Uobičajeni prevodi su "na mreži" i "van mreže". Te termine koriste Microsoft, Google i brojni izdavači IT publikacija.

Pravilan prevod bi bio

"onlajn" i "oflajn"

To bre ni Dositej ne bi preveo valjano, sta se zaludjujes

Najbolje da napises u originalu.. isto kao sto niko ne pise "imejl" nego "Email"...

A ako prevodis onda "na vezi", "van veze", "na liniji", "nije na liniji" itd.. al' vrlo moguce da ce to samo da zbunjuje

ms pise e-posta !

Ovo, naravno, nipošto ne dolazi u obzir. Ako odlučiš da ostaviš anglicizme, jedino je ispravno pisati onlajn i oflajn.

Izuzetak bi bio ako opisujes neku napravu gde postoje reci online i offline. Da ne bude, upustvo mi kaze da trazim onlajn a nigde ga nema.

Kakav je prevod na Hrvtskom?

To se u principu ne prevodi jer nema odgovarajuće reči koja je uvrežena u kontekst, pa se jednostavno kaže oflajn/onlajn te svako zna na šta se misli.

Inače prevodi(oci) Googlea/Microsofta itd su toliko dobri da ja radije koristim UI na engleskom.

Npr. u Gmail je "Discard" prevedeno u "Izbriši" pa ti vidi, a čuo sam da je neko od njih "Cancel" preveo na "Poništi", što je isto besmisleno.

U svakom slučaju kao što reče gosn. Bojan Bašić, nipošto u izvornom obliku (online/offline) već transkribovano na srpski (onlajn/oflajn).

A kako su Hrvati preveli to ćeš morati njih da pitaš :)

Najgori mogući prevod je ok na podrazumevam

Komšija, a šta si ti to prevodio kad iznosiš ovako budalastu tvrdnju?



Stvar navike i potpuno irelevantno za ovu diskusiju.



Prvi prevod savršeno odgovara datom kontekstu jer nedovršena poruka nestaje nakon klika na dugme "Izbriši". Što se tiče prevoda za "Cancel", tu je možda moglo neko drugo, prikladnije rešenje da se nađe, ali i ovo je sasvim u redu.

koliko sam ja skntao iz nekih programa (gde prevode laici a ne profi firme) oni ostavljaju dosta reci na eng(znaci vise koriste te reci ,lakse im je)

a u vezi teme

po vuku bi bilo

online = na liniji
offline = nije na liniji


A ja to prevodim sa Prisutan i Odsutan (ako je neka web scripta)

Aj se malo sad uozbiljite....
o kakvoj LINIJI je ovde rec?
Covek koji je na liniji nacrtanoj stapom u pesku ili kredom po betonu?
Stoji na liniji ili sta?
"Na liniji" ili "Na vezi"?
Uostalom, ovo se i ne prevodi.....

online = on + line
on= na
line = linija/veza

na liniji ,spojen,vezan...

Ja sam posle duzeg dvoumljenja i prelistavanja vise knjiga domacih autora,
kao i knjiga prevedenih sa engleskog odlucio da reci online i offline ostavim u originalu,
stim da ih u tekstu oznacim kao strane reci,
tako sto cu da im dodelim poseban stil (poseban font i velicina slova) koji se jasno razlikuje od ostatka teksta.

Razlozi za to su prilicno jednostavani:

1. Pomislio sam sta bih ja vise voleo da zateknem u prevodu i shvatio da bi me svaki prevod samo zbunio, mozda cak i iznervirao, jer ne bih bio siguran na sta se misli sve dok ne procitam ceo tekst pa shvatim po kontekstu,
2. Vise domacih autora/prevodilaca ostavlja ove reci u originalu.

