Niko ga ne bije po usima da potpise tako nesto :). Ali moj savet je da uzme advokata.

Clan 49 zakona o radu kaze: U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje
ili usavršavanje, dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz
opravdanih razloga.

E sada, ugovor potpisuju dve strane i moze da se raskine sa svake strane i sporazumno. Ne treba dozvoliti da u ugovoru pise da ako poslodavac raskine da isto treba da isplati (malo je blesavo, zar ne). E sada svako moze da izazove da ga poslodavac otpusti (recimo ne dodjes nekoliko dana na posao i ne doneses doznake za bolovanje :))), tada poslodavac raskida ugovor (naravno ima tu raznih kazneihmera prvo), i eto, tesko da ce onda on da nadohnadjuje troskove :))) ).

Doduse ovde postoji bojazan da su ugovori uzmi ili ostavi. Ako je neko u poziciji, moze da zahteva nekuposebnu klauzulu. Zna se kako mora da izgleda ugovor o radu i da ga mora biti, mora biti u skladu sa zakonom, ali sve ostalo je stvar ugovaranja :). Naravno ako je u poziciji da menja, ..., ako nije neka cuti i trpi :).

Ali prvenstvno neka uzme advokata :). I ako moze da pregovara, onda moze, ako ne moze, eto, sta ces, poslodavac dao taki ugovor, uzi ili cao :).

statut firme ne moze biti protivzakonit, a ako je zakonit onda se mora postovati inace ide sankcija.

Ja sad ne znam kako je u CG to mora konkretno da se resi, idi znaci tamo i raspitaj se za zakone.

Ugovor je retardiran, i ne vidim smisao klauzule.

Logicnije bi bilo da je zaposlenik duzan da nadoknadi razliku plate od trenutka napustanja firme, do isteka ugovorenih 15god, a ne retroaktivno, posto je tu platu zaradio radeci na poslu sefa.
To je logicnije, i vise u smislu pojacanja statusa odrzanja zaposlenog na novom poslu svih 15 god.
Bar sto se tice namera poslodavca.
Samo spominjanje vec isplacenog novca, plus kamata, ukazuje na idiotske namere, iako na prvi pogled(lagani), moze da se brani suludom logikom da je u opticaju neki kao "realan", vec isplacen novac...skoro kao dat na pozajmicu

Sa druge strane, postavlje se pitanje zasto neko uopste zeli da osigura zaposlenika za tako dugacak period, s obzirom da ni srednjorocni plan ne moze toliko da se proteze(dugorocan i nema zdravorazumske logike), i ne postoje nikakve garancije likvidnosti firme u tako dugackom periodu.

Tako da cela prica, u startu, zaudara na ujdurmu.
Spomenutih 15 godina je veliki blef, maska za obmanu. Uz isforsiranu "dobru" nameru, ali besmislenu.

Ako je neko zeleo jasnu i pozitivnu nameru, da pojaca ugovorom, mogao je to raditi i u kracem periodu, dve, tri ili pet godina.
Osim ako nije u planu proizvodnja problema nakon 10-ak godina(ili krace, za pet, kako proceni poslodavac..), kada bi se poslodavcu, uz mobing ili neko drugo forsiranje, sikaniranje, ili pravljenje problema na poslu, prelivanja krivice... vratila izvesna kolicina novca, i to jos uz kamatu???

Poz

P.S. Vracanje sredstava za stipendiranje je stvar poslodavca, i nacin dodele i nacin vracanja, tako da bi taj deo trebalo nekako izdvojiti u razmatranju. U svakom slucaju, stipendiranje je investicija, koja se mora osigurati na neki nacin. Dobrodosla je i za stipendiranu stranu, tako da je situacija otvorena za dogovor..ili ugovor.
Ali sama plata je potpuno drugacija prica, i tu nema mesta diskusiji o vracanju..icega..