju. 'ebi ga, ako si prekršio zakon, iako ne znaš za konkretan propis, kriv si; a poznavanje propisa ovde košta najmanje 500EUR godišnje! E sad zamisli situaciju da svaki poslovno sposoban građanin želi i hoće (mora) da se informiše o tome, to bi koštalo, ako pretpostavimo da je to oko 2 miliona ljudi, oko 1 milijarde evra godišnje!
Po mom mišljenju, sve je u glavama ljudi. Kada to kažem, mislim da je normalno da kada radiš jedan mesec, na kraju tog meseca i primiš normalno zaradu. Normalno bi bilo i da kada ne primiš platu, da jednostavno pozoveš policiju, ili sud, ili inspekciju, nebitno koga, i da jednostavno primoraju poslodavca da odmah (mislim baš odmah) isplati zaradu, ili ide u zatvor dok to ne uradi (ako ima novca), a ako nema, firma se zatvara i proglašava se bankrot. To se objavljuje u medijima, i takav poslodavac neće moći više da radi. Drugo, što se tiče radnog vremena, civilizacijska norma je valjda postala, da se ne radi više od 8 sati dnevno. Takođe i godišnji odmor, koji nije kraći od 20 dana. Interesantna bi bila mogućnost uvođenja prakse neplaćenog odmora (uz jedino plaćanje zdravstvenog osiguranja), koja zakonski postoji, ali se ne dešava u praksi. Sve ove stvari treba da zažive u praksi. To bi se moglo podstaći konstantnim držanjem teme u javnosti, pritiskom na vlast i poslodavce da to omoguće.
Da bi se to postiglo, moraju se i poslodavci relaksirati što se tiče poreza, jer je to jedan od glavnih uzroka svih problema sa radnim odnosima. Tu prvenstveno mislim na mala preduzeća i preduzetnike, koji nemaju lični prihod veći od 5000EUR mesečno, a u koji, po mom mišljenju spada dobar (najveći) deo preduzeća i preduzetnika. Jer, njihov prihod se oporezuje sa gotovo 50% od oporezivog prihoda (kada kažem porez, mislim na poreze i doprinose koji se plaćaju na sve vrste prihoda). Jer onaj koji zarađuje više od toga, pada mu stopa poreza ka 10%. Znači, što više zarađuješ, manja je stopa poreza, što je apsurdno.
Da bi gore pomenuti preduzetnici mogli pozitivno da posluju, sužen im je manevarski prostor za izbegavanje plaćanja poreza, pa na neki način, pokušavaju da ugožavanjem prava svojih zaposlenih, manje plate porez.
Još jedan indirektan način za to je povećavanje poreskih obveznika, uključivanjem u PDV sistem, a pogotovo u sistem fiskalizacije svih delatnosti, naročito usluga (advokatskih recimo). Sledeća stvar koju bih uradio je izmeštanje poreske kontrole iz maloprodaje (sitnih obveznika) u proizvodnju i na granice. Time bih smanjio troškove koje pravi poreska uprava (manji broj radnika, manji transportni troškovi itd,), a imali bi neuporedivo bolje rezultate. Kako objasniti činjenicu da kada hićeš da kupiš u veleprodaji hrane robu za STR, uvek te pitaju hoćeš li za keš ili preko računa (dobro, uvek postoji mogućnost da veleprodaja tu robu za keš prodaje preko svoje fisklane kase)?
Svi znamo i zašto se to ne radi. I zbog koga. Ali, time bi se oslobodio prostor za smanjivanje stopa poreza. Naravno, smanjivanje državne administracije (Vidim da su sve bivše savezne zgrade tesne da prime republičke organe vlasti, institucije, pa se čak razmišlja o izgradnji novih zgrada, preuzimaju se zgrade bivših velikih banaka - beogradska banka na primer)???

Za sve ovo potrebna je odgovorna vlast prema građanim, a ne tajkunima.