Sve one koji to prevode pitao bih kako bi preveli sledece:

1. World Wide Web
2. Web server
3. Web browser (ovde obratiti paznju da ako prevedete sa pretrazivac, kako onda da se razlikuje od internet pretrazivaca misleci na google, yahoo,..)
4. Web site
5. Domain ili Domain name
6. Hosting
7. Internet service provider

na Okmijun necu da se obazirem pa tako prelazim na sledece



1) svetska internet mreza (ja bi to skratio na internet jer svi danas znaju sta je to)
3) internet pregledac (tako hrvati prevode,a kod nas neam pojma)
4) internet prezentacija(ja bio stavio sajt jer isto svako zna sta je to)
6) pre koji dan sam imao sa ovim "problem" i stavio sam "paket" (znam da nije to prevod ali je u mom slucaju to najbolje bilo)
7) davatelj internet usluga

po mome...

1. Veb
2. veb server
3. veb pregledač
4. veb sajt
5. domen / naziv domena
6. hosting
7. internet provajder / dobavljač internet usluga

Komšija, pa prevodio sam sve i svašta, no to je nebitno. Ako je poenta tog prevoda - sam prevod - onda bi se moglo prevesti "na vezi" i "bez veze". Ako je poenta razumljivost onda se mogu koristiti i termini iz svakodnevnog govora, kao što su onlajn i oflajn.

Što se tiče Discard/Izbriši, mislim da datom kontekstu još bolje odgovara prevod "Odbaci", što bi bilo i pravilno i odgovarajuće kontekstu, kako ti kažeš.
Glede Cancel/Poništi, to nikako nije u redu, jer "poništavanje" predstavlja nekakvu akciju dok Cancel znači odustajanje od svake akcije i korisnik bi se mogao zapitati šta se ustvari poništava kad on samo želi da odustane, dok bi prevod "odustani" ili "otkaži" bio potpuno odgovarajući i nedvosmislen, što bi se takođe moglo primeniti i na Discard.

Poenta je da je prevod neispravan i dvosmislen. Zašto u originalu nisu upotrebili reč "Delete" umesto "Discard"? Po tebi ispada da (bespotrebno) dovode korisnika u zabludu uvođenjem suvišnih termina, kad su mogli sve da reše jednim te istim.

Po meni nije potpuno irelevantno za ovu diskusiju, jer ako već neko želi da prevede korisnički interfejs na naš jezik, onda treba da ga prevede kako valja, jer na šta bi ličilo da se iz verzije u verziju menjaju prevodi pojedinih funkcija? A kako se krenulo izgleda da će ili tako biti ili ćemo zauvek biti osuđeni na neodgovarajući prevod korisničkog interfejsa.

@CakNoris:

Tvoje pitanje je bilo:

Dobio si nekoliko predloga za zamenu tih reči našima. Dobio si i objašnjenje kako da, ako odlučiš da se zadržiš na engleskim izrazima, njih pravilno upotrebiš u srpskom tekstu (onlajn i oflajn; originalan zapis jednostavno nije pravilan, pa makar ga označio sa deset posebnih stilova). Posle svega si odlučio da ostaviš originalni zapis, jer tako radi „više domaćih autora/prevodilaca“. Skrenuo bih ti pažnju još samo na to da odgovor na tvoje pitanje „šta je pravilno?“ nikako ne mogu dati dotični „domaći autori/prevodioci“, jer oni za to nemaju ama baš nikakvog kredibiliteta — takva pitanja se postavljaju lingvistima, čije ti je mišljenje prenela većina učesnika ove teme. Tvoj izbor da radije poslušaš dotične „domaće autore/prevodioce“ umesto merodavnih lingvista, prema tome, nije u skladu s tvojim polaznim pitanjem „šta je pravilno?“, i trebalo je odmah da kažeš da te u stvari ne zanima šta je zaista pravilno, već kako kažu „domaći autori/prevodioci“, i da ćeš rado skočiti u bunar ako i drugi skaču (ili, bez metafore: pošto si našao nekoliko nepismenih „domaćih autora/prevodilaca“, nije ti problem da se u svom radu i sam predstaviš kao nepismen; tvoj izbor, tvoja stvar).

Isključujem se iz ove teme.

