Zasto ne otvori kompaniju gde su shareholderi svi ti koji treba da dobiju novac i onda neka isplati dividendu svima a njemu neka uplate samo na taj racun kompanije? Inace porez na prihod se placa i ispod te sume od 1,3 miliona dinara. Preko 1,3 miliona dinara se placa dodatni porez.

Ostalo je malo vremena, nedovoljno da se odradi sva papirologija za to...

Svi idu - jedan najebo.

Ako sav novac ide jednom fizičkom licu, na ceo iznos se moraju platiti sve obaveze (iznos zavisi kakav je ugovor o pitanju, ugovor o delu, privremenim i povremenim poslovima, autorski honorar...). Na kraju godine, moraš da prijaviš i ukupne godišnje prihode, gde ćeš platiti dodatni porez na iznos preko cca 1,3M dinara.
Jedini način da to izbegneš, ti je već rešen - otvori firmu.
Inače, sa tim primanjima obavezno ulaziš u PDV, bez obzira što si fizičko lice (ne ulaziš u PDV, jedino ako ti je to lični dohodak).

Veoma je bitno o kakvom projektu se radi, tj. da li postoji i ugovor za to sa stanovišta načina oporezivanja prihoda. Ako je to recimo izrada nekog softvera, takav projekat može da se podvede pod autorsko delo i slično, i time se bitno smanjuje poreska osnovica.
Ako može detaljnije o prirodi projekta, pa bih mogao dalje da odgovorim na ovo.

Ko je naručilac projekta, strano ili domaće lice, gde vi radite, ovde ili u inostranstvu i tako dalje.

Radi se o izradi softvera, postoji ugovor, narucilac je ovdasnje predstavnistvo strane firme, svi radimo u Srbiji.

Pazi, "predstavništvo" je donekle nedefinisan pojam. Da li se radi o pravnom licu, firmi, registrovanoj u Srbiji ? Nebitno je ko je vlasnik, tj. kakva je vlasnička struktura ?

Ako imate registrovano predstavništvo, ne postoje nikakve prepreke da taj novac primite na račun potpuno legalno. Oporezivanje novčanih priliva predstavništva se vrši po posebnim propisima. Najbolje je da konsultuješ neku advokatsku kancelariju koja ima iskustva u osnivanju i zastupanju predstavništava.

Čovek je rekao da je naručilac strano prestavništvo, a ne da je on član tog predstavništva, tako da to ne menja ništa. Najmanje je bitno od koga dobija novac (prestavništvo, firma...). Bitno je po kom ugovoru kako bi mogla da se izračuna pravilna poreska osnovica. U svakom slušaju, porez mora da plati na ceo iznos umanjen za poreske olakšice (normirani troškovi).

U pravu si, ja sam pogrešno protumačio poslednju Srđanovu poruku.

Pošto je u pitanju izrada softvera, to definitivno može da se podvede pod autorsko pisano delo, i kao takvo imaš pravo na odbitak normiranih troškova.

Međutim, Zakon o porezu na dohodak građana ne prati materijalne odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima, kojim su računarski programi jasno svrstani u kategoriju pisanih (književnih) dela, u skladu sa rešenjem iz Direktive Saveta 91/250/EEZ od 14. maja 1991. godine o pravnoj zaštiti računarskih programa, Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights - TRIPS, 2004) i Ugovora o autorskom pravu (WIPO Copyright Treaty, 1996). Zakonom o autorskom i srodnim pravima je propisano da se računarski programi, bez obzira na oblik izražavanja, štite kao književna (literarna) dela, pri čemu je i pripremni materijal za izradu programa obuhvaćen zaštitom.
U tom smislu, postoji nepreciznost zakonodavca, koji kategoriju naučnih, stručnih, književnih i publicističkih dela (tačka 2) člana 56. Zakona), ne tretira na isti način kao računarske programe koje svrstava u kategoriju tačke 3) člana 56. Zakona pod formulacijom: "druga autorska prava" koja nisu navedena u tač. 1) i 2).
Naime, po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je Republika Srbija ratifikovala, odnosno inkorporirala u svoje domaće zakonodavstvo, kategorija naučnih, stručnih, književnih i publicističkih dela odnosno računarski programi, spadaju u istu vrstu autorskih dela - a to su književna (pisana) dela, kako je to određeno Bernskom konvencijom za zaštitu književnih i umetničkih dela.

Šta ovo u suštini znači? Znači da se poreska osnovica smanjuje za normirane troškove. U tvom slučaju bi bilo 50% ili 40%, u zavisnosti od toga kako bi Poreska uprava to tretirala (moje mišljenje je da bi trebalo da bude 50%).

Primer: vrednost ugovora je 100.000. Imaš pravo na odbitak normiranih troškova od 50%. To znači da je poreska osnovica 50.000, stopa je 20%, što znači da je porez na prihod od autorskih dela 10.000

Ali to nije sve. Plaća se i doprinos za penzijsko osiguranje po stopi od 22% na osnovicu koja čini oporezivi prihod (u ovom slučaju je 50.000) i doprinosi za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na istu osnovicu ukoliko niste osigurani po nekom drugom osnovu, a sve do do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa.