Jedna od stvari koja bi pomogla bi bili sindikati (bar u teoriji), ali ne ovakvi kakvi su danas, jer su pod državnom, poslodavčevom i partijskom kontrolom. Čuli ste da je potpisan i Opšti kolektivni ugovor pred prvomajske praznike (predizborna kampanja - u praksi ne znam koliko će da zaživi - ko bi ga primenjivao!), koji, kako izračunaše u nekim medijima, treba da košta poslodavce oko, čini mi se, 70 hiljada dinara godišnje po zaposlenom (obavezan topli obrok i regres za godišnji odmor). Primenjivaće se na sve članove udruženja poslodavaca, kojih ima oko 140 hiljada, i na sve ostale, ako ministar rada potpiše takvu odluku, što ima pravo, da izjednači prava i obaveze svih zaposlenih i poslodavaca u Srbiji. Bilo bi pametno, pa takva primanja osloboditi plaćanja poreza i doprinosa. Interesantno je pomenuti i da se iz akcize za gorivo, najviše odvaja za penzije, a da vrlo mali deo ide za izgradnju puteva, što bi bilo logično. I da će trebati još više novca za penzije, ako oni, znate koji, dođu (negde oko 114 milijardi dinara). Kako to prikupiti? Najlakše je istim obveznicima povećati porez. A ja pričah o smanjenju...
Pomenuh malopre sindikate, koji su inferiorni u odnosu na vlast i poslodavce. Ti sindikati, bilo strukovni, granski, teritorijalni ili neki drugi, bi pre svega trebalo da budu profesionalni - nezavisni. Tu mislim na to da sindikalni koordinatori (funkcioneri) treba samo da rade u sindikatu, da tu budu profesionalno angažovani, da budu plaćani od sindiklane članarine. Jednotavno, zavisio bi im opstanak od toga koliko dobro rade. Treba da vrše konstantan pritisak na vlasti u cilju veće zaposlenosti, u čuvanju prava i interesa radnika koji im za to i plaćaju članarinu. I tako dalje, da ne smaram.
Da spomenem još o našoj poreskoj politici (naplati porez na šta možeš, i na vazduh ako treba): na izdvajanje za dobrovoljno penzijsko osiguranje plaćaju se doprinosi na mesečni iznos preko 3000 dinara (ako imaš neto zaradu od 40000, penzijsko osiguranje je 8800 dinara mesečno).

Ako si preduzetnik, oporezovan si sa 35,8% doprinosa + 10% poreza na prihod do 200 hiljada dinara oporezivog prihoda mesečno. Ako zarađuješ više stopa doprinosa realno pada, jer je 200000 maksimalna osnovica za doprinose. Ako si vlasnik preduzeća, i zaposlen si u njemu plaćaš 10% poreza na dobit + 20% poreza na prihode od kapitala (na oporezivu dobit) + 42% poreza i doprinosa na zaradu; ili je varijanta ako nisi zaposlen plaćaš kao preduzetnik.
Ako niste znali, fiskalni efekat od poreza na dobit je zanemarljiv u odnosu na porez na zarade i u odnosu na druge vrste poreza (gledajući iz aspekta koliko godišnje prihoduju u budžet). Malo nelogično ako se gleda iz ugla malog preduzetnika koji ima recimo tri zapolsna radnika sa po 300 evra plate; tu bi preduzetnik trebao da ima zaradu oko 200 EUR mesečno ili manje, pa da se poklope prihodi od poreza na dobit (samostalne delatnosti) i poreza na zarade? Jedino logično objašnjenje je izbegavanje plaćanja poreza na dobit od strane poslodavaca. Ja sam za fer oporezivanje uz drastične (drakonske) kazne za neplaćanje poreza. Tu treba naći neki balans.