Evo konkretnih primera upotrebe reci online i offline u tekstu, pa me zanima kako bi ovde primenili to na liniji ili na mrezi:

.. achieves over 95% of its ticket sales online ..

..brand values through online advertising ..

.. used to encourage them to start an online dialogue..

..show how organisations can use online communications such as their web site..

.. fills in an online form such as a search..

.. including online and offline retailers ..

..paid search marketing can be used to supplement offline awareness..

Ja sam cesto koristio rec internet kao prevod reci online.

Da samo ovo sto je boldovano me interesuje kako bi ste preveli, ne treba sve da prevodite.

Po kojoj logici je termin 'veb' prihvatljiv, a 'brauzer' nije?

U prevodu - odlučio si da "jednim udarcem" nepotrebno zakomplikuješ i ispadneš nepismen.

Zbog toga sto se ove dve reci mogu koristiti u razlicitom kontekstu, treba ih prevesti tako da se prenese sustina poruke, tj. teksta.

Ukoliko se radi o korisniku sajta da li je na sajtu ili ne ja bih preveo prisutan/odsutan (neko je vec dao primer).
Recimo u prvom primeru iz citirane poruke, "online" bih preveo kao: preko interneta, itd...

E sad, posto tebi ne treba bukvalan prevod te dve reci onda ih prevodi zavisno od konteksta ili ih nemoj prevoditi nego ih ostavi onlajn/oflajn.

Kada ja prevodim neki tekst i kada za neku rec nemam adekvatan prevod na srpskom, napisem kako se ta rec izgovara (npr. oflajn) i u zagradi dodam rec na engleskom jeziku. Primer: oflajn (eng. offline). Ovo je samo primer jer konkretno za ovu rec ne bih tako radio, nego bih je zavisno od konteksta prevodio.

Poenta je upravo u razumljivosti. Meni je na primer za englesku rečenicu

You can add contacts while you're offline and sync modified data when you come back online.

razumljiviji prevod

Možete da dodate kontakte dok ste van mreže i da sinhronizujete izmenjene podatke kada se ponovo povežete na mrežu.

nego

Možete da dodate kontakte dok ste oflajn i da sinhronizujete izmenjene podatke kada ponovo budete onlajn.



Slažem se, ali ni "Izbriši" nije pogrešno u datom kontekstu.



Slažem se da postoje i bolja rešenja od trenutnog, ali trebalo bi imati u vidu da se to "Poništi" uvek javlja u paru sa "Potvrdi" (OK) kada se u dijalogu pojavi neko pitanje koje zahteva odgovor od korisnika. Prema tome, o nekom dovođenju korisnika u zabludu nema ni govora.



Prvo, treba imati na umu da je engleski jezik daleko bogatiji i fleksibilniji od srpskog. A, drugo, stvari posmatraš previše površno tj. zanemaruješ kontekst u kom se reč nalazi. Bukvalno prevođenje (aha, našao sam reč u rečniku i to je to) nema nikakvog smisla, pogotovu kod lokalizacije interfejsa gde se zahteva mnogo širi pristup (npr. prevođenje prema funkcionalnosti a ne prema semantičkom značenju).



Nakon 7 godina bavljenja prevođenjem i lokalizacijom softvera moj utisak je da su i prevodi IT literature i lokalizovani softver na daleko višem nivou nego ranije.



sales online = prodaja preko mreže / prodaja preko Interneta
online advertising = oglašavanje preko mreže / oglašavanje preko Interneta
online dialogue = dijalog preko mreže / dijalog preko Interneta
onlice communication = komunikacija preko mreže / komunikacija preko Interneta
online form = formular na mreži / formular na Internetu
online and offline retailers = prodavci preko Interneta i klasični prodavci
paid search marketing can be used to supplement offline awareness = plaćeni marketing prilikom pretrage može se koristiti za povećanje prepoznatljivosti (brenda? proizvoda?) van mreže / Interneta

Kao što se iz priloženog da videti, smislen prevod je itekako moguć.


Reč "veb" su Ivan Klajn i Milan Šipka uvrstili u Veliki rečnik stranih reči i izraza.

