Ostavljam mogucnost da me neko demantuje, ali mislim da sledece niko u svetu sem Srba nije "pustio u eksploataciju":

Smoki
Slatko (ne kao ukus vec kao poslastica)
Tecni jogurt
valjevski duvan cvarci
Sok od maline (Next)

Osim Duvan cvaraka, sve ostalo postoji i u ostalim delovima sveta, samo pod drugim nazivima i neznatnim oscilacijama u ukusu (smoki).
Ono sto bih ja dodao je leskovacki nacin prerade mesa....

Slovenacki ajvar ?

Urnebes salata?

Ima je u delikates radnjama na zapadu i na nemačkom govornom pordučju je poznata kao
"Serbisches Aufstrich" (srpski namaz), i kao što ime kaže nemci je mažu na hleb.

sta je od toga sto ste naveli zdrava hrana? :D

nego,sta je valjevski duvan cvarak?

a ostalo nabrojano ima svuda ,manje vise :)

Svez vruc hleb, sve para izbija iz njega, hladan paradajz, slanina prosarana mesom... malo luka... ima li sta zdravije? :D

Duvan cvarak, je cvarak iz kog je maksimalno ocedjena mast, tako da su od njega ostala samo sitna vlakna, pa kao takav lici na usitnjen duvan u cigareti. Odatle i naziv " duvan cvarak", e sada valjevski to je verovatno kada neko u Valjevu napravi takve cvarke, sto ce reci da svako mesto moze da ima svoje duvan cvarke.

Hm, nisam vidjao jogurt u mnogim zemljama. Svi imaju vocne jogurte i te zajebancije, ali ono... pravi, masan, gust... tesko :)

Pozdrav svima,

ja sam taj drug iz slovenije.

Prvo, hvala svima za odgovore. Za sada su favoriti ajvar i urnebes salata.

Pored izvornih srpskih proizvoda, trazim i neka dostignuca u industriji. Recimo izum ili unapredjenje neke masinekoja se koristi u proizvodji hrane ili sire (biotehnologiji, hemiji..) ili neki proces (pasterizacija), novi nacin pakovanja (modifikovana atmosfera ili novi materijali za ambalazu). Znaci sve sto se koristi od trenutka kad seljak ubere ili utovi nesto do trenutka kad mi neki gotov proizvod odpakujemo kod kuce.

I to sve za poslednjih 200 godina.

Unapred sam vam zahvalan za svaku informaciju.

Ima jogurta istog ili slicnog kao u Srbiji (i u Srbiji se razlikuje, od proizvodjaca do proizvodjaca), bar u delu Evrope gde se ja krecem, Holandija, Belgija, deo Nemacke, Danska, Swedska.

Kajmak?

@ Andrej Moze li se znati za koju svrhu su ti takve informacije potrebne ?

Svrha ovoga je seminarski rad na temu Dostignuća evropske prehrambene industrije u zadnjih 200 godina.
To će biti predstavljeno na kongresu prehrambenih tehnologa u novembru u Ljubljani.

Ne znam za dostignuca, karakteristicno i neponovljivo je ono tradicionalno.
Malo ko zna da Srbija ima mnogo jedinstvenih vrsta sireva, kakvi ne postoje nigde na svetu. Koji se jos po negde prave u selima koja nestaju npr/na kopaoniku, zlatiboru, zlataru... Slicno je i sa ostalim mlecnim proizvodima. Mnogi od ovih mlecnih proizvoda postoje pod isitim nazivom na drugim mmestima, ali nisu isti.
Postoje situacije da u dva sela, koja su jako blizu samo na razlicitoj nadm. visini. Na isti nacin prave sireve, sve rade isto, ali sirevi imaju drugaciji ukus. Zbog razlicith flora mikroorganizama itd.

Ne znam kako stoje stvari sa kiselim kupusom, i koliko je on rasprostranjen po svetu. Tu su i razne kobasice, nek se vojvodjani raspisu :).

Danasnja komercijalna prehrambena indstrija je bas to, komercijalni mainstream, koriste se tehnologije za prozivodnju hrane kao i svugde u svetu.

Pa dobro, kod seljaka i sir na vrhu kace ima drugaciji ukus od onoga na vrhu, sto ne znaci da Srbija ima "mnogo jedinstvenih vrsta sireva". Niko od njih nema prepoznatljivu i jedinstvenu recepturu i tehnologiju proizvodnje sira. Postoje neke prilicno nedefinisane kategorije kao sjenicki ili zlatarski, ali Srbi uglavnom dele sireve na cetri vrste: mladi, stari, feta i kackavalj.

Brendovi Srbije. Ono zbog cega sam te pitao zasto ti je to potrebno je pitanje otkrivanja receptura (redosleda tehnoloskih procesa ) u cilju stvaranja odredjenih proizvoda koji su poslovna tajna.

Iz te premise zaista ne sledi moja konstatacija, ali ja nisam koristio tu premisu. Niti ta premisa ima bilo kakave veze sa takvim zakljuckom.

Verujem da vecina ljudi tako misli, ali obrazovanje o ovoj temi steceno u c-marketu, nema veliku tezinu, nhf.
Da sad obajsanjavam i pisem, mrzi me.
Cinjenica je da vecina tih sireva, kao sto sam rekao, "nestaje" jer nestaju ljudi koji ih prave, nisu komercijalno poznati, niti se masovno prozivode...

Ovo ti je u neku ruku i prava slika situacije ovde. Toliko proizvodimo hrane i imamo toliko potencijala a nista od tehnogije nismo smislili i patentirali. To je samo posledica cinjenice da mi najvise izvozimo primarnu namirnicu a drugi je obradjuju, zato tehnologija nije ni razvijana.

Sada mi pade na pamet oni tipovi sto su pravili burek za Nemacko trziste. Smrznuti burek koji samo treba ispeci. Znam da su nesto resavali oko problema upotrebe odgovarajuce masti (ne moze ulje a ni svinjska mast zbog muslimanskih vernika) i resenje su nasli u nekoj biljnoj masti (da li palmina ili tako nesto...).

Korejanci imaju kimchi (http://en.wikipedia.org/wiki/Kimchi) - kiseo kupus sa necim
ljutkastim sto mnogo lici na alevu papriku (crvenkasti prah) samo je nekako drugacije
ljuto.



Za kajmak ima mnogo vise sanse da niko na svetu nema (ja bar mislim da je tako).

Kiselog kupusa ima svuda po centralnoj Evropi, narocito Nemackoj i Poljskoj, a sto se kajmaka tice ovde u Svedskoj ima da se kupi turski kaymak, koji je kao nas mlad kajmak.

Posle sam se setio - nemci ga zovu sauercraut - cak su u slengu saveznicki vojnici u WWII zvali nemce 'crauts'.