Šta god mi mislili da možemo sami da uradimo (mislim na prosečnog građanina), budućnost nam je već određena u ekonomskom smislu, jer je prvobitna akumulacija kapitala u Srbiji pri kraju. Naši tajkuni će uskoro biti poštovani građani ove zemlje, a takođe i u svetu,sledeća generacija neće ni znati kako su došli do kapitala. Država ne radi za narod, već za tajkune. Obrazloženje za ovo je: veća zarada manji porez, ogromna carinska zaštita, specijalno na uvoz hrane; a tajkuni su pokupovali svu poljoprivrednu proizvodnju, a i zemlju, neviđene cene robe, zatvorenost granica, fizički i ekonomski - finansijski, način privatizacije kod nas - najgori pored rusije u istočnoj evropi, najgori zakon o radu do sada u srbiji, i u odnosu na zemlje evrope, neprimenjivanje istog zakona - praksa evidentno pokazuje, privilegije prilikom plaćanja poreza tajkuna, nedelovanje antimonopolskog zakona, konspirativan rad državnih organa, katastrofalan rad sudova, ogromne administrativne prepreke kokurentnim investitorima iz inostranstva, nedonošenje zakona o ispitivanju porekla imovine - potureni zakon o ekstraprofitu, najgori zakon o javnim nabavkama, prikrivanje elementarnih informacija građanima, potpuno zavisni mediji (mislim na sve velike), ustav kojim je vlast predata bukvalno jednom čoveku (partijski ustav) i tako dalje.

drbogi

Evo kao mali test, pokušajte da u socijalnom dobijete listing uplata vaših doprinosa. MIslim da je to još uvek nemoguća misija u ovoj zemlji.
Takva evidencija ne postoji, bar moja supruga nije uspela da dobije tako nešto.


PIO ima obavezu da izda listing uplate doprinosa, mada verujem da je moguće da naletiš na nekog ko bi imao ideju da to ne treba dati (iz raznoraznih razloga) - (ako sam dobro razumela - reč je o uplatama za pio, ili?). Ja taj listing uvek dobijem bez problema. Al', recimo, na toj listi se ne vidi niz uplata za koje znam da postoje, zato što nisu predavani Mun obrasci. Dakle, treba proveriti i da li firme predaju Mun obrasce. Ja sam, doduše, slobodnjak, ali ne bi, valjda, trebalo da bude razlike. Nedavno sam razgovarala sa čovekom iz Ministarstva koji duži problem doprinosa i rekao mi je da se radi na projektu pravljenja elektronske baze podataka u kojoj će dnevno moći da se proveri ko i koliko uplaćuje za doprinose. To bi trebalo da bude gotovo za godinu dana. Rekao mi je i da se spremaju izmene kaznenih mera za firme koje ne uplaćuju doprinose. Sada to nije velika suma, a i tretira se kao prekršaj a ne kao krivično delo, pa je ova sfera još uvek prilično neuređena. O ovome sam pre neki dan pisala u temi "Kako to OMV radi" - MadZone.

Kako se tvoja i moja logika razlikuju, to je čudo jedno... A zar nije logično da dobijem listing sa nulom kao iznosom, a ne da ne dobijem ništa, čak ni objašnjenje da nemaju informaciju, npr.

@ VanjaDel
NJihov izgovor je da imaju zbirne uplate, pa je kao nemoguće utvrditi koliko se iznos odnosi na svakog pojedinačnog radnika.

Razmisljam nesto - mislim da je pravo vreme da se osnuje jedna organizacija za prava neprijavljenih radnika (od kojih je najvaznije, jelte, da ne budu neprijavljeni). Evo zasto... Sa jedne strane, imamo ~1.000.000 neprijavljenih radnika u Srbiji. Sa druge strane, nebih da zagazim u nedozvoljene vode pa cu samo nagovestiti, pred nama su dva puta - patriotsko-socijalni ili proevropsko-socijalni. Ova socijalna komponenta po svemu sudeci igra odlucujucu ulogu, nastojace da visestruko uveca socijalna davanja, da bi to postigla, morace da poveca budzetska primanja, a to ne ide zajedno sa neprijavljenim radnicima i korupcijom. Znaci to je ono sto nam gotovo sigurno predstoji. E, sad, sto se preostale dve opcije tice, i prvoj i drugoj je potreban neki korektivni autoritet - prvoj takav koji ce imati snagu da javnosti objasni da patriotizam nije mrzeti druge a ne ciniti nista korisno za sopstveni narod. Drugoj proevropskoj takodje treba takav korektivni element koji ce imati snagu da javnosti objasni da je pricanje o evropskoj buducnosti a pritom tolerisanje totalnog nepostovanja zakona krajnje licemerno. Toliko o tome, necu vise.