Za "browser" postoji odgovarajuća srpska reč, pa nema potrebe da koristimo transkribovani oblik.

Prvo ne slažem se da je engleski u principu bogatiji i fleksibilniji, već jednostavno savremena IT terminologija (kojom se i mi ovde bavimo) dolazi iz engleskog i dosta reči su prosto preuzete as is, u staroj dobroj srpskoj tradiciji.
A ovo za bukvalan prevod i kontekst, to si me pomešao s nekim, pošto ja upravo suprotno gledam na stvari. Čovek je postavio pitanje kako da pravilno prevede online i offline i tačka. Nije spominjao nikakve kontekste niti fraze koje su kasnije isplivale. Naravno da u engleskom ima reči koje imaju po 100 značenja u zavisnosti od konteksta, pa se tako i prevode - na 100 različitih načina.

Nemoj mi molim te govoriti o "širem pristupu" prevođenja reči iz korisničkog interfejsa kao što su Discard i Cancel. Primeri koje sam naveo gore su jednostavno loši prevodi. Navedi jedan jedini racionalan razlog zašto bi se za Discard reklo Izbriši umesto Odbaci, ili za Cancel reklo Poništi umesto Odustani i koji je to širi kontekst koji opravdava takve nedoslednosti?

Da ne govorimo o tome da su iste funkcije/reči, različito prevedene na različitim uređajima/platformama/interfejsima. Tako Microsoft ima jedan prevod, Nokia drugi, a Google treći.

A to što se ti baviš prevođenjem, to je lepo, no ne znači da si automatski u pravu ako za nešto tvrdiš da je, po tebi, ispravno. Ima nas još kolko tolko pismenih :)

Buum zahvaljujem na odgovorima, veoma sam zadovoljan nacinom na koji si preveo.

Jedino ne bih se slozio da je engleski daleko bogatiji i fleksibilniji od srpskog.
Mislim da kod srpskog problem sto nema jaku centralizovanu instituciju koja bi se bavila ovim stvarima,
tako da svako daje sebi za pravo da prevodi kako mu volja.

Jel zna neko da li na netu ima neki sajt na kome se mogu naci odgovori na ovakva i slicna pitanja?

Dobio si nekoliko predloga za zamenu tih reči "našima"
Bilo bi dobro da Bojan objasni zašto upotrebljava reč "našima" umesto reči - našim

Ova tvrdnja te u potpunosti diskvalifikuje kao kompetentnog sagovornika.

Svako ko je ikada imao bilo kakve veze sa lingvistikom i prevođenjem zna koliko je engleski jezik bogatiji i fleksibilniji od srpskog. Informiši se pre nego što lupiš neku ovakvu glupost.



Nisam te pomešao ni sa kim. Jednostavno, tvoj rezon pokazuje da nemaš gotovo nikakvog iskustva. Aj to manje-više, nisi ni prvi ni poslednji koji diskutuje o nečemu o čemu nema pojma – problem je što si vrlo kategoričan u izricanju svojih sudova, pa te neko može shvatiti za ozbiljno.



Potpuno je besmisleno da tebi objašnjavam neke finese kad još uvek nisi pohvatao ni najosnovnije stvari.

To bi bilo, otprilike, kao kad bih ja koji nemam nekog velikog iskustva sa bazama podataka (samo sam usput nešto radio) počeo da solim pamet adminu koji se 7 godina bavi održavanjem i optimizacijom Oracleovih baza podataka. Prosto, ne ide da ćaleta učiš kako se prave deca.



Evo još jednog tipičnog diletantskog rezona.

Niko ne može i ne treba da propisuje privatnim kompanijama kako će prevoditi i lokalizovati svoje proizvode. Vreme samoupravnog socijalizma i planske privrede je odavno prošlo.