E sad, ako ovu isplatu vrši pravno lice, kao što i jeste slučaj, oni su dužni da to obračunaju u plate (porez po odbitku).

Koliko sam ja uspeo da shvatim, moguće je da je prednost što se isplata vrši jednom licu, u zavisnosti od vrednosti ugovora. Sve bi to trebalo da se izračuna.

PS A zašto u ugovoru nije naznačeno više lica? Nije bilo smetnji za to. Ali najbolje bi bilo da je nosilac ugovora neko zapolseno lice ili lice osigurano po bili kom osnovu (zbog doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Evo primera:

Vrednost ugovora: 100.000
Normirani troškovi: 50%
Poreska osnovica: 50.000
Porez na prihode od autorskog dela: 20%
Iznos poreza: 10.000
Doprinos za penzijsko osiguranje: 22%
Najviša godišnja osnovica doprinosa: 32.800
Iznos doprinosa: 7.216
Godišnji porez na dohodak građana
(u ovom slučaju): 15%
Poreski odbitak
(približno): 30.000
Poreska osnovica: 20.000
Iznos poreza: 3.000

Ukupno poreza i doprinosa: 20.216

Što i nije mnogo. Ovde nema obračunatog zdravstvenog osiguranja pod pretpostavkom da je lice već negde osigurano. Takođe, doprinos za penzijsko osiguranje bi se smanjio za razliku već plaćenog doprinosa za penzijsko osiguranje, tako da bi se manje platio PIO.

Lepo si to objasnio Deker, ali mislim da čoveka brine sledeće: ako se kinta podeli na deset ljudi, niko od njih neće biti obveznik goišnjeg poreza na dohodak građana. A ako se ne podeli, tj. ako "legne" na račun samo jednog, a on podeli drugima, sačekaće ga u martu sledeće godine neprijatno iznenađenje - da mora da plati porez. Ostali se naravno smeškaju, jer su kintu primili na ruke ("solarno"). Dakle, on bi da kinta dođe na njegov račun, ali da se "nekako i negde" zna da to nije samo njegov dohodak.
Štaviše, tačan procenat godišnjeg poreza se i ne zna, jer je poreska stopa progresivna, pa se lako može desiti da preskoči u sledeću kategoriju.

_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 11.06.2008. u 10:05 GMT+1]}

Neću da ulazim u sve detalje obračuna koji si napravio, ali ovde ima i izvesnih nejasnoća.
Odakle poreski odbitak približno 30.000 eura; u osnovicu za porez se ne računa trostruki iznos prosečne zarade, kao i lični odbitak do 40% prosečne zarade u Srbiji. Eventaulno, može i po 15% za izdržavane članove poredice, ali da sve to ne pređe 50% oporezivog prihoda.
Ma kako računao, ne možeš da dođeš do 30.000 eura odbitka.

@Java
Odgovor je bio više teoretski, jer ne znamo tačnu vrednost ugovora. Prepostavka je bilo da je u pitanju 100.000 EUR. Odgovor je jednostavan. Zbog najviše poreske osnovice osnovice za penzijsko i/ili zdravstveno osiguranje. Ako bi iznos podelili na više ljudi, na ceo iznos bi se plaćali doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje, a ne na pomenutu najvišu osnovicu. Sve zavisi od visine iznosa. Mislim da sam bio jasan.

@totovic

U pravu si, odbitak je otprilike oko 25.000 EUR, pa bi osnovica bila 25.000EUR, a iznos godišnjeg poreza 3.750, što čini ukupan porez i doprinos oko 21.000 EUR

Pretpostavka je da je mesečna zarada 45.000 (trebalo bi da do kraja godine bude i veća) x3x12= 1.620.000/82= 19.756EUR

+ 0,4x(45.000x12)+ 3x0,15x(45.000x12)=459000/82=5600EUR

Sve ukupno oko 25.000EUR

Sve u svemu, nije problem porez, već se mnogo više daje na doprinose. Veće su stope oporezivanja

Najbolja varijanta za one koji počinju biznis, što se tiče plaćanja poreza, pod uslovom da je sve legalno, i da imaju prosečan prihod reda veličine 50.000 EUR godišnje (opet je potrebna računica) je osnovati DOO preduzeće, zasnovati radni odnos u njemu sa relativno malom zaradom. Porez na dobit je 10%, i kada preduzeće porez na dobit plati, osnivač ima obavezu plaća nja poreza na prihod od kapitala od 20%; i to je sve. Nema plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana.
Ukupna stopa bi bila oko 31% (ako uzmemo u obzir i doprinose i poreze na zaradu od 15.000 din mesečno, a kao preduzetnik bi bila oko 45,8% + godišnji porez (ako ga ima), kao i osnivača DOO koji ne prima zaradu.

OK, mada ja baš i nisam toliki optimista po pitanju prosečne plate, a i EUR je u fazi slabljenja (čak ni trenutno nije 82, već 80, a biće i još niže). Uz to nije baš sigurno koliko izdržavanih članova porodice ima.
U januaru je prosečna plata bila 39.331 din, a u aprilu 45.355. Trebalo bi da izađe na preko 50.000 do kraja godine, a to nije realno.
Mada sve u svemu, to neće puno uticati na obračun koji si postavio.