Pored korektivnog faktora vladajucim strukturama, potrebno je izvrsiti kompletno korigovanje nacina razmisljanja siroke javnosti - danas prosecan radnik u Srbiji uopste ne shvata doprinose kao svoje pravo, nego kao nesto sto bi bilo lepo da ima ako poslodavac ima vise novca nego sto mu je potrebno. Trecina radnika pojma nema da bi trebalo da prijavi nesavesnog poslodavca, druga trecina zna da bi trebalo, ali je situacija takva da ce poslodavac proci nekaznjeno a on ce biti otpusten, treca trecina radi kod takvih tajkuna da smatra da bi takva intervencija dovela u pitanje zivot i zdravlje kako samog radnika, tako i njihovih clanova porodice, licno su mi to rekli u jednoj radnji kad sam pitao zasto ne reaguju u skladu sa zakonom.

Treca struktura koja treba da bude korigovana su poslodavci. Vec smo konstatovali da kad neki advokat sakupi informacije, pozove poslodavca i kaze "takva i takva stvar, ili cete vi da platite sve sto je zakonom predvidjeno, ili ce protiv vas biti podneta krivicna/prekrsajna prijava, za sta je kazna od toliko do toliko". To je kao sto je iskustvo pokazalo brzi i efikasniji nacin da se problem resi, nego da se resava preko drzavnih institucija. Ali, trazenje advokata je zamoran posao - jedni su specijalizovani za gradjanske parnice, drugi za privredni kriminal, treci za razvode brakova... ali vrlo je mali broj onih koji su specijalizovani za zakon o radu, a takvi mogu biti i preskupi za prosecnog neprijavljenog radnika koji radi za minimalac. Jasno je da je takve advokate potrebno organizovati na jednom mestu gde ljudi mogu da ih nadju iz prve, a njihove usluge mogu da budu znatno jeftinije ako ga svedu na sablonski rad - imaju pripremljene obrasce tuzbi, ne trose vreme za proucavanje propisa, za kratko vreme obavljaju ogromnu kolicinu potpuno identicnih poslova. Kad bi doslo do osnivanja udruzenja gradjana za prava neprijavljenih radnika, jasno je da bi takvi advokati bili upravo na tom mestu.

Na kraju, ono sto je takodje evidentno, to je da su trenutno inspekcijski organi prilicno neefikasni i ne preterano raspolozeni da obavljaju svoj posao. To im je na neki nacin omoguceno od strane gradjana Srbije - oni slabo podnose prijave, tako da inspekcija nije kriva sto nema posla :-) Medjutim, u situaciji kada su oni zatrpani prijavama, oni su priterani uza zid i moraju da reaguju - svaka prijava dobija svoj evidencioni broj i na nju mora da se odgovori zapocinjanjem odgovarajuce istrage. Ako ne reaguje, onda opet preko sredstava javnog informisanja treba vrsiti pritisak na njih, sto za jedno dobro organizovano udruzenje ne bi bio veliki problem - stampa je uvek zainteresovana za takve teme, a vladajuce strukture nisu bas ravnodusne na cinjenicu da im svako malo u novinama izlaze clanci kako vecina njihovih cinovnika dolazi na posao samo da prima platu, a ne i da odradi posao za koju dobija novac od poreskih obveznika.