Drugo, s obzirom na to da sam radio na projektima pomenute tri firme mogu ti reći da se njihova terminologija poklapa u nekih 80%. To je visok nivo konzistentnosti, pogotovu kad su u pitanju osnovni pojmovi, pa je i iz tog razloga tvoja tvrdnja besmislena



Ma da, kakve veze ima što sam preveo na stotine stranica EU standarda, radio kontrolu kvaliteta lokalizovanih proizvoda za Microsoft i Google, kad si tu ti koji nikada nisi radio ništa slično, ali se zato mnogo bolje razumeš u problematiku nego svi ljudi koji su učestvovali na pomenutim projektima. Vidi onu pouku iznad o ćaletu, sinu i pravljenju dece.



Nema problema. Nadam se da sam ti na konkretnim primerima ilustrovao koliko je jasnije ako se pomenuti termini prevedu.



Dobro, to je zato što nisi upućen u problematiku. Engleski jeste daleko bogatiji i fleksibilniji od srpskog jezika.



Misliš neku instituciju tipa CKSKJ (Centralni komitet saveza komunista Jugoslavije)?

Ne može nikakva centralizovana institucija normirati kako će ljudi i privatne kompanije prevoditi i lokalizovati proizvode. To je potpuno besmisleno.

Pravopis i gramatika srpskog jezika su sasvim dovoljni normativi. Problem je što ih malo ko poznaje u dovoljnoj meri...



Mislim da na forumu Vokabulara ima najviše diskusija ovog tipa.

Na šta misliš kad kažeš da je engleski jezik bogatiji od srpskog?

Prvenstveno na vokabular tj. broj reči u upotrebi.

Ne, ali može uključivati nove reči u književni jezik ("oflajn" i "onlajn" su odličan primer) i tako ukloniti dobar deo dilema ovog tipa, ili barem dati neke smernice u smislu da li pri prevođenju forsirati transkripciju ("interfejs") ili prevođenje ("miš").

Osim što si se d'izvineš qrčio, u ovom svom (opširnom) postu, nisi ništa pametno rekao.


Niko ne može i ne treba da im propisuje - osim možda samih prevodilaca koje su angažovali za taj posao koji bi mogli da se dogovore oko standarda.

Pazi molim slaže se u 80%! Pa to je sjajno, još samo da im se poklapaju pojmovi tipa Inbox, Discard, OK itd. možda ćete jednog dana doći i do 100%.

Očigledno je da to što si se ti, i tebi slični "bavili i bavite se time već 7 godina", glavni razlog zašto većini ljudi još uvek ne pada na pamet da ozbiljno razmotre srpski interfejs - jednostavno neusaglašeni se i nekonzistentni. 7 (sedam) godina se dogovarate i niste uspeli da usaglasite više od 80% prevoda tri najkorišćenija interfejsa, o drugima da i ne govorimo. (Šta će biti kad se pojavi neki novi - još sedam godina?)

P.S. Ako si ti taj koji je OK/Cancel preveo na Potvrdi/Poništi - trebalo bi te na robiju oterati :)

Bas bi voleo da dokumentujes nekim validnim izvorom to sto si napisao.

To ne radi i ne treba da radi neko centralizovano telo, već sami lingvisti u svojim publikacijama.

Inače, svi termini koje si naveo su već obrađeni u raznim rečnicima domaćih autora (tu mislim na rečnike stranih reči i izraza, tehničke rečnike i transkripcione rečnike), tako da nedoumice postoje samo kod ljudi koji nisu upućeni u problematiku.

Pored toga, postoji i Odbor za standardizaciju srpskog jezika koji daje određene smernice (npr. kad je uveden evro objasnili su zbog čega ta valuta treba da se zove "evro" a ne "euro"). Međutim, od tog tela ne treba očekivati da normira sve i svašta. To bi bio sulud posao jer se jezik kroz upotrebu prilagođava potrebama novog vremena pa preterano normiranje van gramatike i pravopisa nema nikakvog smisla.



Ma, vidi molim te, sad sam ti ja kriv što ništa ne razumeš.



Hmm, a da se možda ne zoveš Đorđe i da nisi možda nešto niži rastom? Pitam, jer ovako mali Đokica zamišlja prevodilački posao.