Kako u Srbiji ima ~1.000.000 neprijavljenih radnika, mislim da ne bi bio neresiv problem da se barem njih par % udruzi u jedno takvo udruzenje, sto su vec desetine hiljada ljudi, a to je dovoljno ne samo da izvrsi navedene neophodne pritiske, vec i da pokrene skupstinsku raspravu o bilo kom spornom pitanju, pa i da menja lose zakone, da ucestvuje u pripremi tekstova buducih zakona, da trazi smanjuje stope poreza i doprinosa, da pokrene pitanje nagrada za radnike koji prijave nesavesne poslodavce, da inicira skupstinsku raspravu o bilo kom spornom pitanju. Sve to zahteva mnogo rada, ali ja verujem da se za ovakve aktivnosti moze dobiti finansijska pomoc i od ove drzave
i, narocito, iz inostranstva. Obicno su sredstva koja se dobijaju za ovakve projekte dovoljna za sve troskove sprovodjenja planiranih aktivnosti, kao i za honorare ljudi koji obavljaju odredjene poslove u tom cilju. Ja za to znam samo iz razgovora sa poznanicima, ali pretpostavljam da ovde ima ljudi koji iz licnog iskustva mogu da potvrde ili opovrgnu izvodljivost takvog jednog projekta.

Pitanje neprijavljenih radnika nije neresivo, nije cak ni tesko resivo, naprotiv, prilicno je lako resivo ako postoji volja i zelja da se ono resi i naravno, pre svega, ako se kao aksim uzme cinjenica da je neprijavljeni radnik nesto cega ne treba da bude u Srbiji. Ja imam volju i zelju da se to uradi, bez obzira sto me ovaj problem licno uopste ne pogadja, ali ne znam kako da dodjem do istomisljenika, do ljudi koji ne zele da idu odavde, vec da ovde stvore atmosferu prihvatljivu za zivot. Ako ima istomisljenika ili predloga kako da se to uradi, neka posalju privatne poruke. Nije lako da se ljudi organizuju, ali ako bi to eventualno uspeli da urade, mogli bi da ucine mnogo i za sebe i za ovu drzavu koja nikako da prestane da koraca ivicom stranputice.

pctel

Ti si gori aktivista nego ja:) Ja mislila da sam najgora. Šalim se, naravno. Evo, sad pre nego što ponudim svoju pomoć za projekat na PP, pišem još na forumu da bi se možda još neko priključio. Dakle, ja mislim da je šteta sedeti, biti ojađen i nezadovoljan i ne činiti nista. Imala bih razne sugestije na ovu tvoju ideju, no mislim da je u osnovi OK. Pre svega mi se sviđa aktivizam (iako ljudi u našoj sredini odmah "povraćaju ironično po tome" jer, moje je iskustvo, ne žele da se zaista pozabave nečim ozbiljno...) a koliko sam videla (ja od nedavno čitam ove forume) ovde ima jako puno obrazovanog sveta sa vrlo izoštrenim socijalnim osećanjem i prilično parlamentarnog karaktera, koji bi udružen mogao nešto da uradi. Meni je padao na pamet jedan mnogo širi projekat koji bi se doticao i ovog problema koji ti pominješ, no o tom potom...Ja sam pre tri godine osnovala Udruženje građana i radim svoje projekte, koji su druge vrste, ali znam kako se osniva Udruženje i izvode projekti, pa mogu da ti pomognem sugestijama. Valjalo bi, ako uspeš da okupiš ekipu, da se povežeš sa nekim već postojećim udruženjima, to je (iz mog iskustva) lakše - ako oni duže postoje, jer se novac za rad teško dobije kad se kreće od nule. Ja nudim volontersku pomoć u vidu konsultacija, a trenutno guram svoja 3 - 4 projekta, pa ne bih baš mogla da se obećam na saradnju u "dobru i zlu":) za nove, ali ko zna možda napravimo neku "very serious:)" saradnju. Ali, eto, ako bude kritične mase (koja, zapravo, može biti sačinjena od dva ozbiljna čoveka spremna da rade, a možda manje da provode vremena pišući na forumu) mislim da to može da uspe.