Da razmotrimo zašto taj diletantski rezon nema veze s mozgom.

1. Privatne kompanije nude različite proizvode, sa različitim terminima na izvornom jeziku.
2. Privatne kompanije insistiraju na različitosti od konkurencije.
3. Privatne kompanije često ne žele da podele svoje terminološke rečnike sa javnošću i drugim kompanijama.
5. Kako zamišljaš da se koordinira rad na komercijalnim projektima koji su poverljivog karaktera (npr. Microsoft i Google).
6. Kako zamišljaš da se koordinira rad na projektima koji se dešavaju u različito vreme (npr. lokalizacija Windows Viste i KDE okruženja za Linuks), a resursi prvobitno prevedenog/lokalizovanog proizvoda nisu javno dostupni?
7. Kako zamišljaš da se postigne konsenzus oko svih termina ako svaki čovek/prevodilac ima sopstvenu predstavu o tome šta je najbolji prevod?



Jbt, za kakvu se ti to uniformnost zalažeš? Da ne bi možda hteo da svi nosimo istu garderobu, da jedemo istu hranu zapakovanu u identičnu ambalažu? Je l' to ta grandiozna ideja o kojoj brabonjaš ovde?



Opet te spopao sindrom malog Đokice? Shvati da od te tvoje fiks-ideje nema ništa.

Daš čoveku kiflu, a on se buni što je kriva.



Hahaha, igrom slučaja nisam, ali znam ko jeste. Evo sad ću da ti pošaljem podatke na PP pošto si ti merodavan ko treba da zaglavi robiju zbog loših prevoda.



Jednotomni rečnik Matice srpske: 85 000 reči
Šestotomni rečnik srpsko-hrvatskog jezika iz 1976. godine: 120 000 reči
http://www.pressonline.rs/page...r.html?view=story&id=23755

Jednotomni i višetomni rečnici engleskog jezika: od 400 000 do 1 000 000 reči
http://hypertextbook.com/facts/2001/JohnnyLing.shtml
http://en.wikipedia.org/wiki/English_language

Po rečima jednog od profesora koji koji radi na višetomnom rečniku srpskog jezika u izdanju SANU, izvorno srpskih reči ima svega 20 000. Kaže da su ostalo pozajmljenice iz turskog, grčkog, latinskog, nemačkog, engleskog, francuskog itd.

1. Govorimo o istim terminima na izvornom jeziku (primer. OK, Inbox itd).
2. Sigurno ne insistiraju na različitom (kreativnom) prevodu, već koliko ja znam (a radio sam neke prevode korisničkog interfejsa za Motorola telefone), upravo insistiraju na prevodu koji je več uvrežen (npr. Microsoft terminologija), koliko god ona bila pogrešna ili neodgovarajuća za datu platformu. Pa se posle s njima ubeđuješ i blabla.
3. Šta imaju da dele, evo imaš Windows na engleskom pa prevodi ko ti brani.
5. (Preskočio si 4) Pa mogli bi bar da se saglasite oko nekih termina koji će se sigurno naći i u jednom i u drugom tipa OK, Inbox, Compose, Discard, Chat, Spam itd. i koji ne zavise toliko od konteksta.
6. Pa da se u startu prevelo kako treba, ne bi bilo potrebe za daljom koordinacijom, već bi standardi bili uspostavljeni. A ne bi Google u prvoj verziji Google Chat na srpskom nazivao "Čet" a sada ga naziva "Ćaskanje". Znači za sve su krivi prevodioci i to je to, loši prevodioci.
7. Lepo, sve se da na testiranje običnim korisnicima, zatim IT profesionalcima i svako od njih da svoje mišljenje.

Tako ne bi dolazilo do toga da mi neki nadobudni prevodilac (poput tebe) tastere OK/Cancel prevodi na Potvrdi/Poništi, tako da pola sata treba da gledam koji je ustvari koji od ta dva tastera, jer oba počinju sa PO i oba imaju isti broj slova. Nego bi znao da je za korisnika mnogo bolje da je ostavio OK, koje se lako uočava nego da se igra prevodioca koji uz to i pogrešno prevede Cancel.

I mogao bi malo manje da se ponašaš nadobudno (mali Đokica i to), nisi ti izmislio ni prevođenje ni engleski jezik ni kompjutere.

A sad je ispalo da ne samo što si neviđen prevodilac, već si i project manager i koordinator... Ma ti si čoveče genije!

A zašto ne? Zašto taj odbor ne bi mogao da okupi stručnjake iz relevantnih oblasti? I loš standard je bolji od nikakvog standarda (naravno, uz uslov da poštuje pravila pravopisa, da ne bude "offline i online italikom" itd).

A šta ćeš kad kompanija traži da se prevod za "Inbox" razlikuje (npr. jedna kompanija forsira rešenje "Prijemno poštansko sanduče" a druga "Primljene poruke")? Naprosto, ne dopada im se jedno rešenje i hoće drugačiju formulaciju, manje formalnu. Šta, Đokice, u tom slučaju prevodilac treba da radi? Da da otkaz?

Dešava se da različite platforme zahtevaju različita rešenja. Na primer, interfejs u mobilnom telefonu ima velika ograničenja po pitanju broja znakova, pa moraju da se forsiraju kraći prevodi. Hoćemo li zbog toga koristiti te svedene prevode i na drugim platformama (veb interfejs, programski interfejs) gde ne postoje takva ograničenja?



Zavisi od kompanije do kompanije – neke baš insistiraju na kreativnosti.

Tačno je da većina kompanija traži da se koristi uobičajena terminologija, ali već sam napomenuo da je 80-ak procenata IT termina konzistentno prevedeno u različitim proizvodima različitih kompanija. Insistirati na stopostotnoj konzistentnosti je suludo i nemoguće.



Šta buncaš?

Kako misliš da ljudi koji rade lokalizaciju GNOME okruženja koriste Microsofrovu terminologiju ako nije javno dostupna? Da ne očekuješ možda od Linux geekova da kupe dva licencirana Windowsa, jedan sa engleskim a drugi sa srpskim interfejsom, pa da upoređuju prevode?



To "usaglašavanje" možda može da prođe na nekomercijalnim projektima, mada ne vidim da su se nešto pretrgli po tom pitanju. Naprosto ekipa koja radi KDE lokalizaciju svoja rešenja smatra najboljim, ekipa koja radi GNOME lokalizaciju ima druga rešenja, ekipa koja lokalizuje OpenOffice ima treća rešenja itd.

Na komercijalnim projektima od toga nema ništa jer se potpisuju NDA ugovori kojima se zabranjuje bilo kakvo iznošenje detalja o poslu trećoj strani.

Uostalom, već sam ti objasnio da se proizvodi lokalizuju u različito vreme, tako da od te vrste koordinacije koju si ti zamislio nema ništa.



Neko vreme su prevod za Google obavljali volonteri i u tom periodu se nakupilo dosta đubreta. Sada se to lagano sređuje.

Standardi jesu uspostavljeni, samo ti izgleda o tome nemaš pojma.

Što se tiče određenih termina, tebi se možda više sviđa "čet", nekom drugom je bolje rešenje "ćaskanje", treći opet preferiraju "razgovor" itd. Što kaže narodna poslovica – svetu se ne može ugoditi.



Opet učiš ćaleta kako se prave deca?

Procedure za kontrolu kvaliteta se razlikuju od kompanije do kompanije. Neki ih uopšte ni nemaju, već prepuštaju volonterima da prevode kako hoće.



Plačem zbog tvog tragičnog slučaja. Od smeha.



Žao mi je, ne podnosim ljudsku glupost, pogotovu ako ide u paketu s arogancijom.



Pa, šta ćeš – neko mora i to da bude.



Pa, objasnio sam već gore.