Kao sto vidis, nema nekog interesovanja. Meni se cini da je problem u svesti ljudi - oni kojima su prava uskracena cute malo zbog apatije i osecaja da se nista ne moze uciniti, a malo zbog straha da bi ako nesto preduzmu mogli ostati i bez to malo sto imaju. Sa druge strane, oni kojima prava nisu uskracena, koji imaju normalan posao, normalnu platu i normalan ziovot ne vide nekog razloga da se bore za tudja prava, narocito ako se ni taj cija su prava ugrozena za njih ne bori.

Izgleda da je to čime bi vi da se bavite borba protiv vetrenjača: http://www.tridenet.com/slucaj.html

Alter Ego

Kako si ti iz ovog teksta pročitao da je to sve borba protiv vetrenjača? Tekst se zavrsava rečenicom: "Nije strašno ljudi, samo treba znati neke stvari i ne odustajati unapred".

A, u pretposlednjem pasusu stoji:

"Tako se priča sretno završila, bar za mene. Iako su me svi odreda savetovali da se manem, da od toga nema ništa, da zaboravim, upornost i malo hrabrosti su se isplatili i nekako sam na kraju svoj novac dobio. Mogao sam možda i bolje da prođem, ali nema veze".

I onda ti zaključiš da je to borba protiv vetrenjača?

I samo još da skrenem pažnju na rečenicu koja govori o suštini problema:

"I pored stotina ako ne i hiljada ljudi koji su proveli par dana/nedelja/meseci u TriDeNet-u, Ćora nikada nije bio kažnjen zbog neprijavljivanja, bar koliko je meni poznato".

Dakle, stotine ljudi radije ćuti i trpi poniženje i potkradanje nego da uloži napor kako bi videli šta može da se učini protiv "Ćora - prakse". U ovoj priči me manje interesuje pokvareni Ćora koji krši zakon i ne uplaćuje doprinose. Ona je mnogo bitnija kao opšte mesto naše spremnosti da živimo bez napora da nešto učinimo za sebe, možda i samo da sebi vratimo dostojanstvo i uskraćeno pravo ( u ovom slučaju na doprinose). Ne prestaje da me čudi kako su ljudi nespremni da porazmisle šta bi mogli udruženi da urade, ali su zato spremni da ulože napor da, ako se ukaže prilika, na sitno potkradaju firme jer ih razne "Ćore" guraju u surovu nemaštinu. Onda Ćorina pokvarenost postaje dobar izgovor za našu kradju.
A onda su ti isti radnici spremni da provode sate tračareći Ćoru, a zatim mu se u sledećoj situaciji pomalo šlihtaju i rade sve dok ih Ćora ne otera svojom krađom, nasiljem i ponižavanjem, samo ne pokušaju da se zajedno solidarno pošteno izbore za svoje pravo. I tako podižu decu spremajući ih na sistem u kome je najbolje da se šlihtaju Ćori, jer je suprotstavljanje istom unapred izgubljena bitka, borba protiv vetrenjača. Nemam poštovanja za to. Ćora je Ćora, to nije za komentar, ali da li bi Ćora mogao biti to što jeste da mi tako svojski ne ćutimo? I šta smo onda mi?

2.
pctel

Kao što napisah ne mora biti 20 ljudi da bi se napravio projekat. Dovoljno je i dvoje - troje ozbiljno spremnih da rade, ili bar da promišljaju o mogućnostima i idejama. Javim ti krajem godine ili početkom naredne kad budem našla vremena da sednem da pišem projekat sa jednim drugarom iz Prokuplja koji takodje ima NGO i bavi se velikim ozbiljnim akcijama.

Nemoj da si na kraj srca... Mislio sam na to što inspekcija nije reagovala adekvatno i pored nekoliko argumentovanih prijava da ne pominjemo krajnje sumnjivu činjenicu da firma iz nedelje u nedelju objavljuje oglase za veliki broj radnih mesta.