Jezik je živa stvar i ne mogu se normativnim aktima nametati neka rešenja. Mislim, mogu, ali je besmisleno. Ljudi će ili ignorisati rešenje koje im ne odgovara ili prihvatiti rešenje koje zadovoljava njihove potrebe. Izuzetak je slučaj ako imaš jezičku policiju na čijem čelu je ministar bttp.

Zato se i daju smernice a ne normativi.

Ne, u tom slučaju treba da sledi uputstva kompanije, i istovremeno da ih pita zašto ga angažuju kao prevodioca ako već imaju gotov prevod.

Da, ako zadovoljavaju kriterijume razumljivosti - što kraće to bolje.

Gde nestade tvoja priča o malom vokabularu i nefleksibilnosti srpskog jezika? Ispade da ima toliko različitih izraza za jedan pojam na engleskom da ni vi "prevodioci" ne možete da se dogovorite koji je najadekvatniji.

Vidim da ti radiš za ove koji ih uopšte nemaju.

Onda ti je sigurno tesno u sopstvenoj koži.

Dalje nemam nameru da komentarišem, prevodite vi svi "profi" prevodioci kako vam se ćefne, kao što ste i do sada radili. Na svu sreću postoji konzistentni engleski interfejs te nisam osuđen na vaše somnambulije.

Primer srpskog prevoda Viste (skinuto sa sajta kompanije koja ga je radila)


"Reprodukuj" igru??

Ja se ovim primerom baš ne bih hvalio na sajtu al ajd...

Hahaha, ti si neki veliki šaljivdžija. Koliko imaš godina? Da li si nekada bio zaposlen ili radio po ugovoru?

U ovom i u mnogim drugim slučajevima klijent daje konačnu reč. Može prevodilac ponuditi 5 rešenja za jedan termin, ali konačnu odluku u ime klijenta donose menadžeri, marketinško odeljenje i osobe zadužene za kontrolu kvaliteta lokalizovanih proizvoda.



Glupo je da svoje probleme sa gojaznošću i naduvanim egom projektuješ na mene.



Haleluja!



Eh, pa ne mogu ni ja da učestvujem u svakom projektu lokalizacije, tako da ću ovog puta advokatisanje prepustiti ljudima koji su lokalizovali Vistu.

a cemu to glupo prevodjenje kad 99% nas uzme Windows na srpskom i NE MOZE da se snadje uopste, reci cete stvar navike, pa sta, sada treba da se odvikavamo, pa da se navikavamo na srpski, koji je tako debilno prevedem da mene sramota kad vidim neke reci

A što se onda prevode knjige i filmovi kad, navodno, svi znamo engleski ili neki drugi strani jezik?

Softver je proizvod kao i svaki drugi, pa prema tome ne postoji ni jedan jedini razlog da se ne lokalizuje. Inače, lokalizacija ne podrazumeva samo puko prevođenje interfejsa i pomoći.

Tačno je da se nismo pretrgli do sada, ali jesmo od skora počeli da radimo na usaglašavanju preko okruženja, podržanom temeljnim beleženjem pojmova i automatskom overom terminologije. Učestvovanje u raspravama na Sorti i pomenuta tehnička rešenja slobodno su dostupna svakome kome se učine korisnim.

Ali se ne treba zavaravati da je glavni razlog nevelikog korišćenja lokalizovanih računarskih okruženja terminološko šarenilo. Glavni razlog je što je dobrom delu domaćeg društvanca „kompjuter na srpskom“ što smešan što ružan kao pojava, pa, ako uopšte i pogledaju kako to izgleda, odustanu mnogo pre nego što uvide terminološku neusklađenost.

Ovo su vrlo lepe vesti. Ako vam treba konstruktivna kritika, tu sam.



Ma naravno.

Ljudi uglavnom iz navike imaju otpor pri korišćenju lokalizovanog interfejsa. Međutim, period prilagođavanja je vrlo kratak, svega par dana, pa ko voli – nek izvoli.

Online - na vezi.
Offline - odlajn.

Šta je odlajn?

Online = Na ADSL-u
Offline = Na Blicu



Pod uslovom da ste iz BL.